Title: Realizacija digitalnih filtara
1Realizacija digitalnih filtara
2FIR
- Direktna realizacija
- Realizacije sa smanjenim brojem množaca
- Kaskadna realizacija
3FIR direktna realizacija
4FIR direktna realizacijatransponovana
5FIR direktna realizacijatransponovana
6FIR - realizacije sa smanjenim brojem množaca
TIP 1
Tip 1. Red filtra je paran broj, odnosno dužina
impulsnog odziva je neparna. Impulsni odziv je
simetrican oko srednjeg clana.
7FIR - realizacije sa smanjenim brojem množaca
TIP 2
Tip 2. Red filtra je neparan broj, odnosno dužina
impulsnog odziva je parna. Impulsni odziv je
simetrican, pri cemu ne postoji srednji clan.
8FIR - realizacije sa smanjenim brojem množaca
TIP 3
Tip 3. Red filtra je paran broj, odnosno dužina
impulsnog odziva je neparna. Impulsni odziv je
antisimetrican oko srednjeg clana.
9FIR - realizacije sa smanjenim brojem množaca
TIP 4
Tip 4. Red filtra je neparan broj, odnosno dužina
impulsnog odziva je parna. Impulsni odziv je
antisimetrican, pri cemu ne postoji srednji clan.
10FIR kaskadna realizacija
Tipicno, kaskadna realizacija FIR filtra se
dobija kada se funkcija prenosa napiše kao
proizvod sekcija drugog reda. gde su b1i i
b2i koeficijenti i-te sekcije FIR filtra, - broj
sekcija drugog reda. Ako je red filtra N neparan
jedna od sekcija je prvog reda i odgovarajuci
koeficijent b2 je 0.
11FIR kaskadna realizacija
U opštem slucaju, kaskadna realizacija može da se
sastoji od potrebnog broja sekcija IV reda,
potrebnog broja sekcija II reda (za nule koje su
na jedinicnom krugu) i potrebnog broja sekcija I
reda (za realne nule).
12FIR filtri realizacije - primer
13FIR filtri primer
- red filtra, N24,
- granica propusnog opsega (normalizovana s fr.
odabiranja) fg0.15, - Hamming-ova prozorska funkcija.
14FIR filtri primer
- red filtra, N24,
- granica propusnog opsega (normalizovana s fr.
odabiranja) fg0.15, - Hamming-ova prozorska funkcija.
15FIR filtri primerimpulsni odziv
bez kvantizacije dir. implementacija, 12 bita
sekcije II reda, 12 bita sekcije IV reda, 12 bita
16IIR
- Direktna realizacija
- Kaskadna realizacija
- Paralelna realizacija
17IIR direktna realizacija
Direktna strukturna forma I
18IIR direktna realizacija
Transponovanje - medukorak
Direktna transponovana strukturna forma It
19IIR direktna realizacija
Direktna strukturna forma I
Zamenjen red filtarskih sekcija
20IIR direktna kanonicna struktura
Može se redukovati broj celija za kašnjenje
Direktna kanonicna struktura (direktna forma II)
21IIR direktna kanonicna struktura
Transponovanje - medukorak
Direktna strukturna forma IIt
22IIR - kaskadna veza
Kaskadna realizacija se dobija tako što se
funkcija prenosa predstavi kao proizvod funkcija
prenosa nižeg reda, tipicno prvog i drugog. Prvi
bitan korak pri realizaciji kaskadne strukture
IIR filtra preko sekcija nižeg reda je grupisanje
nula i polova. Funkcija prenosa tipicno ima
konjugovano-kompleksne i realne nule i polove.
Konjugovano kompleksne nule i polovi se grupišu u
sekcije drugog reda a realne nule i polovi mogu
da se grupišu u sekcije drugog reda ili da se
realizuju kao sekcije prvog reda.
23IIR - kaskadna veza
Po pravilu, polovi koji su bliži jedinicnom krugu
imaju veci uticaj na izgled funkcije prenosa.
Kada se formiraju sekcije drugog reda treba
voditi racuna da se ovi polovi "upare" sa njima
najbližim nulama. U protivnom, dobila bi se
funkcija prenosa drugog reda sa velikim
premašenjem na frekvencijama odredenim parom
polova. Takva sekcija drugog reda je nepoželjna
jer na njenom izlazu može doci do prekoracenja
opsega. Dakle, formiranje sekcija drugog reda
pocinje od para konjugovano kompleksnih polova
koji su najbliži jedinicnim krugu. Oni se
"grupišu" sa parom nula koji im je najbliži. Onda
se sledeci par polova grupiše sa njima najbližim
nulama i tako redom
24IIR - kaskadna veza
25IIR - paralelna veza
Paralelna realizacija podrazumeva paralelnu vezu
sekcija drugog reda. Za razliku od kaskadne
realizacije, na ulaz svih sekcija se dovodi isti,
ulazni signal, pa raspored sekcija nema uticaja.
