MIKROEKONOMIJA

1
MIKROEKONOMIJA

• PREDAVANJA 1
• Prof.dr Jovo Jednak

Viša poslovna škola Novi Sad
2
ŠTA JE EKONOMIJA?

• EKONOMIJA je nauka koja se bavi proucavanjem
  ljudskih potreba i želja, njihovim
  koordiniranjem, mehanizmom donošenja odluka,
  društvenim obicajima, te politickim odnosima u
  društvu.

3
ŠTA PROUCAVA EKONOMIJA?

• Ekonomija proucava kako društva koriste oskudne
  resurse da bi proizvela korisne robe i usluge
  (dobra) raspodelila ih medu razlicitim ljudima.
• EKONOMIJA je nauka IZBORA.

4
(No Transcript)
5
(No Transcript)
6
EKONOMIJA

• Ekonomska analiza je podeljena u dve celine
• makroekonomsku analizu i
• mikroekonomsku analizu.
• MAKROEKONOMIJA se bavi proucavanjem ekonomije kao
  cjeline.
• Ona se bavi problemima
• inflacije, nezaposlenosti, poslovnih ciklusa,
  ekonomskog rasta, platnog bilansa, investicijama
  itd.

7
EKONOMIJA

• MIKROEKONOMIJA se bavi proucavanjem individualnog
  izbora i istražuje koje ekonomske snage uticu na
  taj izbor.
• Kolicina proizvodnje (proizvod i/ili usluga)
  jednog preduzeca.
• Cena pojedinacnog proizvoda ili usluge.
• Dohodak pojedinca ili domacinstva.
• Zaposlenost pojedinca i sektora.

8
MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA

• MAKROEKONOMIJA i MIKROEKONOMIJA su medusobno
  povezane, uticu jedna na drugu.
• Ne postoji oštro ogranicenje.
• Neka preduzeca ostvaruju vece i bolje rezultate
  nego pojedine zemlje.

9
POZITIVNA I NORAMATIVNA EKONOMIJA

• Kako bi se izvršilo razgranicenje izmedu
  subjektivne i objektivne analize, ekonomisti dele
  ekonomiju na
• Pozitivnu ekonomiju
• Normativnu ekonomiju.

10
POZITIVNA EKONOMIJA

• Pozitivna ekonomija proucavanje šta je i kako
  funkcioniše ekonomija.
• Cilj ove ekonomije da prouci kako društvo stvara
  odluke o potrošnji, proizvodnji, raspodeli i
  razmeni roba i usluga.
• Istovremeno objašnjava i zašto privreda radi tako
  kako radi, a dopušta i predvidanja o tome kako
  privreda reaguje na promene.
• (Tvrdnje koje pokušavaju da opišu svet kakav
  jeste )

11
NORAMATIVNA EKONOMIJA

• Normativna ekonomija proucava koji bi to
  ciljevi ekonomije trebali biti.
• Zasnovana na licnom proracunu mišljenja.
• (Tvrdnje koje pokušavaju da objasne kakav svet
  treba da bude.)

12
Pozitivna ekonomija
13
Normativna ekonomija
14
EKONOMSKI MODELI

• Ekonomski model predstavlja pojednostavljenu
  sliku stvarnosti i istovremeno logican skup
  pretpostavki pogodan za svrhu analize.
• Matematicki prikaz odnosa izmedu dvije ili više
  varijabli (varijablja je stepen ili mera promjena
  u vremenu ili opažanjima).
• U ekonomskim modelima razlikujemo
• ENDOGENE i
• EGZOGENE varijable.
• ENDOGENE varijable proizilaze iz samog modela,
  njim su odredene i predstavljaju njegove izlazne
  elemente. (prikazane na kordinatama - osama
  grafikona)
• EGZOGENE varijable su promenljive koje se unose u
  model. (mere fiskalne i monetarne politike, cena
  nafte, investiciona klima...)

15
EKONOMSKI MODELI
EGZOGENE VARIJABLE
ENDOGENE VARIJABLE
EKONOMSKI MODEL
16
GRAFIKONI, KRIVE I JEDNACINE

• Šta je dijagram?
• Graficki prikaz koji pokazuje kako se dva ili
  više skupova podataka ili varijabli odnose jedan
  prema drugome.
• Pregledni prikaz nekog ekonomskog problema.

