INTERMEDIJARNI CILJEVI I INDIKATORI MONETARNE POLITIKE

1
INTERMEDIJARNI CILJEVI I INDIKATORI MONETARNE
POLITIKE
2

• U sprovodenju monetarne politike ne postoji
  potpuna informacija o mehanizmu transmisije
  monetarnih impulsa, medusobnim vezama monetarnog
  i relanog sektora
• Posredne- intermedijarne varijable daju
  informacije za sprovodenje monetarne politike

Instrumenti monetarne politike
Operacioni cilj
Intermedijarni cilj
Krajnji cilj
-Agregati rezervi -Monetarna baza -Kratkorocne
kamatne stope- npr. na sredstva federalnog
fonda
-M1 -M2 -M3 -Kratkororocne i dugorocne
kamatne stope
-Puna zaposlenost -Stabilnost cena -Ravnoteža
platnog bilansa
-Operacije na otvorenom tržištu -Diskontna
politika -Obavezne rezerve (stopa)
3
Operacioni ciljevi

• Varijabla koju CB precizno reguliše kroz dnevne
  operacije
• Kriterijumi
• Upravljivost- da ih CB kontroliše instrumentima
  monetarne politike
• Merljivost- da ih CB može lako i precizno
  izmeriti u kratkim intervalima (idealno- dnevno
  informacije da li preduzete mere daju ocekivane
  efekte)
• Njihove promene odlucujuce uticu na promene
  intermedijarnog cilja
• Svrha
• Ne postoji direktna i jasna veza instrumenata
  monetarne politike i posrednog cilja
• Na intermedijarnu varijablu uticu drugi ekonomski
  faktori
• ne daje informacije o
  stvarnom efektu preduzete mere
• pogrešna procena tekuce
  monetarne politike

4
Intermedijarni ciljevi

• Varijable izmedu instrumenata monetarne politike
  i operacionih ciljeva s jedne i krajnjih ciljeva
  s druge strane
• Na instrumente i operacione ciljeve CB deluje
  direktno, na krajnje ciljeve indirektno
• Varijabla mora biti odgovarajuci predstavnik
  krajnjih ciljeva i poslednja karika u lancu
  transmisije monetarne politike
• ciljevi koje CB
  želi da postigne u odredenom periodu vremena i
  
• sa odredenim
  stepenom preciznosti
• Kriterijumi
• Upravljivost- da ga CB može kontrolisati preko
  promene operativnih ciljeva
• Konzistentnost i predvidljiva veza sa krajnjim
  ciljevima monetarne politike
• Raspoloživost informacije o njihovoj velicini u
  kratkom roku
• Svojim kretanjem služe kao pokazatelj monetarnog
  popuštanja ili restrikcije
• Na osnovu tih informacija procena efekata
  tekucih monetarnih akcija na krajnje ciljeve
  ekonomske politike

5

• Kritika
• Ni jedna varijabla nije povezana sa krajnjim
  ciljevima na potpuno predvidiv nacin, potrebna je
  mera nepouzdanosti veze intermedijarnog i
  krajnjeg cilja
• Ni jedna varijabla nije pod perfektnom kontrolom
  CB
• Korišcenje intermedijarnog cilja
  donošenje suboptimalnih odluka
• Prednosti
• Intermedijarni ciljevi su nominalno sidro za
  donošenje odluka monetarnih vlasti
• CB komunicira sa ekonomskim subjektima, usmerava
  njihove odluke na realnom i finansijskom tržištu
• Veca odgovornost CB mora da obrazloži ciljeve
  koje objavljuje i odstupanja od njih
• Rešava problem vremenske doslednosti monetarne
  politike
• Optimalna monetarna politika na dugi rok- ne
  dovodi do stvaranja inflacije
• Preko intermedijarnih ciljeva CB potvrduje svoju
  obavezu sprovodenja neinflatorne monetarne
  politike

