Title: 4. Poglavlje - Tra
14. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive
relativneponude i odnosi razmene
2Novosti nedelje
- SrbijaJoš uvek bez nove vlade
- Svet Libija
3rigorozniji teorijski nacin
4Za svaku relativnu cenu X
- koja je veca od ravnotežne,nema tražnje
5(No Transcript)
6Fridman o nafti
- Skoro nezavisno od naše energetske
- politike, kartel OPEC-a ce se razbiti. U prilog
tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao
i ekspanzija alternativnih izvora - ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena.
Jedino je pitanje koliko ce dugo ovo trajati.
(Newsweek, 17. februara 1975).
7O nafti šta je to barel
- 1 barrel (bbl) of petroleum or related products
42 gallons. - 1 US barrel 117.347765 liters
- 1 barrel of Portland cement is 376 pounds.
- 1 barrel of flour - 196 pounds.
- 1 barrel of pork or fish - 200 pounds.
- 1 barrel of (US) dry measure is 3.29122 bushels
or 4.2104 cubic feet. - A barrel may be called a "drum", but a drum
usually holds 55 gallons! - 1 barrel going over Niagara Falls was big enough
to carry a man.
8O nafti...
- Cena u barelima - to je cena FJUCERSA
- 30- 60 dana. Ako cujete da cene padaju, to znaci
da se to nece tako brzo desiti na pumpi - Cene su u dolarima ako dolar pada, rastu cene
nafte
9- Skoro nezavisno od naše energetske
- politike, kartel OPEC-a ce se razbiti. U prilog
tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao
i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se
javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je
pitanje koliko ce dugo ovo trajati. (Newsweek,
17. februara 1975).
10Sa 140 na 45/barelu
- Skoro nezavisno od naše energetske
- politike, kartel OPEC-a ce se razbiti. U prilog
tomegovori redukcija potrošnje sirove nafte, kao
i ekspanzija alternativnih izvora - ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena.
Jedino je pitanje koliko ce dugo ovo trajati.
(Newsweek, 17. februara 1975).
11A sada 105
- od 2000, zemlje u razvoju doprinose sa više od
100 rastu tražnje za naftom - Potrošnja nafte u bogatim zemljama opada
- Isto se dešava sa vinom
12Dosadašnji izvori rasta cena
- OPEC
- Velika tražnja u Evropi i SAD
- Sada zemlje u razvoju
13Sada - Kina
14Sada je cena nafte po barelu
15A ostale cene
16Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 100).
17Kriva relativne ponude(offer curve supply
curve)
18(No Transcript)
19Šta pokazuje kriva relativne ponude?
- Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X
- da bi htela da izvozi razlicite kolicine
proizvoda Y.
20Ovo se ponekad naziva zakon reciprocne tražnje
- po prvi put objašnjen na numerickom primeru
- od strane Džona Stjuarta Mila
- da bi zatim bio uopšten i predstavljen pomocu
krivih relativne ponude, ili krivih reciprocne
tražnje.
21Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu
- Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za
Pf ½, gurace PX/PY naviše. - onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X
- Pomera se naviše duž krive
- dok ce Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju
22Isto smo pre, na 2 grafikona
23Opšta i parcijalna ravnoteža
24Odnosi razmene -Px/Py
Ovi odnosi razmene cesto se nazivaju robnim ili
cistim odnosima razmene da bi se razlikovali od
drugih mera odnosa razmene koji su dati u
Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja
25(No Transcript)
26Cak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene
poboljšali sa protokom vremena, mi još uvek ne
možemo da zakljucimo da je Zemlja 1 zbog toga
nužno u boljem položaju!!!! Odlažemo do
Poglavlja 11
27Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 100).
28(No Transcript)
29- Na šta ukazuje zakrivljenost unazad (negativan
- nagib) segmenta krive relativne ponude
- Zemlje 1?
30odgovor
- Zakrivljenost unazad (negativan nagib) krive
relativne ponude - Ukazuje da zemlja 1 želi da se odrekne manje
svoje robe da bi dobila vecu kolicinu Y
31Pitanje
- Da biste pokazali na koji nacin dve zemlje mogu
podjednako da ucestvuju u dobicima od trgovine - (a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu
relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo vecu
zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog
trgovinskog partnera. - (b) Koja zemlja dobija više od trgovine, da li
zemlja sa vecom ili sa manjom zakrivljenošcu
krive relativne ponude? - (c) Da li možete da objasnite zašto?
32odgovor
- Veca zakrivljenost veca dobit od razmene!
- Veca zakrivljenost krive relativne ponude znaci
slabiju tražnju za izvoznim proizvodom druge
zemlje
33Ako bi sa protokom vremena porasli odnosi razmene
za Zemlju 1, recimo sa 100 na 120,
- to bi znacilo da su izvozne cene Zemlje 1 porasle
za 20 procenata u odnosu na njene uvozne cene
100 u baznom periodu da bismo mogli promene da
merimo u procentima
34Podaci iz Tabele 4.3 nam pokazuju da su se odnosi
razmene industrijskih zemalja pogoršavali od
1972. do 1985
35Na koji nacin je kriva relativne ponude jedne
zemlje slicna
- (a) krivoj tražnje?
- (b) krivoj ponude?
- (c) Na koji nacin je kriva relativne ponude jedne
zemlje razlicita od uobicajenih krivih tražnje i
ponude
36odgovor
- a) kako je kriva relativne ponude slicna krivoj
tražnje? - pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2
- b) kako je kriva relativne ponude slicna krivoj
ponude? - pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1
- c) Po cemu se razlikuje od krive tražnje?
