Kriticko mi

1
Kriticko mišljenje i primenjena etika

• Jelena Ostojic

2

• PRIMENJENA ETIKA
• traži odgovore na prakticna pitanja kao što su
• postupanje s etnickim manjinama
• jednakosti žena
• korištenja životinja za hranu i istraživanja
• zaštite prirodne okoline
• abortusa
• eutanazije
• obaveze bogatih da pomažu siromašnima.

3
UVOD U KRITICKO I KREATIVNO MIŠLJENJE (Prema
knjizi Introduction to Critical Thinking and
Creativity, Think More, Think Better, autor Joe
Y. F. Lau, profesor Univerziteta u Hong Kongu na
Odeljenju za filozofiju)  
4

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja

5

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja
• Sažeto i precizno formulisati ideje

6

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja
• Sažeto i precizno formulisati ideje
• - Identifikovati, graditi i vrednovati argumente

7

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja
• Sažeto i precizno formulisati ideje
• - Identifikovati, graditi i vrednovati argumente
• - Vrednovati razloge za i protiv neke odluke

8

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja
• Sažeto i precizno formulisati ideje
• - Identifikovati, graditi i vrednovati argumente
• - Vrednovati razloge za i protiv neke odluke
• Vrednovati svedocanstvo za i protiv neke
  hipoteze

9

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja
• Sažeto i precizno formulisati ideje
• - Identifikovati, graditi i vrednovati argumente
• - Vrednovati razloge za i protiv neke odluke
• - Vrednovati svedocanstvo za i protiv neke
  hipoteze
• - Otkriti nekonzistentnost i ceste greške u
  mišljenju

10

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja
• Sažeto i precizno formulisati ideje
• - Identifikovati, graditi i vrednovati argumente
• -Vrednovati razloge za i protiv neke odluke
• - Vrednovati svedocanstvo za i protiv neke
  hipoteze
• - Otkriti nekonzistentnost i ceste greške u
  mišljenju
• - Sistematicno analizirati probleme

11

• Imati sposobnost kritickog mišljenja znaci umeti
• Razumeti logicke veze izmedu ideja
• Sažeto i precizno formulisati ideje
• - Identifikovati, graditi i vrednovati argumente
• -Vrednovati razloge za i protiv neke odluke
• - Vrednovati svedocanstvo za i protiv neke
  hipoteze
• - Otkriti nekonzistentnost i ceste greške u
  mišljenju
• - Sistematicno analizirati probleme
• - Identifikovati relevantnost i važnost ideja 

