Title: POJAM UCENJA
1POJAM UCENJA RAZLICITA SHVATANJA
- Predmet Psihologija ucenja i inteligencije
- Mirjana Beara, saradnica u nastavi
2Neka pitanja za pocetak
- Šta je ucenje?
- Kako dovoljno obuhvatno definisati ucenje, pa da
definicija može da se primeni u razlicitim
oblastima psihologije? - Kakav je odnos izmedu ucenja i pamcenja? Ucenja i
razvoja? Ucenja i inteligencije?
3Mini vežba
- U parovima, pokušajte da definišete ucenje
onako kako ga vi shvatate - Jedna recenica
- Vreme za rad 5 min
4Studentske definicije ucenja
- Ucenje je svesna i namerna aktivnost, cilj
sticanje znanja I vestina - Proces sticanja novih informacija
- Proces u kome dolazi do konsolidacije novih
informacija sa starim - Prijem, pohranjivanje I reprodukciju odredjenih
informacija - Proces shvatanja I razumevanja odredjenih oblasti
kako bi ih sto bolje prezentovali - Proces skladistenja novih informacija u pamcenje
5- Aktivnost pojedinca kojom postize relativno
trajne promene u ponasanju - Trajno ili relativno trajna promena ponasanja
individue koja se moze manifestovati pod
opdredjenim uslovima I posledicja je njene ranije
aktivnosti
6Laicko (i klasicno psihološko) shvatanje ucenja
- Ucenje je
- svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost
- Cilj aktivnosti je sticanje znanja i veština
- Ucenje je najcešce vezano za ponavljanje
7Koji su problemi u klasicnoj definiciji ucenja?
- NEKA PITANJA ZA POMOC
- Da li je i uslovljavanje ucenje, po ovoj
definiciji? - Da li ova definicija pokriva i ucenje besmislenih
slogova? - Da li sticanje navika, motiva, vrednosti,
stavova... možemo svrstati u ucenje (po laickoj
definiciji?) - Da li se ucenje kako se misli, drži rec, da se ne
laže, da se rešavaju problemi, kako se postižu
ciljevi... Mogu podvesti pod klasicnu definiciju?
8Zapravo
- Skoro svaki delic covekove aktivnosti kao i
jedinstvo i celina koje covek predstavlja,
zasnovani su dobrim delom na ucenju - UCENJE sticanje, praksa, vežbanje, iskustvo,
uticaj socijalne sredine, uticaj fizicke
sredine...
9- Da li je onda dobra, obuhvatna, univerzalno
primenjiva definicija ucenja ona koja tvrdi da je
ucenje svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost
kojom se sticu znanja i veštine putem
ponavljanja?
10 11SAVREMENA DEFINICIJA UCENJA
- Ucenje je promena u aktivnosti individue koja je
rezultat ranijeg iskustva
12JOŠ SAVREMENIJA DEFINICIJA UCENJA
- Ucenje je
- relativno trajna
- progresivna
- promena ponašanja individue
- koja je rezultat prethodne aktivnosti (vežbanja,
iskustva, prakse...)individue
13DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE
- Relativno trajna
- Zašto relativno?
- Zašto trajna?
14TRAJNOST
- Po ovom svojstvu se ucenje razlikuje od drugih
promena ponašanja za koje je karakteristicno da
su privremene ili pak kratkotrajne - Primeri kratkotrajnih promena ponašanje coveka
koji je umoran, alkoholisan... Ponašanje coveka
koji ima elan za rad, dobro je raspoložen... - Dakle, promene izazvane ucenjem nisu prolazne
prirode, vec se zadržavaju, ostavljaju trag u
individui
15RELATIVNO trajna
- Ipak, promene nastale ucenjem ne moraju nužno da
budu vecite - Zaboravljanje je proces koji briše tragove ucenja
- Ali, neke promene zaista traju citav život...
- Najpreciznije je u definiciji ucenja promene
odrediti kao trajne ili relativno trajne promene
ponašanja
16DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE- nastavak
- PROGRESIVNA PROMENA
- Zašto progresivna?