26Efekti konacne dužine reci
- kvantizacija ulaznog signala
- kvantizacija koeficijenata
- kvantizacija rezultata množenja
- prekoracenje kod sabiranja
- granicni ciklusi
27Efekti konacne dužine reci
- Kvantizacija koeficijenata
- Ovaj problem može manje ili više da utice na
krajnji rezultat. - Izbor nacina implementacije može da ublaži
negativne efekte kvantizacije. - Tipican primer je implementacija IIR filtriranja
koja, u slucaju ne adekvatne implementacije, može
rezultovati nestabilnim filtrom, odnosno potpuno
pogrešnim izlaznim rezultatima.
28Efekti konacne dužine reci
- Kvantizacija rezultata množenja
- Kada su oba operanda na ulazu u množac
predstavljena s nekom konacnom dužinom reci,
rezultat množenja bice dvostruko duži. - Da bi se dobijeni rezultat upisao u memoriju vrši
se njegova kvantizacija na podržanu dužinu. - Da bi se uticaj kvantizacije proizvoda
minimizovao poželjno je birati one varijante za
implementaciju nekog algoritma koje do maksimuma
koriste naredbe tipa "množenje i akumuliranje"
smanjuje broj tacaka u kojima se vrši
kvantizacija proizvoda. - Tipican primer je implementacija FIR filtra gde
je sa stanovišta minimizovanja greške usled
kvantizacije proizvoda najpovoljnija direktna
implementacija jer se tako vrši samo kvantizacija
krajnjeg rezultata, dok su strukture koje koriste
simetriju koeficijenata nepovoljnije jer se
kvantizuju i pojedini medurezultati.
29Efekti konacne dužine reci
- Prekoracenje kod sabiranja
- S obzirom na osobine procesora sa aritmetikom
fiksne tacke, moguce prekoracenje prilikom
aritmetickih operacija je jedan od dominantnih
problema o kome treba voditi racuna prilikom
izbora nacina implementacije neke digitalne
obrade. Procesor ADSP-2181 za svaku od
aritmetickih jedinica ima odreden broj flag-ova
koji postavlja, izmedu ostalog, i u slucaju
prekoracenja. Na taj nacin je programeru
omoguceno da u slucaju detekcije prekoracenja
reaguje na odgovarajuci nacin. Najjednostavnije
je, po detekciji prekoracenja, zaokružiti
rezultat, u zavisnosti od znaka, na minimalnu ili
maksimalnu vrednost. Kod procesora sa aritmetikom
pokretne tacke, problem prekoracenja je daleko
manje izražen.
30Efekti konacne dužine reci
- Granicni ciklusi
- Granicni ciklusi predstavljaju pojavu da na
izlazu IIR filtra postoji signal iako je ulazni
signal ukinut (zapravo, izlazni signal NE
konvergira ka nuli iako je sistem stabilan). - Granicni ciklusi mogu poticati od kvantizacije
rezultata množenja ili od prekoracenja kod
sabiranja. - Suština je u tome što se, po ukidanju ulaznog
signala, izlazni signal smanjuje. - Teorijski izlazni signal asimptotski teži nuli,
ali zbog konacne rezolucije sistema s aritmetikom
fiksne tacke nije moguce predstaviti proizvoljno
mali broj.
31Efekti konacne dužine reci
- Granicni ciklusi
- Rezultat se zaokružuje i ta vrednost se, zbog
povratne petlje IIR filtra ponovo pojavljuje na
ulazu. - Analiza ovog fenomena nije jednostavna, jer se
IIR filtri najcešce implementiraju kako kaskadna
veza sekcija drugog reda, pa se greška prostire
kroz sistem i konacan rezultat zavisi, izmedu
ostalog, i od rasporeda sekcija. - U slucaju granicnog ciklusa koji potice od
prekoracenja kod sabiranja, može doci do
drasticnog slucaja kada izlaz osciluje izmedu
minimalne i maksimalne vrednosti koja može da se
predstavi u datom formatu. Negativni efekti
granicnih ciklusa nastalih na ovaj nacin mogu se
ograniciti tako što se minimizuju efekti
prekoracenja kod sabiranja.
