Title: BOLESTI ZAVISNOSTI
1BOLESTI ZAVISNOSTI
2- U nauci se izraz droga koristi za produkte
biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita
svojstva. U obicnom govoru ovaj izraz se koristi
za opojne droge, kao i sve psihoaktivne supstance
(one supstance koje menjaju stanje svesti,
raspoloženja i ponašanje) prirodnog ili
sintetskog porekla.
3- Deseta medunarodna klasifikacija bolesti (ICD-10,
1992) i cetvrta americka psihijatrijska
klasifikacija (DSM-IV, 1994),o alkoholizmu i
narkomaniji ne govore kao o bolestima zavisnosti,
nego ovaj pojam definišu kao mentalni poremecaji
i poremecaji ponašanja nastali zbog upotrebe
(psihoaktivne) supstance.
4- OBLICI KORIŠCENJA PAS
- AKUTNA INTOKSIKACIJA
- PROBLEMSKO(RIZICNO)UZIMANJE
- ŠTETNA UPOTREBA-ABUZUS
- ZAVISNOST
5AKUTNA INTOKSIKACIJA
- Prolazno stanje koje se javlja po unošenju
psihoaktivnih supstanci, kada dolazi do promena
mentalnog funkcionisanja, sa oštecenjem funkcije
svesti, mišljenja, pažnje, emocija ili ponašanja.
Trajanje ovih promena je razlicito i zavisi od
vrste unete supstance .
6RIZICNA UPOTREBA
- Uzimanje PAS koje se opisuje kao životni stil i
licna odluka o rizicnom ponašanju.Uzimanje
supstance ne zadovoljava kriterijume o abuzusu i
zavisnosti.Ovakvo uzimanje pripada životnim
problemima koji mogu da uticu na zdravstveno
stanje.
7ABUZUS
- Abuzus je nacin uzimanja PAS (jednom mesecni ili
više puta godišnje) koje oštecuje pre svega
zdravlje ( gastritis, hepatitis, depresivne
epizode uzimanja PAS, amnezije i td.). U praksi,
u našoj sredini,pod abuzusom se podrazumevaju
zdravstveni i socijalni, bracni i ekonomski
problemi izazvani prekomernom upotrebom PAS.
8ZAVISNOST
- Zavisnost( adikcija) obuhvata psihicku i fizicku
zavisnost. Simptomi se cesto preplicu te ih je
teško razdvojiti i grupisati. - Psihicka zavisnost pretstavlja snažnu želju,
opsesivno-kompulsivnu potrebu za uzimanjem PAS.
9FIZICKA ZAVISNOST
- Kod fizicke zavisnosti ne postoji mogucnost
apstinencije bez apstinencijalne krize i
"kontrolisano" uzimanje PAS.Poremecaji
tolerancije i apstinencijalni sindrom su osnovni
metabolicki poremecaji i klinicki fenomeni koji
definišu fizicku zavisnost ( "žudnju tkiva ').