17
Od tabele do grafikona (dijagrama)

Cijena (P)
60
Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X
  Cena proizvoda X Kolicina proizvoda
A 60 8
B 50 10
C 40 12
D 30 14
E 20 16
50
40
30
20
10
0
2 4 6 8 10 12 14 16
Kolicina (Q)
18
Odnos izmedu varijabli
Indirektan odnos (negativan linearni odnos)
Kada X raste, Y pada Kada X pada, Y raste
Direktan odnos (pozitivan linearni odnos) Kada
X raste, Y raste Kada X pada, Y pada
y
y
x
x
19
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
20
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI

• Granica proizvodnih mogucnosti je jednostavan
  ekonomski model koji pokazuje neke od važnijih
  ekonomskih principa.
• Granica proizvodnih mogucnosti predstavalja
  maksimalan nivo proizvodnje ekonomije koji se
  ostvaruje angažovanjem raspoloživih faktora
  (rada, kapitala, zemlje) i tehnologije, uz
  pretpostavku pune zaposlenosti.
• Pretpostavke
• Da su inputi konstantni u kratkom periodu.
• Da ekonomija proizvodi samo dva dobra automobile
  i racunare.
• Da postoji potpuno iskorišcenje kapaciteta, tj.
  puna zaposlenost
• Kriva GPM pokazuje kombinaciju dva dobra (svaka
  tacka na krivi pokazuje odredeni broj racunara i
  odredeni broj automobila).

21
Granica proizvodnih mogucnosti

Alternativne mogucnosti proizvodnje Alternativne mogucnosti proizvodnje Alternativne mogucnosti proizvodnje
Mogucnosti Hrana (hiljade tona) Automobili (hiljade tona)
A 0 150
B 1 140
C 2 120
D 3 90
E 4 50
F 5 0
22
Granica proizvodnih mogucnosti

23
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
24
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
25
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
D
Neefikasna tacka
Kolicina automobila
0
600
700
1000
26
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIOPORTUNITETNI
TROŠAK
Kolicina racunara
200 racunara / 100 automobila 2 racunara za 1
automobil
100 automobila
3000
A
2200
B
2000
-200 racunara
Kolicina automobila
0
600
700
1000
27
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIOPORTUNITETNI
TROŠAK
Kolicina racunara
Trošak 1 automobila 2 racunara
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
28
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIEKONOMSKI RAST
Kolicina racunara
Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih
mogucnosti
4000
3000
3000
Kolicina automobila
0
1000
1300
29
GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIEKONOMSKI RAST
Kolicina racunara
4000
B
3000
3000
2900
A
2000
Kolicina automobila
0
1000
1300
700
850
30
PPF i granicna stopa tansformacije

• PPF ima negativan nagib.
• Da bi se efikasno proizvela dodatna kolicina
  hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje
  automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U
  ovom slucaju rec je o granicnoj stopi
  transformacije (MRT) automobila hranom.
• MRT meri koliko se automobila moralo odreci da
  bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane.

31
PPF i granicna stopa tansformacije

• Pomerajuci se niz granicu proizvodnih mogucnosti,
  povecava se i MRT.
• kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje
  automobila, produktivnost rada i kapitala raste u
  proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i
  kapitala u proizvodnji hrane pada.
• U tacki C produktivnosti su jednake, te je tu MRT
  jednaka 1. Naime, u tacki C', MRT jednaka je 1,
  jer se trebamo odreci jedne jedinice u
  proizvodnji automobila, da bismo proizveli
  dodatnu jedinicu hrane.

32
PPF i granicna stopa tansformacije
33
PPF i granicna stopa tansformacije

• Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera
  granicnog troška proizvodnje hrane (MCH) i
  granicnog troška proizvodnje automobila (MCA)
  nizak.
• Nagib PPF meri granicni trošak proizvodnje drugog
  dobra. Prema tome, u svakoj tacki niz granicu
  proizvodnih mogucnosti (B, C', CD', DE) važi
  sledeca relacija
• MRT MCA/ MCH

34
PPF i efikasnost privreda

• Dobra moraju biti proizvedena u onim kolicinama
  koje ce potrošaci biti volji da kupe.
• MRS koja nam govori koju kolicinu jednog dobra je
  potrošac voljan žrtvovati da bi dobio više drugog
  dobra.

35
PPF i efikasnost privreda

• U našem slucaju granicna stopa supstitucije hrane
  za automobile jeste kolicina automobila koju su
  pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne
  jedinice hrane.
• U isto vreme granicna stopa substitucije meri
  trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u
  uslovima smanjenja proizvodnje automobila.

36
PPF i efikasnost privreda

• Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca
  važi sledeca relacija
• MRS MRT.

