PROSTOR I PERSPEKTIVA

1
PROSTOR I PERSPEKTIVA

2
Prostor

• Prostor je sve ono što nas okružuje. On sadrži
  sav naš poznat i nepoznat, vidljiv i nevidljiv
  svet.
• U užem smislu prostor je udaljenost dokle doseže
  pogled sa predstavama oblika predmeta i živih
  bica.

3
Prostor likovnih umetnosti

• Likovne umetnosti organizuju prostor, struktura
  im je prostorna i zato spadaju u prostorne
  umetnosti.
• Prostornost likovnih umetnosti može da se
  posmatra u uzajamnom odnosu trojnog ciklusa
• - Spoljnog prostora
• - Prostora duha i
• - Estetskog prostora

4
Spoljni prostor

• Spoljni prostor je sve što nas okružuje i u cemu
  se dešavaju svakodnevna kretanja i delovanja. On
  je realan, materijalan i trodimenzionalan.

5
Prostor duha

• Prostor duha je naše videnje i percepcija
  spoljnog prostora. On je slika svesti i podsvesti
  (snova), imaginacije i, osim za trenutna, vezan
  je za prethodna iskustva, zbog cega je
  individualan. Kao i realni spoljni i on je
  trodimenzionalan.

6
Estetski prostor

• Estetski prostor je vrsta prostora koji se
  konstituiše preko specificnog odnosa posmatraca
  prema nekoj pojavi, prostor u kome je moguc
  estetski doživljaj.
• Umetnicki prostor ili prostor umetnickog dela je
  prostor unutar estetskog koji je umetnicki
  oblikovan i definisan kao umetnicko delo, prostor
  gde se dešava umetnost.

7

• Prostor umetnickog dela nastao je iz realnog
  prirodnog i psihološkog doživljenog prostora.
  Saznavanje likovnog prostora je proces pri kojem
  iz prirodnog trodimenzionalnog prostora,
  percepcijom naših cula, nastaje takode
  trodimenzionalni psihološki prostor prostor
  doživljavanja i trenutnog osecanja ili pamcenja.
  

8

• Umetnicka dela su prostorna rešenja i zauzimaju
  odgovarajuci prostor. Nastaju komponovanjem
  razlicitih elemenata kompozicije, koje
  odgovarajucim principima komponovanja, oblikujemo
  na prostoru koji može biti dvodimenzionalan
  (papir, platno, tkanina...) ili trodimenzionalan
  (arhitektura , skulptura i dr. u prostoru).

9
Prostor arhitekture je trodimenzionalan, odreden
je funkcijom i obuhvata unutrašnji prostor koji
je otvorima povezan sa spoljnim prostorom.
10
Skulptura je trodimenzionalna, ima volumen, masu,
težinu, zauzima deo prostora, spoljni prostor
deluje na nju, ali je njena celina, u suštini,
nezavisna od okoline.
11

• Prostor slike je, za razliku od prostora
  arhitekture i skulpture, dvodimenzionalan. Slika
  ima dvodimenzionalnu podlogu (slikarsko platno,
  papir, zid, tkaninu i dr.) i strukturirani
  prostor.
• Slikarski prostor može biti koncipiran
  dvodimenzionalno i trodimenzionalno. U slucaju
  trodimenzionalnog prikaza on je irealan na
  dvodimenzionalnoj površini podloge strukturira
  se likovni prostor koji pruža privid -iluziju
  trodimenzionalnosti.

12
Perspektiva

• Od najranijih vremena ljudi su pokušavali da na
  crtežu ili slici prikažu predmete kakvi su oni u
  stvarnosti i kako ih njihove oci i mozak vide,
  ali im to nije dugo polazilo za rukom.
• Problem je nastajao kada je nešto što ima tri
  dimenzije visinu, širinu (dužinu) i dubinu
  trebalo prikazati na necemu (najpre zid pecine,
  kasnije papirus, platno, tkanina...) što ima
  samo dve dimenzije (širinu i dužinu).

13
Perspektiva

• Perspektiva je nacin prikazivanja
  trodimenzionalnog volumena i prostora na
  dvodimenzionalnoj površini ravni, odnosno
  prevodenje trodimenzionalne stvarnosti u
  dvodimenzionalnu sliku stvaranjem iluzije dubine
  i daljine.

14
Perspektiva

• Vremenom su ljudi koristili razlicite nacine
  perspektive, kao što su
• Vertikalna
• Obrnuta
• Ikonografska ili hijerarhijska

15
Perspektiva kroz vekove
16
Perspektiva

• Tokom Renesanse umetnici su poceli da se
  interesuju kako da predstave dvo-dimenzionalna
  umetnicka dela da izgledaju kao
  tro-dimenzionalna.
• Renesansa- (1450-1600) Renesansa je nastala u
  Italiji i raširila se na citavu Evropu. Umetnost,
  nauka i literatura doživele su procvat.

17
Perspektiva

• Renesansni umetnici su došli do ideje da bi mogli
  koristili matematicke geometrijske principe i
  tako su izumeli linearnu linijsku perspektivu.
• Linearna ili geometrijska perspectiva omogucila
  je umetnicima iluziju dubine na ravnoj površini.