6
Izbor ciljne intermedijarne monetarne varijable

• Krajnji cilj MP
• Obezbedenje stabilnih monetarnih uslova
• MP angažovana na ostvarivanju ciljeva ekonomske
  politike-puna zaposlenost, privredni rast,
  ravnoteža bilansa, stabilan nivo cena
• Prihvacena hipoteza o mehanizmu transmisije MP
• Kejnzijanci- kamata je glavni intermedijarni
  cilj, povezuje realni i finansijski sektor
• Struktura kamatnih stopa obezbeduje ravnotežu
  izmedu imovinskih elemenata
• Sa smanjenjem kamate-realni kapital je
  privlacniji-rast investicija i zaposlenosti
• Monetaristi- kolicina novca je glavni
  intermedijarni cilj
• Porast novcane mase- razlika stvarne i željene
  kolicine novca - koju ekonomski subjekti žele da
  drže
• Višak rast potrošnje, utice na investicije i
  proizvodnju

7

• Politicko okruženje
• Institucionalni odnos države i CB
• Kada je CB agencija državne blagajne- podržava
  fiskalnu politiku države
• Finansiranje obimnih programa javne potrošnje
• Politika niskih kamatnih stopa
• Stimulisanje privrede dodatnom likvidnošcu
• CB ima male mogucnosti
  korigovanja dugorocnih inflatornih efekata
• te politike
• Nezavisna CB može uspešnije da se pridržava svog
  osnovnog cilja
• Sistem deviznih kurseva
• Režim fiksnih DK- kolicina novca u privredi
  postaje endogena varijabla
• nije moguce
  targetirati monetarne ili kreditne agregate
• Režim fleksibilnih DK daje tu mogucnost

8
Targetiranje deviznog kursa

• Razlicite forme
• Fiksiranje vrednosti domace valute za zlato
• Domaca valuta se vezuje za valutu velike zemlje
  sa niskom stopom inflacije
• Puzeci kurs- dozvoljava depresijaciju po
  ravnomernoj stopi
• Prednosti
• Fiksira se stopa inflacije za dobra kojima se
  trguje na medunarodnom tržištu (cuva se njihova
  konkurentnost)
• Inflatorna ocekivanja se vezuju za stopu
  inflacije u zemlji sidra
• Automatsko pravilo za vodenje monetarne politike-
  izbegava problem vremenske doslednosti
• Jednostavnost, cilj je lako razumljiv javnosti
• Francuska i
  Britanija su vezale valute za DEM, uspešno
• oborile
  inflaciju

9

• Nedostaci
• Gubitak nezavisnosti monetarne politike
• Sa otvorenim tržištem kapitala, domace kamatne
  stope su blisko povezane sa kamatama u zemlji
  sidra
• Monetarna politika se ne može koristiti da
  odgovori na domace šokove
• Šokovi u zemlji sidra direktno se prenose na
  zemlju targetiranja preko promene kamata
• Primer- ujedinjenje Nemacke i zemlje ERM sistema
• Zemlja je podložnija špekulativnim napadima na
  njenu valutu
• Primer- valutna kriza u EU septembra 1992.godine

10
Zemlje u razvoju

• Važna prednost
• Ne postoje uslovi za uspešno korišcenje
  diskrecione monetarne politike mogu malo da
  dobiju a puno izgube od nezavisne monetarne
  politike
• bolja je strategija da
  usvoje monetarnu politiku velike zemlje
• (SAD, EMU)
• Sredstvo brzog smanjenja inflacije (Argentina sa
  1.000 na 5)
• Nedostaci
• 1. Vece oslanjanje na dug u stranoj valuti
• Devalvacija- rast dugovnog opterecenja, pad neto
  vrednosti
• smanjenje kolaterala, slabija zaštita
  poverilaca
• problem moral-hazarda
• Devalvacija povecava opterecenje banaka
  kratkorocnim ino dugovima, pogoršanje privrednih
  uslova- smanjuje vrednost aktive
• gubitak supstance bankarskog
  kapitala
• smanjenje zajmova

