KOMUNICIRANJE U MENAD

1
KOMUNICIRANJE U MENADŽMENTU

• Definicija razmena informacija, ideja i osecanja
  verbalnim i neverbalnim sredstvima, prilagodena
  društvenoj prirodi situacije,
• Interaktivni odnos izmedu dve ili više osoba, pri
  kojoj jedna osoba utice na ponašanje druge, a
  interakcija je osnovni kriterijum i uslov
  uspešnosti komuniciranja,
• Komunikacija je sredstvo pomocu kojeg ubedujemo,
  informišemo, motivišemo i vodimo prema grupnom
  cilju,
• Suština grupnih napora je saradnja, a kljuc
  saradnje komunikacija,
• Uspešan menadžer mora biti sposoban za
  meduljudsku komunikaciju.

2

• Cetiri odrednice ljudske komunikacije
• Komunikacija je proces, dinamicka i kontinuirana
  aktivnost. Ona nema pocetno i završno vreme, vec
  se najcešce nastavlja verbalno i neverbalno.
• Komunikacija je sistemska aktivnost, dešava se
  kada komponente unutar nje u interakciji, tj.
  uticu jedna na drugu. Osnovna komponenta
  ukljucuje izvor, poruku, kanal, prijemnik i
  povratnu spregu.
• Komunikacija je interakciona i transakciona, prvo
  svojstvo znaci izmenu poruka medu ljudima, a
  drugo da su ljudi ukljuceni u komunikacioni
  proces u njegovo kreiranje i dekodiranje
  (interpretaciju).
• Komunikacija može biti namerna i nenamerna, prvi
  slucaj kada se poruka šalje licu koje želi poruku
  da primi, a drugi kada primalac poruke reaguje na
  nju nesvesno ili nenamerno.

3

• Kade je rec o komuniciranju u preduzecu, treba
  istaci da su svi zaposleni fakticki i nosioci
  procesa komuniciranja, mada nemaju svi isti
  znacaj,
• Sa aspekta komuniciranja preduzece je odredeno sa
  tri osnovne varijable
• Varijabla odlucivanja,
• Varijabla izvršavanja, i
• Varijabla kontrole.
• Znaci da komuniciranje predstavalja prenos
  informacije od mesta odlucivanja do mesta
  izvršenja, i obrnuto.

4

• Menadžerski tim stvara menadžerski sistem
  komuniciranja, s druge strane svi zaposleni
  medusobno stvaraju svoj komunikacioni sistem,
• Komunikacioni sistem je proces (str. 312, slika
  18) koji se sastoji od pojedinaca ili grupe koji
  šalje informacije (emitor) i pojedinaca i grupe
  koja prima informacije (receptor),
• Emitor i receptor, u tom smislu, stalno
  razmenjuju svoje uloge,
• Emitor je izvor informacija ili inicijator
  komunikacionog procesa.

5

• Principi komuniciranja
• Relevantnost, poruka je relevantna, ako je
  pažljivo izabran broj reci, simbola i gestova,
• Jednostavnost, poruka se izražava
  najjednostavnijim izrazima uz minimalan broj
  reci, simbola i gestova,
• Organizovanost, poruka se organizuje u serijama
  tacaka, pri cemu se prelazak na sledecu tacku
  uslovljava ispunjenjem prethodne,
• Repetitivnost, kljucne tacke poruke se ponavljaju
  najmanje dva puta,
• Fokusiranost, usredsredenost na bitne aspekte i
  kljucne tacke poruke cine je jasnom.

6

• Uspešnost komuniciranja
• Za uspešnost komuniciranja potrebno je
  obezbediti sledece
• Razumljivost, efikasnost komuniciranja zavisi od
  stepena jasnoce komunikacije,
• Zanimljivost, meri se brojem reakcija i uvek mora
  izazvati povratnu komunikaciju,
• Sažetost informacije, odredena žanrovima javnog
  komuniciranja, monološki žanrovi, umetnicki
  žanrovi, dijaloški žanrovi.
• Primerenost primaocu, ima za cilj da podstakne
  povratnu vezu kod svakog potencijalnog primaoca
  za kojeg je informacija programirana.

7

• Vrste komunikacija i mediji komunikacija
• Komunikacije se mogu podeliti na
• Verbalne komunikacije,
• Pisane, vizuelne komunikacije,
• Neverbalne komunikacije.

