Klasicno uslovljavanje

1
Klasicno uslovljavanje

• Ivan Petrovic Pavlov
• (1849.-1936.)

2
(No Transcript)
3
Klasicno uslovljavanje

• MEHANIZAM ucenja ? kod kojeg se draž koja
  prirodno izaziva (BD) neku reakciju (BR) uparuje
  sa draži koja tu reakciju ne izaziva (ND)-
  naziva se klasicno uslovljavanje.
• Nakon klasicnog uslovljavanja - draž koja pre
  nije ? izazivala neku reakciju pocinje da je
  izaziva (UR), jednako kao i draž koja tu reakciju
  prirodno izaziva

4
Eksperiment sa malim Albertom

• John B. Watson I R. Raynor,
  1920.
• 11-mesecni decak
• Pre uslovljavanja nije bilo straha od belog
  pacova, zeca, maske sa kosom, klupka bele vune
• Uparivati belog pacova sa zvukom gonga

5
Eksperiment sa malim Albertom

6
Eksperiment sa malim Albertom

• 7 uparivanja draži u dve nedelje
• Snažna reakcija straha na belog pacova
• Plašio se i belog zeca, maske sa kosom, klupka
  vune, brade

7
Klasicno uslovljavanje I. Pavlov

• Reklame
• U školskim situacijama anksiozne reakcije.
• ? Pr. 1 Ucenik je prozvan na tablu da reši neki
  matematicki zadatak. On ne zna da reši zadatak i
  doživljava pokkudu ucitelja i nelagodnost zbog
  neuspeha pred celim razredom. ... Nakon nekoliko
  ponavljanja nelagodne situacije, sam matematicki
  zadatak ce biti dovoljan da izazove anksioznost.
  ? Pr. 2 ... Uoci testa ili pismenog zadatka
  dete oseca strah, uzbudeno je, zabrinuto, znoje
  mu se dlanovi, boli ga stomak.
• ?... Ukoliko ucenici povežu školu (neutralna
  draž) s toplim i srdacnim ponašanjem nastavnika
  (bezuslovna draž), školu ce doživljavati kao
  ugodno i sigurno mesto.

8
Klasicno uslovljavanje I. Pavlov

• Ukoliko se neutralna draž zadaje nekoliko puta
  bez ? uparivanja sa sa bezuslovnom draži, uslovna
  reakcija se teže usvaja prvi odlazak deteta
  zubaru ... ukoliko dete ide zubaru (ND) pre nego
  što je potreban ikakav bolan zahvat (BD), manja
  je verovatnoca da ce kasnija bolna intervencija
  izazvati strah od zubara (UR)
• U prvim ispitivanjima znanja ?, deca bi trebalo
  da dobiju informaciju o tome šta su dobro i
  uspešno savladala, a šta bi trebalo da nauce
  bolje, bez negativnih ocena. Ukoliko su prva
  ispitivanja prošla bez loših posledica, manja je
  verovatnoca da ce kasnije negativne ocene
  izazvati strah od ispitivanja.

9
Klasicno uslovljavanje Generalizacija

• Dete koje je naucilo da se plaši lekara,
  pokazivace strah i u prisustvu drugih ljudi koji
  nose bele mantile (prodavci, frizeri)
• Ucenik koji je naucio da se boji pismenog zadatka
  iz matematike, može iste strahove da pokazuje i
  pri pismenom iz fizike ili hemije.
• Ako je nastavnik neki komentar ucenika propratio
  osmehom, ucenik ce se verovatno uzdržavati od
  komentara i na casovima drugih nastavnika. ?
• Dete koje se oseca ugodno na vanškolskim
  aktivnostima, može preneti svoj pozitivan stav i
  na školsku nastavu.

Generalizacija
10
Klasicno uslovljavanje Diskriminacija

• Ucenik pokazuje strah samo na ispitima iz
  matematike, a na drugim ispitima nema takvih
  reakcija, ili daje svoje mišljenje na ostalim
  casovima ali ne i na casovima istorije, na kome
  je bio ismejan ucenik uocava razlike medu
  situacijama i daje rzlicite odgovore na slicne,
  ali ne identicne podražaje

Diskriminacija
11
Klasicno uslovljavanje Gašenje
Gašenje

• Strah od ispitivanja može postepeno da nestane
  ako ucenik kod nekoliko uzastopnih testiranja
  doživi uspeh. ?
• Nastavnik može da organizuje ? netakmicarske
  situacije u kojima zadaje mali broj zadataka za
  koje je siguran da ce ih ucenik sa uspehom
  rešiti.
• Naizgled okrutni postupci nastavnika koji nakon
  neugodnosti traže od deteta da ponovi postupak
  kako bi shvatilo da aktivnost nije nužno pracena
  neugodnošcu. ? Takav postupak dovodi do gašenja
  uslovljenog straha. (pr. nastavnik traži od
  devojcice koja je pala sa grede, ali se nije
  povredila, da ponovo prode gredu).

