Agrarna politika

1
Agrarna politika

• Osnovni razlozi za državnu intervenciju u domenu
  proizvodnje hrane
• Definisanje agrarne politike
• Mere agrarne politike
• Agrarna politika u Srbiji
• Zajednicka agrarna politika EU
• Reforme agrarne politike u skladu sa zahtevima
  STO
• Agrarna politika u SAD

2
Osnovni razlozi za državnu intervenciju u domenu
proizvodnje hrane

• Prehrambena sigurnost
• Zaštita dohotka poljoprivrednih proizvodaca
• Povecanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje
• Prehrambena bezbednost
• Ekološki problemi

3
Osnovni razlozi za državnu intervenciju
PREHRAMBENA SIGURNOST
s

• Definicija prehrambene sigurnosti
• a) Samodovoljost u proizvodnji hrane (udeo
  potrošnje koja potice od domace proizvodnje)
• b) Puna snabdevenost tržišta prehrambenim
  proizvodima po fer ceni

p
s
p? p
D
q
q? q
p
s
s
p pw
D
qd q q?
q
4
Osnovni razlozi za državnu intervenciju
PREHRAMBENA SIGURNOST

• Podrška domacoj proizvodnji u cilju postizanja
  prehrambene sigurnosti posledica je moguce pojave
  tzv. deficitarnih situacija koje mogu nastati
  usled
• Apsolutnih kriza (rat, embargo...)
• Relativnih kriza (elementarne nepogode,
  štrajkovi...)
• Relativne deficitarne situacije mogu se prevazici
  intervencijama iz robnih rezervi ili interventnim
  uvozom hrane
• Apsolutne deficitarne situacije mogu se prevazici
  aktivnostima usmerenim ka stvaranju uslova za
  dovoljnu proizvodnju strateških proizvoda na bazi
  domacih resursa (ekonomija preživljavanja)
• Hrana je politicko-bezbedonosna kategorija.

5
Osnovni razlozi za državnu intervenciju ZAŠTITA
DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOÐACA

• Pritisak na pad cena poljoprivrednih proizvoda
  postoji ukoliko je

1. Cenovna elasticnost tražnje se svodi na dohodovnu
   elasticnost
2. Dejstvo Engelovog zakona
3. Elasticnost ponude se izvodi iz mobilnosti
   faktora polj.proizvodnje

6
Osnovni razlozi za državnu intervenciju ZAŠTITA
DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOÐACA

• država pomaže proces tehnološkog inoviranja u
  agraru
• država štiti dohodak poljoprivrednih proizvodaca

7
Agroprivreda
Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede
u Republici Srbiji
8
Osnovni razlozi za državnu intervenciju
POVECANJE EFIKASNOSTI POLJ.PROIZVODNJE

• Osnovni faktor privrednog rasta jeste povecanje
  efikasnosti primene faktora proizvodnje.
• Samostalno prilagodavanje poljoprivrednih
  gazdinstava ovom zahtevu je znacajno otežano iz
  više razloga
• Profitna orijentisanost ne mora biti osnovni
  motiv poslovanja polj.gazdinstva
• Polj.gazdinstvo ne može samostalno da razvije
  kriticna znanja neophodna za inoviranje i primenu
  novih tehnologija
• Poljoprivrednici obicno nisu dovoljno informisani
  o alternativama u poljoprivredi i van nje, kao ni
  o razvoju tržišta
• Poljoprivredna gazdinstva su resursno ogranicena
• Visoki troškovi transakcija doprinose neefikasnom
  korišcenju proizvodnih faktora

9
Osnovni razlozi za državnu intervenciju
POVECANJE EFIKASNOSTI POLJ.PROIZVODNJE

• Znacaj poljoprivrednih istraživanja i savetodavne
  službe
• Podsticaj razvoju cenovnih i tržišnih
  informacionih sistema
• (STIPS) www.minpolj.sr.gov.yu

