FAKULTET ZA MENAD

1
FAKULTET ZA MENADŽMENTPOSLE DIPLOMSKE
STUDIJESmer Strategijski menadžmentNastavni
planza školsku 2005/2006 godinuRukovodilac
smera Prof Branislav Mašic
2
R.BR. NASTAVNI PREDMET BROJ CASOVA U SEMESTRU BROJ CASOVA U SEMESTRU BROJ CASOVA U SEMESTRU BROJ CASOVA U SEMESTRU
I II II IV
1 Teorija Menadžmenta 20
2 Mikroekonomska analiza i preduzetništvo 24
3 Finansijski menadžment 24
4 Kvantitativne metode u menadžmentu 24
5 Marketing menadžment 24
6 Strategisjki Menadžment 24
7 Menadžment ljudksih resursa 30
8 Izborni predmet I 16
9 Izborni predmet II 16
10 Obavezni smer 12
Izrada magistarske teze
Ukupno casova po semestru 67 72 64
Ukupno casova nastave 204 204 204
3

• IZBORNI PREDMETI(biraju se dva predmeta)
• Menadžment kvalitetom
• Finansijsko tržište
• Menadžment informacionih sistema
• Elektornsko poslovanje
• Liderstvo
• Kompanisjko pravo
• Poslovna etika
• Marketing strategija i strateške komunikacije u
  sportu
• Sociokulturna dimenzija sporta
• Strategijski menadžment u sportu
• Knowledge management
• OBAVEZNI SEMINAR
• Metodologija naucno-istraživackog rada
• Kandidat ovog smera stice akademski stepen
  MAGISTAR NAUKA O STRATEGISJKOM MENADŽMENTU

4
prof. dr Branislav Mašic

• TEORIJA
• MENADŽMENTA

5
Najlogicnija predpostavka je da ni jedna
uspešna poslovna teorija nece važiti za 10
godina Piter Draker (1993)
6
Teška iskušenja menadžmenta na kraju XX i pocetku
XXI veka

• Moramo dramaticno poboljšavati
• rezultate sada, i to uradimo
• pridobijajuci srca i duh naših ljudi.
• Ono što stvari cini još težim je da
• sada nema tradicije, nema presedana,
• ni isprobane formule.
• Sadašnjost još nije videna.
• James Champy (1995)

7
Teška iskušenja menadžmenta na kraju XX i pocetku
XXI veka

• Ništa više nije jednostavno. Ništa nije stabilno.
  Poslovno okruženje se menja pred našim ocima
  rapidno, brzo, dramaticno, zaprepašcujuce.
• Sada šta god da radimo nije dovoljno. Doba
  inkrementalizma je prošlost. Sada ne samo da se
  moramo prilagoditi i snaci, vec moramo kreirati
  promene velike promene i to brzo.
• Sve je pod znakom pitanja. Stari nacin
  rukovodenja, organizacione strukture,
  tradicionalno planiranje i kontrola, jednostavno
  ne funkcionišu.
• Sve se mora menjati. Ne samo ono što rade
  menadžeri, vec se i oni sami moraju menjati.

8
Nove menažment paradigme

• - Organizacija koja uci
• - Jezgro kompetentnosti
• - Knowledge management
• - TQM
• - Downsizing
• - Outsourcing
• - Reinženjering poslovnih porcesa
• - Strategija kao revolucija
• - Patching
• - Enterprise Resources Planning (ERP)
• - Balanced Scorecard (BSC)
• - E-commerce

9
Tipicne metode transformacije

• Kao tipicne metode transformacije John Kotter
  navodi
• -reinženjering (reeingineering)
• -restruktuiranje (restructuring)
• -programe kvaliteta (quality programs)
• -merdžeri i akvizicije (mergers and
  acquisitions)
• -promene kulture (cultural change)

