PSIHOLOЉKE KARAKTERISTIKE DECE I ADOLESCENATA

1
PSIHOLOŠKE KARAKTERISTIKEDECE I ADOLESCENATA

• Mr Ljubica Bacanac
• Republicki zavod za sport, Beograd

2
VEŠTINE DOBROG ISNSTRUKTORA

• Da bi postali instruktor skijanja morate biti
  dobar skijaš, ali vaše sposobnosti da obucavate i
  komunicirate mnogo su važnije od vaših ski
  veština.
• Uvek imajte na umu da oni koje obucavate nisu i
  možda ne žele da budu profesionalni skijaši.
  Morate imati razumevanja za njihove potrebe i
  saosecati sa njihovom situacijom.
• Instruktori koji su se sami izborili sa nekim od
  najsloženijih ski veština, mogu biti veoma
  uspešni u prenošenju finih nijansi skijanja.
  Takvi instruktori obicno imaju i više empatije i
  više strpljenja za svoje ucenike.
• Morate pokazati posvecenost svom sportu i želju
  da ga prenesete na druge
• Imajte u vidu da su se poslednjih 10-ak godina
  metodi za obuku skijanja dramaticno promenili.
• Nemojte se kruto držati stare škole, budite
  fleksibilni i ovladajte razlicitim tehnikama i
  veštinama obuke skijanja.
• Što ste fleksibilniji u odnosu na metod koji cete
  primeniti, to cete biti bolji instruktor

3
INSTRUKTOR KAO EDUKATOR

• Obrazvovnu i vaspitnu aktivnost instruktora nije
  moguce razdvojiti.
• One se konstantno preplicu, uticu jedna na drugu
  i teško je reci koja
• od njih je važnija za uspeh nekog programa obuke.
  
• Instruktor edukator je UCITELJ sportske veštine.
  Da bi bio uspešan
• on treba
• Dobro poznavati sport koji trenira
• Poznavati osnovne pedagoško psihološke principe
  poducavanja
• Biti dobar planer i organizator (sadržaja, metoda
  obuke)
• Imati široka opšta znanja
• Biti dobar motivator, osoba koja inspiriše i
  nadahnjuje
• Biti dobar komunikator (sa polaznicima,
  roditeljima,..)
• Biti dobar lider
• Biti model za identifikaciju
• Imati pozitivna svojstva licnosti
• Ulivati optimizam i energiju
• Razviti svoju filozofiju obuke, imati svoje
• ciljeve, želju za uspehom
• Stalno se strucno usavršavati

4
KOJE VEŠTINE I ZNANJA TREBAJU INSTRUKTORIMA?

• Znanje kako efikasno komunicirati sa
• polaznicima
• Poznavanje procesa ucenja i metoda i
• principa obuke
• Razumevanje razlicitih stilova obucavanja
• Poznavanje sposobnosti dece u razvoju
• Savetovanje polaznika o bezbednosti na terenu
• Razumevanje uzroka i simptoma dosade
• Znanje kako smanjiti rizik od povredivanja
  polaznika
• Priprema programa obuke koji je usaglašen sa
  sposobnostima, znanjima i motivima polaznika
• Korišcenje testova za evaluaciju i pracenje
  napredovanja u obucavanju
• Savetovanje polaznika u vezi sa nacinom ishrane,
  odevanja i ponašanja na snegu
• Savetovanje ucesnika šta treba da ucine u slucaju
  nekih ekstremnih situacija (ponašanje na ski
  stazi, na ski-liftu, u gondoli).

5
ŠTA INSTRUKTORI TREBA DA ZNAJU?

• Kada su deca intelektalno i motivaciono spremna
  za ukljucivanje u proces obuke i takmicenja
• Psihosocijalne karakteristike dece razvoj crta
  licnosti, formranje sopstvenog identiteta,
  kognitivnih sposobnosti odlike mišljenja,
  pažnje, pamcenja, odnosa sa vršnjacima i
  roditeljima, faze moralnog razvoja itd.
• Senzibilne faze ili kriticni (kljucni) periodi za
  razvoj motorickih sposobnosti
• Odnos biološke i hronološke starosti normalni,
  akceleranti, retardanti
• Osnovni postulat Nije bitno koliko je dete
  staro, vec da li je spremno da zapocne sa
  skijanjem.
• Obuka za najmlade mora da se organizuje u formi
  igre, da bude zabavna i uzbudljiva jer deca tako
  brže uce osnovna znanja, veštine i sticu nova
  iskustva.
• Obuka ne sme biti dosadna i monotona
• Deci je uzbudljivije i interesantnije da rade u
  grupi tada brže uce i više se zabavljaju

6
POZNAVANJE SPORTA - SKIJANJA

• Vec smo rekli da ne morate biti skijaš vrhunskog
  nivoa da bi ste bili dobar instruktor.
• Retko koja osoba istovremeno poseduje i veštine
  vrhunskog ski trenera i veštine vrhunskog ski
  instruktora
• U skoro 90 slucajeva ski-instruktorima nedostaju
  neke od najsloženijih ski veština, dok
  ski-trenerima nedostaju veštine obucavanja.
• Najbolji pojedinci imaju osnovu iz oba domena
  (obucavanja i treniranja).
• Dobri ski instruktori moraju da produ posebne
  škole za obuku i moraju se stalno strucno
  usavršavati.

7
KADA ZAPOCETI OBUKU SKIJANJA?

• Mnogi roditelji svoju decu uce skijanju 2-3
  meseca nakon što dobro ovladaju tehnikom hodanja.
• Tako ski škole obuhvataju decu uzrasta od 3-4
  godine
• Iako deca sa 3 godine mogu zapoceti sa školom
  skijanja, ipak pre uzrasta od 7 - 8 godina ona
  nece ovladati bilo kojom višom (naprednijom) ski
  tehnikom. Zato, smatraju strucnjaci, nece se
  mnogo propustiti ako se sa obukom pocne nekoliko
  godina kasnije.
• Treba reci da NE POSTOJI MAGICNI UZRAST NITI
  MAGICNA FORMULA ZA UCENJE DECE SKIJANJU.
• Najbolje je decu ukljuciti u skijanje onda kada
  su za tu aktivnost spremna, kad su motivisana da
  probaju nešto novo i da u tome uživaju.

8
POZNAVNJE PSIHO-FIZICKIH SVOJSTAVA DECE
RAZLICITIH UZRASTA

• Pošto u školi skijanja možete imati decu i
  odrasle razlicitih uzrasta od predškolske dece
  (3-6 god.), preko osnovno školske dece uzrasta od
  7-12, pa do mladih i/ili starijih adolescenata,
  veoma je važno da poznajete osnovne psihološke
  karakteristike pojedinih uzrasnih perioda.
• Ukoliko znate kakve su kognitivne sposobnosti
  (pažnja, mišljenje, rezonovanje), koje su osnovne
  odlike njihovih motorickih i fizickih
  sposobnosti, na koji nacin oni grade svoje
  socijalne i emocionalne odnose sa drugima, koja
  su njihova interesovanja, stavovi, osnovni
  problemi i dileme mnogo uspešnije cete svoj
  program obuke prilagoditi njihovim stvarnim
  mogucnostima, uspešnije cete sa njima
  komunicirati, lakše cete ih motivisati i
  osigurati uspešanu realizaciju vašeg programa.
• Nikada nemojte zaboraviti da polaznici škole
  skijanja imaju veoma razlicite motive neki su tu
  samo da bi naucili novu veštinu i uživali u
  rekreativnom skijanju, neki možda planiraju
  buducu sportsku karijeru u skijanju, drugi uce
  skijanje iz zdravstvenih razloga, neki zato što
  je skijanje in itd.