12
Instrumentalno (operantno) uslovljavanje

• Burrus F. Skinner (1904.-1990.)
• Pri operativnom uslovljavanju dolazi do
  stvaranja veze izmedu ponašanja i posledice tog
  ponašanja

13
Instrumentalno uslovljavanje

• Osnovna ideja vecina ponašanja se može objasniti
  posledicama ? i da se pažljivom kontrolom
  posledica mogu oblikovati poželjni oblici
  ponašanja pojedinca i citavih zajednica.
• Posledice koje povecavaju verovatnocu ?
  pojavljivanja nekog ponašanja nazivamo
  potkrepljenjem.
• Možemo pretpostaviti da je neko ucestalo ili
  trajno ponašanje takvo jer je na neki nacin bilo
  potkrepljivano (ružne reci koje izgovaraju deca, )

14
Instrumentalno uslovljavanje

• Potkrepljenje bilo koji dogadaj koji povecava
  ucestalost ponašanja koje mu je prethodilo
• Kazna dogadaj koji smanjuje ? ucestalost
  ponašanja koje mu je predhodilo
• Primarno potkrepljenje zadovoljava naše osnovne
  potrebe (glad, žed, potrebu za snom, toplotom,
  seksualne potrebe),

15
Instrumentalno uslovljavanjeprimarno i
sekundarno potkrepljenje

• Sekundarno potkrepljenje 1. socijalno
  potkrepljenje (osmeh, zagrljaj, pohvala, pažnja),
  ? 2. potkrepljivacke aktivnosti ? (pristup
  omiljenim igrackama, zabavi ili igrama),3.
  simbolicka potkrepljenja ?(novac, ocene)

16
Poželjna aktivnost kao potkrepljivac za neku
manje poželjnu aktivnost ?

• Kada završite zadatak u sveskama za rad na casu,
  možete uzeti casopis sa mog stola i procitati
  strip o Bartu Simpsonu, ili Kada rešite ove
  matematicke zadatke na tabli, možete u svesci da
  nacrtate nešto lepo što ste danas videli na putu
  u školu,
• Stariju decu treba nauciti da sami sebi pronadu
  koja ce im služiti kao potkrepljenje za
  obavljanje manje željenog posla, ?

17
Vrste potkrepljenja

• Vrste potkrepljenja1. Pozitivno
  potkrepljenje2. Negativno potkrepljenje3. Kazne
• 1. Pozitivno - cesto se nenamerno ? potkrepljuju
  ponašanja koja nisu poželjna ucenik koji nije
  pitan, dovikuje neki netacan ali duhovit odgovor
  na uciteljevo pitanje. Smeh drugih ucenika i
  ucitelja jeste pozitivno potkrepljenje koje
  ucvršcuje takvo ponašanje.

18
Negativno potkrepljenje

• 2. Povecava ucestalost nekog ponašanja ukoliko
  takvo ponašanje uklanja ili smanjuje neku
  neugodnu draž. ?
• Pr. ukoliko bežanje sa casova omogucava da se
  efikasno izbegne test iz fizike, a ne donese neke
  druge neželjene posledice, ucenik ce verovatno
  pobeci i drugi put

19
Kazne

• 3. kazne a. Kazne zadavanjem neugodnih draži
  ili aktivnosti (prekor, brisanje table, cišcenje
  ucionice, odlazak kod direktora), ? a, šta ako
  ucenici vole ove aktivnosti? ?
• b. Kazne uskracivanjem kada ucitelj igniriše
  ucenika koji govori, a nije podigao ruku, i
  rpozove ucenika koji se na primeren nacin javlja
  za odgovorVAŽNO pri kažnjavanju se mora voditi
  racuna da se deci ne smeju ? uskratiti neki njima
  nužno potrebni sadržaji (nedopustivo je uskratiti
  korišcenje školskog odmora jer nisu bili dobri
  prethodnog casa i sl.)

20
Primena u školi

1. Potkrepljenje mora biti jasno povezano ? sa
   ponašanjem. To znaci da ucitelj mora jasno da
   kaže zašto je dete nagradeno.
2. Potkrepljivaci moraju biti primereno odabrani ?,
   i njihova vrednost se netreba umanjivati
   bezrazložnom upotrebom (dozvoliti ucenicima da
   smai odaberu nagradu izbor igre na fizickom,
   izbor muzike na likovnom, i sl).
3. Kada potkrepljenje treba koristiti? Nagradivanje
   nezainteresovanih ucenika ? daje dobre rezultate,
   ali nagradivanje vec zainteresovanih ucenika ?
   može da umanji njihovo angažovanje.