8

• Verbalne komunikacije
• je svaki proces prenosa informacija izmedu
  emitora i receptora, gde je sredstvo izgovorena
  rec, odnosno kombinacija reci,
• Prednosti
• veca i neposredna mogucnost prilagodavanja poruka
  primaocima,
• diskrecija,
• mogucnost drugih vrsta uticaja na primaoca,
• brzina otklanjanja nejasnoca,
• mogucnost ponavaljanja pitanja,
• sigurnost prijema poruke.
• Nedostaci
• glavni nedostatak je kada poruka prelazi preko
  više instanci cime postoji mogucnost njenog
  iskrivljavanja i promene njenog smisla.

9

• Pisane, vizuelne komunikacije,
• predstavlja proces prenosa informacija preko
  odredenih medija, a informacija se prenosi
  pisanim recima i grafickim porukama,
• Prednosti
• one se mogu dokazivati,
• trenutak primanja odreduje primalac, a ne
  pošiljalac,
• omogucuju da se komplikovane cinjenice iznose na
  pogodan nacin,
• omogucuju prenos kvantitativnih podatka koji ne
  mogu biti sadržani u usmenoj poruci,
• veca je mogucnost prijema poruke
• Nedostaci
• trošenje mnogo vremena,
• potrebu za vecim korišcenjem resursa i
  znanja,uvek traže medije,

10

• Neverbalne komunikacije
• predstavljaju prenos informacija, bez reci,
  slova, znakova i simbola, a javljaju se kao
  prateci efekat verbalnih i pisanih informacija,
• Sacinjavaju ih ponašanje tela, mimika, ocni
  kontakt, oblacenje, govorno ponašanje,
  gestikulacija, dodirivanje, prostorno ponašanje,
  vremensko ponašanje.
• Pojavni oblici neverbalnih komunikacija su
• Paralingvinisticka neverbalna komunikacija,
  osobine glasa (drhtav, visoki, duboki, sl),
  izgovor reci, intonacija,
• Kinezicka neverbalna komunikacija, pokreti i
  položaj tela,
• Proksemicka neverbalna komunikacija, dodatak
  neverbalnoj komunikaciji u prostornim uslovima,
  što znaci da se u odredenom prostoru dobija
  dodatni efekat pojacavanja ili smanjivanja
  informacije.

11

• Komunikacioni modeli i mreže
• Komunikacioni proces sadrži šest kljucnih
  komponenti
• Izvor, je kreator poruke pa i njen pošiljalac.
  Informacija se prevodi u seriju simbola
  razumljivu za obe strane koje komuniciraju,
• Poruka, je produkt izvora, odnosno kreatora. Kada
  je kreirana ona se šalje na odredište,
• Kanal, predstavlja vezu izmedu izvora ponude i
  njenog primaoca.Za svaku poruku se bira
  odgovarajuci kanal,
• Prijemnik, je dekoder odnosno interpretator
  poruke, cija cula primaju poruke bilo da ih je
  više ili samo jedan,
• Buka, je faktor koji uznemirava, unosi zabunu ili
  na drugi nacin ometa komunikaciju. Buka je sve
  ono što prati i iskrivljuje poruku,
• Povratna sprega, je odgovor primaoca pošiljaocu
  poruke, što znaci da ide obrnutim putem ka izvoru
  poruke.

12

• Procesi prenosa informacija imaju dva osnovna
  pravca
• Horizontalni, i
• Vertikalni,
• Oblici prenosa informacija mogu biti
• Formalni modeli komunikacija, i
• Neformalni modeli komunikacija.

13

• Formalni modeli komunikacija
• Su modeli odredenih, jasnih komunikacija koji se
  ponekad nazivaju i službenim i dele se na tri
  vrste
• Vertikalni komunikacioni putevi, proces
  komunikacije menadžera prema nadredenima i
  podredenima,
• Horizontalni komunikacioni putevi, povezivanje
  dve osobe ili grupe istog organizacionog nivoa,
• Lateralni komunikacioni putevi, podrazumeva
  komunikaciju izmedu pojedinca i grupe na istom
  ili slicnom organizacionom nivou, pri tome se
  povezuju dijagonalno.