9
PERIODIZACIJA DECIJEG RAZVOJA

• Italijanski naucnik De Tonio govori o 6 razvojnih
  faza
• NOVOROÐENCE 1. - 15. dana po rodenju
• PRVO DETINJSTVO 0d 16. dana do 2. godine
• DRUGO DETINJSTVO, DECAŠTVO 2 - 6 godine
• TRECE DETINJSTVO od 6. godine do pubertetske
  krize (10/12 godina)
• PUBERTET 10/12 do 15/17 godine
• ADOLESCENCIJA Do kraja
• somatskog rasta - 21 god. za žene,
• 25 god. za muškarce

10
PSIHOLOŠKO-PEDAGOŠKA PERIODIZACIJA DECIJEG RAZVOJA

• 1. Prenatalni period Od 0-280 dana
• a. ovum (od 0 do 2 nedelje)
• b. embrion (od 2 do 10 nedelja)
• c. fetus (od 10 nedelja do rodenja)
• 2. Period novorodenceta Prve 2 nedelje života
• Odojce Od 2 nedelje do 12 meseci
• Rano detinjstvo Od 1 6,7 godina (rano
• detinjstvo 1 - 3 godine predškolsko dete
• 3 - 6 godine)
• Srednje detinjstvo Od 6/7 do 10/11 godine
• Predadolescencija (predpubertet) ili kasno
• detinjstvo 11/12 do 13/14 godine
• Rana adolescencija ili pubertet Od 13/14 17/18
  god.
• Kasna adolescencija ili omladinsko doba 18/19 do
  20/23 g.
• Svi ovi razvojni periodi su toliko povezani, da
  mnogi psiholozi uopšte ne
• vrše podele decjeg razvoja, vec samo govore o
  razvoju pojedinih psihickih
• funkcija

11
RAST I RAZVOJ DECE UZRASTA OD 2-5 GODINA

• Fizicki razvoj U ovim godinama deca postaju
  snažnija i viša. Fizicki rast je sporiji nego u
  prve 2 godine života, ali spoljne promene mogu
  biti dramaticne
• Kognitivni razvoj Dete ovog uzrasta pravi velike
  pomake u sposobnosti mišljenja i rezonovanja. U
  ovim godinama deca uce slova, brojanje i boje.
  Pošto nauce da koriste imaginaciju, njihova igra
  postaje mnogo kreativnija
• Emocionalni i socijalni razvoj Dete izmedu 2. i
  5. godine postepeno uci kako da upravlja svojim
  osecanjima. Deca pocinju da osecaju sram ili
  krivicu kada urade nešto loše. Na uzrastu od 5
  godina prijatelji postaju važni.
• Govor Veoma brzo se razvija sposobnost
  korišcenja reci. Na uzrastu od 2 godine vecina
  dece vlada sa najmanje 50 reci. Na uzrastu od 5
  godina ona vladaju sa hiljadama novih reci i u
  stanju su da vode konverzaciju i pricaju price.
• Senzorni i motorni razvoj Na uzrastu od 2 godine
  vecina dece može da hoda uz stepenice, šutira
  loptu i izvodi jednostavne poteze sa olovkom. Na
  uzrastu od 5 godina, vecina dece može da se obuce
  i svuce, da nacrta ljudsku figuru sa glavom,
  trupom, rukama i nogama da napiše neka mala i
  velika slova

12
KARAKTERISTIKE DECE STARE 2 I 3 GODINE

• Dete od 2 godine
• Raste stabilnim tempom, mada je taj tempo sporiji
  od one faze naglog rasta koji se dogada tokom
  prvih 18 meseci života
• Naizmenicno se oseca uzbudenim, zbunjenim i
  zaplašenim u vezi svoje nezavisnosti. Izlivi besa
  mogu se pojavljivati redovno.
• Izgovara najmanje 50 reci i koristi proste
  recenice (od dve reci)
• Trci, penje se i silazi niz stepenice
• Dete od 3 godine
• Izgleda izduženije u poredenju sa prethodnim
  periodom. Vecina dece su u odnosu na uzrast od 2
  godine, u proseku teža za 2 kg i višlja 8 cm.
• Igraju se pretvaranja, razumeju 3-stepene
  instrukciije, uživaju u jednostavnim pazlama,
  znaju svoje ime, koliko imaju godina i kog su
  pola
• Uživaju sa drugarima, mada je delenje za njih
  još uvek izazov
• Lako se odvajaju od roditelja
• Zainteresovani su ili su potpuno ovladali
  korišcenjem toaleta
• Koriste recenice od 4-5 reci ukljucujuci i neke
  zamenice i množinu
• Skacu, trce, penju se, voze tricikle i bacaju
  loptu. U stanju su da zavrnu i odvrnu poklopac,
  nacrtaju jednostavne poteze, koriste pribor za
  jelo, izgrade toranj sa najmanje 6 blokova
  (drvenih kocki).

13
KARAKTERISTIKE DECE STARE 4 GODINE

• Dete od 4 godine
• Dobija na težini oko 2 kg i na visini oko 8 cm u
  odnosu na uzrast od 3 godine
• Može lako reci svoje ime, identifikovati neke
  osnovne boje i spariti stvari koje su iste (npr.
  par carapa)
• Može da kaže koja je razlika izmedu fantazije i
  stvarnosti. Ali, aktivna imaginacija
  cetvorogodišnjeg deteta može da kreira sve vrste
  zastrašujucih i pretecih scenarija
• Ovladava vecinom gramatickih veština. U govoru
  koristi recenice od 5 ili 6 reci, prica price i
  peva pesme
• Skakuce na jednoj nozi, vozi tricikl (ili mali
  bicikl sa trenažnim tockovima), baca loptu preko
  glave, penje se i silazi niz stepenice bez
  držanja za gelender. Dete može bezbedno koristiti
  makaze, crtati krugove i kvadrate i pisati neka
  velika slova.

14
KARAKTERISTIKE DECE STARE 5 GODINA

• Dete od 5 godina
• Dobija na težini oko 2 kg i na visini oko 8 cm u
  odnosu na uzrast od 4 godine
• Zna svoju adresu i broj telefona, vecinu slova
  azbuke, ume brojati do 10 i ima osnovne pojmove o
  vremenu
• Najvecim delom vremena ponaša se nezavisno i
  razume pravila
• Voli da zadovolji druge i ima prijatelje. Ali za
  decu ovog uzrasta je normalno da se ponekad
  ponašaju neljubazno. Deca od pet godina još uvek
  uce da razumeju i budu osetljiva prema osecanjima
  drugih ljudi
• Vodi konverzaciju i koristi mnogo složeniju
  gramatiku, kao što je npr. buduce vreme
• Skace na jednoj nozi, pravi kolut preko glave i
  može da kliza. Vecina 5 - godišnje dece mogu da
  se obuku i svuku crtaju ljude sa glavom, trupom,
  rukama i nogama i pišu neka mala i velika slova
  azbuke.

15
RAST I RAZVOJ DECE STARE OD 6 - 10 GODINA

• Fizicki razvoj Dete izmedu 6. i 10. godine
  obicno ima periode naglog, iznenadnog rasta. U
  proseku godišnje dobija oko 3 kg u težini i raste
  oko 7 cm u visinu. Takode, dete gubi oko 4 mlecna
  zuba svake godine koji bivaju zamenjeni trajnim
  zubima.
• Kognitivni razvoj Naglo rastu tzv. kognitivne
  veštine, tj. veštine mišljenja i rezonovanja.
  Kako se ove veštine razvijaju, raste i decija
  sposobnost rešavanja problema. Ali, zakljucivanje
  (rezonovanje) je i dalje jednostavno, tako da
  vecina dece razume samo pojmove koji su povezani
  sa ovde i sada. Pojmovi kao što je udaljena
  prošlost su obicno suviše apstraktni da bi ih
  deca ovog uzrasta razumela.

16
RAST I RAZVOJ DECE STARE OD 6-10 GODINA

• Emocionalni i socijalni razvoj
• Deca izmedu 6 i 10 godine razvijaju prijateljske
  veze. Samopoštovanje, koje predstavlja osecaj
  licne vrednosti i pripadanja, postaje veoma važno
  kako dete pocinje više da stupa u kontakte i
  komunicira sa osobama van svoje porodice. Deca
  ovog uzrasta uporeduju sebe sa drugima.
• Senzorni i motorni razvoj
• Deca ovog uzrasta sticu znatnu mišicnu snagu i
  koordinaciju. Vecina dece ovog uzrasta razvija
  osnovne motorne veštine, kao što su šutiranja,
  hvatanja, bacanja. Postepeno deca postaju mnogo
  veštija u daleko složenijim aktivnostima, kao što
  je ples, bacanje u košarci, sviranje na klaviru.

17
KARAKTERISTIKE DECE STARE 6 GODINA

• Na uzrastu od 6 godina vecina dece
• Stice dovoljno mišicne snage i koordinacije za
  skakanje, klizanje i hvatanje lopte.
• Pocnju da shvataju uzrocno-posledicne odnose.
  Magicno i egocentricno mišljenje tipicno za
  predškolce, tokom ovih godina brzo se gubi
• Prilikom rešavanja problema fokusiraju se samo na
  jednu stvar (predmet)
• Pocinju da shvataju kako se kombinacijom slova i
  zvukova formiraju reci. Ona prepoznaju neke
  napisane reci i cak mogu da procitaju neki
  jednostavan tekst
• Znacajno više su u socijalnim kontaktima sa
  svojim vršnjacima. Ali, u vecini licnih
  interakcija oni zavise od staratelja.
• Na njihov kognitivni razvoj dosta uticu razlicite
  igre, kao što su igre memorije razvijaju smisao
  za humor i jako žele da pobede u svim igrama
• Još uvek nemaju potpuno formirane pojmove
  vremena, njihovo mišljenje i rezonovanje je
  konkretno, vezano za ovde i sada
• O sebi razmišljaju na mnogo profinjeniji nacin
  napreduju u poredenju sebe sa drugima,
  ispitivanju sebe, promeni slef-koncepta i
  samopoštovanja.

