GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI

1
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
PREDAVANJE 2 Prof. dr Jovo Jednak
2
Elementi privrednog sistema

• 1. Inputi i autputi u privredi.
• 2. Privredni (tržišni) subjekti.
• 3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu.
• 4. Institucije privrednog sistema.

3
1. Inputi u privredi

• INPUTI su robe i usluge koje koriste preduzeca u
  procesima proizvodnje. Privreda koristi postojecu
  tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi
  autpute.
• Inputi su cinioci proizvodnje, a to su zemlja,
  rad i kapital.

4
1. Inputi u privredi

• Primer
• Zamislite da ste gladni i da teško možete
  pratiti predavanja.
• Ako imate novac, odlazite u piceriju i
  narucujete picu.
• Testo, šunka, pecutke, sir i razni zacini,
  elektricna pecnica i živi rad coveka (kuvara),
  odnosno njegovo znanje u spremanju pice su
  inputi, a pica je autput.
• Posle konzumiranja nastavljate da pratite
  predavanja, usput ste naucili šta su inputi, a
  šta su autputi.

5
Autputi u privredi

• AUTPUTI su razlicite proizvodne robe i usluge
  (dobra) koje se ili troše ili upotrebljavaju za
  dalju proizvodnju kao inputi.
• (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao input u
  prehrambenoj industriji za više od 100
  proizvoda).
• Autputi i proizvodnja su sinonimi.

6
2. Privredni (tržišni) subjekti.

• Potrošaci ne mogu sami da odreduju šta ce se
  proizvoditi od dobara i usluga.
• Tražnja potrošaca se uskladuje s ponudom dobara
  od strane preduzeca. Dakle, odluke preduzeca su
  uslovljene troškovima i cenama roba i usluga,
  odnosno ponudom, i zajedno s tražnjom potrošaca
  (njihovim dohotkom i cenama roba i usluga)
  odreduju šta ce se proizvoditi.
• Tržište pomiruje interese potrošaca i
  proizvodaca s tehnološkim mogucnostima.

7
2. Privredni (tržišni) subjekti.

• Pored stanovništva (domacinstava) i preduzeca,
  bitno je funkcionisanje finansijskog tržišta
  (banke, berze i druge finansijske institucije) i
  države.
• Banke su finansijsko-kreditne ustanove preko
  kojih cirkulišu novcana sredstva potrebna za
  normalno funkcionisanje privrede. Posebno su
  znacajne berze kao jedan od oblika funkcionisanja
  finansijskog tržišta, jer obezbeduju
  najpovoljniju alokaciju resursa.
• Država, kao privredni subjekt, obezbeduje
  politicku i pravnu vlast, usmerava i kontroliše
  tokove roba, usluga i novca radi postizanja
  opštih interesa društva, odnosno funkcionisanja
  privrednog sistema.

8
Medusobno delovanje privrednih subjekata
prikazuje shema

9
3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu

• Osnovne ekonomske aktivnosti u privrednom životu
  svakog društva odvijaju se u proizvodnji,
  raspodeli, razmeni i potrošnji.
• Centralno mesto zauzima proizvodnja namenjena
  potrošacima.

10
3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu

• Proizvodna preduzeca proizvode robe i usluge i to
  je njihova osnovna delatnost, mada mogu biti
  angažovana u prometu svojih proizvoda ili
  trgovini drugih roba i usluga.
• Finansijska preduzeca, kao što su banke, berze,
  dilersko-brokerska preduzeca, finansijski,
  investicioni, penzioni i drugi fondovi,
  osiguravajuca društva i druge institucije,
  obavljaju finansijske aktivnosti koje se odnodse
  na monetarnu privredu. Ove aktivnosti se odnose
  na poslove sa novcem i kapitalom.

11
3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu

• Investicione aktivnosti su posebna vrsta
  aktivnosti na tržištu novca i kapitala radi
  prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti,
  da bi se, kroz povecanje proizvodnje, imala
  višestruka korist u buducnosti.
• Razmena roba, novcanog kapitala, tehnologije,
  znanja, informacija i drugog odvija se ne samo na
  unutrašnjem, vec i na spoljnom (ino) tržištu što
  podrazumeva aktivnosti vezane za bilans tekucih
  i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje sa
  inostranstvom.

12
3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu

• Pored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji i
  niz drugih
• aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka,
  formiranje cena,
• politiku zapošljavanja i problem nezaposlenosti,
• akumulaciju, odnosno, štednju,
• velicinu zaliha,
• deviznih rezervi,
• kolicinu izvezenih i uvezenih roba, usluga,
  tehnologije itd.

13
4. Institucije privrednog sistema

• Klasican primer ekonomske institucije je tržište.
• Planiranje je sastavni deo strategije preduzeca i
  drugih privrednih subjekata u okviru koga se
  prognozira, odnosno predvidja alokacija
  resursa-inputa na razlicite korisnike da bi se
  dostigao najviši stepen efikasnosti
  privredjivanja.
• Svojinski odnosi, odnosno svojina (privatna,
  državna, mešovita i sl.) je institucija koja
  odredjuje nacin korišcenja,upotrebe i
  raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i
  dr.

