Prof. Dragan

1
Inteligentno upravljanje rizicima pomocu
municipalnih obveznica

• Prof. Dragan Ðuricin, Predsednik
• Deloitte Adria

NALED konferencija Razvoj tržišta obveznica
lokalnih vlasti u Srbiji Narodna banka Srbije Maj
13, 2009
2
P. 0-1
3
Suština

• Potraga za rešenjem velikog problema zbog
• Dramaticne promene u operativnom okruženju
• 8 godina posle neprekinutog rasta globalne
  privrede
• Moguceg domino efekata
• nelikvidnost, pad kvaliteta aktive,
  nesolventnost, kriza produktivnosti, kriza
  proizvodnje, kriza konkurentnosti, verovatno
  institucionalna i politicka kriza, možda cak i
  socijalni nemiri
• Globalnog karaktera krize
• niko ne može izbeci veliki talas

P. 0-2
4
Moguci trendovi ekonomskog razvoja
P. 0-3
5
P. 1-0
6
Izvori krize

• Dva osnovna izvora
• Hiperprodukcija
• Prevelike zalihe
• Neadekvatna regulacija finansijskog sektora
• Ekskluzivni fokus centralnih banaka na kontrolu
  inflacije
• Deregulacija finansijskih tržišta
• Sadašnja kriza
• Zablude u vezi sa regulacijom finansijskih
  tržišta
• Dva pitanja
• Da li postojece HoV mogu da relaksiraju trenutne
  rizike?
• Kakva je uloga municipalnih obveznica u novim
  uslovima?

P. 1-1
7
P. 2-0
8
Rizik dve perspektive, dve kategorije, jedna
posledica

• Dve perspektive
• Opasnost
• izbegavanje
• Šansa
• preuzimanje rizika zbog nagrade
• Dve kategorije
• Sistemski (sistematski ili tržišni) rizik
• Nesistemski (nesistematski)
• Rizik utice na diskontnu stopu koja je funkcija
• Stope prinosa dugorocnih državnih obveznica,
  rizika tržišta kapitala (Beta koeficijent) i
  nesistematskog rizika

P. 2-1
9
Kategorije rizika

• Sistemski rizik
• Verovatnoca gubitka ili neuspeha zajednicka za
  celu privredu ili sve clanove iste grupe (tržište
  kapitala ili grana)
• Ne može se izbeci diversifikacijom portfolia,
  može se smanjiti hedžingom
• Rizik tržišta kapitala meri se Beta koeficijentom
• Nesistemski rizik
• Rizik kapitalnog ulaganja koji nije zajednicki za
  sve hartije od vrednosti na tržištima kapitala
  vec je povezan sa hartijama od vrednosti doticnog
  emitenta
• Može se izbeci diversifikacijom portfolia