18
KARAKTERISTIKE DECE STARE 7 i 8 GODINA

• Na uzrastu od 7 godina vecina dece
• Pokazuju preferenciju za odredene stilove ucenja,
  kao što su npr. manipulativni ili misaoni
• Razvijaju prijateljstva, obicno sa decom istog
  pola
• Vole da budu ukljuceni u grupne igre, ali imaju
  potrebu i za samostalnim igrama
• Uživaju u umetnickim i majstorskim (zanatskim)
  veštinama i igrama u kojima su fizicki aktivni
  sportskim igrama
• Na uzrastu od 8 godina deca
• Generalno o stvarima razmišljaju na nacin ili
  jedno ili drugo Stvari su ili sjajne (super) ili
  užasne lepe ili ružne prave ili pogrešne. Deca
  se fokusiraju na jedan deo problema u jednom
  trenutku, pa im je veoma teško da razumeju
  složenost
• Citaju i pišu
• Uživaju u druženju sa svojim prijateljima
• imaju nagle promene raspoloženja. Eksplozije besa
  i ljutnje su uobicajene.Vecina dece ovog uzrasta
  kriticki je raspoložena prema drugima, posebno
  prema svojim roditeljima. Mogu izgledati
  dramaticno, a ponekad i neuctivo.
• Imaju veoma dobro razvijen govor i uglavnom se
  izražavaju gramaticki ispravno. Vecina dece ima
  veoma dobro razvijene konverzacijske veštine.

19
KARAKTERISTIKE DECE STARE 9 GODINA

• Na uzrastu od 9 godina deca
• Razmišljaju mnogo nezavisnije i imaju veoma dobro
  razvijene sposobnosti odlucivanja. Ovo je
  posledica njihovih povecanih veština kritickog
  mišljenja i sposobnosti da u datom trenutku mogu
  razmatrati više od jedne prespektive
• Grade pouzdane i cvrste prijateljske veze
• Razvijaju snažno oecanje empatije, postaju
  senzitivni na potrebe drugih i mogu da ih
  razumeju
• Postaju radoznala u vezi odnosa izmedu decaka i
  devojcica. Samo malo njih priznaje da ima takva
  interesovanja, dok ce vecina isticati da se
  užasava od suprotnog pola
• Veoma dobro, jasno i pravilno govore
• Pokazuju naglašeno interesovanje za timske
  sportove
• Vole da pišu, crtaju, prave nakit, izraduju
  modele, ili se bave nekim drugim aktivnostima
  koje angažuju fine motone veštine

20
KARAKTERISTIKE DECE STARE 10 GODINA

• Na uzrastu od 10 godina deca
• Imaju formirane vremenske pojmove umeju da
  odrede datume koji je dan u nedelji, dan u
  mesecu, mesec, godina
• Uživaju u druženju sa prijateljima i cesto imaju
  najboljeg prijatelja istog pola
• Uživaju u timskim i grupnim aktivnostima Ja
  takode želim da igram
• I dalje insistiraju na tome da ih ne interesuje
  suprotni pol. Ali, u interakciji sa suprotnim
  polom mogu se ponašati razmetljivo, zadirkivati
  ih, ili se ponašati glupo
• Njihov stil govora je skoro kao kod odraslih
  osoba
• Traže knjige i magazine sa temama koje ih posebno
  interesuju
• Razvijaju dobru kontrolu velikih i malih mišicnih
  grupa. Neka deca uživaju u aktivnostima koje
  koriste sve te mišice, kao što su košarka, ples,
  fudbal itd.
• Do ovog uzrasta vecina dece se ukljuci u neku
  sportsku aktivnost, a preko 50 isproba više
  razlicitih sportova

21
ADOLESCENCIJA HRONOLOŠKO I TERMINOLOŠKO
ODREÐENJE

• Savremena shvatanja na adolescenciju gledaju
  mnogo šire. U nju su ukljucene i predpubertetske
  godine, pa je SZO (1980) odreduje kao period
  izmedu 10. i 19. godine starosti.
• 1985. SZO gornju granicu razdoblja mladalaštva
  pomera na 24. godinu (od 10-24 g), smatrajuci da
  u mnogim krajevima sveta mladi ne postižu status
  odraslog niti funkcionišu kao odrasli
  (preuzimanje odgovornosti, obaveza, nezavisnost,
  zaposlenost) ni posle 20. godine.
• Po mnogima je (enciklopedija Britanika)
  adolescencija period u razvoju coveka izmedu
  detinjstva i zrelosti.
• Pošto su za adolescenciju karakteristicne burne
  telesne i psihicke promene, cesto je nazivaju
  dobom bure i stesa.
• Ipak, adolescencija je relativno miran razvojni
  period, a bura i stres nisu univerzalna stanja
  vec komponente u razvoju ega (JA) mlade osobe.
• Termin adoloscero znaci rasti, sazrevati.
• Adolescencija je opšti izraz i obuhvata sve
  telesne i psihicke promene do kojih dolazi izmedu
  detinjstva i zrelosti.

22
ADOLESCENCIJA - PODELA

• Ako za period adolescencije ili mladalaštva
  prihvatimo
• uzrasne granice od 10-24. godine, onda je
  uobicajeno da se
• on podeli na 3 sledeca podperioda
• Od 10-14 godine rana adolescencija
• Od 15-19 godine srednja adolescencija
• Od 20-24 godine pozna, kasna adolescencija
• Vecina adolescenata vec krajem srednje
  adolescencije
• stekne fiziološku i psihološku zrelost, ali ne i
  socijalnu i
• ekonomsku, koja podrazumeva prihvatanje
  standarda,
• odgovornosti i uloga odraslog, nezavisno
  funkcionisanje u
• domenu profesionalnog, društvenog i privatnog
  života.
• Ovom prilikom mi cemo nešto više pažnje
  posvetiti
• psihološkim karakteristikama mladih u periodu
  rane i
• delimicno srednje adolescencije.

23
ZADACI ADOLESCENCIJE

• Psiholozi i SZO smatraju da zdrav razvoj licnosti
  u adolescenciji
• zahteva savladavanje i formiranje sledecih
  veština, znanja i stavova
• Adaptaciju na fiziološke i anatomske promene koje
  nastaju u pubertetu i prihvatanje zrelih oblika
  seksualnog ponašanja
• Prihvatanje svog tela i polne uloge (maskuline,
  feminine, androgine)
• Formiranje licnog identiteta u koga su ugradeni
  polni, fizicki, socijalni i akademski (ili radni)
  self
• Uspostavljanje novih odnosa sa vršnjacima oba
  pola
• Izgradivanje emocionalne nezavisnosti od
  roditelja, porodice i drugih odraslih
• Profesionalno opredeljivanje
• Razvijanje intelektualnih veština
• Usvajanje socijalno odgovornih oblika ponašanja
• Priprema za brak i porodicne obaveze
• Izgradivanje realnog, naucnog i šireg pogleda na
  društvo i svet
• Sticanje ekonomske nezavisnosti.
• Pojedini zadaci su važniji i prisutniji u
  odredenim uzrastima u
• odnosu na druge. Na nacin i vreme izvršavanja
  ovih zadataka znacajno
• uticu socijalni, ekonomski i kulturni faktori u
  kojima mladi žive.

24
FIZICKI RAST I RAZVOJ

• U periodu izmedu 10. i 16. godine dolazi do
  naglog povecanja visine izmedu 11. i 12. g. kod
  devojcica i 13. i 14. god. kod decaka
• Brzi rast mase (težine) kod devojcica se dešava
  na prosecnom uzrastu od 11.5 g, a kod decaka na
  13.5 godina
• Ekstremiteti naglo rastu u dužinu, izdužuju se
  mišicna vlakna i tetive pri cemu rast svih
  telesnih organa nije proporcionalan i skladan
• Polni razvoj tece uporedo sa razvojem kostiju
• Rast prestaje kad potpuno sazru polne žlezde i
  razviju se sve sekundarne polne odlike
• Kod devojcica se prva menstruacija javlja izmedu
  11. i 13. godine, a polucija kod decaka izmedu
  12. i 14. godine
• Sekslualna zrelost je u korelaciji sa fizickom
  snagom i ona znaci da je organizam sposoban za
  reprodukciju svoje vrste
• Ove nagle i dalekosežne promene u fizickom
  razvoju adolescenta uticu na to kako ce ga drugi
  opažati i na njega reagovati, ali i na to kako ce
  on licno opažati i prihvatati sebe i tumaciti
  reakcije okoline.

