Title: ?OTIVACIJA ZA
1?OTIVACIJA ZA ŠKOLSKO UCENJE
2 Ucenje može postati jako redak dogadjaj
Prisutni ... Slušali ... Culi ... Razumeli
... Zapamtili ... Koristice...
3Motivacija za školsko ucenjeje pokretac
ponasanja - aktivira proces ucenja,reguliše,
podržava ucenje i vodi do cilja ucenja.Ono što
se vidi iz ponasanja ucenika (razmišljanja,
postupanja, emocije) nazivamo MOTIVISANOST ZA
UCENJE.
4Motivacija za školsko ucenje
- Motivacija se uvek dešava u uceniku, ucenik je
centralni izvor sopstvenog motivacionog
delovanja. -
- Uceniku ne možemo dati motivaciju, jer ona
u suštini u njemu vec postoji, ali se u
procesu školovanja može - - negovati - dodatno ucvršcivati, podsticati
- - ili suprotno, pomocu drugacijih motivacionih
podsticaja može se doprineti njenom opadanju. -
- Ucenici se u procesu poducavanja mogu motivisati
(doprinosimo njihovoj motivaciji) ili
demotivisati (doprinosimo nemotivisanosti
potpunoj inerciji) za ucenje, odnosno za rad u
školi.
5Izvor motivacije
- 1. unutrašnja (intrizicna) aktivnosti koje su u
ljudima same po sebi važne i donose
zadovoljstvo, bez dodatne nagrade daje dobre
rezultate u ucenju ali i u drugim aktivnostima - - podržavaju je konstruktivna kritika bez
negativnih evaluacija same osobe optimalni nivo
izazova (gde osoba može da uspe u zadatku ali da
mora da uloži neki napor i da od toga zadatka
nauci) i dovoljan stepen autonomije u zadatku - - umanjuju je soljašnji pritisci, rokovi,
previše detaljna uputstva, nagrade i kazne,
previše kontrole - 2. spoljašnja (ekstrinzicna) aktivnosti koje
pokrecu, održavaju ponašanje pojedinca zbog
dobitka koji može biti socijalno odobravanje,
izbegavanje neuspešnosti, dobra ocena,pobeda ali
ne i sama aktivnost. -
6- Unutrašnja motivacija znaci zainteresovanost
ucenika za samu aktivnost, temu ona ispunjava
ucenika zadovoljstvom ucenik želi da sazna više,
da napreduje. - Spoljašnju motivaciju izgradujemo i prepoznajemo
ako je ucenikovo ponašanje usmeravano nagradama i
kaznama. Tako ucenik uci za ocenu, da popravi
ocenu (pa da mu se ukine neka kazna), za pohvalu,
odlazak na more, da ne bi bio kažnjen...
7Pitanje za ucesnike
- Koliko je ucenika () motivisano za ucenje
unutrašnjom motivacijom a koliko spoljašnjom
motivacijom? - Na osnovu kojih pokazatelja ste doneli ovaj
zakljucak?
8Motivacija za školsko ucenje
- Cinilac uspešnog ucenja
- Uspostavlja se i razvija u školi
- Bez osmišljene intervencije teško se može
razviti, a postojeca se lako gubi. - Cilj je da se tokom celog školovanja održava i
razvija
9Šta utice na motivaciju?
- Ciljevi ucenja
- Nivo zadovoljenosti potreba
- Licna uverenja ucenika o uzrocima postignutog
(ne) uspeha - Socijalno okruženje koje sa karakteristicnim,
psihološki usmerenim motivacionim podsticajima
ucenika svakodnevno usmerava u procesu ucenja
podstice ga ili odbija od odredenih ponašanja
povezanih sa ucenjem
101. Ciljevi ucenja dugorocni i kratkorocni
- Pokrecu na aktivnost, po principu prevazilaženja
nesklada izmedju onog gde smo sada i gde
želimo da budemo - Pokrecu ucenika na aktivnost ukoliko su jasni
smisleni, relevantni odmereni u odnosu na
njegove mogucnosti, vremenski realno i jasno
definisani - Povratna informacija
- obaveštava ucenika koliko se približio cilju.
