Title: Lopta
1LOPTA
,,Ne dirajte moje krugove! - ,, Noli turbare
circulus meos ! ARHIMED
2 Gimnazija Pirot
Lopta
Maturski rad iz matematike
Maj 2006
3O kvadraturi kruga
Stereometrija
Broj p
Lopta i delovi lopte
Izracunajte V i P
Lopta i poliedri
Primena lopte u arhitekturi
Lopta i obrtna tela
Zadaci
4KVADRATURA KRUGA
Pocetak
- Jedan od tri nerešiva problema Antike je
kvadratura kruga - KONSTRUISATI KVADRAT ISTE POVRŠINE
KAO KRUG! - Hiljadama godina problem zaokuplja pažnju
matematicara. - Tek u XX veku dokazana je nerešivost
problema geometrijskim sredstvima. - Danas je izraz kvadratura kruga metafora za
besmisleno! -
- Ova oblast matematike nazvana je
pseudomatematika, - a lekarska dijagnoza za obuzete problemom
glasi morbus ciclometricus! - Analogon krugu i kvadratu u prostoru su kocka i
lopta. - Njihova kombinacija cesta je u arhitekturi
KOCKA I KUPOLA. - KRUG I KVADRAT, TO SU ELEMENTARNA SLOVA
ARHITEKTURE! - Ledu, arhitekt
5 LUDOLFOV BROJ p
Pocetak
-
- p je ne samo IRACIONALAN, vec i
TRANSCEDENTAN broj! - (nije rešenje nijedne algebarske jednacine).
- Zato je geometrijska konstrukcija broja p
nemoguca! (Lindeman, 1882) - TRANSCEDENTNOST BROJA p JE ODGOVORNO ZA
- NEREŠIVOST KVADRATURE KRUGA!
- Vavilon i Biblija nalaze p 3
- U Egiptu 2000 g.p.n.e. Ahmes (Rindov papirus)
daje p (16/9)² 3,16 - Arhimed 280 (god. p.n.e.) odreduje granice broja
p metodom dvostranog iscrpljivanja tj.
upisivanjem i opisivanjem mnogouglova u krug.
Došavši do 96-ugla Arhimed daje granice broja p - 223/71 lt p lt 22/7 tj.
p3,14 - Ludolf van Kalen (XIIv.) nalazi 35 decimala broja
p ( Ludolfov broj p) - U Muzeju otkrica u Parizu, može se ocitati sedam
stotina sedam decimala broja p ispisanih po
zidovima elipsaste palate!
Rindov papirus
6STEREOMETRIJA
Pocetak
Arhimed
- Do Arhimeda (III vek p.n.e.) stare civilizacije
površinu kruga odreduju samo približno. - Arhimed (287-212 god. p.n.e.) iz Sirakuze najveci
?? univerzalni um starog veka, jedan od tri
mudraca Antike po Plutarhu. Studirao je u
Aleksandriji, tadašnjem kulturnom centru sveta. - Formule vezane za krug, loptu (l), valjak (v),
kupu (k) odredio je Arhimed - Vl2/3Vv Vk1/3Vv Vl(VvVk)/2
- Na Arhimedovom skromnom grobu u Sirakuzi nalaze
se valjak i upisana lopta po njegovoj želji. - Metod je jedino sacuvano Arhimedovo delo, koje
je inspirisalo najvece matematicke umove tokom
stoleca.
7Pocetak
Lopta i delovi lopte
Lopta (sfera) je geometrijsko telo koje je
potpuno oblo i ciji je poprecni presek kružnog
oblika. Sve tacke na površini lopte nalaze se na
jednakoj udaljenosti od centra lopte i ta
udaljenost se naziva poluprecnik lopte i oznacava
se slovom r. Grcki matematicar Arhimedes
ustanovio je da je nepromenljiva velicina "pi"
(B) cija je vrednost približno 3,14 posebno
znacajna za izracunavanje površine i zapremine
lopte.
8Pocetak
Obrasci za loptu i delove lopte
9Pocetak
Lopta i poliedri
? Za poliedar ija sva temena pripadaju lopti
kae se da je upisan u loptu,a za loptu da je
opisana oko poliedra. Poliedar ije sve strane
dodiruju loptu je opisan oko lopte,a lopta je u
njega upisana. ? Ako se u poliedar moe upisati
lopta,njen centar se nalazi u taki preseka
simetralnih ravnisvih uglova diedra datog
poliedra. ? Da bi se u prizmu mogla upisati lopta
potrebno je i dovoljno da se u njen normalni
presek moe upisati krug iji je prenik jednak
visini prizme. ? Da bi se u piramidu mogla
upisati lopta dovoljno je danagibni uglovi bonih
strana prema osnovi piramide budu jednaki. ? Ako
se oko poliedra moe opisati lopta,tada njen
centar lei u taki preseka simetralnih ravni
svih ivica poliedra. ? Da bi se oko piramide
mogla opisati lopta potrebno je i dovoljno da se
oko njene osnove moe opisati krug.
10Pocetak
Lopta i obrtna tela
- Lopta je upisana u prav valjak ako osnove i sve
izvodnice valjka dodiruju loptu. To je mogue ako
je prenik osnove valjka jednak visini valjka. - Lopta je upisana u pravu kupu ako osnova i sve
izvodnice kupe dodiruju loptu.To je uvek mogue. - Lopta je opisana oko valjka ako su osnove valjka
preseci lopte. Oko svakog pravog valjka moe se
opisati lopta. - Lopta je opisana oko kupe ako je osnova kupe
presek lopte i ako vrh kupe pripada odgovarajuoj
sferi. Oko svake kupe moe se opisati lopta.
11ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA VEZANI ZA
STEREOMETRIJU
Pocetak
- 1) U loptu je upisana kupa. Ako je precnik osnove
kupe jednak njenoj izvodnici, naci odnos
zapremina lopte i kupe. - 2) U pravoj kupi ciji je precnik jednak
izvodnici, upisana je lopta.Naci odnos njihovih
zapremina. - 3) Neka je ABCD tetraedar ivice a. Ako je K(O,R)
opisana, a k(O,r) upisana sfera datog tetraedra,
naci odnos Rr. - 4) Na horizontalni sto postavljene su cetiri
lopte poluprecnika r3v2, tako da svaka dodiruje
dve susedne, a dodirne tacke sa stolom obrazuju
kvadrat. Na ove cetiri lopte postavljena je peta
lopta istog poluprecnika, koja dodiruje cetiri
prethodne. Naci rastojanje centra pete lopte od
stola i izracunati V piramide cija su temena
centri ovih pet lopti.
12PRIMENA LOPTE U ARHITEKTURI
Pocetak
-
- Na šta se sve arhitektura oslanja
- na matematiku, sa njenim brojevima
- i njihovim zakonima (proporcije,
- razmere, tela, prodori), na prirodu i
- njene principe i oblike, na svet
- tehnika i mašina, na druge
- umetnosti, na cinjenice kulture
- (mitovi, religije, jezik), sve do onog
- cuvenog Korbizjeovog paradoksa da
- je covek geometrijska životinja!
-
-
Njutnov nadgrobni spomenik
13 Rene Dekart
Isak Njutn
Ptolomej
Saturn
Pjer Ferma
Lajbnic