Standardi i kompresovanje podataka

1
Standardi i kompresovanje podataka

• Aleksandar Kraupa

2
Standard se može definisati kao

• Nivo ili stepen kvaliteta koji se smatra za
  ispravan ili prihvatljiv.
• Prihvacena mera ili nivo koji se koristi u svrhe
  poredenja.
• Nešto što je utvrdeno kao pravilo za merenje
  težine, vrednosti, cistoce, itd.
• Nešto što je utvrdeno, poznato, ili se cesto
  koristi.
• (Longman Dictionary of Contemporary English)

3

• Pravno pravilo
• pravilo kao sinonim za normu ili zapovesti
  je u izvesnim analitickim teorijama omiljeni
  termin, dok ga druge struje uzimaju kao osnovni
  termin i koriste bilo termine uputstva ili
  termin norma.
• Pravila kao vrsta dele se izmedu preskriptivnih
  pravila (norme uputstva, naredbe) i
  konstitutivnih pravila (eidetskih, koje se
  odnose na suštinu, teorijskih, koje otkrivaju
  prinudni poredak) prema prirodi i funkciji.
• Govori se takode o pravilima na opisni nacin kao
  regulatorima prirode ili fizickih i/ili
  društvenih fenomena (npr. pravila ili zakoni
  Njutnove fizike ili zakoni Frojdove
  psihoanalize).
• Razlikuje se primarna pravila koja diktiraju
  ponašanje i sekundarna pravila koja a) dodeljuju
  vlasti, b) odnose se na primarna pravila
  oznacavajuci kako se ona identifikuju (rules of
  recognition), kako se menjaju (rules of change),
  kako se primenjuju (rules of adjudication).

4
Standard se može definisati kao

• Nešto što je utvrdeno kao model ili primer od
  strane države, obicajima ili opštim koncezusom
  (kriterijum).
• Nešto što je postavljeno i utvrdeno od strane
  vlasti kao pravilo za meru kolicine, težine,
  dužine, vrednosti ili kvaliteta.
• Struktura koja je napravljena i služi kao osnova
  ili podrška.
• Standard se primenjuje kod svakog definitivnog
  pravila, principa ili mere koje su zvanicno
  postavljene.
• (Encyclopedia Britanica)

5

• Država
• kao institucija je društvena tvorevina složenog
  karaktera, sa takvim funkcijama da se cesto
  indetifikuju sa društvom. Kao instituciju cine je
  brojna, najcešce formalna pravila ( ustav,
  zakoni, uredbe, rešenja ), putem kojih se na
  društveno adekvatan nacin regulišu osnovni
  društveni odnosi i ureduju pojave sa osnovnom
  funkcijom da se zaštiti zajednica od raspada.
  Pored pravila, kao osnovni elementi javljaju se
  subjekti i objekti primene pravila i brojna
  sredstva za primenu pravila.
• Koncenzus
• je obostrana ili uzajmna saglasnost volja.

6

• Obicaj
• je specifican oblik društvene svesti, jer
  nastaje dugotrajnim ponavljanjem istog nacina
  ponašanja, koje vremenom postaje obavezno.
• To je društveni propis, koji nastaje u
  neorganizovanim društvenim zajednicama spontanim
  ponavljanjem odredenog ponašanja, koje postaje
  tradicionalno ponašanje, tj. obicaj.
• Obicaji nastaju u neorganizovanim društvima i
  cesto su najznacajnija pravila ponašanja u tim
  društvima.
• Sankcije koje se primenjuju u društvu za
  nepoštovanje obicaja su, najcešce ,blage, mada je
  u primitivnim zajednicama poznata i teža
  sankcija.

7
Standard se može definisati kao

• Svaka zakonom utvrdena mera, normalna mera,
  merilo zakonska novcana stopa i sl nešto što
  važi kao uzor, obrazac, što je priznato kao
  klasicno.
• (Milan Vujaklija,Leksikon stranih reci i izraza)

8

• Zakon
• je opšte obavezno pravilo ponašanja u društvu
• ima ulogu regulatora društvenih odnosa u okviru
  datog društvenog uredenja
• služi
• za regulisanje društvenih odnosa,
• za uspostavljanje odredenog pravnog poretka,
• za obezbedenje reda.