10
EKONOMSKI CINIOCI
GLOBALNI CINIOCI
MENADŽMENT TEORIJE
TEHNOLOŠKI CINIOCI
POLITICKI CINIOCI
SILE KOJE UTICU NA RAZVOJ TEORIJA O MENADŽMENTU
SOCIJALNI CINIOCI
11
ZAŠTO PROUCAVAMO TEORIJU MENADŽMENTA

• TEORIJA predstavlja koherentni skup pretpostavki
  koje služe da se objasni odnos izmedu dve i više
  sagledivih cinjenica, kao i da se obezbedi cvrsta
  osnova za predvidanje buducih dogadaja.
• TEORIJE NAM OMOGUCUJU
• DA NEPREKIDNO UCIMO O SVETU U KOME ŽIVIMO.
  Teorije imaju svoje granice. Nijednom teorijom ne
  može se obuhvatiti sve . postoji li alternativni
  nacin da se sagleda svet?
• Primer FORD i GM dvadesetih godina XX veka.

12

• STABILNO STANOVIŠTE DA BISMO RAZUMELI NAŠA
  ISKUSTVA. Teorija obezbeduje kriterijume da bismo
  utvrdili ono što je relevantno.
• DA EFIKASNO KOMUNICIRAMO I TAKO ULAZIMO U SVE
  KOMPLEKSNIJE ODNOSE SA LJUDIMA.
• DEMINGOVA PRICA O SEOSKOM PETLU ŠANTEKLERU
• NARAVUCENIJE Da nije bilo njegove teorije, ne bi
• imao šta da revidira, niti šta da nauci. Bez
  teorije
• iskustvo nema znacaja. Bez teorije, nema ucenja.
• Najbolja praksa je dobra teorija.

13

• KORENI MODERNOG MENDŽMENTA
• Menadžment kao praksa je vrlo star, dok je
  proucavanje menadžmenta kao naucne discipline
  relativno mlado. Kako navodi P. Drucker
  menadžment kao disciplina pojavio se tek posle II
  Svetskog rata.
• P DRUCKER CESTO ME PITAJU KOGA SMATRAM
  NAJBOLJIM MEÐU NAJVECIM DIREKTORIMA. MOJ ODGOVOR
  GLASI TO JE ONAJ COVEK KOJI JE SMISLIO,
  PROJEKTOVAO i SAGRADIO PRVE EGIPATSKE PIRAMIDE
  PRE VIŠE OD 4000 GODINA I TA GRAÐEVINA JOŠ
  STOJI

14

• KEOPSOVA PIRAMIDA
• VISOKA 146,5m, STRANA KVADRATNE OSNOVE 230m.
  SASTOJI SE OD 2.300.000 KAMENIH BLOKOVA PROSECNE
  TEŽINE cca 6t.
• KINESKI ZID
• DUZINA 2.450km, VISOK 16m, ŠIROK 5-8m
• (III VEK PRE NOVE ERE)
• KATEDRALE CRKVE, itd.
• PRE INDUSTRIJALIZACIJE ORGANIZACIJE SU POSTOJALE
  KAO DOMACINSTVO. CRKVA, VOJSKA, DRŽAVA.
• EGIPCANI
• -PODELA RADA
• -RASPON OBIM MENADŽMENTA (Q?10)
• -ODECA NADZORNIKA i RADA

15

• HUMURABIJE vavilonski kralj (2123-2081 p.n.e)
  kodeks od 282 zakona (poslovne norme, ponašanje
  pojedinca, odnosi medu ljudima, zaštita
  potrošaca)
• KONFUCIJE - (551-479 p.n.e) eticko ucenje i
  sistem vrednosti. Provera ljudi za poslove u
  državnoj upravi.
• MOJSIJE - jevrejski voda i zakonodavac (13 vek
  p.n.e) odredio je Princip izuzetka (Management
  by exception)
• SOKRAT i ARISTOTEL Grcka (privatna V.S., javni
  poslovi)
• RIM i KATOLICKA CRKVA, itd.
• INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA
• JAMES WATT prakticna upotreba parne mašine
  (1769. god)
• ROBERT OWEN (1771-1858) NEMI REDAR kao
  motivator rada crna, plava, žuta, bela boja sa
  rastucom vrednosti.