18
PerspektivaNajpoznatiji renesansni umetnici su
bili

• Michelangelo
• Leonardo da Vinci
• Raphael

19
Perspektiva

• Linearna perspektiva
• Bazirana je na nacinu na koji i ljudsko oko vidi
  svet.
• Objekti koji su bliže izgledaju veci, dok objekti
  koji su dalje izgledaju manji.
• Da bi izrazili iluziju prostora umetnici su
  kreirali tacku nedogleda (beskonacnosti) na
  liniji horizonta.
• Objekti se crtaju koristeci ortogonalne linije,
  koje vode od njih i skupljaju se u tacki
  nedogleda.na liniji horizonta.

20
Perspektiva

• Osnovni pojmovi linearne perspektive su
• Stajalište tacka gledanja
• Tacka nedogleda
• Tacka na horizontu u kojoj se prividno završavaju
  u prirodi paralelne linije. Može biti jedna ili
  više tacaka nedogleda.
• Horizont ili Linija horizonta
• Linija gde se prividno spajaju nebo i zemlja ili
  nebo i more

21
Linearna perspektiva
Crvena horizontalna linija je linija horizonta.
22
Linearna perspektiva
Prave ortogonalne linije spajaju se u TACKI
NEDOGLEDA
23
Linearna perspektiva sa jednim nedogledom

• Umetnici koriste perspektivu sa jednom tackom
  nedogleda da bi prikazali objekte koji se licem
  nalaze ispred njih.

24
Linearna perspektiva

• ZADATAK Prikazati trodimenzionalni kvadar
• u linearnoj perspektivi
  sa jednim
• nedogledom

25
Linearna jedan nedogled

• Najpre se nacrta Linija horizonta - horizontalna
  linija paralelna sa donjom ivicom slike.
• Predstavlja nivo visinu ociju posmatraca.
• To je linija gde se srecu nebo i zemlja.
• Položaj linije horizonta zavisi od toga koji deo
  objekta želimo da vidimo i prikažemo.
• U ovom slucaju prikazacemo prednju i gornju
  stranu.

26
Linearna jedan nedogled
Obeležimo tacku na sredini linije horizonta. To
ce biti naša tacka nedogleda. Ona se uvek nalazi
na liniji horizonta, ali ne mora biti na njenoj
sredini. Približavanjem tacki nedogleda objekti
postaju sve manji, da bi na kraju i sami nestali
u njoj.
27
Linearna jedan nedogled
Nacrtamo prednju stranu kvadra (kvadrat ili
pravougaonik) ispod linije horizonta.
28
Linearna jedan nedogled
Povucimo prave linije iz uglova kvadrata ili
pravougaonika do tacke nedogleda. Ove linije se
nazivaju ortogonalne.
29
Linearna jedan nedogled
Povucemo horizontalnu liniju izmedu dve gornje
ortogonalne linije gde smatramo da se naš objekat
završava.
30
Linearna jedan nedogled
Iz krajnje desne tacke na nacrtanoj horizontalnoj
liniji spustimo vertikalnu liniju (upravnu pod
pravim uglom na donju ivicu slike) do preseka sa
donjom ortogonalnom linijom.

31
Linearna jedan nedogled
Obrišemo delove ortogonalnih linija od kraja
objekta do tacke nedogleda. Dobili smo 3-D
objekat - kvadar u perspektivi sa jednim
nedogledom
32
Perspektiva u odnosu na položaj objekta

• Centralna (središnja)
• Pticja
• Žablja ili pseca

33
Središnja, pticja i žablja (pseca) perspektiva
34
Linearna perspektiva sa jednim nedogledom -
razliciti primeri
35
Linearna perspektivasa dve tacke nedogleda

• Linearna perspektiva sa dve tacke nedogleda se
  koristi kada se objekat nalazi vertikalnom ivicom
  ispred nas.

36
Linearna perspektiva sa dva nedogleda(objašnjenja
ista kao i za jedan nedogled)
37
Dva nedogleda
38
Dva nedogleda
39
Dva nedogleda
40
Dva nedogleda
41
Dva nedogleda
42
Dva nedogleda
43
Dva nedogleda
44
Linearna perspektiva sa 2 tacke nedogleda
45
U savremenom slikarstvu koriste se

• Linearna ili geometrijska perspektiva (sa jednim
  ili više nedogleda)
• Atmosferska ili vazdušna perspektiva
• Koloristicka perspektiva
• Poliperspektiva
• Prekrivanje
• Položaj i
• Velicina objekata ...

46
Linearna perspektivasa 1 tackom nedogleda

• Sava Šumanovic, Šid

47
(No Transcript)
48
(No Transcript)
49
Claude Monet, Stanica Sen Lazar
50
(No Transcript)
51
Linearna perspektivasa 2 tacke nedogleda
52
Linearna perspektiva sa dva nedogleda
53
Atmosferska (vazdušna) perspektiva

• C. Lorrain, Kralj David i tri junaka

54
Koloristicka perspektiva

• Juan Griss

55
Poliperspektiva

• Pikaso, Gospodice iz Avinjona

56
Prekrivanje objekata
57
Položaj objekata
58
Velicina objekata
59
Prekrivanje, položaj, velicina objekta

• Žorž Sera, Nedeljno popodne

60
Vrste perspektiva(ponavljanje)