Poglavlje 8

1
Poglavlje 8

• Maksimizacija profita u potpunoj konkurenciji

2
Teme

• Klasifikacije tržišnih struktura
• Potpuna konkurencija
• Maksimizacija profita i ravnoteža poduzeca u
  potpunoj konkurenciji
• Proizvodacev višak
• Ekonomska renta

3
Klasifikacije tržišnih stanja prema broju
ucesnika (Stackelberg)
Potražnja/ Ponuda Puno Malo Jedan
Puno Potpuna konkurencija Oligopson Monopson
Malo Oligopol Bilateralni oligopol Kvazi-monopson
Jedan Monopol Kvazi- monopol Bilateralni monopol
4
Klasifikacije tržišnih stanja funkcionalna
(Weintraub)
Tržišna struktura Broj sudionika Elasticnost supstitucije Unakrsna elasticnost
Potpuna konkurencija veliki beskonacna 0
Monopol 1 neki (mali) broj 0
Oligopol mali beskonacna ili neki broj neki (veliki) broj
Ogranicena konkurencija veliki neki (veliki) broj neki (mali) broj
5
Karakteristike potpune konkurencije

• Proizvodi se HOMOGENI proizvod
• (sva poduzeca u grani proizvode identicni
  proizvod)
• Poduzeca NE MOGU UTJECATI NA CIJENU price
  takers
• (svako poduzece je tako malo da je njegova
  granicna signifikantnost zanemariva)

6
Karakteristike potpune konkurencije

• Postoji SLOBODA ULASKA I IZLASKA iz grane
• Ostvarena je PUNA MOBILNOST FAKTORA
• Svi sudionici raspolažu svim relevantnim
  informacijama (SAVRŠENA INFORMIRANOST)
• Dato je SAVRŠENO PREDVIÐANJE

7
Ravnoteža poduzeca u potpunoj konkurenciji

• Pretpostavke
• Kapitalna oprema i broj poduzeca fiksni
• Promjena kolicine proizvodnje postiže se
  promjenama varijabilnog faktora
• Cilj
• Max (TR TC)
• Uz uvjet TR gt TC

8
TR, AR i MR u potpunoj konkurenciji

• TR p x Q
• TR u potpunoj konkurenciji je pravac pozitivnog
  nagiba (velicina nagiba ovisi o velicini cijene)
• AR i MR u potpunoj konkurenciji konstantni

9
TR u potpunoj konkurenciji
TR
TR
Q
10
TR, AR i MR u potpunoj konkurenciji

• TR p x Q
• AR TR / Q p x Q / Q p
• MR ?TR / ?Q (kod ?Q 1)
• MR p
• p AR MR

11
AR i MR u potpunoj konkurenciji
AR, MR p
MR AR
Q
12
Kriterij maksimizacije dobiti poduzeca u potpunoj
konkurenciji

• Problem pri kojoj razini proizvodnje poduzece
  postiže svoj cilj
• max (TR TC)
• Odreduje se zona profitno ne-negativnih opsega
  proizvodnje
• Najveca vertikalna udaljenost izmedu krivulja TR
  i TC

13
Kriterij maksimizacije dobiti poduzeca u potpunoj
konkurenciji
TC
TR
TR, TC
Q
? ?M
?
Q
14
Kriterij maksimizacije dobiti poduzeca u potpunoj
konkurenciji

• Opci princip MR MC
• U potpunoj konkurenciji
• p AR MR
• Maksimum dobiti u tocci gdje vrijedi
• p MC

15
Kriterij maksimizacije dobiti poduzeca u potpunoj
konkurenciji

• Prema zakonu o prinosima, nagib TC (MC) opada,
  ima minimum i zatim raste
• Nagib TR je konstantan (p)
• Dobit je maksimalna kada
• MC p
• MC rastuci

16
Odabir kolicine proizvodnje u kratkom roku

• Na sljedecem primjeru
• MR MC pri kolicini, Q 8
• Pri kolicini manjoj od 8, MR gt MC pa se više
  profita može ostvariti ako se poveca proizvodnja
• Pri kolicini vecoj od 8, MC gt MR, pa ce povecanje
  proizvodnje sniziti dobit

