KRITERIJUMI ZA ODRE

1
KRITERIJUMIZA ODREÐIVANJE STEPENA
DEGRADIRANOSTI ŠUMAIMELIORATIVNOG ZAHVATA
2
Utvrdjene i razradjene kriterijume (na osnovu
konkretnih, lako prepoznatljivih parametara)
potrebno je imati

• Za utvrdjivanje
• -vida degradacije
• -stepena degradiranosti
• -uzroka degradacije
• Za pravilan izbor odgovarajucih meliorativnih
  zahvata
• Za njihovu pravilnu primenu

3
Posledice neutvrdenih kriterijuma

• Neodgovarajuce definisanje degradiranih šuma po
  stepenu degradiranosti
• Primena cesto subjektivnih okularnih ocena
• Primena radikalnih mera rekonstrukcije (cistih
  seca i supstitucija vrsta)
• Cak i ako je bilo ekonomski racionalnije i
  biološki opravdanije primeniti konverziju
  uzgojnog oblika

4
Kategorije parametara

• Svaka od navedenih grupa rašlanjena je detaljnije
  na više konkretnih pokazatelja

5
1. Sastojinske karakteristike

• Grupa najvažnijih kriterijuma (parametara)

6
1.1. Poreklo sastojine

• Utvrditi poreklo na kome zasnivati meliorativni
  zahvat
• U sastojinama mešovitim po poreklu utvrditi
  stepen zastupljenosti stabala semenog porekla
• Cilj gazdovanja i primena odredenog uzgojnog
  zahvata zavisi od broja stabala semenog porekla i
  njihovog kvaliteta
• Nekada je veoma teško odrediti poreklo stabala

7
Odredivanje porekla sastojine

• pisana dokumenta
• usmena kazivanja (pamcenje odredjenih dogadjaja)
• sastojinsko stanje (vizuelna dijagnostika)
• - spoljašnje karakteristike
• - unutrašnje karakteristike

8
Poreklo sastojine

• Klasifikacija sastoj. prema zastupljenosti stab.
  semenog porekla

Tip degradiranosti I II III IV
Broj stabala po ha () gt 50 30-50 10-30 lt10
Stepen degradiranosti ocuvane umereno degradirane veoma degradirane potpuno degradirane
9
Poreklo sastojine

• U ocuvanim se može gazdovati kao sa sastojinama
  semenog porekla
• Ako nema dovoljno kvalitetnih stabala semenog
  porekla a ima dovoljno kvalitetnih stabala
  izdanackog porekla,
• - kao cilj gazdovanja je prevodenje sastojine
  u viši uzgojni oblik (konverzija)
• U sastojinama lošeg kvaliteta - potpuno
  degradirane - restitucija ili supstitucija

10
1.2. Sastav sastojine i smeša

• U mešovitoj degradiranoj sastojini neophodno je
  utvrditi
• da li ima i koliko stabala ekonomski vredne
  (glavne) vrste drveca
• na njoj ce se zasnivati meliorativni zahvati

11
Degradirane bukove i hrastove šume razvrstane u
4 stepena degradiranosti

• Stepen degradiranosti sastojine u zavisnosti od
  zastupljenosti stabala glavne vrste

Tip degradiranosti I II III IV
Broj stabala po ha () gt 80 60-80 50-60 lt 50
Stepen degradiranosti kvalitetne - ocuvane malo degradirane umereno degradirane veoma degradirane
12
Sastav sastojine i smeša

• U sastojini ima preko 80 stabala glavne vrste
  (ocuvane)
• meliorativni postupak se odredjuje na osnovu
  porekla stabala, sastojinskog stanja i stanja
  zemljišta
• stanje se može sanirati primenom klasicnih
  uzgojnih mera
• Veoma degradirane sastojine
• (ispod 50 stabala glavne vrste)
• - restitucija ili supstitucija

13
1.4. Razvojna faza (starost) sastojine

• Jedan od veoma važnih kriterijuma na osnovu koga
  se odredjuje metod i nacin meliorativnih zahvata

• Razvojne faze sastojine u gajenju šuma

14
Razvojna faza (starost) sastojine

• Pri melioraciji degradiranih šuma, one se mogu
  grupisati u dve kategorije
• mladje sastojine (mlade i srednjedobne)
• pri konverziji se neguju
• starije sastojine (dozrevajuce i zrele)
• pri konverziji se vec može vršiti obnavljanje
  

15
Precnik stabla kao kriterijum za klasifikaciju
sastojine (tehnicke krakteristike)
Razvojna faza (starost) sastojine
Razvojna faza sastojine Bukove šume Hrastove šume
Razvojna faza sastojine Dg (cm) Dg (cm)
Mlade sastojine 15 12
Srednjedobne do dozrevajuce 16-25 13-20
Zrele sastojine gt 25 gt 20
16
Razvojna faza (starost) sastojine

• Moguce nedoumice
• srednji precnik nekada nije odraz konkretnog
  sastojinskog stanja
• Primeri iz prakse
• 1. Degradirana šuma bukve raznodobna sa tri
  generacije stabala
• Dg mladih, najkvalitetnijih stabala je 12 cm,
  (mlade sastojine, i treba je negovati)
• Dg starih stabala je iznad 25 cm - zrele
  sastojine -sece obnavljanja
• 2. Degradirana sastojina hrasta kitnjaka,
  starosti 60 godina (dozrevajuca - zrela)
• Dg najkvalitetnijih stabala je 12 cm (mlade
  sastojine za negu), iako su to sastojine pri
  kraju ophodnje za izdanacke šume,
• (vec treba zapoceti proces obnavljanja)