14

• Neformalni modeli komuniciranja
• nepredvidivi modeli i dopuna su formalnim
  modelima,
• mogu se podeliti na dva tipa neformalnog
  komuniciranja
• model menadžmenta hodanjem, predstavlja tipican
  oblik menadžera komuniciranja sa svim
  zaposlenima. Menadžer obilazi pogone preduzeca i
  u neformalnim razgovorima prikuplja informacije.
• model vinove loze, predstavalja oblik neverbalne
  komunikacije kada menadžer u slucajnim ili nekim
  drugim dogadajem izazvanom neverbalnom
  komunikacijom razrešava važne teme.
• Model ima cetiri karakteristike prenosi
  informacije u svim pravcima, brzina, selektivnost
  i isprepletanost tokova veza. (str.319).

15

• Prepreke u komuniciranju
• u teoriji postoje cetiri vrste prepreka uspešnom
  komuniciranju
• problemi zbog lošeg funkcionisanja jedne ili više
  komponenti u komunikacionom lancu,
• fizicke prepreke komuniciranja,
• problemi razumevanja poruka,
• psihološke prepreke u komuniciranju.
• Ostale prepreke u komuniciranju mogu biti brojne
  od fizickih do psiholoških kulturne razlike,
  buka, socijalni i obrazovni status, starosne i
  polne razlike, nastup osoba u komunikaciji,
  percepcija druge osobe, stres i umor.

16
KONTROLISANJE

• Pojmovna odredenja
• Faza menadžerskog procesa kojim se sprovodi
  sistem merenja i korekcija, ocekivanih, odnosno
  planiranih rezultata,
• Zbog toga se cesto koristi pojam upravljacka
  kontrolna funkcija,
• Definicija Skup mera i aktivnosti upravljanja
  poslovnim rezultatom, a ostvaruje se kroz više
  poslovnih zadataka, odnosno funkcija i to
  planiranja buduceg poslovnog rezultata,
  utvrdivanja standarda, procesa pracenja,
  uspešnosti poslovanja i izrade poslovnog
  rezultata na osnovu kojih se preduzimaju
  menadžerske aktivnosti korigovanja u cilju
  postizanja boljih rezultata.

17

• Odnos planiranja i kontrole
• Dve razlicite strane menadžerskog procesa, a
  njihova povezanost i razlicitost je u sledecem

18

• Predmet kontrole
• Obaveza menadžmenta da izgradi adekvatan sistem
  kontrole svih ulaznih i izlaznih elemenata,
• Sa aspekta menadžmenta sistem kontrole se deli na
  dve osnovne komponente
• Sistem izvanorganizacijske kontrole,
• Sistem unutarorganizacijske kontrole.
• Predmet kontrole SVE što se dešava u preduzecu u
  inputu i outputu,
• Shvatanje kontrole je razlicito (cesto i
  negativno), ali suština je
• Pomoc preduzecu u adaptaciji na promene,
• Smanjenje rasta greška,
• Pomoc preduzecu da se nosi sa kompleknošcu,
• Pomoc u minimalizaciji utrošaka i troškova.

19

• Vrste kontrole
• Kontrola po nacinu i vremenu izvodenja može biti
• Ex ante (predkontrola) - budžet,
• Anticipativna (kontrola unapred) povratna
  sprega,
• Binarana kontrola (da-ne kontrola) - kod
  složenih i skupljih projekata,
• Ex post (naknadna kontrola)- na osnovu
  finansijskih izveštaja,
• Prema kriterijumu poslovne funkcije može biti
• Finansijska kontrola (fin. izveštaji, merila
  performansi),
• Kontrola proizvodnje (plan proizvodnje,
  tehnologija zalihe),
• Kontrola kvaliteta (proizvod i proces),
• Kontrola zadovoljstva klijenata (kupaca...).

20

• Principi kontrole
• Svaki dobar sistem kontrole treba da bude
  efikasan i efektivan,
• Da bi se to postiglo podrazumeva se poštovanje
  sledecih principa kontrole
• Rapoloživost pouzdanim informacijama,
• Pravovremenost,
• Objektivnost,
• Sveobuhvatnost,
• Fokusiranost na strateške ciljeve,
• Ekonomska opravdanost,
• Fleksibilnost,
• Uskladenost sa karakteristikama organizacije,
• Primenljivost,
• Prihvacenost od strane clanova organizacije.