10
Osnovni razlozi za državnu intervenciju
BEZBEDNOST PREHRAMBENIH PROIZVODA

• Problem bezbednosti hrane potenciran je u više
  razvijenim zemljama pre nego u zemljama u razvoju
• Promena subjektivne percepcije potrošaca
• Vertikalna integracija je strateško rešenje
• Standardizacija proizvodnje (ISO standardi, EU
  Gap, HACCP, Halal...)
• Država zakonskim rešenjima i kontrolom garantuje
  bezbednost prehrambenih proizvoda

11
Osnovni razlozi za državnu intervenciju
EKOLOŠKA POLITIKA

• Kako meriti i nadoknaditi pozitivne i negativne
  efekte produkovane polj.proizvodnjom na životnu
  sredinu?
• U EU se insistira na multifunkcionalnom konceptu
  razvoja poljoprivrede i direktnim placanjima
  poljoprivredi radi kompenzacije netržišnih
  ucinaka (zaštita predela, biodiverzitet ...)
• U SAD i STO se insistira na dodatnom oporezivanju
  poljoprivrede zbog emisije negativnih efekata po
  okolinu (zagadenje podzemnih voda, emisija tzv.
  zelenih gasova ...)
• Agrarna politika se preorijentiše od upravljanja
  dohotkom u poljoprivredi (subvencionisticke i
  protekcionisticke mere oznacene kao distorzivne
  po svetsku trgovinu) ka proizvodno neutralnim
  merama koje ukljucuju i agro-ekološka davanja.

12
U kojoj meri su ciljevi naše agrarne politike
usaglašeni sa razmatranim teorijskim konceptima
koji cine potporu aktivnostima države u
prehrambenom sektoru?
U Strategiji poljoprivrede Srbije lisa ciljeva
agrarne politike defnisana je na sledeci nacin

• Izgradnja održive i efikasne agroprivrede
• Obezbedenje zdravstveno-bezbedne hrane
• Podrška životnom standardu za poljoprivrednike
• Podrška održivom razvoju sela
• Ocuvanje životne sredine.

13
Definisanje agrarne politike

• Program usmeravanja razvoja agrarnog sektora
  unutar odabranog modela privrednog razvoja.
• Skup mera u okviru ekonomske politike koje cine
  strategiju ostvarenja ciljeva u pogledu uklapanja
  agrarnog sektora u razvoj nacionalne ekonomije, a
  potom i njeno uklapanje u medunarodnu podelu
  rada.
• Prvi korak je uvek izbor odredenog modela, tj.
  organizacionih formi kroz koje se može razvijati
  agrarni sektor, a potom sledi izbor pratecih mera
  koje cine osnovu utemeljene strategije ostvarenja
  definisanih ciljeva.

14
Definisanje agrarne politike

• Agrarna politika je svesno usmerena akcija vlade
  realizovana u prehrambenom sektoru kako bi bili
  ostvareni rezultati proizvodnje koji su u skladu
  sa društvenim uverenjem šta bi trebalo da bude
  (idealni prehrambeni sistem).
• Idealni prehrambeni sistem treba da obezbedi
• Adekvatnu hranu za sve
• Jevtinu hranu
• Dostupnost hrane u toku godine
• Zdravstveno bezbednu hranu
• Odgovarajuci nacin života za farmere.

15
Mere agrarne politike
16
Zemljišna politika

• Mere agrarne politike koje se odnose na sistem
  korišcenja zemljišta, a cine ih
• Nacionalizacija mera prenošenja vlasništva na
  državu bez naknade vlasnicima Denacionalizacija
  vracanje prethodno nacionalizovanog vlasništva.
• Agrarna reforma preraspodela zemljišta u cilju
  promene vlasnickih odnosa i posedovne strukture
  (zemlja onima koji je obraduju)
• Komasacija i arondacija mera zaokruživanja
  poseda bez zadiranja u vlasnicke odnose
• Zaštita poseda od cepanja (Zakon o primogenturi,
  Zakon o zaštiti okucja, zemljište kao javno
  vlasništvo ...)
• Prostorno planiranje