12
NEKA POGREŠNA SHVATANJA KRITICKOG
MIŠLJENJA   Prigovor KM je previše
konfrontirajuce. KM je konstantno
kritikovanje drugih koje nije konstruktivno. To
nije tacno. KM ne mora biti destruktivno. Prvo,
odbacivanjem loših ideja postajemo bolji u
pronalaženju istine. Drugo, kriticki misliti
ne znaci stalno nekog kritikovati. Ako su drugi u
pravu, ne moramo da se ne slažemo. A kad drugi
nisu u pravu, KM nam pomaže da prepoznamo
napravljene greške, ali to ne znaci da ih moramo
obznaniti.
13
NEKA POGREŠNA SHVATANJA KRITICKOG
MIŠLJENJA   Prigovor KM je previše
konfrontirajuce. KM je konstantno
kritikovanje drugih koje nije konstruktivno. To
nije tacno. KM ne mora biti destruktivno. Prvo,
odbacivanjem loših ideja postajemo bolji u
pronalaženju istine. Drugo, kriticki misliti
ne znaci stalno nekog kritikovati. Ako su drugi u
pravu, ne moramo da se ne slažemo. A kad drugi
nisu u pravu, KM nam pomaže da prepoznamo
napravljene greške, ali to ne znaci da ih moramo
obznaniti. Prigovor KM nije prakticno korisno
i ljudi ga ne upražnjavaju vec deluju na osnovu
sopstvenih interesa, emocija, iracionalno...
Dobro, ali to nas ne sprecava da mi mislimo
kriticki o tome koja su najbolja sredstva da
dodemo do ciljeva.
14
KAKO DA UNAPREDIMO SVOJE MIŠLJENJE Psihološka
istraživanja kažu da ljudi prave mnoge greške u
mišljenju - precenjuju sopstvene mogucnosti,
interpretiraju svet prema sopstvenim predrasudama
i traže uzroke i objašnjenja na pogrešnom mestu.
Proucavanjem kritickog mišljenja verovatno da
cemo uspeti da izbegnemo takve greške. Nekad
imamo osecaj da argument ne valja, i KM nam daje
pojmove i recnik da objasnimo šta nije u
redu.   Dobro KM je kognitivna veština. Uopšte
uzev, razvoj neke veštine zahteva 3 uslova - da
se nauci teorija, - promišljena praksa i -
usvajanje odgovarajuceg stava.
15
KAKO DA UNAPREDIMO SVOJE MIŠLJENJE Psihološka
istraživanja kažu da ljudi prave mnoge greške u
mišljenju - precvenjuju sopstvene mogucnosti,
interpretiraju svet prema sopstvenim predrasudama
i traže uzroke i objašnjenja na pogrešnom mestu.
Proucavanjem kritickog mišljenja verovatno da
cemo uspeti da izbegnemo takve greške. Nekad
imamo osecaj da argument ne valja, i KM nam daje
pojmove i recnik da objasnimo šta nije u
redu.   Dobro KM je kognitivna veština. Uopšte
uzev, razvoj neke veštine zahteva 3 uslova - da
se nauci teorija, - promišljena praksa i -
usvajanje odgovarajuceg stava.
16
I Pod teorijom se podrazumevaju pravila i
cinjenice koje treba da znamo da bismo imali
odredenu veštinu (npr, ne može neko biti dobar
košarkaš ako ne zna pravila košarke). Tako se ne
može kriticki misliti bez osnovnih znanja iz
logike. II Ali znati teoriju nije isto što i
moci upotrebiti je. Zato nam je potrebna praksa.
Ona pretvara teorijsko znanje u stvarnu
sposobnost. III Vaš stav je takode važan od
njega zavisi da li ce vaša praksa biti efikasna.
 
17
I Pod teorijom se podrazumevaju pravila i
cinjenice koje treba da znamo da bismo imali
odredenu veštinu (npr, ne može neko biti dobar
košarkaš ako ne zna pravila košarke). Tako se ne
može kriticki misliti bez osnovnih znanja iz
logike. II Ali znati teoriju nije isto što i
moci upotrebiti je. Zato nam je potrebna praksa.
Ona pretvara teorijsko znanje u stvarnu
sposobnost. III Vaš stav je takode važan od
njega zavisi da li ce vaša praksa biti efikasna.
 
18
I Pod teorijom se podrazumevaju pravila i
cinjenice koje treba da znamo da bismo imali
odredenu veštinu (npr, ne može neko biti dobar
košarkaš ako ne zna pravila košarke). Tako se ne
može kriticki misliti bez osnovnih znanja iz
logike. II Ali znati teoriju nije isto što i
moci upotrebiti je. Zato nam je potrebna praksa.
Ona pretvara teorijsko znanje u stvarnu
sposobnost. III Takode je važan Vaš stav od
njega zavisi da li ce vaša praksa biti efikasna.
 
19
I TEORIJA Npr Analiza znacenja jasno i
sistematicno objašnjavati ideje koristiti
definicije da se pojasni znacenje i da se ideje
ucine preciznima Logika analiziranje i
evalacija argumenta identifikovanje logickih
posledica i nekonzistentnosti Naucni metod
upotreba empirijskih podataka za testiranje
teorije identifikovanje uzroka i posledica
20
I TEORIJA Npr Analiza znacenja jasno i
sistematicno objašnjavati ideje koristiti
definicije da se pojasni znacenje i da se ideje
ucine preciznima Logika analiziranje i
evalacija argumenta identifikovanje logickih
posledica i nekonzistentnosti Naucni metod
upotreba empirijskih podataka za testiranje
teorije identifikovanje uzroka i posledica
21
I TEORIJA Npr Analiza znacenja jasno i
sistematicno objašnjavati ideje koristiti
definicije da se pojasni znacenje i da se ideje
ucine preciznima Logika analiziranje i
evalacija argumenta identifikovanje logickih
posledica i nekonzistentnosti Naucni metod
upotreba empirijskih podataka za testiranje
teorije identifikovanje uzroka i posledica
22
II PRAKSA Citanje tekstova o KM nije
dovoljno. Potrebno je i vežbanje i primena
znanja. KM treba da postane prirodna navika,
nacin života.   KAKO DA KRITICKO MIŠLJENJE
POSTANE PRIRODNA NAVIKA? Evo jednostavnog
prakticnog metoda Treba da Vam postane navika
da postavljate cetiri osnovna pitanja o idejama
sa kojima se susrecete.  
23

