Entomologija - PowerPoint PPT Presentation

About This Presentation
Title:

Entomologija

Description:

A - opu tena krila; B - izdignuta krila. Odonata Trichoptera Mimikrija Aposemija Krila: glavni lokomotorni organi, a pokre u ih mi i i I me u primitivnijim ... – PowerPoint PPT presentation

Number of Views:104
Avg rating:3.0/5.0
Slides: 40
Provided by: Srec5
Category:

less

Transcript and Presenter's Notes

Title: Entomologija


1
  • Entomologija
  • I predavanje
  • Entomologija opšta, šumarska, poljoprivredna i
    primenjena. Istorijat razvoja entomologije.
    Morfologija insekata, opšte karakteristike, glava
    i glaveni ekstremiteti, antene, usni aparati.
    Toraks insekata, ekstremiteti toraksa (noge,
    krila). Abdomen insekata, njegovi nastavci i
    genitalne strukture.

2
Entomologija
  • Opšta
  • Primenjena
  • Šumarska
  • Poljoprivredna
  • Dve poslednje discipline se bave istraživanjem
    biologije insekata znacajnih za šumarstvo i
    poljoprivredu, pre svega sa aspekta njihovog
    znacaja kao štetocina
  • Insekti se proucavaju i u okviru veterinarske i
    humane parazitologije

3
Istorijat razvoja entomologije
  • Entomologija (gr. entomon insekt, logos
    nauka) je vrlo stara zoološka disciplina
  • Najstariji podaci iz praistorije (crteži u
    pecinama)
  • Demokrit (470-360) podaci o insektima
  • Aristotel (384-322) otac entomologije Entoma
    podaci o insektima, zajedno sa stonogama,
    paucima i crvima razlikovao je tvrdokrilce,
    skakavce, leptire i opnokrilce
  • Plinije Stariji (23-79) Istorija prirode
    nadograduju se podaci o insektima

Crtež iz pecine u Španiji
Aristotel
4
  • Aldrovandi iz Bolonje De animalibus insectis
    temelji moderne entomologije
  • Redi (1623-1693) eksperiment sa mesom i razvojem
    muva muve se ne razvijaju od pokvarenog mesa,
    vec iz jaja preko larvi koje se razvijaju u mesu
  • Malpighi (1628-1694) otac anatomije insekata
  • Swammerdam (1637-1680) postembrionalno razvice
    insekata Historia insectorum generalis
  • Ray Historia insectorum podela insekata na
    osnovu postembrionalnog razvica na ametabola,
    hemimetabola i holometabola
  • Švedanin De Geer (1720-1778) dosta podataka o
    biologiji insekata
  • Švedanin Carl Linnaeus Systema Naturae brojni
    opisi insekata redovi Aptera, Hemiptera,
    Neuroptera, Coleoptera, Lepidoptera, Diptera i
    Hymenoptera binominalni sistem nomenklature

5
Aldrovandi
Linnaeus
Malpighi
6
  • Fabricius (1743-1808) doprinos razvoju
    entomologije opisao veliki broj novih vrsta za
    nauku
  • Latreille (1762-1833) Histoire naturelle,
    générale et particulière des crustacés et
    insectes vecina znanja o insektima iz
    prethodnih vremena
  • Mladi naucnici podigli ovu nauku na najviši nivo,
    na koji se oslanja i današnja entomologija kao
    jasno prepoznatljiva zoološka disciplina

7
Fabricius
Latreille
8
MORFOLOGIJA INSEKATAOpšte karakteristike insekata
  • Zajednicki plan grade razlicit od drugih
    zglavkara
  • Telo oligomerno, diferencirano na 3 regiona
    glava (caput) 6 segmenata, grudi (thorax) 3
    segmenta i trbuh (abdomen) 12 segmenata

9
  • Glava nastala od 6 segmenata (embriološki
    podaci) na njoj imaju par antena i tri para
    usnih ekstremiteta koji cine usni aparat
  • Grudi od tri segmenta (jedino kod opnokrilaca
    podreda Apocrita grudi od cetiri segmenta) na
    njima tri para ekstremiteta za hodanje
    (Hexapoda) kod vecine na zadnja dva grudna
    segmenta krila za letenje jedini beskicmenjaci
    koji se krecu i letenjem krila kod
    najprimitivnijih nisu razvijena (Apterygota), za
    razliku od vecine, gde su krila razvijena, a samo
    kod nekih sekundarno išcezavaju (Pterygota)
  • Abdomen bez ekstremiteta kod adulata (postoje kod
    nekih larvi, ali bivaju kasnije redukovani ili
    transformisani za obavljanje drugih funkcija)