21

• U literaturi (Hellriegel/Slocum) se navodi pet
  kriterijuma efektivne kontrole u preduzecu
• Povezanost sa željenim rezultatima, kontrolisanje
  podrazumeva kontrolu ostvarenja ciljeva
  preduzeca, odnosno ostvarenje postavljenih
  standarda,
• Objektivnost, iskazuje se u stepenu
  nepristrasnosti u odnosu na predmet kontrole,
• Kompletnost, što je stepen obuhvacenosti veci to
  je kompletnost kontrolisanja veca,
• Pravovremenost, da bi kontrolisanje bilo
  efikasno, ono mora biti i pravovremeno,
• Prihvatljivost kontrolisanja, je znacajna
  predpostavka njegove efikasnosti. Odnosno veoma
  je bitno da li je zaposleni prihvataju ili ne i
  kako se prema istoj odnose.

22

• Kontrola mora uvažiti i sledece principe
• Zakonitost, podrazumeva poštovanje zakonskih
  normi,
• Iznenadnost, mora se delovati i iznenada u
  kontroli i time se preventivno deluje na
  sprecavanje devijantnih pojva,
• Istovremenost, principom istovremenosti se
  sprecava npr. da jedan racunopolagac pozajmi
  drugom pare i da pokrije manjak,
• Kontinuitet, podrazumeva neprekidno obavljanje
  kontrole,
• Dokumentovanost, sve poslovne promene moraju biti
  dokumentovane, odnosno bazirane na odgovarajucem
  dokumentu i dokazu.
• Odgovornost, svako mora da odgovara za svoje
  cinjenje ili ne cinjenje.

23

• Proces kontrolisanja
• Poznati autori Weihrich i Koontz razlikuju tri
  etape procesa kontrolisanja
• Postavljnje standarda, zasnivaju se na
  formulaciji planova, a predstavljaju ciljne
  velicine (merila i kriterijume) s kojima ce se
  komparirati aktuelni i ocekivani ucinak.
  Kvantitativni (izraženi u fizickim jedinicama) i
  kvalitaivni (deskriptivni) standardi,
• Merenje efikasnosti, postupak merenja ostvarenja
  postavljenih standarda, kao i utvrdivanje razloga
  eventualnih odstupanja,
• Otklanjanje odstupanja od standarda i planova,
  završna faza procesa kontrolisanja. Mogu biti
  negativna ili pozitivna, a mogu se vršiti na više
  nacina na promenu planova, organizacije,
  kadrovske promene ili promene stila vodenja.

24

• Metode i tehnike kontrole
• U menadžerskoj kontroli poslovnih rezultata se
  koristi citav niz metoda, instrumenata i tehnika,
  koja se mogu grupisati u cetiri grupe
• Metode finansijske kontrole,
• Metode kontrole operacije,
• Metode kontrole izvršenja marketinga, i
• Metode kontrolisanja ljudskih potencijala.

25

• Metodi finansijske kontrole
• Osigurava informacije o relevantnim performansama
  koje se uporeduju sa standardima, a na osnovu
  toga se donose odluke o eventualnim korektivnim
  akcijama,
• Najvažnije od ovih tehnika i metoda su
• Budžetska kontrola,
• Finansijski izveštaji,
• Cash Management,
• Finansijski indikatori,
• Finansijska revizija.
• Sve ove metode i tehnike se primenjuju
  kumulativno u preduzecima, a ne uvek istovremeno,
  što menadžmentu osigurava punu kontrolu upotrebe
  raspoloživih resursa.

26

• Budžetska kontrola
• Budžetiranje, je proces izražavanja seta
  planiranih aktivnosti za naredni period u
  numerickim izrazima,
• Klasifikacija vrste budžeta
• S obzirom na budžetsko razdoblje, godišnji
  budžet, budžet kapitalnih izdataka (5-10 godina),
  stalan ili neprekidni trajan budžet (dodaje se
  svaki mesec)
• S obzirom na obuhvat aktivnosti, budžet
  preduzeca, budžet delova preduzeca,
• S obzirom na njihov sadržaj, glavni budžet,
  budžeti cenatra odgovornosti (profitnih centara),
• S obzirom na nacin izražavanja budžetskih
  velicina, vrednosno izraženi budžeti i naturalno
  izraženi budžeti.

27

• Vrste budžetske kontrole
• Dvojaka budžetska kontrola
• Budžetska kontrola tekucih aktivnosti, ima
  karakter preventivne kontrole sa ciljem
  zadržavanja tekucih aktivnosti u planiranim
  okvirima. U protivnom se vrši korekcija,
• Budžetska kontrola ostvarenih rezultata, ima
  korektivni karakter s obzirom da se javlja nakon
  što je aktivnost izvršena, dakle ona je kontrola
  outputa. Sprovodi se uporedivanjem plana i
  ostvarenja, nakon cega menadžment preduzima
  sledece akcije a) traženje uzroka odstupanja b)
  preduzimanje odgovarajucih akcija nakon tih
  informacija.

