Title: Osnove elektronske trgovine
1Osnove elektronske trgovine
Prof.Milan M. Milosavljevic Elektrotehnicki
fakultet Fakultet za finansijski menadžment i
osiguranje
2CILJEVI
- Definicija e-komerca i razlika u odnosu na
e-biznis - Identifikacija jedinstvenih svojstava e-komerc
tehnologije i njen znacaj za ukupno poslovanje - Opis osnovnih tipova e-komerca
- Razumevanje osnovnih mehanizama koji su pokretali
e-komerc u tzv. I era razvoja
3CILJEVI
- Razumevanje uspeha i neuspeha
- E-komerc I faze razvoja
- Identifikacija faktora koji odredjuju fazu II
E-komerca - Opis osnovnih tematskih okvira za studiranje
E-komerca - Identifikacija osnovnih akademskih disciplina
koje doprinose razvoju e-komerca
4Amazon.com pre i posle
5Amazon.com pre i posle
- Najpoznatija e-komerc kompanija
- Smišljena po ideju Jeff Bezosa 1994
- Otvorena u Julu 1995
- Cetiri odredjujuca razloga za kupovinu
- Selekcija (1.1 milion naslova)
- Pogodnost (bilo kad, bilo gde)
- Cena (veliki popusti na bestselerima)
- Servisi (automatsko narucivanje, pracenje i
dobijanje informacija o isporuci)
6Amazon.com pre i posle
7E-komerc i E-biznis
- E-komerc obuhvata
- Digitalno omogucene komercijalne transakcije
izmedju organizcija i pojedinaca. - Digitalno omogucene komercijalne transakcije
obuhvataju sve transakcije zasnovane na digtalnoj
tehnologiji - Komercijalne transakcije se odnose na razmenu
vrednosti preko organizacionih ili individualnih
granica u zamenu za proizvode i servise
8E-komerc i E-biznis
- E-biznis obuhvata
- Digitalno omogucene transakcije i procese u
okviru jedne organizacije uz pomoc i pod
kontrolom njenog informacionog sistema - E-biznis ne obuhvata comercijalne transakcije
izvan organizacionih granica gde se vrši razmena
vrednosti
9Razlika izmedju E-komerca iE-biznisa
10Jedinstvenost E-komerc tehnologije i njen znacaj
za poslovanje
- E-komerc
- sveprisutnost
- globalna dostupnost
- rad zasnovan na univerzalnim standardima
- omogucava informaciono bogatstvo
- interaktivnost
- povecava informacionu gustinu
- omogucava personalizaciju
11Sedam jedinstvenih svojstava E-komerc tehnologije
i njihov znacaj za poslovanje
12Promena odnosa izmedju informacionog bogatstva i
dostupnosti
13Najvažniji oblici E-komerca
- Prema odnosu na tržištu
- biznis-to-Consumers (B2C)
- biznis-to-biznis (B2B)
- Consumer-to-Consumer (C2C)
- Prema tehnologiji
- Peer-to-Peer (P2P)
- Mobilni komerc (M-komerc)
14Najvažniji oblici E-komerca
15Biznis-to-Consumer E-komerc
- Najcešce diskutovani oblik
- Online preduzeca teže da direktno pristupe
individualnim potrošacima - Potrošaci u USA su potrošili 65 milijardi u
2001.
16Biznis-to-Biznis E-komerc
- Preduzeca se orjentišu na prodaju drugim
preduzecima - Najveci oblik e-komerca
- 800 milijardi transakcija u 2002
- Primarno obuhvata razmenu izmedju prduzeca
- Razvijaju se i drugi modeli
- e-distributori
- infomediaries
- B2B servis provajderi
17Consumer-to-Consumer E-komerc
- Omogucava potrošacima direktnu medjusobnu
trgovinu - Procena vrednosti ovog tržišta je oko 15
milijardi u 2004. - Consumer
- priprema proizvod za tržište
- stavlja proizvode na aukciju ili prodaju
- oslanja se na tržišne posrednike koji obezbedjiju
kataloge, pretraživace i servise za kompletiranje
transakcija
18Peer-to-Peer E-komerc
- Omogucava korisnicima Interneta razmenu fajlova i
drugih racunarskih resursa - Primer Napster
- Kazaa je danas vodeca P2P softverska mreža, mada
i dalje pod udarom zakona o zaštiti autorskih
prava
19Mobilni E-komerc
- Bežicni digitalni uredjaji omogucavaju
transakcije na Web-u - Za konekciju se koriste tzv. PDA uredjaji
(Personal Digital Assistant) - Najcešce se koriste u Japanu i Evropi
20Rast Interneta i Web-a
- Formiran u kasnim 1960-tim
- Danas povezuje oko 500 miliona komputera širom
sveta - Povezuje preduzeca, edukacione institucije,
vladine agencije, pojedince i td. - Pruža servise, kao što su e-mail, document
transfer, newsgroups, prodaja, istraživanje,
muzika, video, vesti i td.