9
Standard se može definisati kao

• Zakonom, obicajem ili organizaciono-pravnim
  aktom utvrdena mera ili merilo (parametar), opis,
  model ili uzorak po kojem se ocenjuje da li
  predmet ili pojava odstupa od odredene normale.
• (Popularna enciklopedija, BIGZ)

10

• Pravni akt
• je eksplicitni dokument ili sistemskiakt kojim se
  stvaraju pravne norme, odnosno uslovi za primenu
  pravnih normi.
• Ako se, pak, pravni akt posmatra sa formalnog
  stanovišta, tada se uocavaju njegovi elementi
• Organ ili organizacija koji donose pravni akt
• Popstupak po kome se on donosi
• Formalni oblik pravnog akta.
• Pravni akti se dele na opšte i pojedinacne.
• Opšti pravni akti nazivaju se izvorima prava.

11
Standard se može definisati kao

• Tehnicki propis (norma) koji ima za cilj da
  ujednaci
• oblik,
• velicinu,
• kakvocu i
• nacin ispitivanja
• nekog materijala i proizvoda.
• (Mala enciklopedija, Prosveta)

12

• Norma (društvena norma)
• je pravilo koje stvara društvo, i koje
  reguliše društveni život ukoliko je on
  specifican, razlicit od ostale prirode.
• Norma (pravna norma)
• je pravilo o ponašanju ljudi koje je zašticeno
  državnim aparatom za nasilje. To je društveni
  propis koji donosi ili sankcioniše država.

13
Izvor definicije standarda Definicija standarda
Longman Dictionary of Contemporary English Nivo ili stepen kvaliteta koji se smatra za ispravan ili prihvatljiv. Prihvacena mera ili nivo koji se koristi u svrhe poredenja. Nešto što je utvrdeno kao pravilo za merenje težine, vrednosti, cistoce, itd. Nešto što je utvrdeno, poznato, ili se cesto koristi.
Encyclopedia Britanica Nešto što je utvrdeno kao model ili primer od strane vlasti, obicajima ili opštim koncezusom (kriterijum). Nešto što je postavljeno i utvrdeno od strane vlasti kao pravilo za meru kolicine, težine, dužine, vrednosti ili kvaliteta. Struktura koja je napravljena i služi kao osnova ili podrška. Standard se primenjuje kod svakog definitivnog pravila, principa ili mere koje su zvanicno postavljene.
Milan Vujaklija,Leksikon stranih reci i izraza Svaka zakonom utvrdena mera, normalna mera, merilo zakonska novcana stopa i sl nešto što važi kao uzor, obrazac, što je priznato kao klasicno.
Popularna enciklopedija, BIGZ Zakonom, obicajem ili organizaciono-pravnim aktom utvrdena mera ili merilo (parametar), opis, model ili uzorak po kojem se ocenjuje da li predmet ili pojava odstupa od odredene normale.
Mala enciklopedija, Prosveta Tehnicki propis (norma) koji ima za cilj da ujednaci oblik, velicinu, kakvocu i nacin ispitivanja nekog materijala i proizvoda.
14
Standardi u telekomunikacijama
15
Organizacije koje se bave standardizacijom u
telekomunikacijama su

• ETSI evropski standardi

• 3GPP mobilna telefonija, GSM, UMTS

• IETF internet standardi

• ITU osnovna standardizacija

16
ETSI (European Telecommunications Standards
Institute)

• Evropski institut za standardizaciju u
  telekomunikacijama (ETSI) je nezavisna,
  neprofitna organizacija ciji je zadatak da stvori
  standarde u telekomunikacijama.
• Sedište mu je u Sofiji Antipolisu, u
  Francuskoj. ETSI ima clanove iz 55 zemalja, kako
  u Evropi, tako i van nje.

17

• ETSI je odgovoran za standardizaciju
  informacionih i komunikacionih tehnologija u
  Evropi. Pod tim tehnologijama podrazumevaju se
• telekomunikacije
• emitovanje
• i srodne oblasti, kao što su prenos podataka i
  medicinska elektronika.

18
IETF (Internet Engineering Task Force)

• Radna grupa za internet inženjering (IETF) je
  veliko medunarodno udruženje dizajnera mreže,
  operatera, prodavaca i istraživaca koji se bave
  razvojem strukture interneta i pravilnim
  funkcionisanjem interneta. IETF je otvoren za sve
  zainteresovane individue.

19

• IETF je podeljen na nekoliko radnih grupa, koje
  se prema oblasti koju pokrivaju dele na nekoliko
  podrucja
• rutiranje
• transport
• bezbednost
• itd

20
3GPP (3rd Generation Partnership Project)

• Partnerski projekat trece generacije (3GPP) je
  ugovor o saradnji sacinjen decembra 1998. Ovaj
  ugovor o saradnji udružuje nekoliko
  telekomunikacionih standarda poznatih kao
  Organizacioni partneri.