28

• Finansijski izveštaji
• Iskazuju neke aspekte finansijskih prilika u
  preduzecu, a koje se daju kroz bilans i iskaz
  dobitak-gubitak,
• Bilans, predstavlja prikaz, sliku stanja aktive
  (tekuce i fiksne) i pasive preduzeca (tekuce i
  dugorocnih obaveza),
• Iskaz dobitaka i gubtaka preduzeca, sumira
  aktivnost preduzeca u oblasti prihoda i troškova
  u odredenom vremenskom razdoblju
• (1) Prodaja, ukupna vrednost prodate robe, (2)
  Neto prodaja, ukupna vrednost prodate robe
  umanjena za popuste, (3) Troškovi, (4) Bruto
  dobitak, (5) Oprerativni troškovi (nisu vezani za
  samu proizvodnju), (6) Operativni dobitak (7)
  Dobitak pre oporezivanja, (8) Porezi, (9) Neto
  dobitak.

29

• Cash Management
• Je sistem upravljanja gotovinom u cilju njenog
  što boljeg korišcenja, narocito u periodima
  inflacije kada se cuvanje gotovine može
  katastrofalno odraziti na preduzece,
• Kljucno pravilo gotovine gotovina se uvek mora
  kretati,
• Gotovinski kliring unutar preduzeca višak
  gotovine jedne organizacione jedinice koristi se
  za podmirivanje obaveza druge,
• Ukljucivanje banaka u cash management na
  konkurentnoj osnovi, principom diversifikacije da
  bi eventualni poremecaji bili što manji.

30

• Finansijski pokazatelji (indikatori)
• Predstavljaju indikatore koji se izracunavaju na
  osnovu podataka iz finansijskih izveštaja,
• Merila finansijskog stanja preduzeca koja se mogu
  uporedivati sa grupacijom ili drugim preduzecima,
• Postoji više finansijskih indikatora, a profesor
  Buble finansijske indikatore deli u pet glavnih
  tipova
• Pokazatelj profitabinosti,
• Pokazatelj likvidnost,
• Pokazatelj finansijske poluge,
• Pokazatelj aktvnosti,
• Pokazatelj investiranaja.

31

• Analiza profitabilnosti
• Pokazuje efikasnost uložernih sredstava, odnosno
  prinos na uloženi kapital i prinos na sredstva,
• ROI (Return of investment), prinos na ulaganja,
  odnosno profit/ulaganja je merilo efektivnosti
  menadžmenta koji omogucava vracanje sredstava
  finansijerima sa ocekivanim prinosima,
• Kao merila profitabilnosti mogu se korstiti racio
  brojevi
• Tržišna cena po akciji/zarada,
• Prirast dividendi Dividende (obicne akcije) /
  Tržišna cena akcija
• Analiza profitabilnosti se sprovodi i putem
  sledecih racio brojeva
• Bruto profitna marža Bruto dobitak / Prihod od
  prodaje,
• Opretivan profitna marža Opreativni dobitak /
  prihod od prodaje
• Neto profitna marža Dobitak posle oporezivanja
  / prihod od prodaje
• Povrat na ukupni kapital Operativni dobitak /
  Ukupna aktiva
• Povrat na ukupan deonicki kapital Dobitak posle
  oporezivanja / Ukupni vlastiti kapital.

32

• Pokazatelj likvidnosti
• Likvidnost znaci dve stvari istovremeno i
  raspoloživost i brzinu konverzije kratkorocne
  aktive u gotovinu, dakle adekvatnosti nivoa
  obrtnih sredstava i samu strukturu obrtnih
  sredstava,
• Obicno se izražava sedecim pokazateljima
• Tekuci odnos Tekuca aktiva / Tekuca pasiva,
• Brz odnos Tekuca aktiva zalihe / Tekuce
  obaveze, smatra se da ovom odnosu najbolje
  odgovara 11, ili 0,81
• Zalihe prema neto radnom kapitalu Zalihe /
  Tekuca aktiva - Tekuca pasiva.