16
MENADŽMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)
Približno godine Individualne ili etnicke grupe Glavni doprinosu u menadžmentu
5000 P.N.E. SUMERI Korišten rukopis za vodenje zabilješki
4000 P.N.E. EGIPCANI Prepoznate su potrebe za planiranjem, organizovanjem i kontrolisanjem
2700 P.N.E. EGIPCANI Prepoznate su potrebe za poštenim ili fer placanjem u menadžmentu Korištena terapija intervjua Izjadati se, tj. skinuti teret sa prsa
2600 P.N.E. EGIPCANI Korištena je decentralizacija u organizaciji
2000 P.N.E. EGIPCANI Prepoznali su potrebe za zahtevima u pisanoj formi Koristili su savete zaposlene
1800 P.N.E. HAMURABI Korišteni su svedoci i pisani oblici za kontrolu Utvrdivane su minimalne nadnice Priznanje da odgovornost ne može biti preneta
1600 P.N.E. EGIPCANI Korištena je centralizacija u organizaciji
1491 P.N.E. Hebreji (Jevreji) Koristili su koncepte organizacije Skalarni princip (obim menadžmenta) Princip izuzetka
1100 P.N.E. Kinezi Prepoznali su potrebe za organizacijom, planiranjem, usmeravanjem i kontrolom
600 P.N.E. Nebuchadnezzar Koristio proizvodnu kontrolu i podsticajni sistem nadnica
17
MENADŽMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)
500 P.N.E. Mencius Prepoznao potrebe sa sistemima i standardima
500 P.N.E. Kinezi Prepoznali su principe specijalizacije
500 P.N.E. Sun Tzu Prepoznao potrebe za planiranjem, usmeravanjem i organizacijom
400 P.N.E. Sokrat Proglasio je univerzalnost menadžmenta
400 P.N.E. Xenophon (Ksenofon) Prepoznao je menadžment kao posebnu veštinu
400 P.N.E. Cyrus (Sajrus) Prepoznao je potrebu za ljudskim odnosima Koristio studije pokreta Plan i manipulisanje materijalom
350 P.N.E. Grci Primenjivali su naucne metode Koristili su metode rada i brzine
350 P.N.E. Platon Proglasio je princip specijalizacije
325 P.N.E. Aleksandar Veliki Koristio je kadrove
321 P.N.E. Kautilija INDIJA Prepoznao nauku i veštine u državnoj upravi
175 P.N.E. Cato Upotrebljavao je opis poslova
50 P.N.E. Varro Upotrebljavao je specijalizaciju posla
18
PIONIRI MODERNE MENADŽMENT MISLI

• ROBERT OWEN (1771-1858)
• SPECIJALNA ODGOVORNOST U POSLOVANJU
• PISAO O PROBLEMIMA KOJE STVARA INDUSTRIJALIZACIJA
• POVECAO MINIMUM GODINA ZA RAD
• UVEO KRACE RADNO VREME
• ISHRANA, REKREACIJA i SMEŠTAJA
• SISTEM MOTIVACIJE NEMI REDAR
• BOJE CRNA, PLAVA, ŽUTA i BELA
• CHARLES BABBAGE (1792-1871)
• PROFESOR CAMBRIGE UNIVERSITY U ENGLESKOJ
• POZNAT PO PRVOM KOMPJUTERSKOM IZUMU
• 1822 MEHANICKI KALKULATOR
• 1833 ANALITICKI MOTOR, tj. KOMPJUTER
• NAPISAO KNJIGU O EKONOMICNOSTI MAŠINA i
  PROIZVODNJI
• KAKO POVECATI EFIKASNOST i EKONOMICNOST
• PODELA PROFITA NADNICA i PROFIT
• NAGRAÐIVANJE RADNIKA ZA INICIJATIVU