• Navedeni kriterijum je samo orijentacioni pomocni
  pokazatelj

17
1.5. Kvalitet sastojine

• Jedan od osnovnih - najznacajnijih parametara
• Zastupljenost stabala odredjenih morfoloških,
  bioloških i tehnickih krakteristika
• Kvalitet stabala utvrdjuje se na osnovu
• - kvaliteta debla
• - kvaliteta krune

18
Odredjivanje kvaliteta sastojine

• Delikatan, strucan, odgovoran i nimalo lak posao
  
• Od tog zavisi meliorativni postupak - izbor
  odgovarajucih uzgojnih mera
• Zavisi od strucnosti i iskustva procenjivaca
• Cilj - izbegavanje, smanjenje subjektivnosti i
  eventualnih grešaka
• Postoje i primenjuju se odredjene orijentacione
  norme - kriterijumi
• Zamena subjektivnih procena objektivnim
  kriterijumima
• Pružaju odredjenu sigurnost procenjivacu za
  grupisanje razlika u variranju fenotipskih
  krakteristika stabala

19
Procena kvaliteta staba(debla i krune)

• Vrši se najcešce okularno
• Neki elementi se mogu i meriti
• Primenjenjuje se, uglavnom, trostepena ili
  cetvorostepena klasifikacija

20
(No Transcript)
21
Kvalitet stabla i debla

• Jedan od osnovnih parametara za procenu kvaliteta
  sastojine i odredjivanja daljeg uzgojnog postupka
  sa njom

22
Pravost rasta

• Osnovni tipovi izgleda stabala mogu biti
  modifikovani
• Najcešci vidovi modifikacija su sledeci
• Klekast izgled
• Zmijast izgled
• Sabljast izgled
• Saonicast izgled
• Bajonet
• Kandelabr
• Lira

23
Pravost rasta

• Pravost rasta stabla odredjuje se na osnovu smera
  i intenziteta zakrivljenosti debla i može biti
• pravo deblo, ako je osa (osovina) debla,
  posmatrana iz dva unakrsna pravca, ravna
• umereno zakrivljeno deblo, ako zakrivljenost ose
  postoji u jednoj ravni (sa jedne strane),
  zakrivljenost visine luka je do jednostruke
  vrednosti precnika debla u osnovi krivine, a sa
  druge ravno
• krivo deblo, ako je osa debla zakrivljena u dve
  ravni (posmatrano iz dva unakrsna pravca), ili
  ako je jednostrana zakrivljenost veca od navedene
  u prethodnoj kategoriji

24
Usukanost debla

• Odredjuje se u zavisnosti od toga pod kojim uglom
  žica drveta sece ravan radijalnog preseka, i može
  biti
• ne postoji
• mala usukanost do10 (na 1 m visine stabla do
  10 cm odstupanja žice drveta)
• srednja usukanost 10-20
• velika usukanost veca od 20

25
Rašljavost

• Nastaje kao posledica oštecivanja terminalnog
  vrha stabla
• Cesto dve naspramne bocne grane preuzmu njegovu
  ulogu razviju se u dva približno jednaka ogranka
  (kraka)
• Rašljavost može biti
• - ne postoji
• - niska javlja se ispod 1/3 visine stabla
• - srednje visoka od 1/3 do 2/3 visine stabla
• - visoka javlja se na visini iznad 2/3 visine
  stabla

26
Mehanicka oštecenja debla

• Nastaju
• - pri seci okolnih stabala
• - kao posledica mrazopucina
• - od oštecenja od vetra, snega, leda, groma
• Intenzitet oštecenja je sledeci
• bez oštecenja zdravo, tj, dobro deblo
• umereno oštecenje dužine do 0,5 m i širine do
  1/10 precnika debla na mestu oštecenja
• veliko oštecenje oštecenje duže od 1 m ili šire
  od 1/10 precnika debla, oštecenja od groma,
  mrazno rebro, prelom stabla

27
Zdravstveno stanje debla

• Ocenjuje se opšte zdravstveno stanje
• zdravo (dobro zdravstveno stanje) bez vidljivih
  oboljenja
• umereno dobro zdravstveno stanje lokalna pojava
  truleži, oštecenja od insekata, rak rane
• loše zdravstveno stanje proces truleži na
  deblu, pojava karpofora gljiva duž debla, opala
  kora, intenzivan proces sušenja debla

28
Cistoca debla od grana

• Ocenjuje se na osnovu dužine cistog debla od
  grana i pojave vodenih izbojaka
• deblo cisto od grana, živica nema ili su
  pojedinacni
• umerena cistoca debla na deblu se nalaze
  pojedinacne suve grane ili živici u manjim
  grupama, na dužini debla do 3 m
• mala cistoca debla (velika obraslost) na vecem
  delu debla nalaze se suve grane ili delovi grana,
  živici se nalaze na delu vecem od polovine
  njegove dužine

29
Kvalitet debla

• Kombinacijom navedenih parametara dobija se
• - prosecna ocena fenotipskog izgleda i kvaliteta
  stabla,
• - za prakticnu upotrebu koristi tri grupe
  kvaliteta debla
• 1. Dobro deblo (kvalitetno) - ima sve navedene
  pozitivne feniotipske karakteristike
• 2. Loše deblo - ima suprotne (negativne)
  fenotipske karakteristike
• 3. Srednje dobro - ima srednje karakteristike

30
Kvalitet krošnje (krune)

• Ocenjuje se
• - na osnovu njenog izgleda
• - uporedjivanjem sa prirodnim izgledom i
  eventualnim modifikacijama

31
Najcešce modifikacije osnovnog izgleda krošnje

• Barjak (zastava)
• Živici (vodeni izbojci)
• Sušika (suhovrhost)
• Šubarak
• Skresak
• Cungar
• Kišobranast izgled