25
REAKCIJE NA FIZICKI RAST I RAZVOJ

• Sa naglim rastom menja se fizionomija deteta,
  proporcije tela, hod i držanje
• Zadatak prihvatati sebe u novom izdanju!
• Da bi se to postiglo dugo se stoji pred
  ogledalom, svest o fizickim promenama vrlo je
  prisutna, adolescent menja nacin odevanja,
  frizuru, svoj izgled konformira izgledu vršnjaka,
  stalno se poredi sa njima, a i najmanja
  odstupanja su osnova za veliku brigu i
  raziocarenje.
• Odstupanja od normi (od prosecnog) u pogledu
  visine, težine, izgleda, umešnosti, sposobnosti
  pracena su negativnim emocijama, lošim mišljenjem
  o sebi i neretko povlacenjem u socijalnim
  kontaktima
• Razvoijem tela i seksualnim sazrevanjem ozbiljno
  je ugroženo osecanje kontinuiteta sebe kao
  jedinke
• Mnogi adolescenti su razocarani svojim izgledom,
  plaše se ishoda novih promena
• Slika tela, odnosno doživljaj i shvatanje
  sopstvenog tela pod uticajem je prethodnog
  iskustva deteta, njegovog generalnog
  samopouzdanja, reakcija odraslih važnih osoba
  itd.
• Pozitivna slika tela znacajno utice na opšte
  prihvatanje sebe i zadovoljstvo sobom, na
  formiranje opšteg pojma o sebi - self-koncepta
• Devojcice pridaju veci znacaj svom fizickom
  izgledu i osetljivije su na povoljnu sliku o sebi
  nego decaci. One su, takode, osetljivije na
  odstupanje svog fizickog izgleda od idealnog
  ili prosecnog, kao i od stereotipa vezanih za
  tipicno ženski izgled

26
SPORT I FIZICKI RAZVOJ

• Sport može pomoci da deca lakše prihvate svoje
  telo, da se brže adaptiraju na razvojne promene i
  budu zadovoljnija svojim telesnim konceptom
  (šemom svoga tela)
• Jer, sportska aktivnost koja je prilagodena
  uzrastu, sposobnostima i interesovanjima dece,
  pospešuje njihov pravilan rast i razvoj, cini ih
  bržim, spretnijim, snažnijim, razvijenijim.
• A poznato je da pravovremeni, a posebno ubrzani
  fizicki rast i razvoj na pocetku adolescencije
  donosi decacima prednosti, dok zakasnelo
  sazrevanje nosi negativne poene.
• Viši i snažniji decaci, oni koji se bave sportom
  i poseduju sportski talenat, dobijaju veci ugled
  medu svojim vršnjacima.
• Zato pravilan razvoj, sticanje fizicke kondicije
  (snage, brzine), lep izgled (pozitivna slika
  tela), zajedno sa potrebama za druženjem,
  sticanjem novih prijateljstava, zabavom i ucenjem
  sportskih veština - predstavljaju osnovne motive
  zbog kojih se deca pred pubertetskog i rano
  pubertetskog uzrasta ukljucuju u sport.

27
SOCIJALNE RELACIJE ODNOSI SA RODITELJIMA

• Kada na uzratu od 10 - 11 godine dete iz
  detinjstva prelazi u adolecenciju, dolazi do
  velikih i znacajnih promena u svim oblastima
  njegovog socijalnog života.
• Sada dete iz usko porodicnog kruga prelazi na
  nešto širi socijalni plan i dolazi do kvalitetnih
  promena u odnosu izmedu njega i roditelja, jer
• Odnosi sa vršnjacima postaju veoma važni.
  Istraživanja pokazuju da su deca do 10 godina
  starosti pod znatno vecim uticajem roditelja,
  dok posle 10-te godine uticaj vršnjaka postaje
  važniji. Decak ovog uzrasta želi da bude
  prihvacen i priznat od svojih drugova, da se
  prilagodi njihovim aktivnostima, standardima,
  nacinima ponašanja, oblacenja itd.
• U detinjstvu roditelj ima autoritet koji odreduje
  pravila ponašanja. Interakcija dete-roditelj se
  zasiva na principu razmene roditelji pružaju
  pomoc, brigu i zaštitu, a dete uzvraca
  poslušnošcu
• Pocetkom adolescencije mlada osoba u odnose sa
  roditeljima unosi neke elemente odnosa sa
  vršnjacima i u tom odnosu ima sve više
  reciprociteta
• Poslušnost nije automatska i bespogovorna kao u
  detinjstvu, vec je sve više voljna.

28
ODNOSI SA RODITELJIMA

• Treba zapaziti da promene u odnosima sa
  roditeljima ne iniciraju roditelji, vec deca
• Adolescent traži dogovor sa roditeljima, želi da
  ucestvuje u odlucivanju
• U interakciji roditelj-adolescent dolazi do
  dvosmerne socijalizacije ne samo da roditelj
  utice, menja i socijalizuje dete, vec i
  adolescent pokušava da utice i menja odnose sa
  roditeljima tražeci više samostalnosti u svom
  razvoju
• U adolescenciji roditelj i dalje zadržava
  poziciju autoriteta, ali se ona znacajno
  razlikuje od one koju je bila u detinjstvu.
  Roditelj prihvata da mlada osoba sada više i
  cešce ucestvuje u odlucivanju, više uvažava njena
  mišljenja, izbore i opredeljenja
• Komunikacija adolecenta sa roditeljima je
  selektivna, tako da roditelji nisu više ukljuceni
  u sve ono što adolescent ima u svom životnom
  repertoaru.

29
ODNOSI SA RODITELJIMA

• O nekim temama i problemima adolescent prica samo
  sa jednim od roditelja, a o nekim ni sa jednim
• Interesovanja oca obicno se odnose na školski
  uspeh, sportsku aktivnost, planove za buducu
  karijeru adolescenta, ili na diskusije o
  društveno-politickim temama
• Interesovanja majki su šira one su zaintereovane
  za adolescentov socijalni i emocionalni život, za
  njegove brige, probleme i svakodnevna zbivanja.
  U ovim oblastima nema striktnih pravila kojih se
  treba pridržavati, pa su majke cešce spremne na
  kooperaciju u donošenju odluka u ovim domenima
• Odnos sa ocem je po svojim kvalitetima uglavnom
  nastavak odnosa dete-otac iz detinjstva (on je i
  dalje autoritet, postvlja jasna ocekivanja, zna
  šta je dobro za dete), ali se raniji prisni
  kontakti oceva i dece gube
• Odnos sa majkom je smeša autoriteta i saradnje,
  bliskosti i poštovanja
• Adolescent se postepeno oslobada stanja
  zavisnosti od roditelja, a istovremeno nastoji da
  ostane u vezi sa njima. Smanjuje broj kontakata
  sa roditeljima, više vremena provodi odvojeno od
  njih (sa vršnjacima), poseduje svoj privatni
  život van onog u okviru porodice, roditelji
  nemaju puni uvid u njegove aktivnosti.

30
ODNOSI SA RODITELJIMA

• Smatra se da proces oslobadanja zavisnosti od
  roditelja (individuacije) prolazi kroz 4 faze
• Faza oštre diferencijacije od roditelja
• Faza praktikovanja sopstvene nezavisnosti
• Faza ponovnog zbližavanja sa roditeljima
• Faza individuacije i konsolidacije, gradenje
  sopstvenog identiteta
• U fazi diferencijacije adolescenti zauzimaju
  kriticni stav prema roditeljima, njihovim
  stavovima, mišljenjima, ubedenjima. Sebe
  doživljavaju potppuno razlicitim od roditelja i
  imaju snažnu potrebu da odbace mnoge od njihovih
  uticaja, saveta, vrednosti, stavova i predloga.
  Ponekad dolazi do ekstremnih otpora, odbacivanja
  svega što dolazi od roditelja, ili podseca na
  njihove stavove i uverenja
• Konflikti sa roditeljima najizrazitiji su na
  uzrastu od 17 godina. Oni najcešce dolaze zbog
• Nacina vaspitanja adolec. smatraju da roditelji
  sa njima postupaju kao sa decom, da ih cesto
  nepravedno kažnjavaju, suviše kontrolišu,
  sputavaju nezavisnost
• Što adolecenti imaju preterano kritican stav
  prema roditeljima, bez obzira koliko se oni
  trudili da im pruže sve
• Adolescenti generalno smatraju da roditelji ne
  mogu da razumeju njihove probleme i da im pomognu
  u njihovom rešavanju.

31
ODNOSI SA RODITELJIMA

• U fazi praktikovanja nezavisnosti od roditelja
  adolescenti isprobavaju sopstvene odluke i
  rešenja, osecaju se nepogrešivim i odbijaju sva
  upozorenja da moraju biti oprezni i umereni u
  svojim postupcijma. Ova faza podseca na fazu
  negativizma koja je karakteristicna za 2. godinu
  života deteta.
• Namerno nervirati i izazivati roditelje ponekad
  postaje cilj za sebe. Novostecene vršnjacke veze
  adolescente sve više udaljavaju od roditelja.
• Kada adolescenti formiraju osecanje odvojenosti
  od roditelja, kod njih se cesto javlja osecanje
  izgubljenosti i straha od novostecene
  nezavisnosti, od potpunog gubitka roditelja, a
  zatim dolazi do priznavanja potrebe za cvrstom
  bazom u kuci. To dovodi do ponovnog zbližavanja,
  ali sada se radi o dobrovoljnoj saradnji, a ne na
  automatskoj poslušnosti.
• U poslednjoj fazi procesa individuacije
  adolescenti grade svoj identitet koji im postaje
  osnova za nezavisnost i individualnost. U svoj
  identitet ugraduju iskustva i identifikacije iz
  detinjstva, kao i iskustva iz prethodne tri faze
  oslobadanja zavisnosti od roditelja.