19

• DANIEL McCALLUM (1815-1878)
• UPRAVNIK NJUORŠKE ŽELEZNICE
• DOBAR MENADŽMENT
• DISCIPLINA
• DETALJAN OPIS RADNIH ZADATAKA
• CESTIT I TACNI IZVAŠTAJI O POSLOVANJU
• PRAVICNO PLACANJE
• UNAPREÐENJE PREMA VREDNOSTIMA I ZASLUGAMA
• JASNA HIJARARHIJA AUTORITETA
• DOSLEDNO IZVRŠENJE OBAVEZA
• PRINCIPI MENADŽMENTA
• PRAVILAN PODELA ODGOVORNOSTI
• ODGOVARAJUCA OVLAŠCENJA
• NACIN IZVEŠTAVANJA O OBAVEZAMA
• HITNO IZVEŠTAVANJE O SVIM POVREDAMA DUŽNOSTI
• INFORMACIJE PUTEM DNEVNOG IZVEŠTAVANJA I PROVERA
• POSMATRANJE PREDUZECA KAO CELINE
• HENRY TOWNW (1844-1924)

20
Škole menadžmenta
21
Naucni mendžment

• Korišcenje naucnih metoda kako bi se odredio
  najbolji nacin da posao bude uraden
• Taylor veci deo radnog veka proveo u kompaniji
  Midvale Bethleher Steel Companies u Pensilvaniji.
  Kao inženjer mehanike, deklarisani kveker i
  puritanac, neprekidno se borio protiv
  nenefikasnosti radnika.
• Tvorac 4 principa menadžmenta

22
4 Taylorova principa u manadžmentu

• Razvijajte strategiju za svaki element rada
  pojedinca koja ce da zameni staro pravilo metode
  korišcenja palca.
• Izaberite , a potom vežbajte, ucite i razvijajte
  radnika
• Svesrdno saradujte s radnicima da bi ste
  osigurali obavljanje u saglasnosti s vec
  razvijenim naucnim principima.
• Podelite ravnomerno posao i odgovornosti izmedu
  menadžmenta i radnika, Menadžment preuzima na
  sebe sva poslove za koje radnici nisu
  kvalifikovani

23

• ŠKOLE MENADŽMENTA
• 1. KLASICNA ŠKOLA
• FREDERICK WINSLOW TAYLOR (1856-1913)
• TVORAC TZV. NAUCNOG MENADŽMENTA KARIJERA OD
  RADNIKA,
• CLAN MENADŽMENTA I GLAVNI INŽINJER.
• ZNACAJNI RADOVI
• 1. SHOP MANAGEMENT (UPRAVLJANJE U POGONU)
• 2. THE PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT
• (OSNOVE NAUCNOG MENADŽMENTA)
• OSNOVNI PRINCIPI MENADŽMENTA SU
• NAUCNO ODREÐIVANJE NORMI STANDARDA
• NAUCNI IZBOR PRVOKLASNOG RADNIKA
• SAV UMNI RAD TREBA UKLONITI IZ POGONA i OBAVLJATI
  GA U PLANSKOM ODELENJU
• MENADŽERI TREBA DA SE BAVE IZUZECIMA. IZVEŠTAJI
  IZ KOJIH SE VIDE BITNA ODSTUPANJA OD PROSEKA
  STANDARDA
• KONTROLA RADA i IZVRŠENJA (VEZA TACKA 4.)
• SISTEM DIFERENCIJALNE STOPE SISTEM NAGRADA