32Efekti konacne dužine reci
33Efekti konacne dužine reci
x(0)xq(0)0.875, y(0)0.875, yq(0)0.875 x(1)xq
(1)0, y(1)0.4375, yq(1)0.500 x(2)
xq(2)0, y(2)0.21875, yq(2)0.250 x(3)
xq(3)0, y(3)0.109375, yq(3)0.125 x(4)
xq(4)0, y(4)0.0546875, yq(4)0.125 x(5)
xq(5)0, y(5)0.02734375, yq(5)0.125
34Osetljivost
Promena karakteristike filtra usled kvantizacije
koeficijenata, gde je K(?) posmatrana
karakteristika, a pl, l1,...,L parametri koji
uticu na karakteristiku. Parcijalni izvodi u
izrazu, predstavljaju osetljivosti karakteristike
K(?) u odnosu na parametre pl.
35Osetljivost
36Osetljivost
37Osetljivost
38IIR filtri - primer
Posmatrani su Batervortov (Butterworth) filtar,
Cebiševljev filtar I i II vrste i elipticki
filtar 4. reda
- granica prop. opsega fP0.055,
- granica neprop. opsega fS0.2,
- max talasanje u prop. opsegu RP0.5 dB,
- min. slabljenje u neprop. opsegu RS40 dB.
39IIR filtri primerdirektna realizacija(1)
- Teorijski najnepovoljnija,
- Velika osetljivost, narocito za elipticki i
Cebiševljev filtar I vrste
40IIR filtri primerdirektna realizacija(2)
41IIR filtri primerdirektna realizacija(3)
42IIR filtri primerkaskadna veza sekcija II
reda(1)
43IIR filtri primer kaskadna veza sekcija II
reda(2)
44IIR filtri primer kaskadna veza sekcija II
reda(3)
45IIR filtri primerkaskadna veza sekcija II
reda(1)
46IIR filtri primer paralelna veza sekcija II
reda(1)
47IIR filtri primer paralelna veza sekcija II
reda(2)
48Zadatak br. 1
- (a) Projektovati FIR filtar propusnik opsega
dužine N21 sa granicnim frekvencijama ?p10.32?
i ?p20.55?. Filtar projektovati primenom
Hamingovog prozora. Nacrtati amplitudsku i faznu
karakteristiku ovog filtra koristeci funkciju
freqz. - (b) Napisati MATLAB program za implementaciju
ovog filtra na osnovu kaskadne realizacione
strukture. - (c) Proveriti realizacionu strukturu iz tacke (b)
koristeci odziv sistema na jedinicni impuls. Za
ulazni signal ?x(n)? uzeti,
49Zadatak br. 2
- (a) Projektovati Cebiševljev IIR filtar propusnik
opsega 6. reda sa granicnim frekvencijama
?p10.32? i ?p20.55?, i varijacijom slabljenja u
propusnom opsegu ap0.5 dB. Nacrtati amplitudsku
i faznu karakteristiku ovog filtra. - (b) Napisati MATLAB program za implementaciju
ovog filtra u kaskadnoj strukturi koristeci
prog11_5 za implementaciju sekcije drugog reda. - (c) Proveriti realizacionu strukturu iz tacke (b)
na osnovu odziva sistema na jedinicni impuls.
Koristiti postupak iz zadatka br.1, tacka (c).
50Zadatak br. 3
- (a) Za IIR filtar projektovan u zadatku br.2
napisati MATLAB program za implementaciju u
paralelnoj strukturi koristeci prog11_5 za
implementaciju sekcije drugog reda. - (b) Proveriti realizacionu strukturu iz tacke
2.(b) na osnovu odziva sistema na jedinicni
impuls. Koristiti postupak iz zadatka br.1, tacka
(c).
51Zadatak br. 5
- Analizirati efekte konacne dužine reci na
karakteristiku slabljenja IIR filtra
projektovanog u zadatku br.2, tacka (a). - (a) Analiza kaskadne realizacione strukture.
Konstante filtra izracunate u zadatku br.2, tacka
(b), predstaviti sa dužinom reci od 10 bita.
Primeniti zaokružavanje. Izracunati
karakteristiku slabljenja filtra i uporediti sa
karakteristikom koja se dobija sa tacnim
vrednostima konstanti. - (b) Analiza paralelne realizacione strukture.
Postupak iz prethodne tacke ponoviti i za
paralelnu realizacionu strukturu. - (c) Postupak iz tacaka (a) i (b) ponoviti za
dužine reci od 8 i 12 bita.