Title: Osnovi metodologije politickih nauka
1Osnovi metodologije politickih nauka
2Koncepcija
- I deo radionica, vežba, praktican rad i sl.
- II deo pojašnjavanje gradiva uz korišcenje
- primera
- III deo rekapitulacija najbitnijeg
- (I i II deo u zavisnosti od teme mogu da
zamene mesta)
3-
- marina.ilic.fpn_at_googlemail.com
- Kabinet
- II sprat, stari deo zgrade fakulteta
4NAUKA i NAUCNO MIŠLJENJE
5Procesi naucnog mišljenja
- Imenovanje, oznacavanje, znacenje
- Jezik
- Logicke varijable i konstante
- Logicke iskazne funkcije
- Logicke vrednosti (valencije)
6Oblici naucnog mišljenja
- Pojam
- Definicija
- Iskaz, stav, sud
- Zakljucak
7Naucno mišljenje i teorija
- Nauka
- Aksiomi, postulati i naucni zakoni
- Naucna teorija
- Naucno objašnjenje
- Naucno predvidanje
- Naucno dokazivanje i opovrgavanje
8NAUKA
9POJAM NAUKE
- Nauka je jedinstvo koncentrisanog saznanja koje
je objektivno i provereno, i delatnosti na
sticanju istog takvog saznanja. - Svaka nauka mora imati svoj
- PREDMET i
- METOD
10ELEMENTI NAUKE
- Jezik
- Iskustvene cinjenice
- Stavovi
- Metodološka pravila
- Iskazi
- Filozofske pretpostavke
- Nacin organizacije hipoteza, cinjenica, zakona i
normi - Istorija
11PREDMET NAUKE
12ZADACI NAUKE
- Otkriva neposredno neopazive cinioce i odnose
- Opisuje, klasifikuje i sistematizuje
- Formira naucne zakone
- Objašnjava
- Postavlja hipoteze i stvara teorije
- Pravi prognoze
13- OPISIVANJE
- KLASIFIKACIJA
- OTKRICE
- OBJAŠNJENJE
- PROGNOZA
14 KLASIFIKACIJA NAUKA Mihailo
Markovic
- Fundamentalne i primenjene
- Opšte i specijalne
- Normativne i fakticke
- Teorijske i istorijske
- Deskriptivne
- Eksplikativne
- Instrumentalne
15AKSIOMI, POSTULATI i NAUCNI ZAKONI
16POJAM AKSIOMA
- Aksiomi su osnovne istine naucnih sistema. Oni su
ocigledni i služe kao polazna tacka za izvodenje
novih istina, jer nema nicega što im prethodi. - Za razliku od teorema, aksiomi ne mogu biti
izvedeni dedukcijom ili matematickim formulama
17TRI PRAVILA
- Pravilo konzistentnosti
- Pravilo kompletnosti
- Pravilo nezavisnosti
18TRI PRISTUPA PROBLEMU
- Racionalisticki
- Empiristicki
- Mešoviti
- Nisu cisto racionalni stavovi, misaone
fikcije, ali nisu ni cisto empirijski stavovi
izvedeni iz prostog opažanja, bez aktivnosti
mišljenja.
19Lista aksioma
- Axiom of extensionality
- Axiom of empty set
- Axiom of pairing
- Axiom of union
- Axiom of infinity
- Axiom schema of replacement
- Axiom of power set
- Axiom of regularity
- Axiom of separation
- Axiom schema of specification
- Axiom of countable choice
- Axiom of dependent choice
- Boolean prime ideal theorem
- Axiom of uniformization
- Axiom of Archimedes (real number)
- Axiom of countability (topology)
- Fundamental axiom of analysis
- Gluing axiom (sheaf theory)
- Haag-Kastler axioms (quantum field)
- Huzita's axioms (origami)
- Kuratowski closure axioms (topology)
- Peano's axioms (natural numbers)
- Probability axioms
- Separation axiom (topology)
- Wightman axioms (quantum field theory)
- Parallel postulate
- Birkhoff's axioms
- Hilbert's axioms
- Tarski's axioms
20POSTULATI
- Postulati su stavovi pretpostavljene istinitosti,
za razliku od aksioma koji su stavovi nužne
istinitosti. - Moguce je upisati kružnicu sa bilo kojim
centrom i bilo kojim radijusom
21NAUCNI ZAKON
- Naucni zakoni su pravilnosti koje se konstantno
ili relativno konstantno ponavljaju. Oni su u
suštini naucna saznanja, sistematizovana,
proverena, dokazana ili potvrdena i jezicki ili
simbolicki iskazana u odredenoj formi.
22FAZE
- Utvrdivanje više slicnih pojava koje imaju
zajednicka svojstva koja se analiziraju. - Na osnovu analize postavljaju se hipoteze koje se
proveravaju... - ...pa se na osnovu dobijenih rezultata formuliše
opšti zakonski stav.