24

• HENRY GANTT (1861-1919)
• POMOCNIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA
• KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POCETKA DO
  KRAJA.
• TZV. GANTT-ov DIJAGRAM.
• HENRY FAYOL (1841-1925)
• OD RUDARSKOG INŽINJERA DO GENERALNOG DIREKTORA
• POZNATA KNJIGA GENERAL AND INDUSTRIAL
  MANAGEMENT
• 1916.GOD.
• MAX WEBER (1864-1920)
• BIROKRATIJA KAO IDEALAN ORGANIZACIONI MODEL
• PODELA RADA autoritet i odgovornost jasno
  definisati
• HIJERARHIJSKO USTROJSTVO POLOŽAJA ILI FUNKCIJA
• BIRANJE PLANOVA ORGANIZACIJE (zvanicni ispiti i
  kvalifikacije)
• RUKOVODIOCE TREBA POSTAVLJATI, A NE BIRATI
• (izuzetak generala)
• ADMINISTRATIVNI RUKOVODIOCI TREBA DA RADE ZA
  PLATU
• RUKOVODILAC NE TREBA DA JE VLASNIK ORG. DELA

25
Opšti administrativni teoreticari

• Pisci koji su razvili opšte teorije o tome šta
  menadžeri rade i šta stvara uspešnu praksu u
  menadžmentu
• Henri Fayol za razliku od Taylora bavio se
  aktivnostima svih menadžera,
• Opisao je praksu u manadžmentu kao nešto što je
  izdvojeno od finansijskog racunovodstva,
  proizvodnje, raspodele i drugih tipicnih funkcija
  u poslovanju.
• Razvio je 14 principa menadžmenta- fundamentalna
  pravila menadžmenta koja su mogla da se predaju u
  školama i da se primenjuju u organizacionim
  situacijama

26
14 principa menadžmenta

• 1. Podela rada Specijalizacija povecava
  produktivnost cineci zaposlene mnogo efikasnijim.
• 2. Autoritet Menadžeri moraju biti sposobni da
  daju naredenja i autoritet im daje to pravo.
• 3. Disciplina Zaposleni moraju da se
  povinuju i poštuju propise koji vladaju
  u organizaciji.
• 4. Jedinstvo komande Svaki zaposleni treba da
  prima naredenja samo od jednog nadre-denog.
• 5. Jedinstvo usmeravanja Organizacija treba da
  ima jedan plan akcije koji bi usmeravao menadžere
  i radnike.
• 6. Podredenost licnih interesa u odnosu na opšte
  interese Interesi bilo kog zaposlenog ili
  grupe zaposlenih ne smeju da imaju prednost u
  odnosu na interese organizacije kao celine.
• 7. Nagradivanje Radnicima treba isplatiti
  adekvatnu nadoknadu za njihove usluge.
• 8. Centralizacija Ovaj termin se odnosi na
  stepen ukljucenosti podredenih radnika u
  dono-šenju odluka.
• 9. Skalarni lanac Linija autoriteta od top
  menadžmenta do najnižih cinova u skalarnom lancu.
• 10. Red Ljudi i materijal treba da budu na
  pravom mestu i u pravo vreme.
• 11. Pravicnost Menadžeri treba da budu
  pažljivi i korektni prema svojim podredenima.
• 12. Stabilnost držanja zaposlenih Menadžment
  treba da obezbedi precizno planiranje osoblja i
  da osigura da zamene budu dostupne kada treba
  popuniti prazno radno mesto.
• 13. Inicijativa Zaposleni kojima je dozvoljeno
  da stvaraju i sprovode planove ulagace veliki
  napor.
• 14. Esprit de corps Promovisanje timskog duha
  izgradice jedinstvo unutar organizacije.

27

• 2. ŠKOLA LJUDSKIH ODNOSA I
• BIHEJVIORISTICKI PRISTUP
• ELTON MAYO (1880-1949)
• eksperimenti u Hawthorne pogonu Western Electric.
• 2 grupe radnica koje su radile na sklapanju
  telefonskih releja.
• Razlicite prostorije. Varira osvetljenje.
  Istraživanja 1924-27.
• E. Mayo 1927. god. ZAKLJUCCI
• Porasti produktivnosti i morala je posledica
  poboljšanja
• društvenih uslova i odnosa medu ljudima, a ne
  nekog fizickog
• faktora (jacina osvetljenja, vlažnost i sl.)
• Bitni su odnosi u grupi i uskladenosti interesa i
  menadžmenta.
• DAUGLAS McGREGOR TEORIJA X TEORIAJ Y
• TEORIJA X ljudi su po svojoj prirodi indolentni,
  lenji, bez ambicija i odgovornosti zato je
  tejlorizam nužnost.
• TEORIJA Y ljudi su motivisani, odgovorni i
  sposoni za razvoj. Zadatak menadžmenta je da
  razvije taj potencijal.