33

• Pokazatelj finansijske poluge
• Pokazuju preduzecu meru isplativosti zaduživanja,
  a kreditorima meru za ocenu stepena rizika u
  ulaganja u preduzece,
• Najvažnije cetiri finansijske poluge su
• Stepen zaduženosti Ukupne obaveze / Ukupna
  aktiva,
• Odnos duga i glavnice Ukupne obaveze /
  Vlasnicka glavnica,
• Odnos dugorocne obaveze i glavnice Dugorocna
  obaveza / Vlasnicka glavnica,
• Odnos pokrica kamata Operativni dobitak /
  Troškovi kamata.

34

• Pokazatelji aktivnosti
• Poslovanje aktivnosti preduzeca se meri preko
  koeficijenta korišcenja (ili obrta ) sredstava,
• Koeficijent obrta govori o efikasnosti korišcenja
  aktive preduzeca, veci koeficijent podrazumeva
  veci stepen korišcenja aktive i obrnuto,
• Cetiri osnovna pokazatelja
• Obrt zaliha Prihod od prodaje / Zalihe,
• Obrt dugotrajne aktive Prihod od prodaje /
  Dugotrajna aktiva,
• Obrt tekuce aktive Prihod od prodaje / Tekuca
  aktiva,
• Obrt neto potraživanja Prihod od prodaje /
  Potraživanja od kupaca - Obaveza prema
  dobavljacima.

35

• Pokazatelji investiranja
• Pružaju akcionarima i investitorima informacije o
  efektima ulaganja u redovne akcije,
• Najznacajnije su sledecih pet pokazatelja
• Zarade po deonici Dobitak posle oporezivanja -
  Povlašcene dividende / Broj obicnih deonica
• Dividende po deonici Dobitak posle oporezivanja
  - Povlašcene dividende - Zadržani dobitak / Broj
  redovnih deonica
• Povrat na deonicku glavnicu Dobitak posle
  oporezivanja - Povlašcene dividende / Prosecno
  stanje deonicke glavnice
• Prinos od dividendi Dividenda po deonici /
  Tržišna cena deonice,
• Cena prema zaradi po deonici Tržišna cena
  deonice / Zarada po deonici.

36

• Finansijska revizija
• Savremeno poslovanje je obeleženo, izmedu
  ostalog, rastucim finansijskim rizicima u svi
  fazama poslovnog procesa,
• Zbog toga je pored kvalitetnog racunovodstva,
  treba imati razvijen sistem revizije u preduzecu,
• Definicija revizije sistematican proces
  objektivnog prikupljanja i evaluacije dokaza u
  vezi pružanja razumnog uveravanja o ekonomskim
  dogadajima ili trasakcijama, kako bi se steklo
  uverenje o njihovoj usaglašenosti sa odredenim
  kriterijumom i komuniciranje izveštaja sa
  korisnicima,
• Za nalaze revizije posebno su zainteresovani novi
  klijenti, a pre svega investitori koji žele tacne
  i pouzdane podatke i cinjenice o poslovnom
  subjektu sa kojim treba da posluju.

37

• Faze i tipovi finansijske revizije
• Faze revizije su
• Prihvatanje novog klijenta ili obnavljanje
  aranžmana sa starim klijentom,
• Predplaniranje,
• Proucavanje internih kontrola klijenta,
• Istraživanje racunovodstvenog ciklusa i povezanih
  racuna,
• Suštinske provere stanja na racunima i njihovo
  uskladivanje sa racunovodstvenim evidencijama,
• Evaluacija dokaza i sastavljanje revizorskog
  izveštaja.
• Vrste revizije su
• Eksterna revizija, i
• Interna revizija.

38

• Eksterna i interna revizija
• Eksterna revizija predstvalja takav oblik
  finansijskog pregleda koje sprovode eksterni
  eksperti da bi utvrdili racunovodstvene procedure
  i da li su finansijski izveštaji sastavljeni na
  objektivan i zakonit nacin,
• Sprovode ovlašceni revizorista ciljem da
  verifikuju tacnost metoda i dokumenata korišcenih
  u finansijskim izveštajima preduzeca,
• Interna revizija predstavalja takav oblik
  finansijske kontrole koju sprovode strucnjaci
  unutar preduzeca sa istim ciljem kao kod eksterne
  revizija,
• Prednosti i nedostaci eksterna je
  kvalifikovanja i objektivnija, ali za razliku od
  interne na obraca pažnju na efikasnost procedura,
• Uspešna preduzeca kombinuju ova dva tipa
  revizije.

