Inkluzija na osnovno

1
Inkluzija na osnovnoškolskom uzrastuPROCENA
OMETENOG DETETA

• Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama
• PEDAGOŠKI FAKULTET
• JAGODINA
• 2007/08

2
Koristi inkluzivnog procesa

• Za decu sa razvojnim ometenostima
• Uspeh u školi se zasniva na ocuvanim
  sposobnostima deteta
• Podstice se razvoj osecanja sigurnosti,
  zadovoljstva i samopoštovanja
• Razvoj sposobnosti komunikacije izražavanje
  svojih potreba, želja, namera
• Razvoj osetljivosti za potrebe drugih
• Bolja emocionalna kontrola i socijalizacija

3
Koristi inkluzivnog procesa

• Za decu bez ometenosti
• Prihvatanje razlicitosti kao normalnosti
• Razvoj vrednosnog sistema zasnovan na pozitivnom
  iskustvu sa decom sa posebnim potrebama
• Razvoj osetljivosti za potrebe drugih
• Razvoj saradnje i solidarnosti u decjem kolektivu
  

4
Koristi inkluzivnog procesa

• Za roditelje dece ometene u razvoju
• Upoznavanje sa otkrivenim mogucnostima sopstvne
  dece
• Sticanje veština podsticanja decjeg razvoja
• Pozitivno iskustvo sa postignucem deteta u školi
• Razvijanje realisticnih stavova prema detetu i
  njegovim mogucnostima
• Razvijanje realnih ciljeva u pogledu buducnosti
  deteta

5
Koristi inkluzivnog procesa

• Za roditelje dece bez ometenosti
• Razvijanje pozitivnih stavova prema zajednickom
  školovanju sve dece
• Za ucitelje
• Razvijanje uspešnosti u obrazovanju dece ometene
  u razvoju
• Razvijanje pozitivnih stavova prema deci sa
  posebnim potrebama i njihovim roditeljima
• Stvaranje pozitivne atmosfere u razredu
• Razvijanje spremnosti za usvajanje novih metoda
  rada

6

• Procena ometenog deteta

7
Procena ometenog deteta

• Procenjivacki tim ucitelj, psiholog, pedagog,
  roditelj
• Zadatak tima
• 1. u kojoj je meri razvoj deteta pod uticajem
  osnovne teškoce, a koliko pod uticajem socijalnih
  faktora (porodica, škola, vršnjaci)
• 2. koje su sposobnosti kod deteta ocuvane i
  razvijene, ili bi ih bilo moguce razviti
  odgovarajucim programima

8
Procena ometenog deteta

• Osnovu procene cine
• Podaci dobijeni od roditelja i lekara koji su
  pratili dete
• Postignuca na testovima-psiholog i pedagog
• Opažanja ucitelja o ponašanju deteta
  (prilagodenost, primerenost emocionalnih reakcija
  situacijama, obrazovno postignuce, motivacija,
  odnos sa vršnjacima i uciteljem)

9
Testiranje deteta ometenog u razvoju

• Brojna testiranja cine dete preosetljivim na
  isto, i ono pruža otpor...
• Podsecaju ga da nešto ne zna, ne može, da je
  sporije od drugih
• Ne ponavaljati iste testove
• Procena intelektualnih sposobnosti ne sme biti
  jedini osnov za pravljenje individualnih programa
  podsticanja dece

10
Procena ometenog deteta

• Procena saznajnih mogucnosti
• Razumeti jednu razvojnu teškocu znaci
  razumeti njeno mesto u decjoj licnosti u celini
• To je moguce postici integracijom svih podataka u
  celini, o svim aspektima razvoja
• Bine-Simonova skala zbirni rezultat najcešce
  nije odraz stvarne mogucnosti deteta, vec je
  inteligencija deteta potcenjena, usled teškoca u
  komunikaciji sa detetaom i njegove anksioznosti
  za zadatke koje ne razume
• Najbolji rezultati na subtestovima mogu biti
  reprezent ocuvanih sposobnosti, orijentir za IOP
  

11
Procena ometenog deteta

• Procena ponašanja deteta tokom testiranja (od
  ulaska u prostoriju, preko odnosa prema
  ispitivacu, rekacija na uspeh i neuspeh)
• Procena obrazovnog postignuca
• Motivacija za ucenje
• Svest o znacaju psihosocijalne podrške zasnovane
  na ocuvanim potencijalima detea
• Procena posmatranjem ponašanja i igre
  (svakodnevne aktivnosti deteta u školi, kod kuce
  i u igri) podaci o interesovanjima, pažnji,
  emocionalnim karakteristikama

12
Procena ometenog deteta

• Procena nivoa socijalnog postignuca
• Socijalni razvoj ometenog deteta je najcešce
  usporen i ispod nivoa intelektualnog razvoja
• Uzrok zastoja socijalnog razvoja je nedostatak
  socijalnih iskustava
• Sposobnosti (intelektualne, socijalne,
  psihomotorne) se mogu razviti samo kroz aktivnost
  koja ih razvija, ako postoji organska osnova za
  njihov razvoj

13
Procena ometenog deteta

• Integracija podataka o ometenom detetu
• Uspešan razvoj deteta ne zavisi samo od
  razvijenosti saznajnih sposobnosti
• Emocionalna ravnoteža i socijalna integracija su
  nužni uslovi da bi se oslobodio i iskoristio
  raspoloživi intelektualni potencijal
• Tek tada je moguce razvijati individualne
  programe za razvoj saznajnih funkcija i
  motivaciju za aktivnosti koje podržavaju deci
  razvoj u celini

14
Priprema ometenog deteta za polazak u školu i
period prilagodavanja
15
Kada je u interesu ometenog deteta da ide u
redovnu školu?

