Upravljanje fondom digitalne biblioteke

1
Upravljanje fondom digitalne biblioteke

• Jelena Mitrovic

2
Proces upravljanja fondom

• Obuhvata veliki broj zadataka
• formulisanje skupa pravila odabira materijala
• upravljanje pristupom izvorima informacija
• donošenja odluka o zadržavanju i cuvanju izvora
  informacija

3
Odabir materijala

• Najvažniji deo programa upravljanja fondom.
• U tradicionalnim bibliotekama - nekoliko
  standardnih pomagala (nacionalne bibliografije,
  katalozi izdavaca, recenzije knjiga, preporuka
  korisnika i izdavaca)
• U svetu digitalnih biblioteka ne postoji
  jedinstven katalog svih razlicitih vrsta
  digitalnih izvora informacija, niti pomocni
  izvori uska povezanost s tehnologijom
  materijal se ne može koristiti bez odgovarajuceg
  hardvera i softvera.

4
Kriterijumi odabira materijala

• Tradicionalni
• Kredibilitet izdavaca i autora - ugled i
  kvalifikacije autora da li je autor napisao još
  neka dela iz iste oblasti? reputacija izdavaca.
• Opseg pokrivenosti materije, razradjenost teme
  širina i dubina pokrivenosti teme u nekom delu.
• Postupak i nivo prezentacije grade - odgovara li
  materija ciljanoj publici tj. korisnicima
  relevantnost.
• Organizacija sadržaja.
• Posebna svojstva zašto se odredeni izvor
  informacija razlikuje od njemu slicnih.

5

• Koji se odnose posebno na digitalne izvore
• Sadržaj i format izvora. Kvalitet i
  sveobuhvatnost podataka i slika, tacnost, lakoca
  pretraživanja i citanja, prenosivost,
  izdržljivost. Neki digitalni izvori informacija
  su replike svojih štampanih verzija, dok su drugi
  dostupni samo u digitalnom obliku.
• Tehnicki zahtevi,zahtevi softvera, hardvera i
  mreže.
• - oprema koja je potrebna za korišcenje izvora
  informacija, narocito za proizvode na CD-ROMu
  (može li da radi na mreži ?).

6

• Korisnicko sucelje i pristup, mehanizam
  pronalaženja informacija.
• Trebalo bi da odgovara izvoru informacija i
  ciljanim korisnicima. Neki proizvodi imaju više
  od jednog sucelja da bi se ispunile potrebe
  korisnika s razlicitim nivoima sposobnosti
  pronalaženja informacija.
• Mora li odredeni informacioni proizvod da se
  koristi samo uz sucelje koje dolazi uz njega?
  Mnoge kompanije, npr. Ovid Online i Ingenta nude
  jedno pretraživacko sucelje za više proizvoda.
  Mnoge digitalne biblioteke korisnicima nude samo
  jedno sucelje za pretraživanje velikog broja
  proizvoda.

7

• Dobijanje licence bibliotekari koji upravljaju
  fondom odgovorni su i za pregovaranje o
  licenciranju elektronskih izvora informacija.
• Cuvanje digitalni podaci moraju da se
  osvežavaju (ponovo digitalno kopiraju, uz
  upotrebu raznih tehnika za otkrivanje i
  ispravljanje grešaka) i da se prebacuju (sa jedne
  generacije racunarske opreme i programa na
  sledecu) Obicno se koristi neki od standardnih
  formata, kao što je ASCII, ili se postupkom
  emulacije elektronska publikacija ili dokument
  cuva zajedno sa pripadajucim metapodacima. Pored
  toga, dodaju se specifikacije racunarske opreme i
  programa koji su poslužili za izradu zapisa, da
  bi u buducnosti bilo moguce izraditi program koji
  emulira (oponaša) tu opremu i program.

8

• Dozvoljeni broj istovremenih korisnika.
• Kontrola pristupa preko lozinke, autorizacije
  zastupnickog servera itd.
• Lakoca korišcenja i neophodna obuka/zahtevi koje
  korisnik treba da ispuni.
• Cena, dobijanje licence i dogovori u vezi s
  dobijanjem autorskih prava.