21
3GPP
22
ITU (International Telecommunication Union)

• Medunarodna telekomunikaciona unija (ITU) ima
  sedište u Ženevi, u Švajcarskoj.
• ITU ima tri glavna sektora
• sektor za radiokomunikacije (ITU-R)
• sektor za standardizaciju (ITU-T)
• sektor za razvoj (ITU-D)

23
ITU-T (sektor za standardizaciju)

• ITU-T je osnovan 1. marta 1993. i zamenio je
  prethodni Medunarodni komitet za telegrafiju i
  telefoniju, koji potice još iz 1865.
• Zadatak ovog sektora je da obezbedi
  efikasnost i blagovremenu izradu kvalitetnih
  standarda koji pokrivaju sva polja
  telekomunikacija.
• Javni i privatni sektor saraduju u okviru ITU-T
  za razvoj standarda koji pomažu korisnicima
  telekomunikacija širom sveta.

24
ITU standardi su dati u serijama od A do Z, koje
se bave razlicitim temama
Serija Tema
A Organizacija rada ITU-T Organization of the work of the ITU-T
B Nacini izražavanja Means of expression
C Opšte telekomunikacione statistike General telecommunication statistics
D Opšti principi tarifa General tariff principles
E Telefonska mreža i ISDN Telephone network and ISDN
F Netelefonski komunikacioni servisi Non-telephone telecommunication services
G Sistemi za transmisiju i mediji Transmission systems and media
25
H Transmisija netelefonskih signala transmission of non-telephone signals
I Digitalne mreže integrisanih servisa integrated services digital network
J Transmisija zvucnog programa i telefonskih signala Transmission of sound-programme and television signals
K Zaštita od smetnji Protection against interference
L Konstrukcija, instalacija i zaštita kablova i drugih elemenata spoljne opreme Construction, installation and protection of cables and other elements of outside plant
M Održavanje medunarodnih transmisionih sistema, telefonskih kola, telegrafa i sl. Maintenance international transmission systems, telephone circuits, telegraphy, facsimile and leased circuits
N Održavanje medunarodnih zvucnih programa i televizijskih transmisionih kola N Maintenance international sound-programme and television transmission circuits
O Specifikacija opreme za merenje Specifications of measuring equipment
P Kvalitet telefonske transmisije telephone transmission quality
26
Q Prebacivanje i signalizacija Switching and signalling
R Telefonska transmisija Telegraph transmission
S Oprema terminala telegrafskih servisa Telegraph services terminal equipment
T Oprema terminala i protokoli za telematske servise Terminal equipments and protocols for telematic services
U Telegrafsko prebacivanje Telegraph switching
V Prenos podataka preko telefonske mreže Data communication over the telephone network
X Mreže podataka i komnikacija otvorenih sistema Data networks and open system communication
Z Programski jezici Programming languages
27
Kompresovanje podataka
28
Frejm (frame)

• U telekomunikacijama, frejm je podatak koji se
  transmituje izmedu cvorova u mreži kao jedinica
  koja ima tacnu adresu i neophodne protokolne
  kontrolne informacije. Frejm se uglavnom
  transmituje serijski bit po bit i sadrži prednje
  i zadnje polje koje uokviruje podatak.
• U filmskom i video snimanju i puštanju, frejm je
  pojedinacna slika u sekvenci slika koje se
  snimaju i puštaju.

29

• U kompjuterskoj video displej tehnologiji, frejm
  je slika koja se šalje u uredaje koji služe za
  prikazivanje slika. On se konstantno nadograduje
  i osvežava iz bafera frejma, vrlo dostupnog dela
  video RAM-a.
• U aplikacijama veštacke inteligencije, frejm je
  set podataka koji sadrže informacije o
  pojedinacnim objektima, procesima ili slikama.