17
Ekonomske mere agrarne politike

• Poreska politika direktna ili indirektna forma
  poreza, fiskalni ili razvojni karakter,
  progresivna ili proporcionalna poreska stopa ...
• Politika cena
• Tri su osnovne strategije vodenja ekonomske (a
  unutar nje i agrarne) politike u ovom domenu
• 1. zanemarivanje agrarne politike u domenu cena
  i tržišta u uslovima dejstvovanja slobodnog
  tržišta
• 2. strategija povezanog ruralnog razvoja
• 3. državna intervencija preko politike cena i
  marketinga.
• Ipak, savremena faza odvija se pod snažnim
  uticajem internacionalizacije u ovom domenu
  (Urugvajska runda)

18
Ekonomske mere agrarne politike

• Investiciona i kreditna politika
• Investicije ulaganje akumuliranog kapitala za
  stvaranje i stalno uvecavanje osnovnih fondova
• Investiciona politika se odnosi na strukturnu
  raspodelu dela akumulacije namenjene
  investicijama u pojedinim oblastima aktivnosti
  društva kao celine.
• U inicijalnoj fazi razvoja akumulacije se
  prebacuje iz agrarnog u neagrarni sektor uz
  ocekivanje da ce drugi, kada ojaca, poceti da
  snosi teret ubrzanijeg razvoja agrarnog sektora
  (preko subvencija)
• Poljoprivreda, po pravilu, nije sposobna da se
  samofinansira (niža produktivnost rada niža
  stopa viška vrednosti niska akumulativna
  sposobnost ...) zbog cega se veliki znacaj
  pridaje kreditnoj politici. Da li poljoprivreda
  zahteva postojanje specificnog sistema
  kreditiranja?

19
Ekonomske mere agrarne politike

• Politika osiguranja poljoprivredne proizvodnje
• Usmerena je ka smanjenju rizika više sile.
• Može biti realizovana u obaveznoj ili
  dobrovoljnoj formi.
• Osiguravajuce kompanije su institucionani
  investitori
• Izvozno-uvozna politika
• Skup mera u okviru spoljnotrgovinske politike
  koje se odnose na agrar
• Da li prednost treba dati kratkorocnom ili
  dugorocnom aspektu razmatranja ovog problema?
• Direktnim (kvote) i indirektnim putem (devizni
  režim) ili necarinskim barijerama mogu se
  (de)stimulisati uvoz ili izvoz polj.proizvoda.

20
Tehnicko-tehnološke mere agrarne politike

• Kako uspostaviti globalnu ravnotežu izmedu ponude
  i tražnje za hranom?
• Najcešce praktikovane mere ove vrste su
• Mehanizacija
• Hemizacija
• Biotehnicke i zootehnicke mere
• Ekološka politika
• Biotehnologija
• Alternativne tehnologije

21
Organizaciono-administrativne mere agrarne
politike

• Šta je osnovni zadatak funkcije organizovanja na
  makro nivou u agraru?
• Organizacija naucno-istraživackog rada
• Politika obrazovanja poljoprivrednika
• Razvoj strucno-savetodavne službe
• Organizacija tržišne inspekcije
• Poljoprivredno zakonodavstvo

22
Visina agrarnog budžeta u periodu 1996-2003. i
njegovo ucešce u ukupnom budžetu Republike Srbije
Ucešce agrarnog u ukupnom budžetu RS se nije
menjao znacajnije posle 2003.godine
23
Ucešce pojedinih namena u Agrarnom budžetu
Republike Srbije u periodu 1996-2003. godine (u
)
24
REFORME AGRARNOG BUDŽETA u Srbiji
25
Evropski model poljoprivrede i agrarna podrška

• Zajednicka agrarna politika CAP Common
  Agricultural Policy

26
Ciljevi CAP

• Rimskim ugovorom o osnivanju (1957) definisani su
  sledeci ciljevi CAP (Clan 39, stav 1.)
• povecanje produktivnosti u poljoprivredi
• tako da se
• osigura fer životni standard poljoprivrednika
• održiva tržišna stabilnost
• raspoloživost ponude poljoprivrednih proizvoda
• uz održanje razumnih cena za potrošace.
• Clan 39. stav 2. zahteva da se pri ostvarenju
  navedenih ciljeva mora voditi racuna o
• socijalnoj strukturi u poljoprivredi (porodicna
  domacinstva)
• regionalnim disparitetima
• bliskim vezama izmedu poljoprivrede i ostatka
  ekonomije.