14
Osnovna pitanja ekonomije

• Šta ce proizvoditi i u kojim kolicinama?
• 2. Kako ce se dobra proizvoditi?
• 3. Za koga ce se dobra proizvoditi?

15
Granica proizvodnih mogucnosti

• Svaka privreda raspolaže s odredenom kolicinom
  rada, tehnološkog znanja, fabrika, alata, zemlje,
  vodenog potencijala i prirodnih resursa.
• Odluka o tome šta ce se i kako proizvoditi
  pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati
  resurse izmedu razlicitih mogucih dobara. Drugim
  recima koliko zemlje ce se koristiti za gajenje
  pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture
  ili koliko raspoloživih resursa za stanove i sl.

16
Granica proizvodnih mogucnosti

• Pretpostavka je da se proizvode dva materijalna
  dobra i da je to alociranje raspoloživih resursa.
  
• Pretpostavimo da privreda proizvodi automobile i
  hranu.

17
Granica proizvodnih mogucnosti

Alternativne mogucnosti proizvodnje Alternativne mogucnosti proizvodnje Alternativne mogucnosti proizvodnje
Mogucnosti Hrana (hiljade tona) Automobili (hiljade tona)
A 0 150
B 1 140
C 2 120
D 3 90
E 4 50
F 5 0
18
Granica proizvodnih mogucnosti

19
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
20
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
21
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
D
Neefikasna tacka
Kolicina automobila
0
600
700
1000
22
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIOPORTUNITETNI
TROŠAK
Kolicina racunara
200 racunara / 100 automobila 2 racunara za 1
automobil
100 automobila
3000
A
2200
B
2000
-200 racunara
Kolicina automobila
0
600
700
1000
23
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIOPORTUNITETNI
TROŠAK
Kolicina racunara
Trošak 100 automobila 200racunara
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
24
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIEKONOMSKI RAST
Kolicina racunara
Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih
mogucnosti
4000
3000
3000
Kolicina automobila
0
1000
1300
25
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIEKONOMSKI RAST
Kolicina racunara
4000
B
3000
3000
2900
A
2000
Kolicina automobila
0
1000
1300
700
850
26
PPF i granicna stopa tansformacije

• PPF ima negativan nagib.
• Da bi se efikasno proizvela dodatna kolicina
  hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje
  automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U
  ovom slucaju rec je o granicnoj stopi
  transformacije (MRT) automobila hranom.
• MRT meri koliko se automobila moralo odreci da
  bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane.

27
PPF i granicna stopa tansformacije

• Pomerajuci se niz granicu proizvodnih mogucnosti,
  povecava se i MRT.
• kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje
  automobila, produktivnost rada i kapitala raste u
  proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i
  kapitala u proizvodnji hrane pada.
• U tacki C produktivnosti su jednake, te je tu MRT
  jednaka 1. Naime, u tacki C', MRT jednaka je 1,
  jer se trebamo odreci jedne jedinice u
  proizvodnji automobila, da bismo proizveli
  dodatnu jedinicu hrane.

28
PPF i granicna stopa tansformacije
29
PPF i granicna stopa tansformacije

• Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera
  granicnog troška proizvodnje hrane (MCH) i
  granicnog troška proizvodnje automobila (MCA)
  nizak.
• Nagib PPF meri granicni trošak proizvodnje drugog
  dobra. Prema tome, u svakoj tacki niz granicu
  proizvodnih mogucnosti (B, C', CD', DE) važi
  sledeca relacija
• MRT MCA/ MCH

30
PPF i efikasnost privreda

• Dobra moraju biti proizvedena u onim kolicinama
  koje ce potrošaci biti volji da kupe.
• MRS koja nam govori koju kolicinu jednog dobra je
  potrošac voljan žrtvovati da bi dobio više drugog
  dobra.

31
PPF i efikasnost privreda

• U našem slucaju granicna stopa supstitucije hrane
  za automobile jeste kolicina automobila koju su
  pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne
  jedinice hrane.
• U isto vreme granicna stopa substitucije meri
  trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u
  uslovima smanjenja proizvodnje automobila.

32
PPF i efikasnost privreda

• Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca
  važi sledeca relacija
• MRS MRT.

33
PPF i efikasnost privreda
34
Granica proizvodnih mogucnosti, ekonomski rast i
granicna stopa sustitucije.
(a) Siromašna zemlja
(b) Razvijena zemlja
35
Granica proizvodnih mogucnosti, ekonomski rast i
granicna stopa sustitucije.
(a)Pre investiranja
(b) Nakon investiranja
36
Oportunitetni trošak

• Izgubljena mogucnost za drugim dobrom, zato što
  smo se odlucili da prvo (ne možemo jedno i
  drugo), zove se oportunitetni trošak.
• Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit
  alternativne upotrebe resursa-inputa.

37
Oportunitetni trošak
38
Opadajuci prinosi
39
Opadajuci prinosi
Ucinak tehnologije naspram zakona opadajucih
pinosa
40
Produktivnost rada

• Prosecan proizvod koji pokazuje obim i kolilicinu
  proizvodnje po jedinici inputa rada.

41
Produktivnost rada

• Produktivnost rada se povecava po osnovu
• rasta fonda kapitala ili
• tehnoloških promena.
• Veza izmedu produktivnosti rada i životnog
  standarda.

42
HVALA NA PAŽNJI !