P. 2-2
10
P. 3-0
11
Tranziciona J kriva
P. 3-1
12
Indikatori završetka tranzicije
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora Madarska Madarska Madarska Slovenija Slovenija Slovenija Hrvatska Hrvatska Hrvatska Rumunija Rumunija Rumunija Rusija Rusija Rusija
n BDP 1989/n Inflacija Stopa rasta BDP 1989/n Inflacija Stopa rasta BDP 1989/n Inflacija Stopa rasta BDP 1989/n Inflacija Stopa rasta BDP 1989/n Inflacija Stopa rasta BDP 1989/n Inflacija Stopa rasta
'90 0,92 580,4 -7,9 0,97 28,9 -3,5 0,93 551,6 -7,5 0,93 609,5 -7,1 0,94 5,1 -5,7 0,97 5,6 -3,0
'91 0,81 118,1 -11,6 0,85 35,0 -11,9 0,84 115,0 -8,9 0,73 123 -21,1 0,82 170,2 -12,9 0,92 92,7 -5,0
'92 0,59 Mega -27,9 0,82 23,0 -3,1 0,80 207,3 -5,5 0,65 665,5 -11,7 0,75 210,4 -8,8 0,79 1.526 -14,8
'93 0,40 Mega -30,8 0,82 22,5 -0,6 0,82 32,9 2,8 0,60 1.517 -8,0 0,76 256,1 1,5 0,72 875 -8,7
'94 0,42 3,3 2,5 0,84 18,8 2,9 0,86 21,0 5,3 0,63 97,6 5,9 0,79 136,7 3,9 0,63 311,4 -12,7
'95 0,44 78,6 6,1 0,86 28,2 1,5 0,90 13,5 4,1 0,67 2,0 6,8 0,85 32,3 7,1 0,60 197,7 -4,0
'96 0,48 94,3 7,8 0,87 23,6 1,3 0,93 9,9 3,7 0,71 3,5 5,9 0,88 38,8 3,9 0,58 47,8 -3,6
'97 0,52 18,3 10,1 0,91 18,3 4,6 0,98 8,4 4,8 0,76 3,6 6,8 0,83 154,8 -6,1 0,59 14,7 1,4
'98 0,53 30,0 1,9 0,95 14,3 4,8 1,01 8,0 3,9 0,78 5,7 2,5 0,79 59,1 -4,8 0,56 27,6 -5,3
'99 0,44 41,1 -18 0,99 10,0 4,2 1,07 6,2 5,4 0,77 4,0 -0,9 0,78 45,8 -1,1 0,59 86,1 6,4
'00 0,46 70,0 5,2 1,04 9,8 5,2 1,11 8,9 4,1 0,80 4,6 2,9 0,79 45,7 2,1 0,65 20,8 10,0
'01 0,48 91,8 5,1 1,08 9,2 4,1 1,15 8,4 3,1 0,83 3,8 4,4 0,84 34,5 5,7 0,68 21,6 5,1
'02 0,50 19,5 4,5 1,13 5,3 4,1 1,19 7,5 4,0 0,88 1,7 5,6 0,88 22,5 5,1 0,72 15,7 4,7
'03 0,52 11,7 2,4 1,18 4,7 4,2 1,23 5,6 2,8 0,92 1,8 5,3 0,93 15,4 5,2 0,77 13,7 7,3
'04 0,56 10,1 9,3 1,23 6,8 4,8 1,28 3,6 4,3 0,96 2,1 4,3 1,01 12,0 8,5 0,82 10,9 7,1
'05 0,60 16,5 6,3 1,28 3,6 4,0 1,34 2,5 4,1 1,01 3,3 4,3 1,05 9,5 4,2 0,88 12,7 6,4
'06 0,63 12,7 5,5 1,34 3,9 4,1 1,41 2,5 5,9 1,05 3,2 4,8 1,13 6,9 7,9 0,94 9,7 7,4
'07 0,68 6,7 7,5 1,35 8,0 1,1 1,51 3,6 6,8 1,11 2,9 5,6 1,20 4,8 6,0 1,02 9,0 8,1
'08 0,73 10,5 7,0 1,37 6,3 1,7 1,57 6,1 4,3 1,15 6,5 3,5 1,30 7,2 8,0 1,09 13,0 7,0
P. 3-2
Do 2007 Izvor Transition Report
13
BDP i BDP p.c. za Srbiju, 2004-08
P. 3-3
14
Srbija vs. Slovenija
P. 3-4
15
Srbija vs. Rusija
P. 3-5
16
Dvostruka J tranziciona kriva za Srbiju
P. 3-6
17
Indikatori ranjivosti privrede, 2008

• Tranzicioni deficit još uvek postoji
• BDP u 2008 dostiže samo 0.73 BDP iz 1989
• Endemska stagflacija (inflacija nezaposlenost)
• A. Okun indeks je 0.32 (13.5 18.8)
• Nivo tolerancije 0.10
• Konkurentnost je niža nego kod postranzicionih
  zemalja
• 85. mesto prema Indeksu globalne konkurentnosti,
  WEF
• Kredit rejting je na pragu nivoa za investiciona
  ulaganja
• BB- stable (Fitch and SP)
• Ogroman demografski rizik
• Najstarija nacija u Evropi (prosecna starost 42
  godine)
• Negativna stopa rasta stanovništva u poslednjih
  13 godina
• Relativno visoka zaduženost
• Dug/BDP64.0 ali Dug/Izvoz316

P. 3-7
18
Demografski rizik
Izvor Republicki zavod za statistiku
P. 3-8
19
Nivo zaduženosti
Visoko zadužena Srednje zadužena Manje zadužena
Dug/BDP (x) xgt80 48ltxlt80 x? 48
Dug/Izvoz(y) ygt220 132ltylt220 y ? 132
  Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija
  2004 2005 2006 2007 2008
Dug/BDP 54.1 64.0 63.0 61.1 64.0
Dug/Izvoz 365.7 362.1 291.7 276.6 316.4
Izvor NBS
P. 3-9
20
Apresijacija dinara, 2000-2008
P. 3-10
21
FDI u USD, 2007
P. 3-11
22
Javna potrošnja u Srbiji, 2004-08
2004 2005 2006 2007 2008 
Ukupno prihodi, BDP 42.4 42.7 43.5 43.0  41.8
Ukupno rashodi, BDP 41.5 41.8 45.2 44.9  44.0
Konsolidovani bilans države, BDP 0.9 1.0 -1.6 -1.9 -2.2
P. 3-12
23
Zarade u Srbiji, 1987-2008
P. 3-13
24
Poredenje
Zemlja Inflacija Deficit države/BDP Zaduženost Kamatna stopa
Referentna vrednost 1,5-3,0 dobre performanse, za EU (4) 3,0 Dug/BDPgt80 Dug/Izvoz gt 220 Ne više od 1,5 prema 3 najmanje kamate u EU (6.5)
Slovenija
Madarska
Rumunija
Hrvatska
Srbija
P. 3-14
25
Izloženost rizicima bankarskog sektora
Srbija
P. 3-15
26
Izloženost rizicima realnog sektora
P. 3-16
27
Šta se može ocekivati?