Veci rizik za pozajmljivace, pad I i ekonomske
aktivnosti
11

• 2. Špekulativni napad na domacu valutu- novi
  skok inflacije, zbog nedovoljnog kredibiliteta CB
• rast inflatornih ocekivanja,
  kamatne stope rast kamatnog
  opterecenja
• firmi, smanjenje bilansne
  vrednosti pad pozajmljivanja i
  ekonomske
• aktivnosti
• 3. Stabilna vrednost domace valute- priliv ino
  kapitala
• Usmerava preko domacih finansijskih posrednika
  ekscesivan rast pozajmljivanja
• Slaba bankarska supervizija gubici na
  zajmovima, smanjenje bankarskog pozajmljivanja,
  nesolventnost banaka
• CB ne može da brani kurs rast kamatnih stopa
  pogoršava bilansnu situaciju banaka
• Špekulanti imaju veci motiv da napadnu datu
  valutu finansijska kriza
• Meksiko i Jugoistocna Azija, špekulativni napad u
  uslovima oslabljenog bankarskog sistema- ogromna
  finansijska kriza
• 4. Eleminiše signal o kursu monetarne politike
• problem odgovornosti
  centralne banke i transparentnosti njenih akcija

12
Jacanje transparentnosti i obaveze ocuvanja
deviznog kursa

• Valutni odbor
• Fiksiranje DK u odnosu na odabranu cvrstu
  ino-valutu, domaci novac se emituje u
  protivvrednosti deviznih rezervi
• Prednosti
• Brzo savladavanje inflacije
• Smanjenje administrativnog aparata
• Uslovi za priliv ino kapitala i jacanje
  spoljnotrgovinske razmene

13

• Nedostaci
• Ogranicava monetarni suverenitet, gubi se
  fleksibilnost monetarne politike, primenjuju
  kruta pravila i rigidan sistem monetarnog
  upravljanja
• CB ne može da modelira
  monetarnu politiku prema stanju u zemlji
• Moguce krize i blokade u finansijskom i
  bankarskom sistemu zbog rasta nelikvidnosti,
  meduzaduženosti, odliva kapitala u inostranstvo
• Recesija, smanjenje dohotka, rast nezaposlenosti,
  disparitet domacih cena, onemogucava se
  uspostavljanje fiskalne ravnoteže
• Moguci špekulativni napadi
• Forsira strane banke
• Primer -kriza u Argentini

14

• Dolarizacija
• Najjaca forma targetiranja DK
• Umesto domace koristi se neka cvrsta ino-valuta
• Kljucna prednost
• Eleminiše mogucnost špekulativnog napada na
  domacu valutu- nje i nema
• Prekida inflaciju
• Nedostaci
• Gubitak nezavisnosti MP
• Povecana izloženost šokovima u zemlji te valute
• Nemogucnost CB da kreira novac i deluje kao
  zajmodavac u krajnjoj instanci
• Vlada gubi prihod po osnovu emisije novca!

15
Targetiranje monetarnih agregata

• Primenjivano u razvijenim zemljama tokom 70-tih i
  80-tih godina zbog
• Problema sa korišcenjem kamata kao
  intermedijarnih ciljeva u uslovima porasta
  inflacije i inflatornih ocekivanja
• Nastojanja da postave dugorocnu strategiju
  snižavanja inflacije
• regulisanje novcane mase je
  shvaceno kao kljucno sredstvo za
• postizanje cenovne stabilnosti
• Bundesbanka -1974.godine
• Da bi obezbedila kredibilitet u javnosti nakon
  naftnog šoka, sprecila širenje primarnog udara
  cena u privredi i rast inflatornih ocekivanja
• Sredstvo komuniciranja sa javnošcu
• Procenjena dugorocna stopa rasta proizvodnog
  potencijalaneizbežna stopa rasta cenastopa
  rasta nominalnog društvenog proizvoda
• na osnovu nje
  ciljevi za novcanu masu i monetarnu bazu
• Uvažavala cinjenicu da se inflacija može
  eleminisati samo postepeno
• Tolerisana stopa inflacije je bila ispod tekuce-
  sprecavalo inflatorna ocekivanja
• Strategija obezbedila nisku inflaciju- DEM
  izabrana kao sidro za ERM

16

• Swiss National Bank
• Neuspešne strategije- SAD, Britanija, Kanada
• Cesta revizija targeta i njihovo premašivanje
• Inflacija je prvo smanjena, kasnije ponovo raste
• Nestabilna veza targetiranog agregata i
  nominalnog GDP-a
• Tokom 80-tih finansijske inovacije su dodatno
  oslabile tu vezu
• Nije ozbiljno primenjeno