27
Znacajnije reforme CAP

• Mansholtov plan 1968. godine trebao je da
  onemoguci hiperprodukciju racionalizacijom
  cenovne podrške i unapredenjem proizvodne
  strukture. Cine ga tri strukturne direktive
• 72/159 Direktiva o modernizaciji
• 72/160 Direktiva o penzionisanju
• 72/161 Socio-ekonomska direktiva
• Probni balon za reorganizaciju strukturnh
  fondova (ESF, ERDF i EAGGF) cinila su dva
  programa integralnog razvoja mediteranskog i
  nemediteranskog podrucja koji su doneti tokom
  1980-tih.
• Najznacajnije reformske mere u okviru CAP
  odigrale su se 1992. godine usvajanjem
  MCSharry-evog paketa koji je podrazumevao
  sniženje cena poljoprivrednih proizvoda uz
  uspostavljanje kompenzatornih placanja koja su
  uslovljena povlacenjem odredenih površina i broja
  životinja iz proizvodnje.

28
Sistem garantovnih cena poljoprivrednih proizvoda
(robne rezerve i izvozne subvencije)
Cena
Ponuda
Cena u EU
Kolicina koju treba uskladištiti ili izbaciti na
svetsko tržište
Cena neefikasne evropske poljoprivrede
Svetska cena
Tražnja
?1 ?3 ? 4 ?2
Kolicina
29
Evropska poljoprivreda danas osnovni pokazatelji
Ucešce poljoprivrede u GDP
30
Evropska poljoprivreda danas osnovni pokazatelji
Ucešce poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu
31
Evropska poljoprivreda danas osnovni pokazatelji
Distribucija velicine farme u zemljama Eu 2000.god
32
Osnovne karakteristike Južnog i Severnog
modela evropske poljoprivrede

• Južni model tradicionalna poljoprivreda ili
  tradicionalno-usmereni farmeri
• Osnovne karakteristike manje farme, oprezno
  zaduživanje i proširenje farme, preferencija
  vlasništva nad zakupom zemljišta, diverzifikacija
  u proizvodnji, manja osetljivost na tržišne
  potrese, veca stabilnost u teškim vremenima,
  kontinuitet identiteta porodice na farmi, veca
  generacijska saradnja u domacinstvu, ocuvanje
  farme za jednog naslednika i visok nivo komunalne
  lojalnosti i ekološkog ponašanja.
• Severni model moderna poljoprivreda ili
  preduzetnicki-usmereni farmeri
• Osnovne karakteristike izrazito velike farme,
  korišcenje efekata fin.poluge, rizik
  prezaduženosti, zakup i vlasništvo zemljišta su
  ravnopravni, specijalizacija i komercijalizacija
  proizvodnje, velika osetljivost na tržišne
  potrese, farma je permanentna baza porodice,
  generacijska konkurentnost na farmi,
  samoutemeljenje eventualnog naslednika
  roditeljskog zanimanja, niži nivo lojalnosti
  komuni i profitna orijentacija.

33
Savremene reforme CAP

• Reformski paket Agenda 2000 vodi daljem smanjenju
  direktne cenovne podrške agraru u EU.
• U okviru ovog paketa promovisana su direktna
  placanja proizvodacima koja nisu vezana za
  proizvodnju tj. isplate se vrše u odnosu na
  površinu poseda i broj uslovnih grla životinja
• Paralelno su postavljene tzv. horizontalne mere
  uslovljavanja (cross-compliance) koje promovišu
  mere zaštite agrookruženja.