- Barem tri znacenja termina progresivnost
- Evaluativno usavršavanje, veca adaptivna
vrednost - Kvantitativno povecanje, rast
- Kvantitativna promena (bilo rast, bilo opadanje)
17Problem sa odredjenjem PROGRESIVNA PROMENA
- U evaluativnom smislu ne može se reci da je
svaki slucaj ucenja adaptivan, i time progresivan - Covek uci i ona ponašanja koja mu nisu korisna i
adaptivna, koja ga unazaduju - Klinicka praksa je bogata ovim primerima
18Problem sa odredjenjem PROGRESIVNA PROMENA
- U smislu kvantitativnog rasta ili bilo kakve
kvantitativne promene to podrazumeva sumaciju
više iskustava - PROBLEMI
- Fenomen habituacije (tj. ucenja da se ne reaguje)
takode dovodi do relativno trajnih promena, a
nije kvantitativni rast - Može se uciti i iz jednog puta
-
19ZAKLJUCAK
- Bolje je termin progresivan izostaviti iz
savremene definicije ucenja, zbog navedenih
problema
20DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE- nastavak
- ... REZULTAT PRETHODNE AKTIVNOSTI INDIVIDUE
- Ovom odrednicom, ucenje se razgranicava od
promena koje nastaju maturacijom (sazrevanjem) - Maturacija se zasniva na genetski zasnovanoj
konstituciji organizama i javlja se spontano
21MATURACIJA I UCENJE
- Maturacija i ucenje - ipak nisu tako jasne
granice... - Primer deca koja odrastaju u divljini
- Za normalan razvoj (maturaciju) NUŽNA je
stimulacija iz spoljašnje sredine, i time
izazvana aktivnost - dakle UCENJE
22MATURACIJA/RAZVOJ I UCENJE
- Dva shvatanja odnosa ucenja i razvoja
- 1. Ucenje je subordinirano (podredeno) razvoju
(Pijaže) jer stepen intelektualnog razvoja
odreduje moguce oblike ucenja - 2. Razvoj je subordiniran ucenju (moskovska
škola, npr Vigotski) ucenje se zasniva na vec
postignutom mentalnom razvoju, ali je i samo
faktor razvoja
23ZAKLJUCAK DEFINICIJA KOJE CEMO SE DRŽATI
- UCENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA PROMENA
PONAŠANJA INDIVIDUE KOJA JE REZULTAT NJENE
PRETHODNE AKTIVNOSTI
24NEBIHEJVIORISTICKE DEFINICIJE UCENJA
- Da li je nužno da ucenje shvatimo kao promenu
individue koja se manifestuje u njenom
spoljašnjem ponašanju? - Nema li znacajnih promena i u SVESNOM
DOŽIVLJAVANJU individue? Ne nastaju li neke
promene i na osnovu znacajnih prethodnih
doživljavanja?
25Vežba
- U grupama od po 5, procitajte delove teksta i
pripremite ih za izlaganje kolegama - Potrebno je izdvojiti samo osnovne ideje, NE
reprodukovati od reci do reci!! - Svaki pasus sadrži jednu osnovnu ideju pronaci
je! Zatim pronaci detalje, argumente,
objašnjenja... koja je podržavaju. - Vreme za rad 15 minuta
26MASLOV iskustveno ucenje
- Dve vrste ucenje posmatracko I dozivljajno
- Posmatracko svesna I namerna aktivnost a kod
dozivljajnog nemamo - Umetnost dozivljavanja
- Fasciniranost pojavom, sada I ovde, zaboraviti na
samog sebe, jedno sa dozivljenim fenomenom, decji
nekriticki stav,
27RODZERS dozivljajno I kognitivno ucenje
- Kognitivno I dozivljajno (glavom I utrobom)
- Kogngt mehanicko zapamcivanje, dozivljajno..licno
iskustvo, citava licnost ukljucena - Opazanje sebe, samopouzdanje, tolerancija
28Prosirena definicija nakon razmatranja
nebihejvioristickih shvatanja
- UCENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA I
RELATIVNO SPECIFICNA PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
POD ODREDJENIM USLOVIMA MOZE MANIFESTOVATI U
NJENOM DOZIVLJAVANJU ILI AKTIVNOSTI I KOJA JE
REZULTAT NJENOG PRETHODNOG DOZIVLJAVANJA ILI
AKTIVNOSTI
29Ucenje i pamcenje
- Usko povezani pojmovi
- Psihološki procesi koji se dopunjuju i prožimaju
- Po klasicnom shvatanju ucenje (sticanje) prethodi
zapamcivanju i prisecanju (tj. korišcenju
zapamcenog) - Sticanje retencija - korišcenje
30Operacionalna razlika ucenja i pamcenja
- Ako se test daje neposredno posle izlaganja
gradiva koje treba da se nauci, to predstavlja
TEST UCENJA - Ako se test daje izvesno vreme posle završenog
procesa ucenja, on onda ispituje trajanje, tj.
pamcenje onoga što je nauceno - Ali, ako je ucenje podrazumevalo ponavljanje
onoga što se uci, onda merimo rezultate sadejstva
dva procesa sticanja i pamcenja
31Zakljucak
- Stoga, razlikovanje ova dva procesa ima više
teorijski i logicki, nego prakticni znacaj - Razlikovanje ucenja od pamcenja je stvar
konvencije oko upotrebe tih termina - U suštini, proces pamcenja se ne može razdvojiti
od procesa ucenja
32Znacaj psihologije ucenja
- Ljudsko ponašanje odreduje 4 grupe cinilaca
- Naslede i spontano sazrevanje
- Situacioni cinioci
- Sticanje, ucenje
- Samoizgradivanje, samodeterminacija coveka
33Zadaci psihologije ucenja
- Neposredan zadatak da utvrdi osnovne i složene
oblike i principe ucenja - Posredni zadaci
- - objašnjavanje drugih psiholoških procesa i
osobine licnosti - - Prakticna primena znanja o principima ucenja
(npr u bihejvioralnoj terapiji, programiranom
ucenju itd)
34Istorijat psihologije ucenja
- Procitati u knjizi do sledeceg susreta
35Zivotinje u psihologiji ucenja
- Procitati u knjizi do sledeceg susreta