37
PPF i efikasnost privreda
38
Granica proizvodnih mogucnosti, ekonomski rast i
granicna stopa sustitucije.
(a) Siromašna zemlja
(b) Razvijena zemlja
39
Granica proizvodnih mogucnosti, ekonomski rast i
granicna stopa sustitucije.
(a)Pre investiranja
(b) Nakon investiranja
40
Oportunitetni trošak

• Izgubljena mogucnost za drugim dobrom, zato što
  smo se odlucili da prvo (ne možemo jedno i
  drugo), zove se oportunitetni trošak.
• Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit
  alternativne upotrebe resursa-inputa.

41
Oportunitetni trošak
42
OPORTUNITETNI TROŠAK
43
Opadajuci prinosi
44
Opadajuci prinosi
Ucinak tehnologije naspram zakona opadajucih
pinosa
45
Produktivnost rada

• Prosecan proizvod koji pokazuje obim i kolilicinu
  proizvodnje po jedinici inputa rada.

46
Produktivnost rada

• Produktivnost rada se povecava po osnovu
• rasta fonda kapitala ili
• tehnoloških promena.
• Veza izmedu produktivnosti rada i životnog
  standarda.

47
TRŽIŠTE
48
Šta je tržište?

• TRŽIŠTE
• Skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih ili
  potencijalnih medusobnih delovanja odreduju cenu
  proizvoda ili grupe proizvoda.

49
Tržište

• Ekonomisti se cesto bave definisanjem tržišta
  koji bi kupci i prodavci trebali biti ukljuceni u
  odredeno tržište.
• odnosno
• Odredivanje kupaca, prodavaca i raspona proizvoda
  koji bi trebali sacinjavati odredeno tržište.

50
Tržište

• ARBITRAŽA
• Cin kupovine po nižoj ceni na jednom mestu i
  prodaje po višoj ceni na nekom drugom mestu.
• Primer cena zlata u Njujorku, Cirihu i Dubaiju
• TRŽIŠNA CENA
• Cena koja prevladava na konkurentnom tržištu.
• Cena proizvoda zlata, pšenice, knjige,
  deterdženta...
• VELICINA TRŽIŠTA
• Granice tržišta u geografskom smislu i u smislu
  asortimana ili grupa proizvoda koji se proizvode
  i prodaju na tom tržištu.
• Beogradsko tržište dizela, Tržište stanova u
  Novom Sadu

51
Realne i nominalne cene

• NOMINALNA CENA
• Apsolutna cena dobra, nekorigovana za inflaciju
• cena džempera u avgustu je bila 3000 dinara
• REALNA CENA
• Cena dobra u odnosu na pokazatelj agregatnog
  nivoa cena
• Cena korigovana za inflaciju
• Cena džempera u septembru je bila 3150 dinara
  (inflacija u septembru je bila 5)

52
Realne i nominalne cene

• INDEKS POTROŠACKIH CENA
• Pokazatelj agregatnog nivoa cena
• Njime se meri kako se trošak tržišne korpe koju
  kupuje tipicni potrošac u nekoj baznoj godini
  menja tokom vremena.
• Procentna promena indeksa potrošacke cene
  izražava inflaciju u privredi.

53
Makroekonomski model kružnog toka u zatvorenoj
privredi.
ROBE I USLUGE
POTROŠNJA (izdaci za robu)
DOMACINSTVA
PREDUZECA
DOHODAK FAKTORA PROIZVODNJE (plate, rente,
profiti)
FAKTORI PROIZVODNJE (rad, zemlja, kapital)
Slika br. 5-2. Kružni tok makroekonomskih
aktivnosti u zatvorenoj privredi Donji deo slike
ilustruje kružni tok inputa proizvodnje rad,
zemljište i kapitalna dobra od domacinstava prema
preduzecima i novcani tok od preduzeca prema
domacinstvima u obliku plata, profita i renti.
Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara i
usluga prema domacinstvima i novcane izdatke
(raspoloživi dohodak) za potrošnju finalnih
dobara od stanovništva prema preduzecima.
Tokovi inputa i autputa (roba i usluga)
Tokovi novca
54
Makroekonomski model kružnog toka u otvorenoj
privredi
Slika br. 5-3. Kružni tok makroekonomskih
aktivnosti u otvorenoj privredi (robni i novcani)
tokovi izmedu domacinstava, preduzeca, države i
inostranstva Njihove aktivnosti se povezuju preko
tržišta inputa proizvodnje, tržišta roba i
usluga i finansijskog tržišta. Finansijsko
tržište kanališe štednju u investicije.
55
Zašto se ekonomisti ne slažu?
56
HVALA NA PAŽNJI !