39

• Kontroling
• Poslovna filozofija, po ciljevima bliska internoj
  reviziji,
• Definicija kontrolinga efikasan koncept
  upravljanja poslovnim rezultatom preduzeca, koji
  obuhvata koordaciju i vezu planiranja i
  infomisanja, te analizu i kontrolu ljudskih,
  materijalnih, finansijskih i informacionih
  resursa radi ostvarenja ciljeva na efikasan
  nacin,
• Sve navedene metodologije i procedure treba da
  budu u funkciji etickog upravljanja preduzeem kao
  složenim sistemom,
• U tom smislu isticu se i nefinansijski
  pokazatelji uspešnosti poslovanja
• Pokazatelji zadovoljstva kupaca,
• Pokazatelji efikasnosti i zadvoljstva zaposlenih,
• Pokazatelji inovativnosti i kvaliteta proesa
  upravljanja promenama,
• Pokazatelji ucestvovanja u društvenom životu
  mesta ili regiona i briga o zaštiti okoline.

40

• Bencmarking
• Rec je složenica dva pojma bench, (engl. naziv
  za klupu), što u prenosnom smislu znaci standard
  ili normu ponašanja, i marking, što u prenosnom
  smislu znaci neko markiranje ili poredenje,
• Predstavalja kontrolni alat koji se sastoji od
  posmatranja i ucenja od drugih i poredeci se sa
  njima,
• Zasniva se na ideji da je moguce istražiti
  podrucje najboljih konkurenata i primeniti ga u
  svom preduzecu, kao što su strateško planiranje,
  predvidanje, nove ideje, poredenje proizvoda,
  poredenje proizvodnog procesa i utvrdivanje
  ciljeva.
• Neformalni bencmarking, se sprovodi bez znanja
  partnera uglavnom korišcenjem sekunadarnih izvora
  podataka
• Formalni bencmarking, se sprovodi uz pristanak i
  procenjivanje bencmarking partnera,
• Unutrašnji tip (u okviru jednog preduzeca) i
  spoljni tip (po prirodi posla srodna preduzeca)
  bencmarkinga,
• Suština poredenja je da se bude najbolji od
  najboljih.

41

• Uravnotežena kartica ciljeva (Balanced
  Scorecard- BSC)
• BSC je alat nastao na iskazu ono što ne možeš
  izmeriti, to ne možeš ni unaprediti, odnosno time
  ne možeš i upravljati.
• Kljucne ideje koncepta su
• Samo finansijski pokazatelji poslovanja nisu
  dovoljni za upravljanje složenom organizacijom u
  složenim uslovima,
• Uravnoteži pogled na organizacione performanse
  mora ukljuciti bar cetiri podrucja ucenje i
  razvoj, kupce, finansije i poslovne procese.
• BSC osigurava sprovodenje strategije u život, sa
  ciljem da motiviše sve raspoložive resurse za
  njeno ostvarivanje,
• Osnovni clj BSC je uspostavljanje sistema merenja
  ukljucivanjem nefinansijskih ciljeva u
  upravljacki sistem, da se menadžmentu pruži
  jasnija slika preduzeca, kako bi mogli donositi
  kvalitetnije dugorocne odluke

42

• BSC otkriva cetiri glavna podrucja u kojima
  preduzece treba da temelji svoje vizije i
  strategije
• Ucenje i razvoj, u modernoj organizaciji pocivana
  znanju kao konkurentskoj prednosti. Preduzece
  mora negovati kulturu ucenja kao sredstva kojim
  se osposobljava za sve zahteve svojih kupaca,
• Kupci, sa njihove perspektive preduzece mora da
  razvija sposobnost stvaranja kvalitetnih
  proizvoda i usluga, efikasnu isporuku i
  zadovoljstvo klijenata,
• Finansije, Kaplan i Norton (autori BSC-a, 1992.
  godine) ne zanemaruju potrebu za finansijskim
  podacima i podvlace da finansijska uspešnost
  preduzeca kljucna za njegov ukupan uspeh Mada
  isticu i nedostatke tih podataka,
• Poslovni procesi, odnosi sa interne poslovne
  procese preko kojih menadžmenti saznaju da li
  dobro posluju.
• BSC gleda preduzece sa ove 4 perspektive i zato
  je isti balansirani pogled na stanje preduzeca.