32
Ocenjivanje kvaliteta krune
33
Dužina krune

• Apsolutna dužina krune (m)
• - deo stabla kontinuelno obrastao živim
  primarnim granama od njene osnove (pocetka)
  do vrha stabla
• Relativna dužina krune (stepen krošnjatosti)
• Izuzetno dužina krune može biti jednaka visini
  stabla (stabla na osami)
• U praksi se smatra da je optimalna dužina krune
  cetinara od 1/4 do 1/3 ukupne visine stabla
  a da normalno razvijena nije duža od 1/2 visine

34
(No Transcript)
35

• Klasifikacija stabala prema dužini krune
• - veoma dobra kruna, cija je dužina izmedju 1/2
  - 1/3 visine stabla (50-33)
• - dobra kruna, dužine 35 - 60 visine stabla
  (1/3-2/3)
• - loša kruna, sa dužinom vecom od 60 ili manja
  od 20 visine stabla (?2/3 ili ?1/5 visine
  stabla)
• - stabla bez krune kresanici, prelomi

36
Širina krune

• Izražava odnos izmedu precnika krune i ukupne
  visine stabla
• Može primeniti sledeca klasifikacija
• - stabla sa krunom optimalne širine, koja je
  jednaka ili manja od 15-20 (?1/5) visine stabla
• - stabla sa dobro razvijenom krunom širina
  krune iznosi 20-25 (1/4-1/5) visine stabla
• - stabla sa lošom krunom širina krune je
  jednaka ili veca od 1/3 (33) ili manja od 10
  visine stabla (stešnjena)

37
Oblik krune

• Odredjuje se na osnovu više parametara
• 1. Vertikalnog izgleda profila krune
• 2. Stepena zdepastosti (vitkosti)
• 3. Simetricnosti krune
• 4. Izgleda osnove krune

38
1. Vertikalni izgled profila krune

• Prirodni oblik pravilno razvijene krune
  karakteristican je za svaku vrstu, i može biti
• Nepravilan (grmast) - simpodijalan nacin
  grananja brestovi, hrastovi, platan, dud i dr.
• Piramidalan oblik krune - dužina grana se
  smanjuje ukoliko su one na vecoj visini. Forme
  piramidalne krune
• -širokopiramidalni oblik krune smrca, jela,
  duglazija, kedar i dr.
• -uskopiramidalni (vretenast) oblik krune
  jablan, omorika, cempres i dr.
• -cilindricna forma piramidalne krune
  piramidalne forme nekih topola

39
1. Vertikalni izgled profila krune

• c) Ovalan oblik divlji kesten, pitomi kesten,
  ariš i dr.
• d) Jajast oblik krune lipa, jova, crveni hrast i
  dr.
• e) Obrnuto jajast (objajast) oblik krune bela
  vrba, crna topola, sremza itd.
• f) Loptasti oblik krune gorski javor, klen,
  poljski brest i dr.
• g) Žalostan (viseci) oblik krune žalosna vrba,
  žalosna forma vez bresta itd.
• Odstupanje od prirodnog oblika istovremeno
  ozancava deformaciju krune

40
2. Odnos širine i dužine krune (stepen
zdepastosti vitkosti)

• Na osnovu ovog elementa kruna može biti
• - uska kruna stepen vitkosti krune manji od
  0,5, tj. širina krune je dvostruko manja od
  njene dužine
• - umereno široka kruna stepen vitkosti 0,6-0,8
• - široka (zdepasta) kruna stepen vitkosti
  iznad 0,8

41
(No Transcript)
42
3. Simetricnost krune (odnos dužine naspramnih
grana)

• Kruna može biti simetricna ili asimetricna
  (jednostrano razvijena - ekscentricna)
• - simetricne krune naspramne grane su
  približno iste dužine
• - umereno asimetricne, kada je razlika u dužini
  naspramnih grana do 50
• - veoma asimetricne razlika u dužini
  naspramnih grana veca od 50

43
4. Izgled osnove krune

• Pokazatelj stepena deformacije krune u
  vertikalnoj ravni
• Dopunski parametar pri proceni njenog kvaliteta
• Pri ovom elementu osnova krune može biti ravna i
  stepenicasto razvijena
• - nedeformisana (ravna) osnova krune u istoj
  ravni
• - umereno vertikalno deformisana osnova krune
  u dve ravni u razmaku do 1/3 dužine krune
• - veoma deformisana osnova krune u dve ili
  više ravni razmaka preko 1/3 dužine krune

44
Mehanicka oštecenja ili oboljenja krune

• Intenzitet oštecenja je sledeci
• - bez oštecenja zdrava kruna ili sa
  pojedinacnim oštecenjem grancica i bez
  vidljivih oboljenja
• - umereno oštecenje ili oboljenje oštecenje
  (lom) ili oboljenje primarnih grana do 10 i vrh
  neoštecen
• - jako oštecenje intenzitet oštecenja veci od
  10, vrh oštecen, prelomljen ili odsecen, trajna
  deformacija krošnje, sušenje grana, suva stabla

45
Debljina grana

• Pokazatelj sastojinskog stanja i kvaliteta
  stabala
• Procenjuje se u donjoj trecini dužine krune
• Klasifikacija se zasniva na odnosu prosecnog
  precnika (debljine) grana do stabla i precnika
  stabla
• - tanke grane ako je njihova maksimalna
  debljina do 10 precnika stabla
• - umereno (srednje) debele grane maksimalna
  debljina grana 15-20 precnika stabla
• - debele (jake) grane - maksimalna debljina
  iznad 20 a prosecna iznad 10 od precnika
  stabla