•  
• Pitanje ŠTA ZNACI?
• Problemi o kojima treba razmisliti
• Da li su kljucni pojmovi jasni?
• Može li ideja biti jasnija?
• Kako je povezana sa drugim stvarima?
• Kojim bi se primerom moglo ilustrovati njeno
  znacenje?
•  

24
2. Pitanje KOLIKO IMA RAZLOGA ZA, A KOLIKO
PROTIV? Problemi o kojima treba razmisliti -
Nabrojati razloge za i protiv tvrdnje -
Izbrojati i vrednovati, proceniti razloge za -
Razmisliti o obe strane problema - Ima li
protivprimera za tvrdnju?
25

• 3. Pitanje ZAŠTO JE OVO VAŽNO ILI RELEVANTNO?
• Problemi o kojima treba razmisliti
• Koje su glavne posledice?
• Kako ovo deluje na ljude? Je li korisno?
• Je li iznenadujuce?

26

• 4. Pitanje KOJE SU OSTALE MOGUCNOSTI KOJE TREBA
  RAZMOTRITI?
• Problemi o kojima treba razmisliti
• Koje još informacije mogu biti relevantne?
• Ima li slicnih slucajeva o kojima bi trebalo
  razmisliti?

27

• III. STAV
• Pozitivni stavovi koji doprinose boljem
  mišljenju
• Nezavisnost misli. Dobro misliti nije lako.
  Neki ljudi samo žele da cuju gotove odgovore
  radije nego da sami do njih dodu. Drugi nemaju
  strpljenja za apstraktne i komlikovane ideje.
  Dobar mislilac je u stanju da nezavisno misli i
  da ide protiv vecinskog mišljenja ako treba.
• Otvorenost uma. Gledati na svedocanstva
  objektivno, biti voljan da se promeni mišlkjenje
  u zavisnosti od svedocanstva. To nije znak
  slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmaticna.
  Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim
  mogucnostima, i nece odbaciti novu ideju bez
  dobrog razloga.
• Biti hladne glave ne dozvoliti da nas
  preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno
  vrednovanje (npr, ljutnja).
• Analitican i refleksivan stav. Ne skakati na
  zakljucak. Sistematicno, pažljivo i aktivno
  tražiti razloge za i protiv.

28

• III. STAV
• Pozitivni stavovi koji doprinose boljem
  mišljenju
• Nezavisnost misli. Dobro militi nije lako. Neki
  ljudi samo žele da cuju odgovore radije nego da
  sami do njih dodu. Drugi nemaju strpljenja za
  apstraktne i komlikovane ideje. Dobar mislilac je
  u stanju da nezavisno misli i da ide protiv
  vecinskog mišljenja ako treba.
• Otvorenost uma. Gledati na svedocanstva
  objektivno, biti voljan da se promeni mišljenje u
  zavisnosti od svedocanstva. To nije znak
  slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmaticna.
  Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim
  mogucnostima, i nece odbaciti novu ideju bez
  dobrog razloga.
• Biti hladne glave ne dozvoliti da nas
  preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno
  vrednovanje (npr, ljutnja).
• Analitican i refleksivan stav. Ne skakati na
  zakljucak. Sistematicno, pažljivo i aktivno
  tražiti razloge za i protiv.

29

• III. STAV
• Pozitivni stavovi koji doprinose boljem
  mišljenju
• Nezavisnost misli. Dobro militi nije lako. Neki
  ljudi samo žele da cuju odgovore radije nego da
  sami do njih dodu. Drugi nemaju strpljenja za
  apstraktne i komlikovane ideje. Dobar mislilac je
  u stanju da nezavisno misli i da ide protiv
  vecinskog mišljenja ako treba.
• Otvorenost uma. Gledati na svedocanstva
  objektivno, biti voljan da se promeni mišlkjenje
  u zavisnosti od svedocanstva. To nije znak
  slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmaticna.
  Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim
  mogucnostima, i nece odbaciti novu ideju bez
  dobrog razloga.
• Biti hladne glave. Ne dozvoliti da nas
  preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno
  vrednovanje (npr, ljutnja).
• Analitican i refleksivan stav. Ne skakati na
  zakljucak. Sistematicno, pažljivo i aktivno
  tražiti razloge za i protiv.