10
Apterygota
Pterygota
11
Glava insekata
  • Glava izdvojena, kompaktna, u obliku caure
    granice segmenata kod nekih se naziru u obliku
    šavova (sutura), dok se kod progresivnijih
    tragovi segmentacije i sutura skoro potpuno gube
  • Procefalon i gnatocefalon
  • Procefalon 2 segmenta (akron i interkalarni)
    akron nosi antene procefalon nosi i složene oci
    i ocele
  • Gnatocefalon 4 segmenta, zadnja 3 nose po par
    usnih ekstremiteta (mandibule i dva para maksila)
  • Položaj usnog otvora i glave prema telu
    prognatan (usni delovi okrenuti napred),
    hipognatan (usni delovi okrenuti nadole) i
    opistognatan (usni delovi okrenuti unazad)
  • Suture epistomalna, frontalne, koronalna i
    okcipitalna
  • Polja clypeus, frons, vertex, occiput,
    postocciput, genae

12
Položaj glave u odnosu na telo. A - hipognatan B
- prognatan C - opistognatan.
Izgled insekatske glave. A - prednja strana B -
bocna strana.
13
Antene
  • Antene su ispred i izmedu ociju osnovni clanak
    (scapus), drška (pedicellus) i višeclani bic
    (flagellum)
  • Skapus zglobljen sa glavenom caurom i povezan
    mišicima kojima se antene pokrecu
  • Pedicelus kraci i u njemu je Džonstonov organ
    (culo za prijem zvucnih signala i strujanja
    vazduha)
  • Flagelum graden od velikog broja clanaka
  • Tipovi antena cekinjaste, koncaste, kuglicaste,
    testeraste, grebenaste, batinaste, glavicaste,
    vretenaste, lamelaste, grebenasto-kolenaste,
    peraste, iglicaste i nepravilne
  • Protura antene sekundarno redukovane
  • Cula mirisa, ukusa i taktilna cula hvatanje
    plena (Chaoborus sp., Diptera) i pridržavanje
    ženki (mužjaci Meloidae, Coleoptera)

14
Tipovi antena Insecta. A - cekinjaste B -
koncaste C - kuglicaste D - testeraste E -
grebenaste F - glavicaste G - vretenaste H -
lamelaste I - grebenasto-kolenaste J - peraste
K - iglicaste.
15
Usni aparat
  • Ekstremiteti gnatocefalona obrazuju usni aparat
  • Entognatni (Collembola, Protura i Diplura) i
    ektognatni tip usnog aparata (svi ostali
    insekti) Insecta entognatha i Insecta ectognatha
  • Mandibule i dva para maksila (2. par srastao i
    formira donju usnu ili labium) okružuje usni
    otvor sa strane i od pozadi sa prednje strane je
    nastavak u obliku ploce koji nije ekstremitet
    (gornja usna ili labrum)

16
Usni aparat za grickanje
  • Diplura, Collembola, Thysanura, Ephemeroptera,
    Blattodea,Odonata, Orthoptera, Phasmida,
    Isoptera, Mantodea, Zoraptera, Grylloblattodea,
    Plecoptera, Embioptera, Psocoptera, Mallophaga,
    Megaloptera, Raphidioptera, Neuroptera,
    Coleoptera i vecina larvi
  • Labrum ploca nosi dlacice i epifarinks za
    glavenu cauru povezan mišicima i sa prednje
    strane oivicuje usni otvor
  • Mandibulae jednoclane, sa zubicima pokrecu se
    snažnim mišicima sitnjenje hrane, a kod nekih
    napad i odbrana
  • Maxillae I višeclane (cardo, stipes, lacinia,
    galea i višeclani palpus maxillaris)
  • Palpus maxillaris taktilna i hemijska cula
  • Lacinia i galea pridržavanje i sitnjenje hrane

