OSNOVNE METODE NAUCNOG MI

1
OSNOVNE METODE NAUCNOG MIŠLJENJA
2

• ANALIZA
• SINTEZA
• APSTRAKCIJA
• KONKRETIZACIJA
• GENERALIZACIJA
• SPECIJALIZACIJA
• INDUKCIJA
• DEDUKCIJA

3
Z A Š T O ?

• Nema širokog druma koji vodi u nauku, i samo
  oni koji se ne plaše umora pri veranju njenim
  strmim stazama, imaju izgleda da ce se popeti na
  njene svetle visove.
• Karl Marx

4
Z A Š T O ?

• Plesni koraci u nauci ili pravila igre
• Olakšavaju rad na otkrivanju istine.
• Metod sam po sebi ne vodi saznanju.
• Nikad se ne može bez metode, a nekada se mora
  protiv metode. Ð. Šušnjic

5
ZAJEDNICKA SVOJSTVA

1. Predmet im je složena celina
2. Osnovne i najopštije
3. Meduzavisne i med. prožete
4. Pomocu njih sticemo naucno saznanje
5. Svaka ima norme i procedure
6. Visok stepen upotrebljivosti
7. Nemaju isti status u procesu istraživanja
8. NE omogucavaju isti stepen istinitosti saznanja

6
PODELA

• Prema predmetu istraživanja
• a) EKSPERIMENTALNE analiza, sinteza,
  apstrakcija, konkretizacija, indukcija
• b) NEEKSPERIMENTALNE dedukcija i
  generalizacija
• Prema svojstvima primene
• a) ANALITICKE analiza, apstrakcija,
  specifikacija, dedukcija
• b) SINTETICKE sinteza, konkretizacija,
  generalizacija, indukcija
• Prema pripadnosti logickim pravcima
• a) Formalno logicke
• b) Dijalekticke

7
ANALIZA
8
POJAM

• Analiza podrazumeva rastavljanje predmeta
  istraživanja na njegove sastavne delove.
• Rastavljanje može biti fizicko i duhovno-misaono
• Opšti predmet UVEK složena celina (najmanje 2
  dela)

9

• PREMA PREDMETU ISTRAŽIVANJA
• Potpuna (totalna)
• Parcijalna (sekvencijalna)
• - Analiza sadržaja
• - Strukturalna analiza
• - Funkcionalna analiza
• - Komparativna analiza
• - Geneticka analiza
• - Kauzalna analiza
• - Strukturalno-funkcionalna analiza
• - Faktorska analiza

10

• Prema bitnim svojstvima
• a) DESKRIPTIVNA -
• reproduktivna
• b) EKSPLIKATIVNA
• produktivna

11
FAZE

• 1. Identifikacija predmeta istraživanja kao
  složene celine DEF.
• 2. Izbor radnji i sredstava za analizu
• 3. Misaono ili fizicko rastavljanje
• 4. Konstatovanje cinilaca predmeta koji
  analiziramo
• 5. Konsatovanje odnosa medu ciniocima
• 6. Kvalifikacija i evidentiranje i
  konstruisanje naucnog saznanja

12
SINTEZA
13
POJAM

• Sinteza je shvatanje složenih celina preko
  njihovih pojedinacnih delova, njihovim spajanjem,
  tj. stavljanjem u razne moguce veze i odnose.
• - cinioci nova celina
• - analiza cinioci nova celina
• postojeca
  celina
• izmenjena
  celina

14
PREDMET

• Analizi i sintezi zajednicki je opšti predmet
  složeni predmeti.
• Ne može svako pojedinacno da postane neposredan
  deo bilo koje složene celine!
• - problem babe i žabe
• Sinteza može biti misaona i fizicka

15
APSTRAKCIJA
16
POJAM

• Apstrakcija je postupak kojim od niza cinilaca,
  ostavljajuci po strani njihove specificne
  elemente, a zadržavajuci samo ono što im je
  zajednicko, formiramo pojam.
• Predmet apstrakcije opšte u posebnom i posebno u
  opštem kao moguca izdvojena celina.
• APSTRAHOVANJE misaoni postupak kome prethodi
  analiza

17
PRIMER

• - publikacija
• - novine
• - Politika
• - Politika od
  12.10.2008.
• - moj primerak
  Politike
• od
  12.10.2008.

18
PRIMER

• - gradnja
• - gradnja sigurnih objekata
• - gradnja funkcionalnih objekata
• - kreativnost
• - inovativnost
• - korišcenje prostora
• - elegantno rešenje graditeljskih problema
• - stvaranje emocije kod graditelja, stanovnika,
  vlasnika, prolaznika...
• ARHITEKTURA

19
KONKRETIZACIJA
20
POJAM

• Konkretizacija je proces suprotan apstrakciji.
  Ona predstavlja odredivanje, determinaciju opšteg
  uz pomoc posebnih odredaba.
• Apstrakcija je misaono udaljavanje od realnog, a
  konkretizacija je približavanje stvarnom i
  realnom.
• Predmet odnos opšteg, posebnog, pojedinacnog
  polazeci od najopštijeg.