30

• III. STAV
• Pozitivni stavovi koji doprinose boljem
  mišljenju
• Nezavisnost misli. Dobro militi nije lako. Neki
  ljudi samo žele da cuju odgovore radije nego da
  sami do njih dodu. Drugi nemaju strpljenja za
  apstraktne i komlikovane ideje. Dobar mislilac je
  u stanju da nezavisno misli i da ide protiv
  vecinskog mišljenja ako treba.
• Otvorenost uma. Gledati na svedocanstva
  objektivno, biti voljan da se promeni mišlkjenje
  u zavisnosti od svedocanstva. To nije znak
  slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmaticna.
  Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim
  mogucnostima, i nece odbaciti novu ideju bez
  dobrog razloga.
• Biti hladne glave ne dozvoliti da nas
  preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno
  vrednovanje (npr. ljutnja).
• Analitican i refleksivan stav. Ne skakati na
  zakljucak. Sistematicno, pažljivo i aktivno
  tražiti razloge za i protiv.

31

• Pretpostavimo da raspravljamo o pitanju
• DA LI JE ISPRAVNO JESTI ŽIVOTINJE?
• Prvo pitanje ŠTA ZNACI? se tice razjašnjenja
  znacenja kljucnih pojmova da bismo bolje razumeli
  šta se tacno tvrdi iskazom o kojem diskutujemo.
• - Šta mislimo pod životinjama? Psi i kokoške su
  ocigledno životinje. Ali šta je sa ribama,
  školjkama, bakterijama? Da li je i njih pogrešno
  jesti? Gde povuci liniju?
• - Ako je jedenje životinja pogrešno, koliko je
  pogrešno? Isto koliko i ubijanje ljudi?

32
2. Drugi korak je da nabrojimo razloge za i
protiv tvrdnje o kojoj raspravljamo.
33
2. Drugi korak je da nabrojimo razloge za i
protiv tvrdnje o kojoj raspravljamo. Razlozi
protiv jedenja mesa bi mogli biti životinje
imaju prava životinje jako pate na farmama
efikasnije je koristiti zemlju za uzgajanje
povrca nego životinja... Razlozi za životinje
na farmama postoje zahvaljujuci nama tako da
možemo da radimo s njima šta hocemo ljudi su
inteligentniji od životinja...
34
2. Drugi korak je da nabrojimo razloge za i
protiv tvrdnje o kojoj raspravljamo. Razlozi
protiv jedenja mesa bi mogli biti životinje
imaju prava životinje jako pate na farmama
efikasnije je koristiti zemlju za uzgajanje
povrca nego životinja... Razlozi za životinje
na farmama postoje zahvaljujuci nama tako da
možemo da radimo s njima šta hocemo ljudi su
inteligentniji od životinja... Razmotrite
razloge protiv. Rezultat ce biti dublje
razumevanje sopstvene pozicije i bolja sposobnost
da je branite. Vrednujte razloge za. Ono što vam
izgleda kao dobar razlog za, može se pokazati da
se treba dalje razmatrati npr. zašto možemo da
jedemo životinje samo zato što smo
inteligentniji? Da li iz toga sledi da takode da
odrasli mogu jesti bebe i da inteligentni
vanzemaljci mogu jesti ljude?
35
3. Razmotrite da li je problem važan. Da li je
zaista bitno šta je tacan odgovor? Kako ce se
svet promeniti ako mnogo ljudi prestane da jede
meso? Da li je ovo pitanje važno koliko npr,
pitanje siromaštva i gladi?
36
  4. Razmotrite moguce alternative.   Šta je sa
životinjama koje lepo žive i umru bezbolnom
smrcu? Šta kada bismo mogli da proizvedemo meso
iz maticnih celija? Je li i onda pogrešno
ubijanje životinja?