32
ODNOSI SA VRŠNJACIMA

• Ovo je vreme intenzivnog socijalnog razvoja
  prilagodavanja vršnjacima, proširivanja kruga
  prijatelja.
• Odnosi sa vršnjacima postaju veoma važni.
  Istraživanja pokazuju da su deca do 10 godina
  starosti pod znatno vecim uticajem roditelja,
  dok posle 10-te godine uticaj vršnjaka postaje
  važniji. Decak ovog uzrasta želi da bude
  prihvacen i priznat od svojih drugova, da se
  prilagodi njihovim aktivnostima, standardima,
  nacinima ponašanja, oblacenja itd.
• Odnosi sa vršnjaccima u adolescenciji su
  drugaciji od onih u detinjstvu. U ranom
  detinjstvu kontakt sa vršnjacima bio je površan i
  svodio se na jednostavno ucestvovanje u
  zajednickim aktivnostima, dok u adolescenciji taj
  odnos ima odlike zajedništva, lojalnosti i
  bliskosti.
• Adolescent sam traži i bira prijatelje. Medu
  njima postoji uzajamno razumevanje, poštuju se
  razlike medu licnostima, oni žele da bdu shvaceni
  i prihvaceni, provode dugo vremena zajedno,
  upoznaju se, pružaju jedni drugima podršku,
  osecaju medusobnu obavezu, a odanost postaje
  sastavni deo prijateljstva.

33
ODNOSI SA VRŠNJACIMA

• Prijateljstva u adolescenciji ukljucuju
  intimnost. Adolescent prijatelja doživljava kao
  osobu kojoj može da se poveri, kaže sve o sebi i
  svojim problemima, ima poverenja u njega i racuna
  da ce ono što je saopšteno prijetelj poštovati i
  cuvati.
• Za adolescente nije važno mesto gde provode
  vreme, jedino je bitno da su zajedno, i što dalje
  od roditeljskog nadzora i kontrole, i izvan
  strukturirane sredine kao što su škola i kuca.
• Osnovni zadatak bliskih prijateljskih veza jeste
  da se ispune medusobne emocionalne potrebe za
  prihvatanjem i pružanjem podrške.
• Prijateljstvo može da posluži i kao neka vrsta
  terapije dozvoljava slobodnu ekspresiju
  emocija, anksioznosti, problema. Pruža uvid da i
  drugi (prijatelji) imaju slicne nedoumice,
  sumnje, nade, strahove i probleme. Ako ga i pored
  njegovih mana i nedostataka vršnjaci prihvate,
  adolescent dobija podršku i oslonac, potvrdu da
  vredi pažnje i da je prihvatljv za druge.

34
ODNOSI SA VRŠNJACIMA

• Mladi adolescenti se više udružuju u grupe istog
  pola.
• Anksioznost u heteroseksualnim odnosima najveca
  je na uzrastu od 11 godina
• Nešto kasnije, vec od 14-15 godina u kontakte sa
  vršnjacima ukljucuje se seksualnost
• Interesovanje za suprotni pol se povecava, dolazi
  do udruživanja u heteroseksualne grupe
• Strah od neprihvacenosti i odbacivanja od strane
  vršnjaka najveci je na uzratu od 15 godina
• Tinejdžeri su sada mnogo manje zabrinuti za svoje
  telesne promene, a mnogo više brinu o svojoj
  seksualnoj privlacnosti. Žele da otkriju znacenje
  maskulinog i femininog u svojoj sredini.
• Velika pažnja se poklanja svom fizickom izgledu,
  spremni su da se žrtvuju za lepotu, troše puno
  novca na ulepšavanje, dijete, firmiranu
  garderobu, žele biti in i u trendu
• Adolescent je nesretan kad ga vršnjaci ne
  prihvataju, a odrasli ne mogu uciniti ništa da to
  osecenje umanje.

35
ODNOSI SA VRŠNJACIMA

• Zbog snažne potrebe da pripadaju grupi i da se sa
  njom identifikuju, mladi se cesto potpuno
  nekriticki konformiraju svim zahtevima vršnjaka,
  usvajaju njihov stil odevanja, njihove vrednosti
  i stavove
• Pošto tinejdžeri teže da pripadaju grupi, a
  interesovanje za sport (koje se budi na uzrastu
  od 5 godina) postaje dominantno upravo u periodu
  rane adolescencije, najbolje bi bilo da tu svoju
  potrebu zadovolje ukljucivanjem u sport
• Ukljucivanjem u sport, oni dobijaju mogucnost da
  se identifikuju sa svojim timom, klubom, da
  usvoje nove obrasce ponašanja, da prošire krug
  prijatelja, nauce bolje medusobno komunicirati,
  da razumeju tude potrebe, da poštuju odredena
  pravila, fer plej, da formiraju viši nivo moralne
  svesti, nauce respektovati moralne vrline kao što
  su pravicnost, uctivost, iskrenost, odgovornost
  jednom recju da formiraju vrednosti moralnog
  (sportskog) karaktera.

36
EMOCIONALNI RAZVOJ

• Rana adolescencija vreme povišene emocionalnosti
• Emocionalni život adoelscenata ovog uzrasta veoma
  je bogat, a znacajan izvor njihovih osecanja
  postaju vršnjaci, škola i sportska aktivnost
• Iako je aktivnost endokrinih žlezda
  najintenzivnija u ranim godinama adolescencije,
  ipak emocionalne promene svoj vrhunac dostižu u
  srednjim i kasnijim tinejdžerskim godinama
• Kada za adolecenciju kažemo da je to doba bure i
  stresa, ne mislimo samo na dramaticne telesne
  promene, vec i na emocionalnu buru i oscilacije
  raspoloženja
• Raspoloženja se cesto menjaju, iz radosnog se
  brzo i lako prelazi u tužno i obratno, a nisu
  retki i pravi izlivi gneva
• Jednog dana mogu se osecati sjajno, mocno i
  kul, a vec sledeceg (bez spolja vidljivog
  razloga) ubedaceno, smorno, ili apaticno.

37
EMOCIONALNI RAZVOJ

• Adolescenti mogu imati brojne emocionalne
  probleme postaju osetljivi na svoj izgled
  (telesni deformiteti ili nedostaci, loši zubi,
  bubuljicava koža, slab vid ili sluh, skolioza,
  nizak rast, preterana mršavost ili gojaznost) i
  neretko formiraju kompleks manje vrednosti
• Osim toga, može doci do niza drugih psihickih
  smetnji i poremecaja patološka lažljivost,
  stvaranje loših navika (pušenje, konzumiranje
  alkohola, droge), poremecaja u ishrani (bulimija,
  anoreksija), sve do ozbiljnih mentalnih
  poremecaja (neuroza, depresija, psihoza, suicid)
• Iako oko 50 adolescenta iskusi odredene probleme
  i poteškoce u svakodnevnom funkcionisanju (odnosi
  sa vršnjacima, roditeljima, problemi u školi),
  procene pokazuju da se ozbiljni poremecaji
  javljaju samo kod 12-15 mladih.
• Seksualnost pocinje u adolescenciji i cesto je
  pracena stresom i anksioznošcu, a tome doprinose
  i suprotne poruke od medija koji odobravaju i
  roditelja koji osuduju
• Naglo i intenzivno probudena seksualnost i
  interesovanje za osobe suprotnog pola stvara
  veliki pritisak koga se adolescenti oslobadaju
  eksperimentisanjem i praktikovanjem nekih formi
  seksualnog ponašanja.

38
EMOCIONALNI RAZVOJ

• Problemi u školi, konflikti sa roditeljima i
  teškoce u prilagodav. suprotnom polu praceni su
  emocionalnom napetošcu i mogu izazvati lakše i
  teže emocionalne krize.
• Prelazak iz detinjstva u odraslost pracen je
  specificnim i ucestalim stresovima. Izvori stresa
  su individualni i sredinski. Individualni
  proizilaze iz razvojnih promena i zahteva da se
  adolescent prilagodi na te promene. Konflikti sa
  odraslima i vršnjacima su cesti i tinejdžeri ih
  teško doživljavaju. Paralelno sa potrebom da se
  dokaže i uspe u svetu odraslih ide i potreba za
  konformiranjem zahtevima okoline kako bi bili
  prihvaceni.
• Stresovi koji proisticu iz sredine u kojoj mlada
  osoba odrasta mnogo su prisutniji u društvima
  koja prolaze kroz proces tranzicije (intenzivne
  društveno ekonomske promene), u kojima se stil
  života, porodicni odnosi, sistemi vrednosti
  intenzivno menjaju. To je karakteristicno i za
  našu aktualnu ekonomsku i društveno politicku
  situaciju u kojoj je došlo do naglog urušavanja
  svih tradicionalnih socijalnih i moralnih
  vrednosti, gde je sve komplikovano, nedefinisano
  i neizvesno.
• Zato je našim adolescentima mnogo teže da se
  uklope u jasno definisanu ulogu odraslog i da
  izadu u susret ocekivanjima koja se pred njih
  postavljaju.
  