34
Berlinski sporazum i reforma CAP(Agenda 2000)
Ruralna politika se realizuje kao jedinstvo
Agrarne politike Industrijske politike Strukturne
politike Politike razvoja tercijalnog
sektora Zdravstvene politike Infrastrukturne
politike Politike zaštite okruženja
CAP
Ruralna politika EU
II noseci stub
Cenovna podrška i direktna placanja I noseci stub
Savremena agrarna i ruralna politika EU
35
Reforme agrarne politike i zahtevi STO
36
WTO sistem semafora

• Urugay Round Agreement on Agriculture (URAA)
  predvida postojanje
• plave kutije koja obuhvata placanja zasnovana
  na fiksnim površinama i prinosima (najviše 85
  baznog obima proizvodnje ili fiksnog broja
  životinja) izuzeta su iz obaveze redukcije iako
  ulaze u AMS obracun. Ove mere cenovne podrške
  agraru zašticene su od preispitivanja do
  2003.godine. Ova vrsta podrške bice izuzeta iz
  redukcije ukoliko ne prelazi 5 vrednosti ukupne
  polj.proizvodnje (10 za zemlje u razvoju).
• žute kutije mereno AMS kriterijumima nivo
  interne podrške mora biti redukovan u jednakim
  godišnjim iznosima tokom perioda implementacije,
  i to za 20 (13 za zemlje u razvoju)
• zelene kutije u koju su svrstane mere interne
  podrške koje su ocenjene da nisu ili su sa
  minimalnim distorzivnim efektima po trgovinu i
  proizvodnju koje ne podležu redukciji u
  propisanom periodu

37
Aneksom 2. URAA ustanovljena je green box
klasifikacija interne podrške koja obuhvata
sledece grupe mera

• Opšte usluge (istraživanja, kontrolu štetocina i
  bolesti, savetodavne službe, inspekcija, kontrola
  kvaliteta i standardizacija, marketing i
  promocija)
• Robne rezerve na nivou obezbedenja prehrambene
  sigurnosti
• Interna pomoc u hrani
• Direktna placanja proizvodacima (naknade za
  gubitke usled elementarnih nepogoda, povlacenje
  proizvodaca i resursa iz proizvodnje,
  investiciona podrška za strukturno prilagodavanje
  na farmi, programi zaštite agrookruženja i
  regionalni programi podrške razvoju).

38
Status EU u STO

• GATT iz 1947.god, cl. XI
• Osim carina...ugovorna strana prilikom uvoza ili
  izvozva robe ne sme ni da uvede ni da zadrži
  zabrane ili ogranicenja...
• Pod uticajem EU uvedene su netarifne trgovinske
  barijere
• Specijalan status EU u STO
• Na tržištu žitarica dozvoljene varijabilne carine
  (prelevmani)
• Dozvoljene su uvozne kvote radi osiguranja
  minimalnog pristupa tržištu
• Dozvoljeni su preferencijalni sporazumi
• Dozvoljene su domace zaštitne mere kada ne
  deformišu ili minimalno deformišu trgovinske
  tokove, tzv. mere zelenog paketa.
• Sporazum o tehnickim trgovinskim preprekama
  dozvoljava netarifne trgovinske prepreke ako one
  ne ogranicavaju preterano trgovinu. Za
  poljoprivredu je posebno bitan Sporazum o
  sanitarnim i fitosanitarnim trgovinskim
  preprekama.
• Moguce su izvozne subvencije u propisanim
  okvirima.