28

• 3. MATEMATICKI ILI KVANTITATIVNI PRISTUP
• (OPERACIONA ISTRAŽIVANJA) 40 tih godina.
• AKCENAT JE NA OPTIMIZACIJI REZULTATA PUTEM
• OPERACIONIH ISTRAŽIVANJA.
• 4. SISTEMSKI PRISTUP 50 tih godina.
• LUDVIG VON BERTALANFFY, BIOLOG, PRVI JE UPOTREBIO
  TERMIN
• OPŠTA TEORIJA SISTEMA 1937.
• GODINE. TERMINI KAO INFORMACIJA, POVRATNA VEZA
• (FEED BACK), ENTROPIJA, MODEL, CRNA KUTIJA i
  SL.
• 5. SITUACIONI PRISTUP (CONTINGENCY) 70 tih
  godina.
• FIDLEROVA TEORIJA SLUCAJNOSTI OBJAVLJENA
• 1967., A OBNOVLJENA 1979.
• SUŠTINA. DELOVANJE MENADŽERA ZAVISI OD
  SITUACIJE,
• TJ. NA RAZLICITE SITUACIJE MORA SE REAGOVATI NA
• RAZLICITE NACINE, A NE NA JEDAN STANDARDNI NACIN.

29
(No Transcript)
30
TEORIJE MENADŽMENTA U XX VEKU

• KLASICNI MENADŽMENT PRISTUP
• NAUCNI MENADŽMENT
• ADMINISTRATIVNI MENADŽMENT
• BIROKRATSKI MENADŽMENT
• BIHEJVIORISTICKA ŠKOLA MENADŽMENTA
• HAWTOHORNE STUDIJE
• POKRET LJUDSKIH ODNOSA
• POKRET NAUKE O BIHEJVIORIZMU
• KVANTITATIVNA ŠKOLA MENADŽMENTA

31

• INTEGRATIVNE ŠKOLE MENADŽMENTA
• SISTEMSKA ŠKOLA
• SITUACIONA ŠKOLA
• TEORIJA Z
• EXCELLENCE U MENADŽMENTU
• DINAMICKO ANGAŽOVANJE
• NOVE TEORIJE MENADŽMENT
• NOVI KONCEPTI i PRISTUPI U MENADŽMENTU
• ORGANIZACIJA KOJA UCI
• JEZGRO KOMPETENTNOSTI
• TQM
• KNOWLEDGE MANAGEMENT
• TRANSFORMACIJA ORGANIZACIJE
• REINŽENJERING
• BSC
• STRATEGIJA KAO REVOLUCIJA
• PATCHING
• E-COMMERCE

32
KARAKTERISTIKE Teorija A(mericka) Teorija J(apanska) Teorija Z americki ideal
Trajanje zaposlenosti Kratko uglavnom ali razlicito Životno vreme za muškarca Dugo
Odlucivanje Individualno od strane menadžera Konsenzus izmedu mnogo Konsenzus izmedu mnogo
Odgovornost Individualna Kolektivna Individualna
Ocena i promocija Brza i osnova uspeha Spora i u osnovi lojalnost je glavna Spora i u osnovi lojalnost je glavna
Kontrolni sistem Formalno formulisan i napisan Neformalan i ne Eksplicitno Neformalan, ali sa eksplicitnim standardima
Karijera Unutar specijalizovanih podrucja specijalizovana Kretanje kroz mnogo podrucja (nespecijalizovana) Manje specijalizovana nego u teoriji A
Širina nadzorne brige Segmentiranja i fokusirana samo na uspeh Za sve zaspolene i sve aspekte života Za sve zaposlene i sve aspekte života (ukljucujuci i njihove porodice)
33
Kriticni faktori uspeha