- Klasicne krive ponude pokazuju koliko TRAŽI
NOVCA, a ovde je RECIPROCNA TRAŽNJA
37Pitanje 6a
Skicirajte sliku koja je slicna Slici 4.5.
- Proširite liniju cena PF i krivu relativne
ponude za Zemlju 1 sve do tacke njihovog preseka. - (Produžujuci je, neka je kriva relativne ponude
Zemlje 1 zakrivljena unazad.)
38Pitanje 6b
- (b) Koristeci sliku koju ste skicirali, objasnite
snage koje guraju PF ka PB u izrazima proizvoda
Y. - Uvoz koji hoce Zemlja 1 na liniji PF' premašuje
ponudu Zemlje 2 - Stoga Px/Py mora da pada (Py/Px raste) sve dok se
ne izjednace na PBPB'.
397. Da biste pokazali na koji nacin dve zemlje
mogu podjednako da ucestvuju u dobicima od
trgovine
- (a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu
relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo vecu
zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog
trgovinskog partnera. - (b) Koja zemlja dobija više od trgovine, da li
zemlja sa vecom ili sa manjom zakrivljenošcu
njene krive relativne ponude? - (c) Da li možete da objasnite zašto?
- Veca zakrivljenost odražava slabiju tražnju za
izvozom zemlje 2
40Nacrtajte krive relativne ponude za Zemlju 1 i za
Zemlju 2 koje pokazuju da je Zemlja 2 mala zemlja
koja trguje po relativnim cenama Zemlje 1 u
autarkiji. Na koji nacin su raspodeljeni dobici
izmedu dve zemlje? Zašto?
41Nacrtajte tacku ravnoteže u razmeni izmedu dve
zemlje koje imaju konstantne oportunitetne
troškove
- Nakon pune specijalizacije krive ponovo dobijaju
normalni oblik i dolaze do ravnoteže u tacki E
Px/PyPE
42Pretpostavite da su odnosi razmene jedne zemlje
poboljšani u odredenom vremenskom periodu sa
189.2 na 189.8
- (a) Za koliko su pogoršani odnosi razmene
njegovog trgovinskog partnera? - Indeksnih poena?
- procenata?
- Za oko 0.3 procenta
43(No Transcript)
44Nastavak
- (b) U kom smislu se može reci da je to nepovoljno
za trgovinskog partnera? - Zato što mora da plati više za uvoz
- Da li ovo znaci da je blagostanje trgovinskog
partnera definitivno opalo? - Ne. Ovaj rezultat može da nastane i zbog rasta
produktivnosti
45Kriva relativne ponude zemlje 1 pokazuje
- a. Izvoznu ponudu zemlje 1
- b. Uvoznu tražnju zemlje 1
- c. Uvoznu tražnju zemlje 2 i njegovu izvoznu
ponudu - d. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu zemlje 1
46Kriva relativne ponude bliža je osi na kojoj se
nalazi
- a. Uvozno dobro
- b. Izvozno dobro
- c. Bilo koje dobro
- d. Nerazmenljivo dobro
47 Ako su odnosi razmene Zemlje 1 jednaki 1.5, u
Zemlji 2 su
- a. 3/4
- b. 2/3
- c. 3/2
- d. 4/3
48Ako raste tražnja za uvoznim dobrom
- a. Odnosi razmene ostaju isti
- b. Odnosi razmene se pogoršavaju
- c. Odnosi razmene se poboljšavaju u susednoj
zemlji - d. Sve navedeno je tacno
49Pogoršanje odnosa razmene utice na blagostanje
tako što ga
- a. Smanjuje
- b. Povecava
- c. Ne menja
- d. Sve navedeno
50 Parcijalna ravnoteža u izvozu robe X
Izvodimo ponudu iz
Ponuda Zemlje 1
Tražnja Zemlje 2
51Višak ponude u parcijalnoj ravnoteži
- Konkretno, S pokazuje da je kolicina ponudenog
izvoza proizvoda X od strane Zemlje 1 jednaka
nuli (tacka A) za PX/PY ¼, - 40 (tacka H) za PX/PY ½
- 60 (tacka E) za PX/PY 1
- Na slican nacin može se dobiti izvoz od 70X
Zemlje 1 za PX/PY 1½ (tacka R na krivoj S na
Slici 4.6) na osnovu levog dela Slike 4.3
52- Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za
PF ½, gurace PX/PY naviše. - Kada se to dogodi, Zemlja 1 ce ce se pomeriti
naviše - dok ce Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju za
proizvodom X (tj., Zemlja 2 ce se pomeriti niz
svoju krivu rel. ponude).
Izvodimo uvoznu tražnju
N
Izvozna ponuda OC
Uvozna tražnja CN
53A višak uvozne tražnje je... CN
54zadatak
- 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad
ravnotežne cene - Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne
ponude - Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude
- Relativna cena proizvoda X ce pasti
- Sve je tacno
55Izvodenje krive indiferentnosti trgovine (TI)
Obicna kriva indiferencije
TROŠI
RAZMENJUJE
PROIZVODI
56Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice
blok proizvodnje mora da se pomera naviše
57Formalno izvodenje S
58(No Transcript)
59E
TROŠI
RAZMENJUJE
PROIZVODI
TROŠI
PROIZVODI
E
60(No Transcript)