21
POSTUPAK

• Konstatovanje apstraktnog pojma
• COVEK
• 2. Dodavanje jedne ili više oznaka,
  približavanje konkretnom
• MUŠKARAC
• MLADIC
• STUDENT

22
SPECIJALIZACIJA
23
POJAM

• Specijalizacija je shvatanje posebnog u opštem
  preko posebnog.
• Specijalizacija pojma se sastoji u shvatanju
  posebnih predmeta odredene opšte grupe predmeta,
  tj. u shvatanju clanova skupa i reda ili posebnih
  odredaba opšteg predmeta.
• Predmet specijalizacije fizicki i misaoni
  predmeti i pojave

24
VRSTE

• KLASIFIKACIJA
• Specijalizacija pojma tako što se klasa ili
  opšti pojam rašclanjava i razvrstava po odredenom
  kriterijumu.
• DIHOTOMIJA
• Specijalizacija pojma na jedan pozitivan i
  njemu protivrecan, negativan pojam.

25
PRIMER

• Klasifikacija politickih partija prema
  orjentaciji
• a) KONZERVATIVNE
• b) REFORMSKE
• c) RADIKALNE
• a) LEVICA
• b) CENTAR
• c) DESNICA

26
PRIMER

• Dihotomija
• saradnja/konflikt
• stabilnost/promena
• civilno društvo/država
• mir/rat
• Antiteticki parovi
• sloboda/nesloboda
• pravda/nepravda
• istina/neistina

• COVEK
• MUŠKARAC
• ŽENA

27
GENERALIZACIJA
28
POJAM

• Generalizacija je sinteticka osnovna metoda kojom
  se saznaje opšte na osnovu pojedinacnog i
  konkretnog.
• Generalizacijom se formiraju opšti stavovi na
  osnovu pojedinacnih.
• ISKLJUCIVO misaono uopštavanje.
• TEORIJSKA METODA

29
METODSKE OSNOVE

• POIMANJE
• spajanje, povezivanje i stavljanje u odnos
  razne odredbe jednog predmeta koji se pojmom
  zamišlja i terminom iskazuje.
• INDUKCIJA
• izvodenje opštih stavova iz posebnih i
  pojedinacnih.

30
DEDUKCIJA
31
POJAM

• Dedukcija je postupak kojim se na osnovu opšteg
  zakonskog saznanja sticu posebna saznanja sa
  neuporedivo vecim stepenom izvesnosti i
  pouzdanosti.
• Jedina pouzdana metoda saznanja.
• Osnovni problem Kako sa sigurnošcu možemo znati
  da je opšti zakon istinit?

32
VRSTE

1. NEPOSREDNA ciji je predmet jedinstvo razlicitih
   i protivrecnih odredaba ili veza data jednim
   sudom, iz koga se neposredno izvodi drugi sud
2. POSREDNA ciji je predmet jedinstvo tri ili više
   predmeta, od kojih je odnos prva dva poznat, dat
   u premisama, a treci odnos se zakljucuje
   posredstvom prva dva - silogizam

33
INDUKCIJA
34
POJAM

• Indukcija je jedina metoda koja omogucava
  neposredno saznanje o empirijskom, realnom,
  konkretnom. Ona podrazumeva izvodenje opšteg
  stava iz više posebnih stavova.
• Indukcijom izvodimo opšti sud, odnosno
  zakljucujemo o celom predmetu, ili o potpuno ili
  gotovo celoj vrsti ili klasifikaciji predmeta.

35
VRSTE

• POTPUNA INDUKCIJA
• Kada na osnovu svih slucajeva ili clanova neke
  grupe utvrdujemo univerzalan stav. SAVRŠENA
• NEPOTPUNA INDUKCIJA
• Na osnovu poznavanja samo izvesnog, manjeg ili
  veceg broja osobina predmeta utvrdujemo
  univerzalana stav.

36
LOGICKI PROBLEM INDUKCIJE

• NA OSNOVU CEGA JE MOGUCNO ZNANJEM SADAŠNJIH I
  DATIH PODATAKA DONETI ZAKLJUCAK O ONOME ŠTO NIJE
  DATO?
• Kako potvrditi realno postojanje izvan prisutnog
  svedocanstva naših cula ili van podataka našeg
  pamcenja? Hjum

37
OPRAVDANJA INDUKCIJE

• Opravdanje generalizacijom induktivno
  opravdanje indukcije
• Opravdanje dedukcijom
• induktivni skok, koji se deduktivno
  dokazuje
• - uvodenje opštih principa, aksioma
  buducnost je slicna prošlosti, opšti princip
  uzrocnosti, princip prostorno-vremenske
  homogenosti i sl.
• Intuitivno opravdanje indukcije
• Psihološko opravdanje navika, iskustvo
• Pragmaticne odbrane uspeh u praksi je dovoljno
  opravdanje za indukciju