- Najefikasnija je ona kojom se ukazuje na
napredak, na postignuto u preporukama za sledeci
korak navodi se ono što ucenik još nije savladao. -
112. Nivo zadovoljenosti potreba
- Potrebe su biološki ili psihološki zahtevi koji
se manifestuju stanjem napetosti ili
nezadovoljstva. -
- Abraham Maslov
- potrebe su uredene hijerarhijski
- da bi više potrebe mogle da uticu na motivaciju
neke osobe, treba da su zadovoljene niže - neostvarene niže potrebe mogu doci u sukob sa
ciljevima višeg nivoa koje postavlja nastavnik
12- Maslov hijerarhija motiva
- Važno za školu potreba za uvažavanjem mora da
bude zadovoljena da bi mogla da se razvije
potreba da se zna i razume (potrebe
nedostatka-potrebe razvoja)
133. Licna uverenja o uzrocima ne/uspeha
- Suviše optimisticko ili pesimisticko ubedenje
u sopstvene sposobnosti, može kratkorocno ili
dugorocno da oslabi motivaciju za ucenje. - Na primer, preterano pozitivan pogled na
sopstvene sposobnosti za ucenje sprecava zamenu
strategija ucenja u slucaju neuspeha, dok
nerealnost saznavanja utice i na ucenikov izbor
zadataka neprimerenih njegovom znanju i stvarnim
sposobnostima i slicno.
14Licna uverenja o uzrocima ne/uspeha
Stabilni uzroci Prolazni uzroci
Uspeh Neuspeh Sposobnost pametan sam glup sam Trud trudio sam se nisam se trudio
Uspeh Neuspeh Težina zadatka bilo je lako bilo je teško Sreca imao sam srecu nisam imao srece
pripisivanje neuspeha nedostatkom sposobnosti
izbegavati!
15- Školska situacija zasicena informacijama o
uspehu/neuspehu utice na percepciju sebe. - Važno je kako se daje povratna informacija
najvece motivaciono dejsto imaju nastavnici koji
interpretiraju uloženim trudom (Hunter i Barker,
1989) - Kod nas se uglavnom povratna informacija daje kao
ISHOD (''Lepo si to objasnio'') ili kao
vrednovanje sposobnosti (''To ti je baš
pametno'')
16Podsetnik za davanje povratne informacije
- što cešce
- odmah
- Konkretno, relevantno i jasno
- tražiti i naci razloge za pozitvnu PI ( time se
utvrduje ponašanje) - osigurati da svaki ucenik dobije u nekom trenutku
pozitivni PI (naci trenutak kada je to adekvatno) - nikad ne povezivati sa karakteristikama osobe,
nego sa ponašanjem - koristiti formulaciju ovo je odlicno, a na
ovome još treba raditi - nije nastavnik jedini izvor PI vršnjacki je
cesto jaci (upravljanje razredom je zato bitno)
16
17Ne zaboravite
- Motivacija se uvek dešava u uceniku, ucenik je
centralni izvor sopstvenog motivacionog delovanja - Uceniku ne možemo dati motivaciju, jer ona u
suštini u njemu vec postoji, ali se u procesu
školovanja može - -negovati - dodatno ucvršcivati, podsticati
- ili suprotno, pomocu drugacijih motivacionih
podsticaja može se doprineti njenom opadanju. - Ucenici se u procesu poducavanja mogu
motivisati (doprinosimo njihovoj motivaciji) ili
demotivisati (doprinosimo nemotivisanosti
potpunoj inerciji) za ucenje, odnosno za rad u
školi.
18Motivacija za školsko ucenje je
- cinilac uspešnog ucenja
- cilj školovanja
- uspostavlja se i razvija u školi
- bez osmišljene intervencije teško se može
razviti, a postojeca se lako gubi