  
  
  
  
  

39
INTELEKTUALNI RAZVOJ

• Ukljucivanje dece u sport povezano je sa 3
  psihološka problema
• 1. Motivaciona spremnost za takmicenje
• 2. Kognitivna spremnost za takmicenje
• 3. Potencijalno štetne posledice bavljenja
  sportom.
• INTELEKTUALNA SPREMNOST se odnosi na sposobnost
  dece da
• prate i memorišu znacajnu kolicinu informaciija
  kako bi uspešno
• naucili i izveli veštine odredenog sporta. Takode
  je bitno da imaju
• adekvatan nivo pažnje i koncentracije,
  apstraktnog mišljenja,
• logickog rezonovanja, razumevanja govora.
• Prema Pijažeu, kognitivni razvoj deteta prolazi
  kroz tri faze
• 1. Period senzo-motorne inteligencije (od kraja
  1. do 2. g)
• DECA uce o svetu preko svojih cula i pokreta
  tela. Senzo-motorno ucenje je primarno. Deca su
  sposobna da nadu sakrivene objekte i shvataju da
  objekti postoje nezavisno od njih. Pocinju
  eksperimentisati mentalno isto kao i fizicki. Ona
  pocinju razmišljati o tome šta ce da urade pre
  nego što to urade.
• Rezonuju SINKRETICKI prekidaju logiku, menjaju
  kriterije
• INTUITIVO nagadaju, tj. duže znaci više

40
INTELEKTUALNI RAZVOJ

• 2. Period konkretnih operacija predoperacionalno
  i operacionalno
• mišljenje (od 2-7 i od 7/8 - 10/11 g) Razvija se
  šema postojanog
• objekta, uzrocnosti i decentrirano shvatanje
  prostora i vremena,
• simbolicke funkcije kroz sistem znakova (crtež,
  slika, rec). Dete
• razlikuje oznaku i oznaceno kroz imitacju,
  crtanje, mentalnu sliku,
• simbolicku igru i govor. Usvaja se princip
  konzervacije, proces
• decentracije, pojavljuju se konkretne operacije -
  misaone operacije o
• realnim predmetima ili njihovim zamenama (slike,
  šeme). Deca su u
• stanju da vrše klasifikaciju, formiraju serije,
  operišu brojevima,
• induktivno zakljucuju, konkretno misle. Rešavaju
  se složeni problemi i
• koristi bazicna logika.
• 3. Period formalnih operacija. Pocinje u ranoj
  adolecenciji sa 11/12
• god, a završava se u srednjoj posle 15/16 g U
  ovoj fazi dete nije više
• vezano samo za konkretnu realnost i opazive
  cinjenice, vec je u stanju
• da razmišlja o hipotetskim situacijama, zamišlja
  buduce dogadaje, da
• misli sistematski, razmišlja o sopstvenom
  mišljenju, koriste deduktiv.
• zakljucivanje. Ovo je nivo hipoteticko-deduktivnog
  mišljenja,
• operisanja sa verbalnim iskazima i hipotezama,
  korišcenja

41
INTELEKTUALNI RAZVOJ

• Ako na inteligenciju gledamo kao na sposobnost
  obrade
• (procesiranja) informacija, onda kognitivni
  razvoj možemo opisati
• kao napredovanje od jednostavnih ka složenijim
  oblicima obrade
• informacija. U proces obrade podataka ukljucena
  je percepcija,
• pažnja, memorija, rezonovanje i odgovor
  (reagovanje).
• I predškolska i rano školska deca u stanju su da
  opažaju i
• interpretiraju informacije koje dolaze iz
  njihovih cula i misli, ali je
• njihovo rezonovanje i kvalitet te obrade daleko
  složeniji na rano
• pubertetskom i srednje pubertetskom uzrastu.
• Povecava se brzina reagovanja, brzina i
  frekvencija pokreta,
• kapaciteti pažnje (obim, trajanje) i memorije
  (oko 5 jedinica
• istovremeno), sposobnost logickog rezonovanja,
  verbalne
• sposobnosti, veštine rešavanja problema,
  fleksibilnost mišljenja,
• sposobnost razumevanja tudih gledišta i
  prihvatanja grupne
• perspektive.

42
INTELEKTUALNI RAZVOJ

• Instruktori treba da imaju u vidu da deca
  predškolskog uzrasta imaju pažnju koja je
  ogranicenog (kratkog) trajanja i kapaciteta, koja
  fluktuira (lepršajuca), lako se narušava, manje
  je selektivna, manje svesna - voljna i
  kontrolisana.
• Pri ucenju i primeni sportskih veština,
  instruktori treba da uzmu u obzir ovu
  ogranicenost, ne smeju decu pretrpavati
  informacijama, tj. tražiti da prate i realizuju
  3, 4, ili 5 zadataka odjednom.
• Kada zahtevi zadatka prekorace decije mentalne
  kapacitete, deca pocinju da greše, usporeno
  reaguju, postaju nesigurna, anksiozna,
  nemotivisana, inhibirana i cesto se osecaju
  nekompetentnim i napuštaju sport.
• Od trenutka polaska i napredovanja kroz osnovnu
  školu, deca postaju sposobna da se koncentrišu na
  duže periode vremena i usmere na odredeni
  zadatak. Takode su sve sposobnija da pažnju
  usmere na važne informacije, a ignorišu nevažne.

43
INTELEKTUALNI RAZVOJ

• Smatra se da kognitivne sposobnosti deci
  omogucavaju da
• potpuno zrelo shvate (razumeju) takmicarski
  proces tek na uzrastu od 12 godina.
• Isto tako, na uzrastu od 10-12 godina deca
  konacno razvijaju
• kapacitete da razumeju tuda gledišta, da se
  adaptiraju i razumeju perspektivu grupe (tima)
• Iako neka savremena istraživanja govore da vec sa
  7 god. dete
• može da razume i usvoji gledišta druge dece
  (kada su u pitanju jednostavni zadaci), ipak
  praksa pokazuje da deca mlada od 7 godina
  ucestvuju u timskim igrama cesto potpuno nesvesna
  šta clanovi drugog tima rade. Jedino su
  zainteresovana za loptu i same sebe. Ne vole da
  igraju po pravilima koje namecu odrasli, ne
  razumeju složene uzrocne odnose, važna im je
  igra, zabava, poredenje sebe sa drugom decom.
• Ako se kognitivna spremnost koristi kao
  kriterijum za odredivanje spremnosti dece za
  takmicenje, onda se to može desiti vec na uzrastu
  od 7 god. (ali sa drugacijim konceptom,
  organizacijom, zadacima), dok je uzrast od 10-12
  godina najoptimalniji za njihovo pravo
  ukljucivanje i razumevanje takmicarskog procesa.

44
P A Ž NJ A

• Pažnja je faktor sportske uspešnosti koja se u
  praksi ne može nicim kompenzovati
• Pažnja ne postoji sama za sebe, ona je svojstvo
  svakog psihickog procesa
• Pažnja predstavlja usmerenost psihicke energije
  na spoljne ili unutrašnje sadržaje
• Koncentracija je pažnja intenzivno usmerena samo
  na jedan uži sadržaj, aktivnost, predmet
• Pažnja može biti svesna - voljna, ili nesvesna
  nevoljna

45
ŠTA UVEK TREBA IMATI NA UMU

• Pažnja je jedan od najvažnijih kljuceva sportskog
  uspeha
• Ta sposobnost nije bogom data, vec se može
  vežbanjem usavršavati
• Medu sportistima postoje velike individualne
  razlike u svojstvima pažnje i umecu
  koncentrisanja
• Ne ocekujte da vam sportisti budu pažljivi i
  koncentrisani na utakmici ukoliko im te
  sposobnosti ne razvijate na treningu.

46
SVOJSTVA PAŽNJE

• Primer iz školske ucionice
• LEPRŠAJUCA Spolja usmerena, slabog intenziteta,
  visoko promenljiva, kratkotrajna. Svojstvena
  deci!
• LEPLJIVA - Usmerena unutra, visoke stabilnosti i
  intenziteta, teško se prebacuje na nešto drugo,
  rigidna, nefleksibilna.
• Svojstvena naucnicima!