10SINDROM ZAVISNOSTI
- Po 10-Medunarodnoj klasifikaciji sindrom
zavisnosti je skup fizioloških, bihevioralnih i
kognitivnih fenomena. Konacnu dijagnozu
zavisnosti bi trebalo postaviti samo ako postoje
3 ili više kriterijuma od mogucih 6 "
doživljenih ili manifestovanih " u periodu od
godinu dana
11Sindrom zavisnosti
- NEODOLJIVA ŽELJA ZA UZIMANJEM PAS
- GUBITAK KONTROLE NAD UZIMANJEM PAS
- APSTINENCIJALNI SINDROM
- PORAST TOLERANCIJE
- ZDRAVSTVENE POSLEDICE
- ZANEMARIVANJE ALTERNATIVNIH ZADOVOLJSTAVA
12PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE
- -alkohol
- -opijati
- -kanabinoidi
- -sedativi i hipnotici
- -kokain
- -kofein
- -halucinogeni
- -duvan i
- -isparljivi rastvaraci
13PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE U UŽEM SMISLU
14Stav laika u našoj sredini
- Narkomani su nastrane osobe koje žele
zadovoljstvo i uživanje bez rada i truda. -
- Takvo hedonsiticko ponašanje se ne može
tolerisati jer se u zdravom društvu ne može
živeti na racun drugih. -
15Etiološki faktori
- RADOZNALOST,NESIGURNOST,EMOTIVNA NESTABILNOST
,ŽELJA DA SE POBOLJŠA (SOCIJALNO)FUNKCIONISANJE,Ž
ELJA DA SE OSECA PRIJATNO,PRITISAK OKOLINE - PORODICNA NESIGURNOST-ODBACIVANJE OD
RODITELJA,PRETERANA OCEKIVANJA, NEDOSTATAK JEDNOG
RODITELJA, ALKOHOLIZAM
16Etiološki faktori
- PSIHOPATOLOŠKI POREMECAJI-SIMPTOM ADOLESCENTNE
KRIZE,AFEKTIVNIH POREMECAJA,POREMECAJA RAZVOJA
LICNOSTI,NEUROZA,PSIHOZA - USLOVLJENO PONAŠANJE-NAUCENO PONAŠANJE ILI NAVIKA
- GENETIKA
17Dejstvo Pas-a
- RAZLICITE SUPSTANCE ISPOLJAVAJU DEJSTVO
- NA RAZLICITE MOŽDANE STRUKTURE
- DELOVANJEM REZLICITIH MEHANIZAMA
18(No Transcript)
19KAKO SUPSTANCE POSTIŽU DEJSTVO
- NEKE SUPSTANCE IMITIRAJU PRIRODNE
NEURO-TRANSMITERE I VEZUJU SE ZA RECEPTORE
(HEROIN) - DRUGA DRUPA SUPSTANCI PODIŽE NIVO PRIRODNIH
NEUROTRANSMITERA (KOKAIN) - POSLEDNJA GRUPA BLOKIRA NEUROTRANSMITERE
(ALKOHOL)
20KAKO PREPOZNATI
DROGAI
PROMENE U IZGLEDU I PONASANJU REAKCIJA OCIJU TEST
21HEROIN
- U organizmu se nalaze endogeni opijumi u vidu
endorfina, enkefalina i dinorfina koji uticu na
regulaciju stresa, bola i raspoloženja. Normalno
se luce u velikoj kolicini u vreme bola, nakon
fizicke traume (rana ne boli dok je vruca),tokom
stresa, da bi se ublažilo stanje šoka i planiralo
najcelishodnije ponašanje.
22- Krajem sedamdesetih godina prošloga veka
otkrivene su tri receptorske grupe mi, kapa i
delta i u njima podgrupe. - Mi receptori( ?1, ?2 ) su od uticaja na
analgeziju.Oni daju euforiju pri apsorpciji i
depresiju pri eliminaciji, apstinencijalne
simptome i znacajni su u stvaranju zavisnosti. - Kappa ( ?1, ?2, ?3 ) daju analgeziju,
sedaciju i pojacavaju diurezu, - Delta ( ?1,?2) daju samo analgeziju.
- Danas se zna i za sigma receptore.
23(No Transcript)
24OPIJATSKI RECEPTORI
25MEHANIZAM DEJSTVA
DOPAMIN
GABA
DOPAMIN
26MEHANIZAM DEJSTVA
DOPAMIN
GABA
DOPAMIN
27HEROIN
- Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma
brz pocetak euforije (5 do 8 sekundi),a
intramuskularna injekcija posle 7 do 8 minuta.
Kada se heroin ušmrkava ili puši, maksimalni
efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako
pušenje i ušmrkavanje heroina ne stvaraju
uzbudjenje takve brzine i intenziteta kao
intravenozno ubrizgavanje,sve tri forme unošenja
heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je ipak
najdominantniji nacin unošenja heroina
28Kratkorocni efekti heroina
- Javljaju se odmah posle uzimanja i nestaju posle
nekoliko sati. Po ubrizgavanju (ili ušmrkavanju),
heroin prelazi krvno-moždanu barijeru, u mozgu se
pretvara u morfin i brzo se veze za prirodne
opijatske receptore. Korisnika zahvati talas
euforije (koji se obicno opisuje kao talas
prijatnog osecanja) a njegov intenzitet zavisi od
kolicine uzete droge.