23Šešiceva klasifikacija
- PO PREDMETU
- 1. Zakoni veze
- 2. Strukturni zakoni
- 3. Zakoni skupa
- PO GNOSEOLOŠKOJ FUNKCIJI
- 1. Deksriptivni
- 2. Eksplikativni
- PO VAŽENJU
- 1. Strogi
- 2. Verovatni
24NAUCNA TEORIJA
25POJAM
- NAUCNA TEORIJA je sistem predmetnih, smislenih
iskaza o opštim odredbama ili odnosima predmeta
nauke ili njenih delova. - Svojstva odreden stepen istinitosti, unutrašnja
sistematicnost i neophodan stepen koherentnosti,
odredeni stepen opštosti, proverljivost,
komunikabilnost i razvojnost.
26KLASIFIKACIJA TEORIJA
- KRITERIJUM PREDMETA
- 1) Teorije nauka
- 2) Teorije unutar odredenih nauka
- SAZNAJNO POREKLO
- 1) Teorijskih nauka
- 2) Empirijskih nauka
- PO OPŠTOSTI
- 1) Najopštije
- 2) Opšte
- 3) Posebne
- PO STROGOSTI
- 1) Empirijski induktivne, verovatne
- 2) Deduktivne
27OSNOVNA RAZLIKA IZMEÐU TEORIJE I ZAKONA
- K O M P L E K S N O S T
- Zakon objašnjava pojedinacan slucaj
- Teorija citav splet povezanih slucajeva
- BICIKL ako nogama okrecemo pedale, lanac ce
kretanje preneti na tockove - AUTOMOBIL startujemo, prtitisnemo kvacilo,
ubacimo u brzinu, povucemo rucnu i dodamo gas
28NAUCNO OBJAŠNJENJE
29- Odgovara na pitanje ZAŠTO se neka pojava,
svojstvo, itd. javlja - Naucno objasniti neku pojavu znaci pokazati da
je ona nužno nastala iz nekog prethodnog
cinjenicnog stanja - ILI...
- ....saznati njen SADRŽAJ, STRUKTURU, FUNKCIJU,
PONAŠANJE, kao i UZROKE njenog nastanka i njene
promene, razvoja ili nestanka.
30PREDMET OBJAŠNJENJA
- POJAVE npr. kiša, ustanak...
- ZAKONI npr. Gvozdeni zakon oligarhije
- TEORIJE npr. Teorija Velikog praska, Teorija
igara
31STRUKTURA
- 1. Explanandum pojam, pojava
- koja se objašnjava,
- Cinjenice, zakoni, uslovi, koje prethode pojavi
koju objašnjavamo, - Dovodenje u vezu cinjenica, zakona, uslova i
pojave koju objašnjavamo. - 2. i 3. zajedno cine EXPLANAS
32PRIMERI
- Sve planete Suncevog sistema se krecu oko
Sunca, zato što gravitacija utice na njih. - Politicke partije se trude da ispune
predizborna obecanja, da bi biraci ponovo glasali
za njih na izborima.
33- Osnovnim sredstvima NAUCNOG objašnjenja smatraju
se ZAKONI i TEORIJE.
34USLOVI ZA DOBRO OBJAŠNJENJE
- Stavovi explananduma moraju biti istiniti ili bar
verovatni - Stavovi explanansa takode moraju biti istiniti
ili verovatni - Explanans mora biti dovoljan za ovjašnjenje
explanaduma - Izmedu explanaduma i explanansa mora da postoji
valjana logicka veza implikacije - Za realne predmete nužna je realna veza izmedu
explananduma i explanasa, za idealne predmete,
veza je misaona - Logicka forma naucnog objašnjenja mora da
odgovara tipu predmeta explananduma
35Klasifikacija I Ernest
Nejgel
- Prema karakteristikama veza izmedu
explananduma i explanansa - 1. DEDUKTIVNA - zakoni
- 2. OBJAŠNJENJA PO VEROVATNOCI statisticka
pretpostavka - 3. FUNKCIONALNA ili TELEOLOŠKA uloga koju
explanandum vrši - 4. GENETICKA nacin nastanka explananduma
-
36Klasifikacija II Mihailo
Markovic
- Deduktivno / Induktivno
- Prema odnosu E i E
- 1) Uzrocno ili kauzalno
- 2) Geneticko
- 3) Funkcionalno - biologija
- 4) Teleološko dr. ponašanje
37Klasifikacija III
Bogdan Šešic
- Po logickoj formi
- a) Induktivno posebno opšte
- b) Induktivno statisticko
- c) Deduktivno nomološko
- strogi zakon
- npr. Cvrsta tela se privlace proporcionalno
svojim masama i obrnuto proporcionalno kvadratu
njihovog rastojanja. Olovka i Zemlja su cvrsta
tela. Ako pustimo olovku, ona ce pasti na
zemlju. - d) Deduktivno statisticko
- e) Potencijalno
38- Prema stepenu istinitosti
- a) Istinita (verovatna, moguca, stvarno,
- nužno istinita)
- b) Prividno istinita
- c) Lažna ili pogrešna
- Prema prirodi veze izmedu E i E
- a) Funkcionalna
- b) Kauzalna bar jedan stav mora biti opšti
zakon - c) Motivaciona
39NAUCNO PREDVIÐANJE
40POJAM
- Naucno predvidanje je najviši nivo naucnog