17

• Deo dugorocne strategije inflatorne kontrole
• Kljuc uspeha- aktivna komunikacija sa javnošcu-
  povecava transparentnost i odgovornost CB
• Mora biti vrlo fleksibilno- tolerisanje promašaja
  targeta i postepenu dezinflaciju
• Bundesbanka i Swiss National Bank su koristile
  monetarno targetiranje da bi jasno postavile
  ciljeve MP i objasnile da monetarne akcije ostaju
  fokusirane na cilj dugorocne cenovne stabilnosti
  i ako su targeti promašeni
• Objašnjenje promašaja targeta je komplikovano-
  potrebno je da je javnost dovoljno sofisticirana
  u monetarnoj oblasti i ima visoko poverenje u CB
  i njena objašnjenja
• Švajcarska, Nemacka- javnost ima visok stepen
  averzije prema inflaciji, a CB istoriju izuzetnih
  rezultata u njenom sprecavanju
• Fleksibilnost, transparentnost, odgovornost-
  važne karakteristike inflatornog targetiranja

18
Inflatorno targetiranje

• Elementi
• Javno objavljivanje srednjorocnih vrednosti za
  inflaciju
• Cenovna stabilnost- primarni dugorocni cilj MP
• Odluke o MP donose se na osnovu informacija o
  razlicitim varijablama, ne samo monetarnim
  agregatima
• Visok nivo transparentnosti- intenzivna
  komunikacija sa javnošcu o planovima i ciljevima
  MP
• Visok nivo odgovornosti CB za postizanje
  inflatornih ciljeva
• Tokom 90-tih Novi Zeland, Kanada, Australija,
  Švedska, Finska, Izrael, Britanija, Španija
• SAD, EMU

19
Karakteristike

• Uspešno u kontroli inflacije i obezbedivanju
  trajne stabilnosti cena
• Slabi efekte inflatornih šokova devalvacija
  britanske funte, novi porez na robu i usluge u
  Kanadi- jednokratno povecanje cena koje nije
  generiralo inflatornu spiralu plate-cene
• Može podstaci privredni rast i ne povecava
  fluktuacije autputa.
• U fazi dezinflacije-smanjenje autputa
• Kada se postigne stabilnost autput i zaposlenost
  se vracaju na prethodni nivo
• Ne smanjuje troškove dezinflacije jedini nacin
  na koji se ona uspešno može ostvariti-
  izazivanjem kratkorocnih gubitaka autputa i
  zaposlenosti

20

• Kljucne karakteristike- transparentnost i
  odgovornost-komunikacija sa javnošcu
• CB objašnjava- vodenje MP, ciljeve i ogranicenja
  MP, velicinu inflatornog cilja i kako je
  postavljen, kako ce se cilj ostvariti s obzirom
  na tekuce uslove, razloge promašaja
• U privatnom sektoru- smanjuje neizvesnost u
  pogledu MP, kamata, inflacije
• Kroz javne debate- edukuje javnost šta CB može a
  šta ne može da postigne
• Povecava slobodu delovanja CB bez posledicnog
  izazivanja rasta inflatornih ocekivanja
• Razjašnjava odgovornost CB i politicara u vodenju
  MP
• Povecava nezavisnost CB
• CB ima duži horizont posmatranja
• Smanjuje verovatnocu da CB padne u zamku
  vremenske doslednosti

21
Operacionalni dizajn

• Ne podrazumeva postavljanje rigidnih pravila
• Ne daje jednostavne i mehanicke instrukcije za
  vodenjeMP
• Na osnovu raspoloživih informacija definiše
  potrebne mere
• Targeti se mogu modifikovati zavisno od
  ekonomskih okolnosti
• CB vodi racuna i o kretanju autputa
• cilj je postepeno konvergiranje
  ka dugorocnim ciljevima za inflaciju, uz
• moguce privremene skokove i
  padove
• Izabrani targeti su svuda bili iznad 0, bez
  opasnosti po gubitak kredibiliteta
• Uvažava se cinjenica da suviše niska inflacija
  može negativno delovati na rast
• Kada se smanji inflacija ispod ciljne zone-CB
  popušta MP, da se ne bi smanjila agregatna
  tražnja
• Ako je inflacija inicijalno visoka, prvo se mora
  sprovesti dezinflacija
• Monetarne vlasti ne mogu kontrolisati visoku
  inflaciju- velika verovatnoca cestog promašaja
  targeta, smanjuje kredibilitet CB
• Minimalni rok za postavljanje targeta 2 godine
• Kraci rok ceste promene instrumenata MP,
  mogucnost promašaja targeta