30
Oblast u kojoj se definicija primenjuje Definicije frejma
TELEKOMUNIKACIJE U telekomunikacijama, frejm je podatak koji se transmituje izmedu cvorova u mreži kao jedinica koja ima tacnu adresu i neophodne protokolne kontrolne informacije. Frejm se uglavnom transmituje serijski bit po bit i sadrži prednje i zadnje polje koje uokviruje podatak.
FILMSKO I VIDEO SNIMANJE I PUŠTANJE U filmskom i video snimanju i puštanju, frejm je pojedinacna slika u sekvenci slika koje se snimaju i puštaju.
KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA U kompjuterskoj video displej tehnologiji, frejm je slika koja se šalje u uredaje koji služe za prikazivanje slika. On se konstantno nadograduje i osvežava iz bafera frejma, vrlo dostupnog dela video RAM-a.
APLIKACIJE VEŠTACKE INTELIGENCIJE U aplikacijama veštacke inteligencije, frejm je set podataka koji sadrže informacije o pojedinacnim objektima, procesima ili slikama.
31
JPEG (Joint Photographic Experts Group ili Joint
Photography Experts Group)

• Združena grupa eksperata za fotografiju(JPEG)
  je standard za kompresiju slike sa gubitkom.
• JPEG je ISO / IEC grupa eksperata koja razvija
  i održava standarde algoritma za kompresovanje
  kompjuterskih slika. Zajedno sa GIF (Graphic
  Inter-change Format) i PNG (Portable Network
  Graphics Group), JPEG je jedan od formata za
  slike podržan od strane WWW, i uglavnom ima
  ekstenziju .jpg.

32

• JPEG ima primenu kod
• interneta
• digitalne fotografije
• digitalnog bioskopa
• štampanja i skeniranja
• prismotre
• u medicini
• u nauci
• u industriji, itd.

33
MPEG (Moving Pictures Experts Group ili Motion
Pictures Experts Group)

• Grupa eksperata za pokretne slike (MPEG) je
  osnovana 1988. MPEG razvija standarde za
  digitalnu video i audio kompresiju.
• MPEG standardi su razlicite serije od kojih je
  svaka kreirana za razlicitu svrhu.
• MPEG je ISO / ITU standard za video
  kompresovanje sa gubitkom.
• Takode, može da se naziva i MJPEG (pokretni
  JPEG).

34

• Razlicite serije koje je proizveo MPEG su
• MPEG 1 - standard za kompresovanje koji se
  koristi u CD romovima i video CD. Pruža
  rezoluciju 352 x 288 pri 30 fps, sa 24-bitnim
  kolorom i CD kvalitetom zvuka.
• MPEG 2 standard za kompresovanje koji pruža
  kvalitet slike sa rezolucijom od 720 x 480 koja
  se koristi u DVD filmovima. Na tome se zasniva
  DVD i digitalna televizija.
• MPEG 3, kao i MPEG 1 sa audio lejerom 3 se zovu
  još i MP3. To je popularan naziv za standard za
  skidanje muzike.

35

• MPEG 4 standard za multimediju kod fiksnih i
  mobilnih mreža. Podržava širok raspon audio i
  video modova i brzina transmisije.
• MPEG 7 standard za opisivanje i traženje audio
  i vizuelnih sadržaja.
• MPEG 21 standard je multimedijalni radni okvir.

36

• MPEG takode zapocinje i nove standarde, npr
• MPEG A obezbeduje specificni aplikacioni
  standard.
• MPEG B, MPEG C, MPEG D pružaju specificne
  sistemske video i audio standarde.
• MPEG E najnoviji standard, još u razvoju.
  Služice kao podrška multimedijalnim aplikacijama.
  

37

• LITERATURA
• 1 Bjelica, Spasoje, Socijologija,
  D.O.O.Dnevnik izdavacka delatnost, Novi Sad
  1997
• 2 Encyclopedia Britannica, Deluxe Edition, 2002
• 3 Longman Interactive English Dictionary, prvo
  izdanje, Longman Group UK Limited, 1993
• 4 Lukic, V. Radomir, Teorija države i prava, II
  knjiga Teorija prava, Naucna knjiga, Beograd,
  1958
• 5 Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, 1971
• 6 Popovic, Milijan, Prilozi teoriji prava,
  Novinsko izdavacka ustanova Službeni list SRJ,
  Beograd, 1997
• 7 Popularna enciklopedija, BIGZ, Beograd, 1976
• 8 Vujaklija, Milan, Leksikon stranih reci i
  izraza, Prosveta, Beograd, 1980
• 9 Vukadinovic, Gordana, Izbor tekstova iz
  teorije prava, trece dopunjeno izdanje, NIP Novi
  svet, Priština, 1996
• 10 http// whatis.techtarget.com/
• 11 http//www.3gpp.org/
• 12 http//www.etsi.org/
• 13 http//www.ietf.org/
• 14 http//www.itu.int/home/index.html

38
Hvala na pažnji