21
Primena u školi

• 4. Kazne kao što su opomene efikasne su ako ih
  nastavnik tiho izrice uceniku, a ne na glas da ih
  cuje celo odeljenje (Opet sam uspeo da ga izludim
  i svi su to culi). Treba izbegavati sarkazam u
  recima ili tonu. ?
• 5. Primedba ili opomena se mora odnositi na
  ucenikovo ponašanje ? , a ne na njegovu licnost
  ?.
• 6. Domaci zadatak ne sme da bude kazna ?
• 7. Kazna treba da bude primerena ponašanju, a ne
  sme da zavisi od toga koliko je ucenik simpatican
  ucitelju.

22
Opservaciono ucenje - A. Bandura

• (I) Modelovanje promene u ponašanju pojedinca
  koje su rezultat posmatranja ponašanja drugih.
• Ucenje na osnovu posmatranja nekog ponašanja, -
  ? bez namere da se uci, i
• - ? bez ponavljanja tog ponašanja
• - Nije svako ucenje rezultat direktnog
  potkrepljivanja odgovora.
• - Ljudi, takode, uce oponašanjem drugih i takvo
  ucenje se odvija iako oponašajuci odgovori nisu
  direktno potkrepljivani.

23
Opservaciono ucenje A. Bandura

• Oponašanje modela i kada model nije prisutan bice
  olakšan ako ucenik koristi verbalno kodiranje
  kako bi i simbolicki sacuvao ponašanje u svom
  pamcenju. (oponašano ponašanje ce se duže
  zadržati ako je ucenik u stanju da ga opiše
  recima ?).
• II) Vikarijsko ucenje. Ucenje posmatranjem kako
  su drugi nagradeni ili kažnjeni za svoje
  ponašanje.

24
Eksperiment sa Bobo lutkom Albert Bandura i
saradnici 1961.g.

• Deca su gledala film u kome odrasle osobe
  tuku lutku
• Jedna grupa dece je videla verziju u kojoj je
  model bio fizicki kažnjen, druga grupa verziju u
  kojoj je bio nagraden, treca grupa verziju u
  kojoj nije bilo posledica

25

• Najagresivnije su se ponašali oni koji su
  gledali film u
• kojem je model bio nagraden

26
Delotvornost modela

• Nisu svi modeli podjednako delotvorni.
  Uticaj najviše zavisi od percepcije onoga koji
  opaža.
• Dva faktora
• 1. Opažena slicnost ?(ucenici su skloniji
  oponašanju ucitelja istog pola kada nisu sigurni
  koje je ponašanje prikladno, skloniji su
  oponašati svoje vršnjake nego stariju decu i
  odrasle).
• 2. Opažena kompetentnost ?(ucenici su skloniji da
  oponašaju model koji smatraju kompetentnim, nego
  onog za kojeg misle da je nekompetentan, bez
  obzira na opaženu slicnost).

27
Opservaciono ucenje - A. Bandura

• Ako ima nešto što bismo želeli da promenimo kod
  deteta, najpre bismo morali da istražimo i vidimo
  da li je to nešto što bi trebalo da promenimo kod
  sebe. K. Jung
• -Opservaciono ucenje se dešava i kada
  ucitelji/vaspitaci toga nisu svesni. ?
• - Ako nisu dosledni pa jedno govore, a drugo
  rade, ucenici ce oponašati njihovo ponašanje ?, a
  ne reci.
• ? Iako je važno šta ucitelji govore ucenicima,
  još je važnije kako se ponašaju prema njima. ?

28
Primena u školi

1. Ponašajte se prema ucenicima onako kako biste
   želeli da se i oni ponašaju- ponašajte se
   pristojno i sa poštovanjem ?,- zahtevajte od
   ucenika da se odnose sa poštovanjem i prema vama
   i prema drugim ucenicima ? - otvoreno pokažite
   svoju zainteresovanost za citanje i ucenje
2. Moledujte ucenicima veštinu koju želite da nauce,
   za vreme modelovanja recima opisujte šta radite ?
3. Koristite vikarijsko potkrepljenje.

29
Znacaj vikarijskog ucenja

• Teško je dovoljno naglasiti znacaj opservacionog
  ucenja. Ucitelji nastoje da prenesu ucenicima
  razlicita znanja, ali ce osim tih znanja ucenici
  verovatno j ? još duže pamtiti svoje ucitelje kao
  osobe i secace se njihovih vrednosti, ciljeva i
  ideala ?. Ako ucitelji iskreno žele da pomognu
  ucenicima da se razviju, ako sami cene i uvidaju
  vrednost ucenja i ako poštuju svoje ucenike kao
  licnosti verovatno ce uticati na njih i izvan
  granica razreda i onoga što se u školi uci.