39
Partnerstvo za pristup predvida znatna
finansijska sredstva iz budžeta Unije za pomoc za
prilagodavanje zemalja kandidata u okviru
predpristupnih programa

• U periodu 2000-2006
• PHARE za izgradnju institucija na svim nivoima
  (za prihvatanje acquisa po prikljucenju) u
  oblasti poljoprivrede, zaštite okoline,
  finansijama i pravosudu i zaštiti ljudskih prava.
• SAPARD finansiranje prilagodavanja u
  poljoprivredi i u okviru ruralnog razvoja
  (unapredenje poseda, prerada i marketing
  polj.proizvoda, diverzifikacija aktivnosti u
  ruralnim oblastima, unapredenje infrastrukture,
  edukativni programi, proizvodna udruženja)
• ISPA sredstva za podršku krupnim projektima za
  izgradnju saobracajne infrastrukture i zaštitu
  životne sredine.
• U periodu 2007-2013 predpristupni program IPA
  (IPARD) korisnici su Makednoja, Hrvatska i
  Turska.

40
Kako su najcešce korišcena sredstva SAPARD
programa?
41
Ciljna usmerenost CAP danas
42
Alternativne politike u sektoru agrara SAD
43
Alternativne tržišne politike u SAD

• Sistem kvotiranja ogranicenje ponude
  poljoprivrednih proizvoda
• Sistem je selektivan (za odredene proizvode, u
  odredenim godinama..., na pr.u SAD za duvan,
  kikiriki, pšenicu, mleko)
• Cilj podizanje cene hrane putem redukcije ponude
  i zaštita dohotka proizvodaca
• Problemi
• Ugrožen socijalni status najnižih društvenih
  slojeva
• Višak resursa ne ostaje van upotrebe, vec se
  prebacuje u drugu vrstu polj. proizvodnje cime je
  pogoršan položaj polj.proizvodaca koji nisu
  ukljuceni u sistem kvotiranja
• Sistem kvotiranja podržava postojece nejednakosti
  (kvote se baziraju na obimu proizvodnje pre
  uvodenja obavezne kontrole)
• Otvoreno pitanje da li kvote mogu biti predmet
  prodaje?

44
Alternativne tržišne politike u SAD

• Vladini programi u primeni (programi
  liberalizacije tržišta) - Food Security Act 1985
• Sadrži tri osnovne komponente
• a) kontrola ponude
• b) upravljanje robnim rezervama
• c) ciljne cene
• Problemi primena visoko intenzivnih pr.procesa
• akumuliranje robnih rezervi
• visoki budžetski izdaci
• neophodnost uvodenja izvoznih subvencija

45
Alternativne tržišne politike u SAD

• Slobodno tržište uz posebna placanja Family
  Farm Protection Act 1987.
• Garantovane cene za odredeni obim proizvodnje

p
p1 P2 p3
q
q1 q2 q3
Placanja za odustajanje od proizvodnje
(Set-aside) Placanja odvojena od proizvodnje
(Decoupled payments)
46
Alternativne tržišne politike u SAD
Slobodno tržište (ST) ST sa upravljanjem rizikom ST uz posebna placanja Vladini programi Mandatorna kontrola ponude
      PREDNOSTI  
Efikasna alokacija resursa Moguca podrška dohotku farmera Podrška dohotku farmera Podrška dohotku farmera Podrška dohotku farmera
Nema budžetskih izdataka Kontrola kriza na tržištu Nema distorzivnih efekata Upravljanje rizikom pomocu fondova Garancija visokih cena
Samostalnost u odlucivanju Strateško upravljanje rizikom Efikasan transfer dohotka Garantovanje minimalnih cena Mogucnost limitiranja zaliha
  Samostalnost u odlucivanju Samostalnost u odlucivanju Rezerve za potrebe hitnih intervencija  
      NEDOSTACI  
Visoki rizici Troškovi u pocetnoj fazi Troškovi budžeta Troškovi budžeta Ogromni troškovi budžeta
  Nedostatak iskustva Visoki rizici Narušene trž.zakonit. Preveliko naruš.trž.zakon.
    Transfer politickih problema Predimenzioniranje zaliha Farmer ne donosi odluke samost.
    Nedostatak iskustava   Visoki izdaci za hranu
        Neodrživost sistema
47
Razlicitost pristupa EU-SAD u vodenju agrarne
politike

• Faze u vodenju agrarne politike
• forsiranje produktivizma
• zaštita dohotka poljoprivrednika
• širenje tržišta