46
Klasifikacija krune po kvalitetu - svrstavaju u
cetiri grupe

1. Dobre (kvalitetne) krune
2. Loše krune
3. Srednje dobre krune
4. Stabla bez krune

47
Odredjivanje kvaliteta sastojine

• Na osnovu kvaliteta debla i krune
• Mogu podeliti u sledece grupe
• 1. Dobre sastojine imaju više od 2/3 stabala
  navedenih pozitivnih fenotipskih karakteristika
  
• 2. Srednje kvalitetne imaju izmedju 1/3 i 2/3
  kvalitetnih stabala
• 3. Loše sastojine imaju manje od 1/3
  kvalitetnih stabala
• 4. Veoma loše sastojine kvalitetnih stabala je
  manje od 10

48
Zastupljenost kvalitetnih stabala glavne vrste
Razvojna faza sastojine Stepen degradiranosti Stepen degradiranosti Stepen degradiranosti Stepen degradiranosti Stepen degradiranosti
Razvojna faza sastojine I II III IVa IVb
Razvojna faza sastojine Bukove izdanacke šume Bukove izdanacke šume Bukove izdanacke šume Bukove izdanacke šume Bukove izdanacke šume
Mlade 600 450 400 200 150
Srednjedobne do dozrevajuce 450 350 300 150 50
Zrele 300 200 150 100 50
Hrastove izdanacke šume Hrastove izdanacke šume Hrastove izdanacke šume Hrastove izdanacke šume Hrastove izdanacke šume
Mlade 500 400 350 150 100
Srednjedobne do dozrevajuce 400 300 250 120 80
Zrele 250 150 120 100 50
Kvalitet sastojine dobre srednje kvalitetne loše veoma loše
49
1.6. Zdravstveno stanje sastojine

• Jedan od osnovnih parametara za utvrdivanje
  stepena degradiranosti sastojine
• Ocenjuje se kompletno zdravstveno stanje
  sastojine i preovladujuci uzrok degradacije
• Pri tome se može koristiti sledeca klasifikacija
• 1. Dobro zdravstveno stanje (zdrave sastojine) -
  pojedinacna stabla obolela ili oštecena,
• 2. Umereno dobro - do 20 stabala oboleleo ili
  ošteceno,
• 3. Loše zdravstveno stanje - 20-50 stabala
  obolelo ili ošteceno,
• 4. Vrlo loše - više od 50 stabala lošeg
  zdravstvenog stanja

50
1.7. Struktura sastojine

• Broj stabala
• Distribucija po debljinskim stepenima
• Distribucija po biološkim razredima
• Specifican dopunski kriterijum za odredjivanje
  stepena degradiranosti sastojine

51
1.7.1.Raspodela stabala po debljinskim stepenima

• Najbolji pokazatelj strukture je frekvencijska
  krivulja raspodele stabala
• Karakteristicna linija raspodele stabala kod
  jednodobnih šuma
• - ima približno zvonolik oblik (binomna
  raspodela)
• - maksimum zastupljenosti stabala oko
  srednjeg sastojinskog precnika

52
Raspodela stabala po debljinskim stepenima

• Izraženost maksimuma zastupljenosti stabala
  debljinskom stepenu (modus) u sastojinama
• - hrasta kitnjaka 30-40
• - crnog bora oko 30
• - smrce oko 25
• - bukve 20-25
• - jele 20

53
Raspodela stabala po debljinskim stepenima

• Disperzija stabala oko srednjeg sastojinskog
  precnika znacajan je pokazatelj sastojinske
  strukture
• Što je vrsta heliofilnija, manje je rasturanje
  oko srednjeg precnika
• - u kitnjakovim sastojinama varijaciona širina
  precnika je 0,45-1,6 dg
• - u lužnjakovim 0,5-1,6 dg
• - kod crnog bora 0,3-1,5 dg
• - kod smrce 0,4-2,1 dg

54
Raspodela stabala po debljinskim stepenima

• U prebirnim šumama je hiperbolican oblik
  frekvencijske krivulje raspodele stabala po
  debljinskim stepenima
• Predstvaljen je pomocu Liocourt-ovog zakona,
  kojim se izražava tzv. uravnoteženo stanje

55
1.7.2. Diferenciranje stabala po visini

• Pokazatelj ucešca stabala pojedinih bioloških
  položaja (kategorija) i nihovog gazdinskog
  znacaja
• Klasifikacija stabala za prakticnu upotrebu
• I biološki položaj - dominantna stabla (I i II
  kategorije po Kraftovoj klasifikaciji)
• II biološki položaj - kodominantna
  (suvladajuca) stabla
• III biološki položaj - potisnuta (podstojna)
  stabla

56
1.7.2. Diferenciranje stabala po visini

• Stabla III kategorije imaju veoma mali
  gazdinski znacaj
• Njihova uobicajena zastupljenost
• -u šumama hrasta kitnjaka je svega 3
• -kod sciofilnih jele, bukve i smrce oko 20
• Znacajnije odstupanje ukazuje na degradaciju
  sastojine

57
1.8. Zapremina i zapreminski prirast sastojine

• Najcešce su odraz proizvodnih mogucnosti
  staništa
• Mogu biti i rezultat obraslosti sastojine
• Ne ukazuju na kvalitet sastojine
• Mogu biti jedan od pokazatelja stepena
  degradiranosti sastojine
• Vrednosti V i Iv ispod prosecnih, posledica
  degradacije staništa i sastojine