• Ako je dete dobro pripremljeno za školu
• Ako je škola dobro pripremljena za dete
• Prilikom procene koristi-interesa deteta za upis
  u redovnu školu, treba uzeti u obzir
• Vrstu i težinu ometenosti
• Posledice ometenosti po intelektualni,
  emocionalni, socijalni i fizicki razvoj deteta
• Porodicnu situaciju
• Spremnost škole da prihvati dete stvovsko
  vrednosne orijentacije ucitelja, pripremljenost
  da ostvare vaspitno obrazovne ciljeve za dete,
  prilagodenost prostora, nastavnih sredstava

16
Šta raditi sa decom koja imaju teže oblike
ometenosti?

• Deca koja teško verbalno komuniciraju, asocijalno
  ponašanje, emocionalne teškoce, teža oštecenja
  govorne funkcije
• Za njih nema specijalnih škola
• Moguca rešenja
• Odlaganje polaska u školu za godinu dana, sa
  definisanim programom pripreme i ukljucivanjem
  roditelja
• Ukljucivanje deteta u razvojne grupe u samoj
  školi, uz rad defektologa ili drugih strucnjaka

17
Kada je u interesu ometenog deteta da ide u
redovnu školu?

• Vrsta i stepen razvojne ometenosti manje uticu na
  prihvacenost deteta nego cinjenica da ucitelj ne
  ume da uspostavi uspešan odnos sa detetom (ne
  ostavaruje ni minimum obrazovnih ciljeva, nema
  kontrolu nad detetovim ponašanjem)
• Na primer, teška ometenost (Down sindrom) se
  lakše prihvata nego hiperaktivnost, koja može
  biti prolaznog kaaraktera

18
Šta škola ocekuje od deteta?

• Uslove za obavljanje vaspitno obrazovne
  delatnosti, a kod ometene dece postoji niz
  vaspitnih teškoca
• brže se zamaraju, teže prihvataju obaveze
• Manje osetljiva na potebe drugih, jer nemaju
  socijalnih iskustava
• Nedovoljno uspostavljene navike (odevanje,
  higijenske navike)

19
Šta škola ocekuje od deteta?

• Brzinu i redosled u usvajanju znanja
• Dete ometeno u razvoju ne može da prati istim
  tempom, što kod njega stvara osecanje manje
  vrednosti, odnosno smanjenu motivaciju u
  obrazovanje (izuzetak su slepa i invalidna deca)

20
Priprema roditelja

• Psiholog/pedagog prave plan pripreme i procenjuju
  koliko se mogu osloniti na roditelje, ponekad je
  i njima potebna podrška
• Razvijanje motivacije roditelja
• Proceniti da li roditelj može da ispuni
  ocekivanja koja pred njega postavlja tim
• Realnost roditelja
• potcenjivanje mogucnosti svog deteta (nemaju uvid
  u ocuvane kapaciteet, pa ništa ni ne cine da ih
  razvijaju) ili precenjvianje mogucnsoti deteta,
  što može dovesti do regresije deteta (reaguje
  otporom, povlacenjem ili destrukcijom)

21
Priprema ucitelja

• Stavovsko vrednosne orijentacije od empatickog
  prihvatanja do kategorickog odbijanja
• Profesionalni izazov i nacin sipljavanja
  kreativnosti u radu

22
Period adaptacije na školu

• Podrška treba da bude pružena neupadljivo, da
  dete ne bi bilo dodatno obeleženo
• Formiranje tima za dete ucitelj, roditelj,
  psiholog/pedagog
• Strucni saradnik prirpema dosije ucenika i IOP, a
  tim treba da ga usvoji
• Sastaju se jednom nedeljno, pa jednom mesecno
  podaci o uspehu, realiziji palna i merama za
  naredni period

23
Dosije za pracenje razvoja ucenika

• Sadrži podatke dobijene od razlicitih službi i
  pojedinaca
• Vrsta is tepen ometenosti
• Procena deteta od strane roditelja
• Procena deteta od strane ucitelja
• (motivacija, karaktersitike ucenika od znacaja za
  usepšeno školvoanje, odnos prema vršnjacima,
  procena potreba škole, postavljeni i ostvareni
  vaspitno obrauovni scilejvi

24
Sistematsko posmatranje u periodu adaptacije

• Osnova za razuemvanje detta
• Za podmoc detetu
• Skala za procenu ponašanja deteta u periodu
  prilagodavanja-u cenbtru su zainteresovanost
  deteta , reakdije na uspeh i neuspeh, pri cemu je
  najgora ravnodušnost deteta

25
Skala za procenu razvoja ucenika na ranom
školskom uzrastu

• Procena sve dece u odeljenju
• Skala za procenu dece na 10 osobina
• Pomaže u otkrivanju ocuvanih potencijala ometenog
  deteta
• Mogu se otkriti i druga deca kojoj je potrebna
  pomoc, a nisu oznacena kao ometena nesigunra,
  uznemirena, placljiva, povlace se
• Ucitelji ih retko otkrivaju kao decu kojoj je
  potrbna pomoc jer su vrlo mirna i tiha

26
Skala za procenu razvoja ucenika na ranom
školskom uzrastu

• Intelektualno podrucje
• Radoznalost
• Organizovanost pažnje
• Emocionalno podrucje
• Emocionalna stabilnost (uzmeirnost i strah)
• Agresivnost
• Socijalno podrucje
• Prihvatanje od vršanjaka
• Prihvatanje radnih obaveza
• Korektnost u igri-osetljivost na potrebe drugih
• Psihmotorno poducje
• Snaga i spretnost
• Fina mtorika (uskladenost i koordinacija pokreta)

27
(No Transcript)
28
(No Transcript)
29
(No Transcript)