17
Konkurentsko poduzece u kratkom roku
A
q1 MR gt MC q2 MC gt MR q0 MC MR
18
Konkurentsko poduzece u kratkom roku pozitivni
profiti
Ukupni profit ABCD
B
Profit po jedinici P-AC(q) A to B
19
Konkurentsko poduzece

• Poduzece ne ostvaruje profit uvijek
• Moguce je da vrijedi p lt AC
• Profit po jedinici je negativan (p AC lt 0)

20
Konkurentsko poduzece - gubici
Cijena
Pri q MR MC i P lt ATC Gubici (P- AC) x q
ili ABCD
Proizvodnja
21
Odabir kolicine proizvodnje u kratkom roku

• Rezime proizvodnih odluka
• Profit je maksimalan kada vrijedi MC MR
• Ako p gt ATC poduzece ostvaruje pozitivnu dobit
• Ako p lt ATC poduzece posluje s gubicima

22
Kriteriji maksimizacije dobiti u kratkom roku

• MC p
• MC rastuci
• P AVC
• Min AVC MC i dalje po MC krivulja ponude
  poduzeca u kratkom roku
• Kratkorocna ponuda grane horizontalno zbrojene
  individualne krivulje kratkorocne ponude poduzeca

23
Proizvodacev višak

• razlika izmedu tržišne cijene i granicnog
  troška za sve proizvedene jedinice

24
Proizvodacev višak
Cijena
Proizvodacev višak je površina iznad MC i ispod
cijene
Proizvodnja
25
Proizvodacev višak

• Može se definirati i kao razlika izmedu ukupnog
  prihoda poduzeca i njegovog ukupnog varijabilnog
  troška
• PS TR - TVC
• Graficki, površina pravokutnika ABCD
• Ukupni prihod (0ABQ) minus varijabilni trošak
  (0DCQ)

26
Proizvodacev višak
Cijena
Proizvodacev višak je takoder ABCD Ukupni
prihod minus varijablni trošak
Proizvodnja
27
Proizvodacev višak i profit

• PS TR TVC
• Pf TR TC
• U kratkom roku TC FC VC
• FC gt 0
• Prema tome PS gt Pf

28
Tržišni proizvodacev višak
Cijena
Tržišni proizvodacev višak je razlika izmedu P
i S od 0 do Q.
Kolicina
29
Ekonomska renta

• Pojavljuje se kada poduzece ima pristup faktorima
  koji su ogranicene ponude (zemljište na posebnoj
  lokaciji, vlasništvo nad patentom,..)
• ER razlika izmedu onoga što je poduzece spremno
  platiti za input i minimalnog iznosa potrebnog za
  njegovu nabavu

30
Ekonomska renta

• Pojavljuje se na strani inputa
• Zato dolazi do pojave pozitivnih racunovodstvenih
  profita iako su dugorocni profiti nula
• Primjer zemljište uz rijeku

31
Ekonomska renta

• Dva poduzeca A B raspolažu svojim zemljištem
• A se nalazi na rijeci što smanjuje njegove
  transportne troškove za 10,000 u odnosu na B
• Potražnja za lokacijom A povecat ce cijenu A-ovog
  zemljišta za 10,000 ( ekonomska renta)
• Ne odražava se na dugorocni ekonomski profit koji
  ostaje 0

32
Poduzece u ravnoteži dugog roka
Cijena
Proizvodnja
33
Ekonomska renta
Cijena
Proizvodnja
34
Ekonomska renta

• Sa fiksnim inputom kao unikatna lokacija, razlika
  izmedu troška proizvodnje (LAC 7) i cijene
  (10) je vrijednost oportunitetnog troška inputa
  (lokacije) i predstavlja ekonomsku rentu od datog
  faktora

35
Ekonomska renta

• Ako se oportunitetni trošak inputa (renta) ne
  uzme u obzir, može se ciniti da ekonomski profiti
  postoje i u dugom roku

36
Ekonomska renta i proizvodacev višak

• Ekonomska renta povezana sa faktorima
  proizvodnje (inputima)
• Proizvodacev višak povezan sa proizvodnjom
  (outputom)