58
Zapremina i zapreminski prirast sastojine

• Uporedjivanje vrednosti V i Iv sa optimalno
  procenjenim vrednostima za bukove i hrastove šume
  u Srbiji
• Klasifikacija u tri grupe
• 1. Kvalitetne izdanacke šume ostvaruju
• - najmanje 50 optimalno procenjene zapremine
  ili prosecnu zapreminu za visoke šume
• - najmanje 50 optimalnog prirasta
• 2. Umereno degradirane šume ostvaruju
• - 25-50 optimalne ili najmanje 50 prosecne
  zapremine za visoke šume
• - 25-33 optimalnog prirasta
• 3. Veoma degradirane šume ostvaruju
• - do 25 optimalne ili do 50 prosecne zapremine
  za visoke šume
• - do 25 optimalnog prirasta

59
2. Karakteristike staništa - uslovi sredine
(ekološki cinioci)

• Detaljna analiza staništa - zemljišta i ostalih
  ekoloških cinilaca vrši se
• - u cilju odredivanja stepena degradiranosti
• - ceno-ekološkog definisanja sastojine ili
  staništa
• Pojedini ekološki cinioci uvek imaju ulogu
• - "odlucujuceg cinioca" koji ima uticaj na
  razvoj šume i njenu degradaciju,
• - ogranicavjuceg faktora korišcenja i
  mogucnosti primene odgovarajuceg meliorativnog
  postupka

60

• Odlucujuci cinioci mogu biti
• - orografski faktori (nadmorska visina,
  ekspozicija, nagib ili konfiguracija terena)
• - geološka podloga i uslovi zemljišta
• - klimatski uslovi (cesta pojava ekstremnih
  temperatura, snego i vetroloma, ledoloma)
• Odgovornost strucnjaka operativca koji to
  procenjuje je velika da se pravilno proceni
  važnost odlucujuceg cinioca
• Neuvažavanje odlucujuceg cinioca dovodi do
  degradacije šume

61
Neophodno uraditi sledece

• 1. Izvršiti reoniranje površine - odrediti namenu
  (šuma, šumsko zemljište, pašnjak, golet itd.)
• 2. Utvrditi stepen ugroženosti i degradiranosti
  objekta melioracije na osnovu
• a) abiotickih faktora
• - klimatskih faktora (kolicina padavina i njihov
  raspored,
• period pojave i dužina trajanja ekstremnih
  temperatura, jacina i pravac duvanja vetra,
• potencijalna opasnost od pluvijalne erozije i
  dr.)
• - fizickih osobina zemljišta (dubina, tekstura,
  struktura, vlažnost, pH vrednost itd)
• - definisati tip i oblik erozije (ako je ima),
  njenu površinsku zastupljenost, intenzitet
  erozionih proseca i neposredni uzrok degradacije
• b) biotickih faktora
• c) orografskih faktora (nagib terena,
  ekspozicija, nadmorska visina)

62
2.1. Abioticki faktori kao kriterijumi
definisanje odlucujuceg cinioca
63
Abioticki faktori kao kriterijumi definisanje
odlucujuceg cinioca
Klimatski faktori

• izvršiti analizu klimatskih faktora
• utvrditi postojanje (pojavu) i direktan uticaj
• - temperaturnih ekstrema
• - intenziteta suncevog zracenja
• - vlažnosti vazduha
• - olujnih vetrova
• - vlažanog snega
• - groma

64

• Neophodno je utvrditi postojanje ili
  potencijalnu opasnost od oštecenja mehanicke
  prirode
• - temperaturni ekstremi (izmrzavanje biljke,
  mrazopucine, spržavanje mladih biljaka, upala i
  odlubljivanje kore)
• - jaki (olujni) vetrovi vece brzine od 8 Bofora
  (18,9 m/sec) (vetrolome ili vetroizvale) i
  opasnost od eolske erozije
• - obilnost i dužina zadržavanja snega
  postojanje i nastajanje snegoloma i snegoizvala
• - pojava leda postojanje ili nastajanje
  ledoloma
• - padavine kolicina i intenzitet, oblik
  padavina, obilnost (opasnost od pluvijalne
  erozije, površnsko oticanje vode)
• - atmosferske pojave postojanje i broj dana sa
  grmljavinom
• - aerozagadjenje oštecenja se manifestuju
  slicno ostalim faktorima

65

• Na osnovu klimatskih faktora utvrditi postojanje
  i klasifikaciju ogranicenja i oštecenja
• 1. Ne postoji ili pojedinacna stabla oštecena
• 2. Umereno oštecenje (ugroženost) do 25
  stabala oštecenih ili potencijalna opsanost od
  oštecenja
• 3. Jako oštecenje preko 25 oštecenih stabala,
  odnosno velika ugroženost od oštecenja

66
Edafski faktori - kriterijumi za utvrdjivanje
stanja i stepena degradiranosti zemljišta

• Utvrditi i poznavati stepen degradiranosti
  zemljišta
• Definisati zastupljenost degradacionih procesa
  na površini zemljišta (erozija)
• Definisati stepen promene fizickih i hemijskih
  osobina zemljišta

67
Erozioni procesi

• Intenzitet erozionih procesa zemljišta,
• ili ugroženost površine erozijom definiše se
• - oblikom
• - stepenom
• - površinom koja je zahvacena erozionim
  procesima
• - tipom erozije - vodna, eolska,stabilni
  tereni

68
Erozioni procesi

• Stepen degradacije (oštecenja) zemljišta
  pojedinim oblicima erozije odredjuje se
• - prema vidljivim oštecenjima koja obuhvataju
• - fizicki gubitak (odnošenje) zemljišta
• -ili njihovo pokrivanje neplodnim materijalom

69

• Stepen degradacije zemljišta (4)
• 1. Laka degradacija
• - šumska prostirka je na vecem delu površine
  odneta (nalazi se samo na 10-30 površine) a
  dubina gornjeg horizonta je smanjena do 30
• melioracija se može izvršiti prilagodenim
  sistemom redovnog gazdovanja šumama
• 2. Umerena degradacija
• - šumska prostirka se nalazi na manje od 10
  površine, mocnost proizvodnih horizontata
  smanjena je 10-30
• U cilju melioracije neophodni su intenzivni
  antierozioni radovi