21Rast Interneta i Web-a
- Internet hostovi rastu sa stopom od 50 godišnje.
U 2003. godini 170 miliona hostova sa domenskim
imenom (70 miliona u 2000.god. ) - Izuzetno brz razvoj vreme potrebno da se
dostigne 30 US domacinstava - Radio - 38 godina
- Televizija - 17 godina
- Internet/Web - 8 godina (1993)
22Rast Interneta
23Rast sadržaja na Web-u
24Rast B2C E-komerca
25Rast B2B E-komerca
26Poreklo i rast E-komerca
- Baxter Healthcare
- Primitivna forma B2B upotrbom telefonskog modema
u bolncama za narucivanje materijala (rane
1970-te) - PC-zasnovani udaljeni sistemi za narucivanje
(1980-te) - Electronic Data Interchange (EDI) standardi
razvijeni sa ciljem razmene komercijalnih
dokumenata i obavljanje transakcija preko
privatnih mreža (1980-te)
27Poreklo i rast E-komerca
- French Minitel videotext system (kombinacija
telefona i 8 ekrana) - Prva B2C arena (1981)
- 15 miliona u upotrebi u Francuskoj (karte,
putovanja, maloprodaja, bakarske usluge- placanje
sa telefonskim racunom) - World Wide Web
- 1993 prvi citac (browsers)
- 1995 prva reklamna poruka (banner ads)
28Tehnologija i E-komerc u perspektivi
- Internet i Web su samo dve od mnogih tehnologija
koje uticu znacajno na trgovanje - Ostale tehnologije daju poslovne modele i
strategije - Explosivni pocetni rast smenjuje zastoj a zatim
dugorocno uspešno eksploatisanje
29Tehnologija i E-komerc u perspektivi
- Iako e-komerc raste eksplozivno, nema garancija
da ce nastaviti isti rast - Sopstvena fundamentalna ogranicenja
- B2C predstavlja samo 1 od ukupne svetske
maloprodaje - Uz sadašnji rast, B2C ce se tek 2005 približno
izjednaciti sa godišnjim prihodima kompanije
Wal-Mart
30Ogranicenja u rastu B2CE-komerca
31Web pristup preko bežicnih i širokopojasnih
uredjaja u US
32E-komerc I i II
- E-komerc I
- Eksplozivni rast pocev od 1995
- Široka rasprostranjenost reklamiranja proizvoda
na Web-u - Završava se 2000 kada su mnoge dot.com
kompanije kolapsirale - E-komerc II
- Pocinje u Janurau 2001
- Reorganizacija e-komerc kompanija
33E-komerc I 1995-2000
- Za komjputerske strucnjake i informaticke
tehnologije - Potvrda snage informatickih tehnologija
razvijanih u poslednjih 40 godina - Proširenje sa ranog Interneta na PC i lokalne
racunarske mreže - Vizija univerzalnih komunikacija
34E-komerc I 1995-2000
- Za ekonomiste
- Pojava potencijalno perfektnog Bertrand Market -
a - na kome su cene, troškovi i informacije o
kvalitetu ravnomerno distribuirane, - na kome je prakticno beskonacan broj ponudjaca u
medjusobnoj kompeticiji - na kome potrpšaci imaju pristup relevantnim
tržišnim informacijama u bilo kojoj tacki na
svetu - Proodavci imaju ravnopravan direktan pristup
milionima potrošaca
35E-komerc I 1995-2000
- Nestanak posrednika
- Nestanak tržišnih posrednika izmedju proizvodjaca
i potrpšaca - Zamena sa direktnim pristupom proizvodjaca i
nosilaca usluga svojim potrošacima
36E-komerc I 1995-2000
- Trgovina bez trenja (Friction-free komerc)
- vizija trgovine u kojoj su
- informacije jednako raspodeljene
- niske cene transakcija
- cene dinamicki podešene stvarnim uslovima ponude
i potražnje - znacaji posrednika minimizirani
- nefer konkurentske prednosti eliminisane
37E-komerc I 1995-2000
- Prvi na potezu