saznanja i vrhunski naucni cilj istraživanja. - Osnovno pitanje KAKO se može predvideti buduci
ishod? - - nekriticki racionalisticki determinizam
- - logicki empiristicki agnosticizam
41Proroci, vidovnjaci i prorocanstva
Naslucivanje i predosecaj
Naucno, racionalno zasnovano predvidanje
42OBLICI PREDVIÐANJA
- Naucna implikacija na osnovu pojedinacne
cinjenice predvida se druga pojedinacna cinjenica - Deduktivno na osnovu opšteg stava (zakona)
predvidamo pojedinacno - Induktivno
- a) na osnovu poznavanja izvesnog broja pojava,
clanova skupa N, zakljucuje se da tu osobinu ima
i naredni clan skupa - b) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
osobinu imaju i više narednih pojava tog skupa - c) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
osobinu imaju svi ostali clanovi tog skupa - Induktivno deduktivno
- pojedinacno opšte, pa zatim se to opšte
primenjuje na druge posebne slucajeve - Dijalekticko deduktivno
- na osnovu protivrecnosti ranijih saznanja i
novootkrivenih cinjenica
43INDUKTIVNO
- a) na osnovu poznavanja izvesnog broja pojava,
clanova skupa N, zakljucuje se da tu osobinu ima
i naredni clan skupa - b) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
osobinu imaju i više narednih pojava tog skupa - c) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
osobinu imaju svi ostali clanovi tog skupa
44TEŠKOCE PREDVIÐANJA
- Nepotpun broj cinjenica
- Analiza, tumacenje i višeznacnost cinjenica
- Stepen osnovanosti hipoteze?
45ZNACAJ PREDVIÐANJA
- Provera adekvatnosti naših objašnjenja
- Omogucava nam da budemo aktivni ucesnici, da
menjamo, uticemo, a ne samo da budemo nemi
posmatraci dogadaja
46NAUCNO DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE
47POJAM
- Dokazivanje je izvodenje istinitosti jednog stava
na osnovu istinitosti drugog stava ili stavova za
koje se zna da su istiniti, ili bar verovatni. - Opovrgavanje je dokazivanje neistinitosti teze,
direktnim ili indirektnim putem.
48PROCEDURA (elementi) DOKAZIVANJA
- Teza stav koji se dokazuje
- Argumetni (razlozi) stav(ovi) na osnovu kojih
se teza dokazuje - Argumentacija ili demonstracija dokaza
- - navodenje, izlaganje argumenata
- - stavljanje u odnos teze i argumenata
49PRIMER
- TEZA Kit nije riba
- ARGUMENTI Sve ribe dišu pomocu škrga
- Kit ne diše pomocu škrga
- 3. ARGUMENTACIJA Pošto sve ribe dišu pomocu
škrga, a kit ne diše pomocu škrga, dokazali smo
da kit nije riba.
50PRAVILA DOKAZIVANJA
- Stav teze mora da
- - bude predmetno odreden i
- jasno i precizno iskazan
- - proverljiv
- - ima odredeni smisao i znacaj
- - ostane isti (ne sme se menjati)
- u toku dokazivanja
51PRAVILA DOKAZIVANJA
- Argumenti moraju da budu
- - odredeni po znacenju, jasni, saznajno vredni
i dovoljno verovatni, odnosno istiniti - - nezavisni i razliciti od stava teze, ali u
potrebnom odnosu - Demonstracija razloga
- - mora biti što strožija
52VRSTE DOKAZA - ARGUMENATA
- Glavni razlog, argument (nervus probandi)
- 1) ANALITICKI DOKAZI
- - analiza stavova argumenata
- - analiza stavova teze
- 2) SINTETICKI DOKAZI
- 3) INDUKTIVNI DOKAZI
- 4) DEDUKTIVNI DOKAZI
- 5) DIREKTNI DOKAZI iz razloga
- 6) INDIREKTNI DOKAZI iz nestabilnosti antiteze
53POGREŠKE U DOKAZIVANJU
- Pogreške razloga
- Pogreške demonsracije razloga
54POGREŠKE RAZLOGA
- Neodredenost i konfuznost razloga
- Jednostranost razloga
- Nedovoljnost, slabost razloga
- Pogrešnost razloga
55POGREŠKE DEMONSTRACIJE RAZLOGA
- PARS PRO TOTO deo se zamenjuje celinom
- NON SEQUITUR ne sledi
- PETITIO PRINCIPII greška zahteva razloga ili
CIRCULUS VITITOSUS zacaran krug - PARALELOGIZMI i SOFIZMI izmene i zamene
teza - Promašaj u predmetu dokazivanja
56OPOVRGAVANJE
- DIREKTNO dokazivanje neistinitosti teze
- INDIREKTNO dokazivanje istinitosti antiteze
- - APAGOŠKI DOKAZ kojim se teza kvalifikuje kao
apsurdna - (reductio ad absurdum)