70

• Stepen degradacije zemljišta
• 3. Jaka degradacija
• - šumske prostirke nema, do 80 zemljišta je
  odneto pa je maticni supstrat cesto na površini
• Neophodni su obimni biološko-tehnicki radovi za
  obnovu osnovnih proizvodnih funkcija zemljišta
• 4. Ekstremna degradacija
• - zemljišta nema ili se javlja mestimicno,
  prisutne su duboke brojne jaruge, osuline,
  sipari, klizišta i dr. i osnovne biološke
  funkcije zemljišta su uništene.
• Obnova ovakvih zemljišta je prakticno nemoguca i,
  po pravilu, iskljucuju se iz bilo kakve planske
  proizvodnje.

71

• Površinska rasprostranjenost degradacije
• 1. Mala - zahvata do 5 površine
• 2. Srednja - zahvata 5 - 10 površine
• 3. Velika - zahvata 10 - 25 površine
• 4. Vrlo velika - zastupljena je na 25 - 50
  površine
• 5. Dominantna - zahvata preko 50 površine

72

• Klase (K) degradacionih procesa zemljišta
• I. Slaba degradacija (KI ), gde spadaju sledece
  kombinacije navedenih stepena (prvi broj) i
  površinske rasporostranjenosti degradacije
  (drugi broj) zemljišta 1.1 1.2 2.1
• II. Srednja degradacija (KII ) ? 1.3 1.4 2.2
  3.1 4.1
• III. Velika degradacija (KIII ) ? 1.5 2.3 2.4
  3.2 3.3 4.2
• IV. Vrlo velika degradacija (KIV ) ? 2.5 3.4
  3.5 4.3 4.4 4.5

73
Ostali vidovi degradacije zemljišta

• Zabarivanje (zamocvarivanje)
• 2. Promena hemijskog sastava (pH vrednosti)
• 3. Kontaminacija zemljišta zagadujucim
  materijama
• 4. Osiromašenje i slabljenje produktivnosti

74
Zabarivanje zemljišta

• povremeno ili stalno zadržavanje vode
• voda se dugo zadržava na površini zemjišta
  (mocvare, bare, tresetišta)
• na previše vlažnim zemljištima zbog visokog
  nivoa podzemne vode
• zamocvarivanje izazivaju
• - površinske tzv. spoljne vode koje poticu od
• - padavina ako je spreceno njihovo oticanje
• - izlivanja vodenih tokova u blizini
• - podzemne vode - unutrašnje vode, izbijaju na
  površinu iz zemljišta

75

• Na konkretnoj površini utvrditi
• - da li zabarivanje postoji, i kada je potrebno
  vršiti dreniranje ili odvodnjavanje
• - kada zabarivanje zemljišta ne postoji nisu
  potrebne nikakve meliorativne mere

76
Promena pH vrednosti zemljišta

• Pokazatelj promene hemijskog sastava zemljišta
  kao vida degradacije
• Najkarakteristicniji vidovi hemijske degradacije
  zemljišta su
• - acidifikacija (zakišeljavanje) zemljišta
• - alkalizacija (salinizacija) zemljišta

77
Promena pH vrednosti zemljišta

• Utvrdjivanje se vrši pedološkom analizom
• U praksi - orijenataciono, na osnovu
• - bioindikatorskih osobina biljaka, tzv.
  vizuelnom dijagnozom
• - one ukazuju na hemijsku degradaciju
  zemljišta

78

• Indikatori kiselih zemljišta su Kiseljak (Rumex
  acetossela), Vres (Calluna vulgaris), Borovnica
  (Vaccinium myrtillus), Mahovine (Dicranum sp,
  Polytrichum sp, Leucobarium sp), Luzula pilosa i
  dr.
• Indikatori neutralnih zemljišta Fagus sylvatica,
  Acer pseudoplatanus, Carpinus betulus, Amorfa
  fruticosa, Rubus hirtus, Achillea millefolium,
  Athyrium filix-femina, Carex digitata, Fragaria
  vesca, Hypericum perforatum, Lathyus venetus, Poa
  nemoralis i dr.
• Indikatori zaslanjenih zemljišta (halofite) su
  Carpinus orientalis, Corylus avellana, Aremonia
  agrimonoides, Salvia officinalis, Sesleria rigida
  i dr.

79
Promena pH vrednosti zemljišta

• Na osnovu toga izvršiti dijagnosticiranje i
  kategorizaciju zemljišta
• - hemijska degradacija postoji
• - hemijska degradacija ne postoji

80
Osiromašenje i slabljenje produktivnosti
zemljišta

• Nastaje usled gubitka hranljivih mineralnih
  elenemata
• Posledice se manifestuju kroz poremecaje, koji
  cesto imaju karakter bolesti
• Azot je glavni hranljivi mineralni elemenat za
  biljke

81
Slabljenje produktivnosti zemljišta

• Indikatori nedostatka azota oligotrofne
  biljke, su Acer tataricum, Carpinus orientalis,
  Calluna vulgaris, Genista pilosa, Luzula pilosa,
  Poa bulbosa, Rumex acetosella, Sedum acre, Viola
  hirta i dr.
• Indikatori bogatog zemljišta mineralnim
  materijama - eutrofne biljke su Salix alba,
  Galium aparine, Poa anua, Stachys sylvatica,
  Urtica dioica i dr.