22
Targetiranje kamatnih stopa

• Promene kamata imaju nejasne veze sa krajnjim
  ciljevima ekonomske politike
• Ogranicena je sposobnost CB da ih reguliše
  instrumentima MP
• Ne predlažu se kao iskljucivi
  targeti MP
• Realne kamate znacajno uticu na privrednu
  aktivnost promene kamata vode promenama u
  realnim tokovima
• Moraju se ukljuciti u
  intermedijarno targetiranje
• U stanju ravnoteže, kamatna stopa realnoj,
  prirodnoj stopi
• CB stvarajuci jaz izmedu tekuce i prirodne
  kamatne stope deluje na potrošnju i privrednu
  aktivnost
• Problem- izdvojiti uticaj tražnje i monetarne
  politike na kamate
• Promene kamate mogu dati
  pogrešne informacije o situaciji u privredi
• Fišerov efekat
• Istraživanja- realne kamatne stope daju važne
  informacije o stanju privrede koriste se u
  proceni kretanja monetarnih agregata
• U privredi sa složenom finansijskom strukturom,
  finansijski instrumenti se mogu medusobno
  supstituisati, ne može se koristiti neki
  pojedinacni finansijski agregat ili kamatna
  stopa, vec kombinacija više varijabli

23
Targetiranje nominalnog društvenog proizvoda

• Nominalni društveni proizvod- proizvod realnog
  društvenog proizvoda i cena-krajnji ciljevi MP
• Zadatak CB da usmerava kretanje nominalnog
  GDP-a što bliže ciljnoj vrednosti MP reaguje na
  odstupanja
• Prednosti
• Pouzdanija veza instrumenata MP i nominalnog
  GDP-a nego drugih varijabli
• Deregulacija finansijskih tržišta i finansijske
  inovacije-veza instrumenata MP i posrednih
  ciljeva, intermedijarnih i krajnjih ciljeva MP
  manje pouzdana
• Može da spreci CB da iskoristi kratkorocni
  trade-off inflacije i nezaposlenosti- da
  povecamjen novcane mase utice na rast realnog
  GDP-a po cenu povecanja inflacije
• Pomaže u obezbedivanju dugorocne stabilnosti
  cena, CB ima mogucnost reagovanja na kratkorocne
  privredne poremecaje

24
Nedostaci

• Kako se dostignuti nivo nominalnog GDP-a deli na
  realni GDP i cene
• Moguce su razlicite kombinacije, optimalna-
  odsustvo inflacije
• Ako je cilj niža dugorocna stopa inflacije-
  ciljna vrednost nominalnog GDP-a se smanjuje
• restriktivna monetarna
  politika- na kratak rok obara proizvodnju
• Na AD ne utice samo MP vec i fiskalna, ponašanje
  privrednih subjekata
• Javnost preferira kratkorocne ciljeve MP
• Nominalni GDP se menja sa kratkorocnim privrednim
  poremecajima, MP treba da to neutralizuje
• Efekti MP se ispoljavaju sa odredenim kašnjenjem
• CB CB operiše sa prognozama kretanja nominalnog
  GDP-a
• Ekonometrijski modeli ne daju tacna predvidanja
  promene konjukture

25

• Poremecaji tražnje deluju u istom smeru na cene i
  proizvodnju
• Poremecaji ponude deluju u suprotnom smeru
• Rast inflatornih ocekivanja, cena energije-
  povecava cene, smanjuje proizvodnju Nominalni
  GDP može i da raste i da se smanjuje
• Ako raste-restriktivna MP
• MP ne može da spreci kolebanja cena i proizvodnje
  ako su poremecaji na strani ponude
• CB nema kontrolu nad faktorima ponude (cene
  nafte)