47
SVOJSTVA PAŽNJE

• Pažnja se ostvaruje svesno, voljno i nesvesno
  ili nevoljno!
• NESVESNA PAŽNJA Pažnja nepažljivog coveka.
  Izazivaju je jaki i iznenadni zvuci, jarke boje,
  snažni mirisi. To je nesposobnost da se održi
  usmerenost na glavni zadatak
• SVESNA ILI VOLJNA Ona je neka vrsta poslušnog
  sluge svoga gospodara.
• Cilj svakog sportiste treba biti razvijanje
  sposobnosti svesnog održavanja pažnje

48
SVOJSTVA PAŽNJE

• SELEKTIVNOST
• Intenzivna pažnja ostvaruje se svesnim izborom
  sadržaja na koje se usmerava sva psihicka
  aktivnost uz istovremeno zanemarivanje ili
  iskljucivanje iz svesti svih onih koji su u datom
  trenutku nevažni
• DELJIVOST
• Mogucnost istovremenog usmeravanja pažnje na
  nekoliko predmeta ili aktivnosti. Situacije u
  mnogim sportovima zahtevaju veliku deljivost
  pažnje istovremeno se vodi lopta, prati
  kretanje saigraca, protivnika, položaj golmana,
  položaj kapija, nagib terena itd.
• Važnost automatizacije spotskih veština!

49
SVOJSTVA PAŽNJE

• PRENOSIVOST
• Brzo i ciljano prebacivanje pažnje sa jednog
  sadržaja na drugi, sa jedne radnje na drugu sa
  unutrašnjeg na spoljni, sa širokog na uski fokus.
  
• Sposobnost prebacivanja pažnje izuzetno je važna
  u sportovima tzv. otvorenih veština, kako bi se
  pravovremeno i adekvatno odgovorilo zahtevima
  visoko promenljivih i nepredvidljivih situacija.
• Rigidna, lepljiva teško prenosiva pažnja
• odlikuje sportiste koji kasne za dogadajima, ne
  opažaju ono što je važno, sporo i neadekvatno
  reaguju.

50
SVOJSTVA PAŽNJE

• PERSEVERACIJA
• Predstavlja zadržvanje pažnje na prethodnoj
  aktivnosti iako je osoba prešla na novu.
• Povezana je sa inertnošcu nervnih procesa, a
  najcešce je uzrokovana umorom i emocionalnim
  stanjima
• U sportu se ispoljava u stalnom ponavljanju istih
  grešaka ili pokreta iako aktualna situacija
  zahteva drugaciji pristup.
• Primeri umorni lekar crtanje ????
  ujutro i uvece

51
SVOJSTVA PAŽNJE

• STABILNOST
• Sposobnost dugog zadržavanja na nekoj pojavi,
  aktivnosti, predmetu uz istovremeno
  suprotstavljanje ometanju sa strane.
• Mlade sportiste odlikuje visoko kolebanje pažnje,
  slaba koncentracija, kratkotrajna pažnja
• Kada se neka tehnika uvežbava bezbrojnim
  ponavljanjem preporucljivo je cešce praviti
  pauze, menjati aktivnost, uvesti nešto novo u
  trening razbiti rutinu.
• FLUKTUACIJA kolebanje
• Karakteristicna je za sve ljude bez izuzetka.
  Pažnja se koleba, slabi, prebacuje na nevažne
  stvari
• Fluktuacija može biti trajna ili privremena

52
OBIM I INTENZITET

• Obim pažnje je maksimalna kolicina podataka koje
  covek može istovremeno opaziti u ogranicenoj
  jedinici vremena
• Obim i intenzitet su u obrnuto proporcionalnom
  odnosu!
• Jedna ista kolicina psihicke energije (pažnje)
  koju neko poseduje može se raspodeliti, ili na
  veci obim aktivnosti, ili na intenzivnije
  koncentrisanje na uže podrucje delovanja
• Kolicina energije na kojoj pociva regulisanje i
  centriranje tokova nervnog uzbudenja (procesi
  ekscitije i ihibicije) je ogranicena. Ona se
  troši do subjektivne granice izdržljivosti
• Primeri Julije Cezar, Napoleon

53
OGRANICENOST PAŽNJE
Zadržav. 0.25-1s 12-60s
Delimicno doživotno
Unošenje Informacija Iz okoline
Vizuelna Auditivna Taktilna Kinestet.
Senzo-motorna memorija
Kratko- rocna ili radna memorija
Dugo rocna ili trajna memorija
Kapacitet Nemerljiv 5-9 jedinica
Preko milion
54
OGRANICENOST PAŽNJE

• Broj informacija koje osoba može istovremeno da
  opazi i kontroliše ogranicen je, jer su ljudski
  kapaciteti prijema, obrade, kontrole i
  zadržavanja informacija ograniceni
• Magicni broj 7
• Podaci se mogu obradivati automatski i
  kontrolisano
• Automatska obrada- brza, nesvesna, ne zahteva
  pažnju, paralelna (više informacije se obraduju
  istovremeno) - faza identifikacije stimulusa
• Kontrolisana obrada - spora, zahteva pažnju,
  svesna i serijska (pažnja se usmerava na jednu
  stvar ili pokret, zatim na sledeci) pocetne
  faze ucenja, odlucivanje

55
OGRANICENOST PAŽNJE
56
OGRANICENOST PAŽNJE
57
USMERENOST PAŽNJE

• Prema usmerenosti
• SPOLJAŠNJA i UNUTRAŠNJA,
• Prema obimu
• USKA I ŠIROKA
• Prema OBIMU i USMERENOSTI, Nideffer razlikuje 4
  vrste pažnje
• Široka spoljna procena
• Široka unutrašnja analiza
• Uska unutrašnja priprema
• Uska spoljna - akcija

58
PAŽNJA PREDŠKOLSKOG DETETA

• Kod predškolskog deteta sa uzrastom se
  progresivno povecava trajanje i obim pažnje
• Deca stara od 2.5-3.5 g. prosecno se bave nekom
  aktivnošcu oko 17.5 min, a za to vreme 7.8 minuta
  pažnja im skrece sa aktivnosti
• Deca stara 5.5-6.5 godina mogu prosecno da se
  bave aktivnostima 62.8 min, a da im pažnja za to
  vreme skrene samo 1.6 minuta.
• Sa porastom trajanja pažnje predškolskog deteta
  raste i njen obim, kako za spontanu, tako i za
  voljnu pažnju.
• Pažnja dece od 2-7 god. može se verbalnim
  instrukcijama, koje dolaze od strane odraslih,
  usmeriti i na one predmete i situacije koji same
  po sebi ne privlace pažnju.
• Verbalnim usmeravanjem pažnje otvara se mogucnost
  da se decije ponašanje usmerava, da slede
  instrukcije i uce.

59
PAŽNJA DECE OD 6/7 10/11 GODINA

• Pažnja je neophodna za školski rad
• Voljna pažnja dece ovog uzrasta postaje sve
  razvijenija i sve ju je teže skrenuti
• Voljna pažnja omogucava deci da se usredsrede i
  prate detalje
• Ona postaje sve duža i deca su u stanju da prate
  nastavu punih 40 min, a posle krce pauze, ponovo
  po nekoliko casova dnevno. Pažnja za školski rad
  najveca je tokom jeseni i zime, tokom proleca
  popušta, a u letnjim mesecima je najmanja.
• Obim i distribucija pažnje rastu iz godine u
  godinu
• Sposobnost koncentrisanja pažnje se, takode,
  povecava
• Medu decom postoje velike individualne razlike u
  pogledu obima, trajnosti, koncentracije i
  distribucije pažnje
• Mnoga deca su rasejana, nedovoljno koncentrisana,
  pažnja im luta, fluktuira, rade površno i bez
  udubljivanja
• Kod dece predškolskog i rano školskog uzrasta
  cest je ADHD (Attention Deficit Hyperactivity
  Disorder) poremecaj pažnje sa hiperaktivnošcu
  ili hiperkinetski poremecaj sa defictom pažnje.
  Prisutan je kod 3-5 dece.
• Deca sa ADHD imaju poremecaj kontrole ponašanja
  kao i u održavanju pažnje na zadatim aktivnostima.

60
PAŽNJA RANIH I SREDNJIH ADOLESCENATA

• Pažnja se sve više razvija. Postaje sve duža i
  stabilnija, tako da deca od 11/12 godina i
  starija mogu bez problema da neprekidno prate
  nastavu 45 minuta. Na njihovu pažnju znacajno
  uticu interesovanja i motivacija za ono što se
  predaje.
• Adolescenti ovog uzrasta voljno kontrolišu svoju
  pažnju, svesno je fokusiraju na odredene sadržaje
  i situacije, kontrolišu njen obim, trajanje i
  intenzitet.
• Pažnja starijih adolescenata stice sve odlike
  pažnje odraslih osoba.
• Neka ispitivanja su pokazala da od 67 - 79
  naših srednjoškolaca svoju pažnju ocenjue kao
  prosecnu, oko 20 smatra da im je pažnja trajnija
  od drugih, dok oko 8 smatra da im je pažnja
  kratka.
• Ne treba zaboraviti da medu adolescentima, kao i
  medu odraslim ljudima postoje velike razlike u
  sposobnosti koncentrisanja, usmreavanja i
  održavanja pažnje
• Primenom odredenih vežbi, pažnja se može
  usavršavati, svesno kontrolisati i uciniti
  efikasnijom.