- Organizacije koje prve startuju na tržištu i brzo
ga osvajaju - Mrežni efekat
- Nastaje kada korisnici imaju koristi od cinjenice
da i svi ostali koriste ista sredstva ili
proizvode (operativni sistemi, telefonski
sistemi, aplikativni softver)
38Finansijska sredstva uložena u Internet
kompanije u perodu 1996-2000
39E-komerc II 2001-2006
- Slom akcija E-komerc I kompanija u toku 2000
predstavlja kraj E-komerc I faze razvoja - Ovo je dovelo do otrežnjavajuceg preispitivanja
perspektive e-komerca i metoda za ostvarivanje
poslovnog uspeha. - E-komerc II pocinje 2001 i završice se za pet
godina, što je granica tržišnih tehnologija i
poslovnih projekcija
40E-komerc II 2001-2006
- Uzroci kraja E-komerc I faze
- povecanje tehnoloških stokova usled enormnih
trošenja informatickog kapitala u cilju rešavanja
Y2K problema - telekomunicaciona industrija je stvorila nove
kapacitete preko brzih optickih mreža - 1999 e-komerc Božicna sezona rasprodaja je dala
niže efekte od ocekivanih, cime se pokazalo da
e-komerc nije jednostavan (eToys.com) - nerealno visoke cene dot.com kompanija i
tehnologija, cime je dovedena u pitanje
isplativost ulaganja.
41Uvid u poslovanjekratka istorija dot.com IPOS
- Izmedju 1998 i 2000 preduzetnicki kapital u
iznosu od 120 milijardi je uložen u približno
12,450 dot.com start-up poduhvata - Investicione banke su 1,262 od tih kompanija
transformisale u public - Pocetne vrednosti akcija ovih kompanija su bile
na vrednosti od oko 15, da bi cesto vec istog
dana završavale sa vrednošcu od 45. - Do 2003, mnoge od ovih kompanija ostvaruju mnogo
niži promet ili su zatvorene - Drugi talas ulaganja u ovoj oblasti uglavnom se
odnosi na akviziciju Web kompanija
42E-komerc I and E-komerc II Poredjenje
43April 2002 NRF/Forrester Online Retail Index
44(No Transcript)
45(No Transcript)
46 Internet i evolucija korporacionog racunarstva
47Sociološke implikacije ugroženost privatnosti
- Direktni marketing/personalizacija je istovremeno
i velika pomoc i velika opasnost za e-comerc,
zavisno od ugla posmatranja - Clickstreamnacin otvaranja pojedinih sadržaja na
sajtu koristi se za formiranje korisnickog
profila od strane reklamnih mreža kao što su
DoubleClick, ValueClick, 24/7 Real Media - Web sajtovi takodje koriste Web logove, kolacice
(cookies), Web bubuce (bugs) i spyware/adware - Za mnoge potrošace, korišcenje ovih sistema je
ugrožavanje privatnosti - Nacin zaštite privatnosti politika privatnosti
prodajnih i reklamnih mreža, nove tehnologije,
zakonodavstvo
48Discipline ukljucene u E-komerc
49Studija slucaja Kazaa
- Kazaas Media Desktop najveci i najuspešniji
sajt za besplatnu distribuciju muzickih fajlova
65 miliona korisnika - 3 milion download-ova nedeljno na
raspolaganju 1 milijarda muzickih numera - Oslanja se na softver poznat pod nazivom Fast
Track ne postoji centralni indeks, upravljanje i
administracija - Zarada se ostvaruje preko reklamne mreže
razvijena je i paralelna mreža Altnet koja se
zasniva na poslovnom modelu pay-for-download - U postupku je tužba RIAA i MPIA za povredu
autorskih prava (Metro Goldwyn Mayer Studios v.
Grokster et al.) - April 2003, sud je presudio da tuženi nisu
odgovorni slucaj je u postupku žalbe
50Kazaas Home Page
51Softver za distribuciju muzickih sadržaja