• Kreativnost i inovativnost (Prahalad,Hamel)
• Znanje i tehnike (Topscott)
• Efikasnost
  (Micek)
• Individualne vrednosti (Shneider)

34
KARAKTERISTIKE USPEŠNIH(T.Peters R.Waterman)

1. Akcija pre svega
2. Biti usredsreden na potrošace
3. Autonomija i preduzetništvo
4. Produktivnost
5. Aktivno ucešce
6. Drži se onoga što znaš
7. Jednostavna forma malobrojno osoblje
8. Pomiriti strogost i elasticnost

35
THE SIMPLE SCHEME OF EXCELLENCE (T.Peters, K.
Austin)
36
KOORDINATNA MREŽA VECNO USPEŠNE ORGANIZACIJE
KOMATOZNO STANJE INTEZIVNA NEGA PROGRESIVNA NEGA OPORAVAL ZDRAVLJE
KVALITETA Tu niko ništa neradi dobro. Cena neudovoljavanjima zahtjevima33 Konacno imamo popis pritužbi kupaca. Cena neudovoljavanje zahtevima 28 Poceli smo formalni proces poboljšanja kvaliteta. Cena neudovoljavanja zahtevima 20 Pritužbe kupaca prakticki su nestale. Cena neudovoljavanja 13 Ljudi rutinski rade stvari dobro prvi put. Cena neudovoljavanja 3
RAST Uopšte se ništa nemenja. Profit posle oporezivanja nula Kupili smo purana. Profit posle oporezivanja nula Novi proizvod nije tako loš Profit posle oporezivanja 3 Nova grupa dobro se razvija . Profit posle oporezivanja 7 Rast je unosan i postojan. Profit posle oporezivanja 12
KUPCI Niko nikad ne narucuje dvaput Pritužbe kupaca na narudžbe63 Kupci neznaju šta žele . Pritužbe kupaca54 Radimo s kupcima Pritužbe kupaca 26 Ostvarujemo mnoge isporuke bez grešaka. Pritužbe kupaca 9 Potrebe kupaca se predidaju 0
PROMENE Ništa se ne menja Promene koja upravlja Integritet sistema 0 Niko Nikome negovori ništa. Promene koja upravlja Integritet sistema 2 Moramo znati šta se zbiva. Promene koja upravlja Integritet sistema 55 Nema razloga da iko bude iznenaden. Promene koja upravlja Integritet sistema 85 Promene su planirane i upravljanje . Promene koja upravlja Integritet sistema 100
ZAPOSLENI Ovo je samo malo bolje od nezapolsenosti. Migracija radnika 65 Kadrovskom odeljenju receno da pomogne radnicima Migracija radnika 45 Poceo program uklanjanja uzoraka grešaka. Migracija radnika 40 Primenjuje se vrednovanje razvoja karijere. Migracija radnika 7 Ljudi su ponosni što tu rade. Migracija radnika 2
37
DŽUNGLA TEORIJE MENADŽMENTA
Harold Koontz je 1961. godine identifikovao 6
rezlicitih pristupa prirode menadžmenta, a 1980,
11 pristupa 1992. godine 12 pristupa.

• 1961
• proces menadžmenta
• empirijski pristup
• ljudkso ponašanje
• društveni sistem
• teorija odlucivanja
• metematicki pristup

38

• 1980
• operacioni pristup
• empirijski pristup
• meduljudsko ponašanje
• socio-tehnološki sistem
• teorija odlucivanja
• matematicki pristup ili nauka o menadžmentu
• ponašanje grupa
• kooperativni društveni sistem
• sistemi
• menadžerske usluge
• situcioni pristup