61
MORALNI RAZVOJ

• Odavno je sport prepoznat i priznat kao mocno
  sredstvo za
• formiranje moralnog karaktera mladih ljudi. Ali,
  bavljenje sportom
• nije automatski povezano sa izgradnjom pozitivnog
  karaktera.
• Jer, karakter se ne dobija, on se uci.
• Po Pijažeu razvoj decije moralnosti prolazi
  kroz 4 faze.
• U pocetku decija moralnost je heteronomna i
  autoritativna, jer
• potice od tudih zabrana i zahteva za
  bespogovornom
• poslušnošcu (prvo od strane roditelja, a kasnije
  i drugih osoba sa
• autoritetom vaspitaca, nastavnika, sportskih
  trenera).
• Odnosi sa vršnjacima i kognitivni razvoj
  doprinose da deca
• nauce da biti dobar ne znaci jedino biti
  poslušan, vec i pravedan.
• Do pocetka puberteta deca nauce da saraduju i da
  se uzajamno
• poštuju što dovodi do prelaska na autonomnu
  moralnost. To se
• dešava na uzrastima od 11-13 god. Osnovna odlika
  autonomne
• moralnosti je uzajamno poštovanje, reciprocitet,
  poštovanje
• spoljnih pravila, kriticko rezonovanje i
  prosudivanje o tome šta je
• dobro, ispravno, moralno, a šta loše, nemoralno,
  neprihvatljivo.

62
MORALNI RAZVOJ

• Po mišljenju razvojnih psihologa (Kolberg,1982),
  moralni razvoj
• prolazi kroz sledecih 5 faza ili nivoa

Nivo 5. Perspektiva Ispred društva. Pri
moralnom prosudivanju razmatra se opšta dobrobit
svih, uspostavlja se moralna ravnoteža, osoba
nastoji da poboljša društveni sistem i
demokratske procese. Dostiže se u kasnoj
adolescenciji (posle 18. g), a neki ga ne
dostignu nikada.
Nivo 4. Perspektiva Clan sam društva, poštuju
se društvene norme, pravila, kodeksi i propisi.
Pravila su doneta radi ocuvanja zakonitosti.
Javlja se posle 16. godine.
Nivo 3. Idealni oblik moralnog reciprociteta.
Svoje potrebe se usaglašavaju sa potrebama
drugih, poštuju se tuda osecanja, ocekivanja,
interesi. Princip Postupaj sa drugima onako
kako bi voleo da drugi postupaju sa
tobom Uzrast od 13 - 16 godine
Nivo 2. Individualisticka perspektiva Princip
Oko za oko-zub za zub, ili Ja tebi, ti meni.
Pravda se doživljava kao sistem razmene. Cest je
na uzrastu od 10 god.
Nivo 1. Egocentricno stanovište ili nivo spoljnje
kontrole Preovladava strah od kazne i sklonost
ka poslušnosti. Princip U redu je sve dok me
ne uhvate. Uobicajen je do 10 g. starosti.
63
FORMIRANJE IDENTITETA

• Formiranje identiteta je proces nalaženja
  odgovora na pitanje ko sam, gde pripadam, šta
  želim da postignem, kakav želim da postanem.
• Tinejdžeri isprobavaju razlicite uloge, uzore i
  identifikacije, aktivnosti, stavove i uverenja -
  biraju one za koje smatraju da im najviše
  odgovaraju da sa njima grade svoj identitet.
• Adolescenti isprobavaju mnoge mougucnosti,
  konstruišu novo iz ranijih i sadašnjih
  identifikacija, usmeranja i želja odbacuju one
  koji im se ne uklapaju, a prihvataju one koji se
  uklapaju u opštu šemu.
• Identitet je uspostavljen tek onda kad osoba sebe
  doživljava kao potpuno izdvojenu i razlicitu
  individuu od ostalih, sa vrlo specificnim,
  jedinstvenim sklopom potreba, motiva, sistema
  vrednosti, stila ponašanja, a što je sve
  integrisano u jedan cvrst i povezan sistem.

64
FORMIRANJE IDENTITETA

• Identitet je jedinstven skup, totalitet
  specificnih osobina koje
• oznacavaju jednu osobu i njenu životnu
  orijentaciju. Sastoji se od
• specificnog niza stavova, verovanja, osecanja o
  sebi i svom
• ponašanju.
• Identitet sadrži afektivne i kognitivne
  komponente.
• Kognitivni aspekt formiranja identiteta
  predstavlja razvoj samo-
• razumevanja i samopoznavanja. Predškolsko dete
  sebe razume
• samo na osnovu svojih fizickih karaktersitika. U
  adolescenciji
• ono proširuje samorazumevanje i na svoje
  psihološke
• karakteristike. Adolescent je u stanju da po prvi
  put integriše sve
• razlicite aspekte sebe u jedan sistematican i
  dobro organizovan
• pojam o sebi, u self-koncept.
• Afektivni element identiteta cine sopstvena
  pozitivna i negativna osecanja prema sebi.
• Samopoštovanje je afektivni element identiteta.
  Usko je povezano sa verovanjem u sopstvenu
  efikasnost i sa osecanjem kontrole nad svojom
  sudbinom.

65
DA LI I KAKO PONAŠANJE TRENERA -INSTTRUKTORA
UTICE NA SPORTISTE

• Potvrdeno je da ponašanje instruktora utice na
  sportiste. Nalazi psihologa potrvduju da je
  ponašanje, stil trenera/isnstrukotra zaista
  povezan sa stavovima njihovih sportista.
  Treneri/instruktori koji više koriste ohrabrenja
  i potkrepljenja nego kažnjavanja, daleko više se
  svidaju svojim sportistima.
• Nasuprot verovanju da deca žele samo da se
  provode i da ne mare za razvoj veština,
  instruktori/treneri koji u svom ponašanju više
  koriste instruktivni stil, takode se više svidaju
  sportistima.
• Generalno, pozitivni pristup koji kombinuje
  instrukcije i ohrabrenja, povezan je, ne samo sa
  dopadljivošcu, vec i sa stavovima sportista prema
  sportskoj aktivnosti i timskim drugovima (više ih
  vole) kao i sa povecanjem samo-cenjenja
  (samopoštovanja) kod svakog sportiste.

66
ATTRIBUTI DOBROG INSTRUKTORA

• POZNAVANJE SPORTA osnov za kvalitetan strucni
  rad
• MOTIVACIJA bez motivacije za svoj posao i
  sposobnosti da motivišete ucesnike, necete
  postati dobar instruktor.
• EMPATIJA - sposobnost doživljavanja sveta neke
  druge osobe kao da je sopstveni. To je
  razumevanje tacke gledišta sportiste i miljea iz
  kojeg on dolazi.
• VEŠTINE KOMUNIKACIJE (verbalne i neverbalne)
• LIDERSKE SPOSOBNOSTI
• POZITIVNI PRISTUP U OBUCAVANJU
• SRDACNOST - bezuslovni pozitivni stav ili
  poštovanje prema drugoj osobi, bez obzira na
  njenu individualnost i specificnost.
  Profesionalna distanca se premošcuje kroz
  blagonaklonost, pažnju, brigu i razumevanje (bez
  obzira da li nam se neko svida ili ne), a ne kroz
  osudu i ravnodušnost.
• 8. ISKRENOST - autenticnost ili otvorenost
  bez pretvaranja. To je stanje u kojem se vaše
  reci i dela podudaraju.

67
ATTRIBUTI DOBROG INSTRUKTORA

• NEPRISTRASNOST podjednak tretman svih ucesnika,
  bez favorizovanja pojedinaca, bez obzira na
  njihove sposobnosti nametanja, talenat i sl.
• MORALNI INTEGRITET odgovornost, poštenje,
  iskrenost, poštovnje drugih i uctivost, empatija,
  brižnost, fer plej, poštovanje pravila...
• SAMOSVESNOST znati ko si, kakve su tvoje licne
  vrednosti, kako te drugi ljudi vide i kako na
  tebe reaguju, biti u skladu sa svojom prirodom
  tek tada instruktor svojim sportistima može
  pomoci da izgrade autenticnu licnost i karakter,
  da postanu ono što zaista mogu.
• SAMOPOŠTOVANJE pozitivno samopoštovanje znaci
  videti sebe kao kompetentnu i vrednu osobu i
  osecati se dobro u odnosu na to. Samopoštovanje
  se ne postiže pobedivanjem drugih, vec življenjem
  u skladu sa sopstvenim principima, životnom
  filozofijom, ciljevima i realisticki