9

• Procedure arhiviranja. Mnoge biblioteke i
  institucije sada su ukljucene u procedure i
  pravila arhiviranja i cuvanja naucnih
  publikacija.
• - velika kolicina veoma važnih informacija se
  cesto izgubi izmene na web sajtovima je teško
  videti, što se tice sadržaja, dizajna i drugih
  svojstava.
• Internet Arhiv (www.archive.org) Osnovan je 1996.
  i sadrži fond od preko 100 terabajta teksta i
  pokretnih slika, od cega preko 40 terabajta
  teksta, 1000 filmova. Preko Internet Arhiva
  korisnici mogu pristupiti arhivima bilo kog
  sajta.

10
Elektronski casopisi

• Pristup obezbeduje ili sam izdavac ili sakupljac.
  
• Izdavaci obezbeduju pristup sa svojih web
  sajtova. Ako se jedna biblioteka pretplatila na
  štampanu verziju casopisa, pristup njegovoj
  elektronskoj verziji bice joj dostupan besplatno,
  ili uz malu doplatu.
• Cena verzije koja se može koristiti samo online
  uglavnom je za nijansu niža od cene štampane
  verzije.
• Sakupljaci za elektronske casopise razlicitih
  izdavaca nude jedno korisnicko sucelje i sistem
  pretraživanja organizuju pristup elektronskim
  casopisima, upravljaju lozinkama, tabelom
  sadržaja, korisnickim statistikama i
  arhiviranjem.

11

• Nekoliko modela pristupa
• -Pomocu lozinke da bi korisnici pristupili
  odredenom
• elektronskom casopisu ili usluzi od sakupljaca.
• -Usluzi se može pristupiti sa bilo kog mesta u
  okviru
• odredene mreže, tj. odredenog opsega IP adresa.
• -Servis automatski prepoznaje autorizovane
  korisnike preko IP adrese racunara koji koriste
• Danas postoji i nekoliko besplatnih
  visokokvalitetnih i produktivnih naucnih
  elektronskih casopisa.

12

•  
• Štampani fond biblioteke - casopisi u posedu
  biblioteke kada se na njih pretplati i cak iako
  pretplata prestane biblioteka zadržava stare
  brojeve casopisa i korisnici imaju pristup.
• Online fond - prava pristupa cesto postoje samo
  dok važi pretplata biblioteka koja placa
  pretplatu dobija prava pristupa jednom ili
  nekoliko izdanja casopisa, dok materijal ostaje u
  posedu nekog drugog-izdavaca ili sakupljaca. Ako
  biblioteka prekine s placanjem pretplate, može
  izgubiti pravo na korišcenje prethodnih izdanja
  casopisa.
•  

13

• Zato bi program upravljanja fondom digitalne
  biblioteke trebalo da uzme u obzir nekoliko
  pitanja
• - ko poseduje stara izdanja?
• - kako im se može pristupiti?
• - šta se dešava kada pretplata istekne?

14

• JSTOR (www.jstor.com) servis je arhivska baza
  podataka koja obuhvata preko 1198 najznacajnijih
  casopisa iz svih naucnih oblasti od pocetka
  izlaženja pa do najviše 10 a najmanje 3 godine
  unazad. Znacajna je za pretraživanje starije
  literature, posebno iz društvenih i humanistickih
  nauka.
• Biblioteke se mogu prikljuciti JSTORu kroz
  pretplatu. Institucije koje su ukljucene obicno
  placaju dve vrste pretplate
• 1) jednokratnu - a one-time archive capital fee
  (ACF), kojom se dobijaju prava pristupa
  informacijama u odredenom fondu arhive
• 2) godišnja pretplata za pristup (AAF-Annual
  Access Fee), kojom se pokrivaju svi buduci
  troškovi održavanja arhive.

15
Elektronske knjige

• Jeftinije su od svojih štampanih verzija.
• Dostava je trenutna.
• Prenosive su na uredajima za citanje, ili na
  laptopovima.
• Moguce ih je pretraživati.
• Lako se koriste jer korisnici na raspolaganju
  imaju hiper-veze i mogu da kopiraju odredene
  delove teksta.
• Korisnici mogu da vide slike, grafiku i
  multimedijalne dokumente.