82

• Klasifikacija degradiranih zemljišta
• - kojima je oslabljena produktivnost usled bilo
  kog navedenog uzroka
• - delimicno ili potpuno uništena produktivnost
  (zemljišta na kršu, jalovišta, odlagališta
  materijala pri eksploataciji mineralnih sirovina,
  i dr.), odnosno na zemljištima koja treba vratiti
  kulturi - izršiti rekultivaciju
• - od postanka neproduktivna zemljišta (živi
  peskovi, blata, pustinje, pepelišta
  termoelektrana), kojima treba tek izvršiti
  kultivaciju privesti ih kulturi

83
Kontaminacija zemljišta zagadjujucim materijama
ili otrovnim hemikalijama

• I zvori zagadivanja zemljišta su
• - upotreba hemijskih sredstava - pesticida
• - otpadne vode
• - deponije otpadaka
• - djubrišta
• Rezidualno dejstvo pesticida traje više godina
• Nepravilna upotreba herbicida može izazvati
  znatna oštecenja gajenih biljaka - ožegotine na
  lišcu, uništenje pojedinih biljnih delova ili
  citave biljke

84
Orografski faktori

• Znacajni zbog svog poznatog uticaja na klimatske
  i edafske faktore
• Orografski faktori su jedan od veoma važnih
• - ogranicavajucih faktora razvoja vegetacije
• - uzroka degradacije šume i šumskog zemljišta
• - pokazatelja potencijalne ugroženosti od
  degradacije
• - ogranicavajuci faktor mogucnosti primene
  odredenjih uzgojno-melorativnih mera

85

• Nagib terena - odlucujuci faktor uticaja reljefa
  na vodni režim zemljišta
• Ugroženosti zemljišta od erozije na osnovu nagiba
  terena
• 0 - 3 (do 1,5o) - nema opasnosti od erozije
• 3 - 12,5 (1,5 - 7o) - potencijalna mogucnost
  slabe erozije golog zemljišta
• 12,5 - 25 (7 - 14o) - potencijalna mogucnost
  srednje erozije golog zemljišta
• 25 - 50 (14 - 26,5o) - potencijalna mogucnost
  izrazite erozije golog zemljišta
• gt 50 (gt 26,5o) - potencijalna mogucnost jake
  erozije

86

• Nadmorska visina - znacajan faktor za utvrdivanje
  stepena degradiranosti vegetacije i zemljišta
• Degradirani vegetacijski oblici na vecim visinama
  su primarne tvorevine, iz tog razloga neophodno
  je utvrditi
• - poreklo odredenog stadijuma degradacije
  vegetacije primarno ili sekundarno nastala
• - granicu šume i granicu vegetacije
• - izvršiti reoniranje, tj. odredivanje namene
  površine poljoprivredna površina, vocnjak,
  livada, šuma, pašnjak, golet

87

• Konfiguracija terena - sintetizovani pokazatelj
  kompleksnog uticaja ekspozicije, nagiba i
  nadmorske visine
• Utice na stepen oticanja vode
• Stvara specificne klimatske uslove
• Stvara specificne edafske slove
• Na konkretnoj površini utvrduje se da li postoje
  ogranicenja i uticaj na
• - slivanje i oticanje vode
• - postojanje mrazišta
• - postojanje inverzije vegetacije

88
Uticaj konfiguracije terena
89
Bioticki faktori

• Uzrok znacajne degradacije sastojine i staništa
• Štetocine i biljne bolesti najveci uticaj imaju
  na degradaciju sastojine i manifestuju se kao
• - Cito-histološke promene promene boje lišca,
  pigmentacija, hloroza, destrukcija organa
• - Anatomske promene poremecaj porasta,
  razvoja, grade, stvaranje pukotina
• - Morfološke promene opšteg izgleda biljke
  smanjenje ili uvecanje rasta, deformacije lišca,
  deformacije na granama, pojava izraslina
• - Uništenje biljke poleganje i izumiranje
  ponika, sušenje

90
Bioticki faktori

• Životinje
• imaju najveci uticaj na fizicke osobine zemljišta
• uništavanje podmladka brstom
• guljenjem kore doprinose degradaciji sastojine
• Covek na razlicite nacine deluje
• - pozitivno i negativno
• - nesvesno i svesno
• - korisno i štetno
• - indirektno i direktno

91
Bioticki faktori

• Na svakoj konkretnoj površini treba utvrditi
  eventualno postojanje nekog navedenog oblika
  degradacije. Vid i stepen degradacije utvrdjuje
  se i klasifikuje kao
• - ne postoji negativan uticaj i degradacija
• - postoji negativan uticaj kao posledica
• - nevršenja odgovarajucih neophodnih mera
  (nenegovanje sastojine)
• - izvodenjem neodgovarajucih mera gazdovanja
• - delovanja ostalih biotickih faktora

92
Fitocenološka (tipološka) pripadnost sastojine i
staništa

• Veoma važan parametar za utvrdivanje stepena
  degradiranosti sastojine i staništa
• Neohodno je, ako nije ograniceno drugim
  faktorima, utvrditi
• - sadašnju (aktuelnu) vegetaciju
• - postojanje stepena progresivne ili regresivne
  sukcesije, odnosno, da li se degradirana
  sastojina fitocenološki ili tipološki još uvek
  može okarakterisati kao tipicna fitocenoza
• - ako nema šume, koja je potencijalna (ishodna i
  buduca vegetacija)

93
Fitocenološka (tipološka) pripadnost sastojine i
staništa

• Može se primeniti sledeca klasifikacija
• 1. Sastojina se može okarakterisati kao tipicna
  sadrži karakteristican skup vrsta
• 2. Degradirana sastojina odmakli stadijum
  regresivne sukcesije (drasticno izmenjen sastav
  šume)
• 3. Potpuno degradirana šuma vegetacija se
  nalazi u tragovima, površina se može
  okarakterisati kao golet