29Kratkorocni efekti heroina
- osecaj toplote
- suzenje zenica
- crvenilo kože
- otežali ekstremiteti
- otežan govor i suva usta
- i može biti praceno mucninom, povracanjem i
svrabom.
30Kratkorocni efekti heroina
- Posle pocetne euforije, narkoman zapada u stanje
naizmenicne budnosti i pospanosti, i može biti
pospan narednih nekoliko sati. - Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i
do depresije centralnog nervnog sistema. - Srce slabije kuca, pritisak pada i disanje je
usporeno.
31Dugorocni efekti heroina
- Kod hronicnih korisnika može doci do
- propadanja vena
- bakterijskih infekcija krvnih sudova
- infekcije srcanih zalistaka
- cireva
- i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i
bubrega.
32OPSTE INFORMACIJE
KONOPLJA MARIHUANA I HAŠIŠ
ROK DELOVANJA-OKO 3 SATI PUTEVI UZIMANJA-
UGLACNOM PUSENJE
33MARIHUANA
34KANABINOIDNI RECEPTORI
35MEHANIZAM DEJSTVA
36Marihuana
- BEONJACE SU CRVENE
- ZENICE SU PROŠIRENE
- USTA SU SUVA
- PULS JE UBRZAN
- NADRAŽAJNI KAŠALJ
- PROMENA RASPOLOŽENJA
- NEKOORDINISANI POKRETI
- MIRIS MARIHUANE
37Marihuana
- STANJE SLICNO PIJANSTVU BEZ ALKOHOLNOG HALITUSA
- CUVA SE U KUCI
- HERMETICKE KUTIJA,NAJLON KESICE,ZAMOTULJCI
STANIOL PAPIRA - PAPIR ZA CIGARETE-RIZLE
- FILTERI OD TVRDOG PAPIRA
38(No Transcript)
39PRETNJE
KONOPLJE MARIHUANA I HAŠIŠ
UGLAVNOM POVEZANE SA DUGOTRAJNIM I REDOVNIM
UZIMANJEM
AMOTIVACIJA PSIHICKE BOLESTI PROBLEME SA
DISANJEM LOSE PAMCENJE OPASNOST UZIMANJA
DRUGIH, OPASNIJIH DROGA
40KOKAIN
41KOKAIN
42MEHANIZAM DEJSTVA
43Kokain
- Proširene zenice
- Ocni kapci širom otvoreni
- Govori brzo,cesto nepovezano
- Brzo hoda
- Psihomotorni nemir
- Zapušen nos
- Mršavljenje
44EKSTAZI
45EKSTAZI
OKO 5,8 ISPITANIKA UZIMAO JE EKSTAZI SREDSTVO
PRIPADA AMFETAMINI I KARAKTERISE GA PSIHODELICNO
DELOVANJE
46(No Transcript)
47EKSTAZI
OPSTE INFORMACIJE
AKTIVNA SUPSTANCA3,4-METYLENODIOKSYMETAMFETAMIN
(MDMA) ROK TRAJANJA 75 DO 200 MG ORALNO
POCINJE DELOVATI POSLE 40 MIN POSLE SLEDECE 30
MINUTA JACINA. DELOVANJE PRESTAJE POSLE NEKOLIKO
SATI (4-6).
48MEHANIZAM DEJSTVA
49Ekstazi
- POVIŠENJE BUDNOSTI
- POVECANJE ENERGIJE
- UBRZAN RAD SRCA
- POVIŠEN PRITISAK
- NESANICA PA HIPERSOMNIJA
- ZNACI DEHIDRATACIJE
- GUBITAK TELESNE TEŽINE
50LSD
51LSD I DRUGE HALICUNOGENE
OPSTE INFORMACIJE
ROK TRAJANJA NAJVECI NIVO HALUCINACIJE U ROKU
OD TRI SATI POSLE KONZUMIRANJA SUPSTANCE I MOGU
TRAJATI CAK I DO NEKOLIKO SATI