• Tranzicionizam u kombinaciji sa globalnom
  ekonomskom krizom dovodi do visokog sistematskog
  rizika
• Ipak, ostaje nada da kada problem ima globalni
  karakter, on prestaje da bude problem
• Neekonomsko rešenje krize
• Niko se iz krize nije izvukao preraspodelom
• Rast proizvodnje je bitan
• Populizam i udvaranje nerazumnima nisu održive
  alternative
• Problem sa nesitematskim rizikom može se
  prevazici inteligentnim upravljanjem rizicima

P. 3-17
28
Zašto municipalne obveznice?

• Postoji više razloga
• Povecanje stepena ekonomske aktivnosti
• Razvoj lokalne infrastrukture i podsticanje
  preduzetništva
• Prilika za parkiranje tezaurisanog kapitala
• Restart tržišta kapitala
• Kombinovanje sa drugim oblicima kapitala (PPP)

P. 3-18
29
P. 4-0
30
Konvencionalni pristup upravljanja rizicima

• Šta je bilo pogrešno?
• Eksperti za upravljanje rizicima izolovani u
  silosima
• Iskljuciva orijetacija na izbegavanje rizika
• Ignorisanje interakcije faktora rizika
• Ekskluzivan fokus na finansijski rizik
  (zanemarivanje operativnih rizika)
• Korišcenje metrike uspeha koja bazira na profitu
  a ne stvorenoj vrednosti
• Novi sistem inteligentnog upravljanja rizikom
  bazira na
• Konzistentnoj perspektivi (vrednost i cena
  kapitala)
• Širem zahvatu (korišcenje zajedno sa izbegavanjem
  rizika)

P. 4-1
31
Šest kljucnih koraka
P. 4-2
32
Inteligentno upravljanje rizicima

• VB ERM proširen koncept inteligentnog upravljanja
  rizicima kao kombinacija dva alata
• ERM (Enterprise Risk Management)
• VBM (Value-based Management)

P. 4-3
33
Pokretaci vrednosti
P. 4-4
34
Pokretaci vrednosti za kapitalni dobitak
Operativni pokretaci vrednosti
P. 4-5
35
Kompatibilnost merila performansi
P. 4-6
36
Konvencionalan proces upravljanja nesistematskim
rizikom
Upravljanje rizikom
P. 4-7
37
Prošireni koncept upravljanja nesistematskim
rizikom
P. 4-8
38
Inteligentno upravljanje rizikom
P. 4-9
39
Prošireni koncept upravljanja rizikom
Pruža jasan slušaj menadžmenta rizika, koji se
može kvantifikovati
Pruža jedinstveni jezik vrednosti koji
ujedinjuje inace razlicite procese menadžmenta
rizika
Prošireni koncept Upravljanja rizikom
P. 4-10
40
Odnos prema riziku u krizi

• Ne samo pretnja vec i šansa
• Kada vetar duva, jedni prave zidovi, drugi
  vetrenjace
• Apetit za rizik ne sme se smanjiti u krizi
• Izloženost rizicima se meri ne samo radi
  izbegavanja faktora rizika vec, i pre svega, radi
  utvrdjivanja interakcije dva i više faktora
  rizika
• Averzivnost na rizik se smanjuje
• Procenom efekata nove strategije
• Najbolji nacin za rast rezistentnosti na šokove
  (stres test) je procena vrednosti nove strategije
• Novim modelom finansiranja
• Municipalne obveznice kao šansa

P. 4-11
41
Hvala
Prof. Dragan Ðuricin, Predsednik Deloitte
Adria Makenzijeva 2411000 BelgradeSerbia Tel
381 11 3812220 381 65 2137980ddjuricin_at_d
eloittece.comwww.deloittece.com