94
Cilj gazdovanja ekonomsko-finansijske
karakteristike

• Treba da daju odgovore o stepenu prioriteta
  izvodenja meliorativnih zahvata na osnovu stanja
  degradiranosti staništa i sastojine
• Davanje odgovora na ovo pitanje je veoma teško
• - teško je predvideti šta ce se dešavati u
  dalekoj buducnosti
• - kakva ce biti potreba za drvetom i za kojim
  sortimentima
• - teško uskladiti sve faktore ekonomske racunice
  gazdovanja šumama i bioloških zakonitosti koje
  vladaju u šumi
• Cesto ono što je ekonomski opravdano nije u
  skladu sa biološkim zakonitostima i obrnuto
• Nepovoljan je, takode, odnos izmedu ulaganja i
  prihoda prilikom nege šuma, itd.

95
Cilj gazdovanja ekonomsko-finansijske
karakteristike

• Konkretno, za svaku sastojinu treba utvrditi
  (proceniti)
• - da li je ostvaren cilj gazdovanja
• - uraditi procenu dobiti (odnos prihoda i
  rashoda)

96
Ostvarenje cilja gazdovanja šumama

• Procena ostvarenja cilja gazdovanja
• - ostvaren (može se ostvariti)
• - delimicno ostvaren (delimicno se može
  ostvariti)
• - nije ostvaren (ne može se ostvariti)

97
Pogodnost izvodenjenja - valorizacija
meliorativnih radova

• FAO klasifikacija pogodnosti korišcenja
  zemljišnog prostora
• Jedna od najdetaljnijih i najsveobuhvatnijih
  klasifikacija za procenu pogodnosti izvodenja
  meliorativnih radova
• Izvodenje radova vezano je za
• - ekonomske pokazatelje kao najviši nivo
  pogodnosti
• - stepen prioriteta, uz neophodne izmene,
• - uslovljene specificnostima meliorativnih
  postupaka

98

• Klasifikacija ima sledecu strukturu
• - red pogodnosti, odražava vrstu pogodnosti
• - klasa pogodnosti, odražava stepen pogodnosti
  unutar reda
• - podklasa pogodnosti, odražava vrstu
  ogranicenja
• - jedinica pogodnosti, odražava manje razlike
  unutar podklase

99

• Red pogodnosti pokazuje da li je površina
  (sastojina) pogodna ili nepogodna za meliorativne
  zahvate
• Oznacavaju dva reda pogodnosti
• Red ?pogodno? (P) oznacava sastojine u kojima
  meliorativni postupci opravdavaju ulaganja (može
  se ocekivati dobit), a njihovim izvodenjem nema
  nikakvih oštecenja zemljišnih resursa, niti
  drugih štetnih posledica
• Red ?nepogodno? (N) oznacava sastojine koje ne
  omogucavaju izvodenje meliorativnih postupaka
  ulaganja nisu opravdana ili može doci do
  degradacije zemljišta

100

• Klasa pogodnosti sastojina za melioraciju
  pokazuje stepen pogodnosti i oznacava se arapskim
  brojem.
• Prihvacene su tri klase u okviru reda ?pogodno?
•   Klasa ?visokopogodno? (P1) predstavlja
  sastojine u kojima nema znacajnijih ogranicenja
  ili su ogranicenja minimalna,
•   Klasa ?srednje pogodno? (P2) predstavlja
  sastojine koje imaju ogranicenja u izvodenju,
  kojima se umanjuje produktivnost ili dobit, ili
  su potrebna ulaganja
•  Klasa ?marginalno pogodno? (P3) postoje
  ogranicenja koja ozbiljno ugrožavaju izvodenje
  meliorativnih radova, tako da umanjuju
  produktivnost ili dobit i zahtevaju povecana
  ulaganja, koja mogu biti samo izuzetno opravdana

101

• Klasa pogodnosti sastojina za melioraciju
  Prihvacene su dve u okviru reda ?nepogodno?
•  Klasa ?privremeno nepogodno? (N1) predstavlja
  sastojine koje imaju ogranicenja koja trenutno
  iskljucuju mogucnost komercijalne primene
  meliorativnih mera. Ogranicenja su takvog
  karaktera da se mogu savladati tokom vremena, ali
  koja se ne mogu ispraviti uz prihvatljivu cenu
• Klasa ?trajno nepogodno? (N2) predstavlja
  zemljišni prostor koji ima velika ogranicenja, pa
  u potpunosti iskljucuje mogucnost i opravdanost
  uspešne primene melioracija

102

• Podklase pogodnosti definišu ogranicavajuce
  faktore pri izvodenju melioracija.
• Ogranicenja mogu biti
• zemljišna vlaga (zv), opasnost od erozije (e),
  prevlaženje (w), orografski uslovi (or), plodnost
  zemljišta (p), alkalizacija (a), salinizacija
  (s), klimatski faktori (k), aerozagadenje (az),
  struktura zemljišta (sz), bioticki faktori (bf)
  i dr.
• Oznacavaju najviše tri ogranicenja najjaca po
  redosledu

103

• Jedinice pogodnosti detaljnije definišu
  ogranicenja i obeležavaju se arapskim brojevima.
• Npr. u okviru podklase klimatski faktori mogu
  biti ekstremne temperature (k-1), vetar (k-2),
  sneg (k-3) itd.
• Oznacavanje ogranicenja je šifrovano
• Šifra P2k-2 oznacava da pri meliorativnim
  radovima postoje ogranicenja u ostvarivanju
  dobiti izazvana vetrolomom kao klimatskim
  faktorom