16
Neki uredaji za citanje elektronskih knjiga

• Amazons Kindle
• Sonys PRS 500
• Bookeens Cybook Gen3, Cybook Opus i Cybook
  Orizon
• Longshines ShineBook
• BarnesNobles Nook
• Apples iPad

17

• Preko Interneta je mnogo knjiga dostupno u punom
  tekstu. To su knjige za koje su autorska prava
  istekla ili su nosioci autorskih prava na to
  pristali. Moguce ih je naci preko više adresa, od
  kojih su najpoznatije
• Internet Public Library http//www.ipl.org/
• Project Gutenberg www.gutenberg.org
• Intute http//www.intute.ac.uk/

18
netLibrary (www.netlibrary.com)

• Servis koji je napravio znacajne promene u svetu
  elektronskih knjiga.
• Odsek OCLC Online Computer Library Center.
• - novi model elektronske knjige. Knjige se
  proizvode u digitalnom obliku i digitalne
  biblioteke placanjem clanarine za netLibrary
  svojim korisnicima mogu omoguciti pristup tim
  knjigama.
• - pristup velikom broju prirucnika, naucnih i
  strucnih knjiga.
• Fond sadrži hiljade naslova vodecih izdavaca
  ABC-CLIO, Cambridge University Press, John Wiley
  and Sons, Inc., Oxford University Press, Palgrave
  and Routledge.
• Title Select usluga bibliotekarima omogucava
  pretraživanje kataloga elektronskih knjiga kako
  bi videli celokupni fond.

19
Questia (www.questia.com)

• Online pristup velikoj kolekciji knjiga i
  casopisa iz oblasti društvenih nauka.
• - alati za pretraživanje i citanje dokumenata
  online, veliki opseg alata za zapisivanje i
  hvatanje beležaka za korisnike.
• Individualni korisnici mogu se pretplatiti
• -mesecno US 19.95
• -godišnje US 119.95
• preko 70.000 naslova (preko 45.000 knjiga i
  preko 25.000 clanaka) iz raznih oblasti
  društvenih nauka (istorija, filozofija, ekonomij,
  politicke nauke, književnost, obrazovanje,
  psihologija i sociologija.)
•  

20
eBrary (www.ebrary.com)

• Pristup za preko 40.000 elektronskih knjiga iz
  raznih akademskih oblasti.
• Servis je moguce koristiti
• - putem brze pretrage kolekcije knjiga
  (QuickView)
• - osnovne i napredne pretrage knjiga
• - pregleda knjiga po oblastima (browse)
• Može se koristiti i kreiranjem licne biblioteke
  - Bookshelf, registracijom svog korisnickog
  imena.

21

• Nudi mogucnosti
• Cuvanja i direktnog pristupa odabranim knjigama
  prilikom svakog sledeceg pristupa.
• Cuvanja i direktnog pristupa obeleženim
  (podvucenim) delovima teksta.
• Cuvanja i direktnog pristupa beleškama.
• Dodatne funkcije servisa nalaze se u okviru
  menija InfoTools i predstavljaju licno
  elektronsko radno okruženje.

22

• Dva modela placanja
• Biblioteke mogu da plate tzv. flat rate -
  neogranicenu pretplatu i tako ponude korisnicima
  neograniceno korišcenje knjiga i clanaka.
• Korisnici placaju biblioteke mogu da izaberu da
  korisnici postave sopstveni nalog za ebrary i da
  sami obavljaju transakcije za sopstvene primerke.
  Prosecna cena po transakciji je 15 do 50 US centi
  po strani.

23

• Ingenta (www.ingenta.com)
• Više od 280 izdavaca i 19.000 biblioteka
  širom sveta uzda se u Ingentine usluge.
• Factiva (www.factiva.com)
• Okuplja blizu 28.000 izvora iz više od 157
  zemalja i na 23 jezika, ukljucujuci stalne
  televizijske transkripte sa televizija BBC, ABC,
  CBS, NBC, Fox, CNN.
• Mnogo informacionih servisa sada je dostupno
  besplatno preko interneta, ali održivost tih
  besplatnih izvora nije osigurana i kvalitet nije
  uvek visok.
•  

24

• Hvala!