17
Labrum
Usni aparat za grickanje
Maxilla 1
Mandibula
18
  • Donja usna (labium ili maxillae 2) postmentum i
    prementum, glossa i paraglossa i labijalni
    palpusi (palpi labiales) sa culnim organima
    hipofarinks na kome se otvaraju kanali pljuvacnih
    žlezda (potiskuje hranu prema ždrelu)

Labium
19
Usni aparat za srkanje
  • Slican aparatu za grickanje (neke Hymenoptera)
  • Mandibule masivne, sa zubicima grickanje cvrste
    hrane, gradevinske delatnosti, pravljenje saca,
    gnezda, seckanje lišca, hvatanje plena i dr.
  • Maksile I lice na iste kod aparata za grickanje,
    izdužene (posebno lacinia i galea) maksilarni
    palpusi redukovani
  • Labijum izdužen (posebno glose i labijalni
    palpusi)
  • Izduženi delovi maksila I i labijuma obrazuju
    cevastu strukturu za srkanje nektara, a kod
    kratkorilicnih pcela su ovi delovi kratki

Usni aparat za srkanje
20
Usni aparat za bodenje i sisanje
  • Neke Diptera (komarci, muve, obadi, papataci),
    stenice, cvrcci, biljne vaši, štitaste vaši,
    prave vaši, tripsi, buve, itd.
  • Najjednostavniji (stenice) iglicaste mandibule i
    maksile I sa labijumom formiraju strukturu za
    bodenje i sisanje tecnosti iz biljaka ili
    životinja
  • Ženke komaraca izdužene mandibule, maksile I,
    labijum i hipofarinks sve ove strukture
    formiraju cev koja je na vrhu zaoštrena i sa
    zubicima (bodenje kože domacina i usisavanje
    tecne hrane) hipofarinks se završava otvorom
    pljuvacnih žlezda, ciji sekreti onemogucavaju
    zgrušavanje krvi
  • Buve izdužene lacinije i epifarinks formiraju
    rilicu za bodenje i usisavanje krvi domacina
    dobro razvijeni labijalni i maksilarni palpusi, a
    labrum i hipofarinks redukovani
  • Obadi maksile I i hipofarinks izduženi odozdo
    ih pridržava širok labijum ženke seku kožu
    domacina i isisavaju krv, a mužjaci se ne hrane
    krvlju i sa modifikovanim su usnim aparatom

21
Komarac
Stenica
Buva
Usni aparat za bodenje i sisanje
22
Usni aparat za sisanje
  • Vecina Lepidoptera
  • Izdužene galee maksila I formiraju surlicu kojom
    uzimaju nektar iz cvetova biljaka
  • Labrum i mandibule znatno redukovani
  • Labijum u obliku trouglaste ploce sa kratkim
    palpusima
  • Kod primitivnijih leptira (Micropterigidae) usni
    aparat je za grickanje

Usni aparat za sisanje
23
Usni aparat za lizanje
  • Vecina Diptera
  • Mandibule i maksile I zakržljale
  • Labijum najbolje razvijen, distalno proširen i
    diferenciran u složenu strukturu sa žljebovima za
    upijanje tecne hrane (labela)
  • Hrana se unosi preko kanala kojeg formiraju
    labrum i hipofarinks
  • Kod nekih muva postoji i usni aparat za bodenje i
    sisanje

Usni aparat za lizanje
24
Toraks insekata
  • Tri segmenta prednje grudi (prothorax), srednje
    grudi (mesothorax) i zadnje grudi (metathorax)
  • Kod Hymenoptera Apocrita za toraks srasta prvi
    abdominalni segment (propodeum), tako da se
    njihov toraks sastoji od cetiri segmenta
    (mezozoma)
  • Ploce (skleriti) dorzalna (tergum, notum),
    ventralna (sternum) i bocne (pleurae)
  • Tergit (notum) praescutum, scutum i scutellum
    iza notuma je plocica postnotum
  • Pleure episternum i epimeron (anepimeron i
    katepimeron)
  • Sternum praesternum, basisternum i sternellum

25
Grada grudnih segmenata insekata
Insecta. A - dorzalni izgled mezoterguma B -
bocni izgled metatoraksa.
26
Ekstremiteti toraksa
  • Na grudima se nalaze tri para nogu koje imaju pre
    svega funkciju kretanja
  • Clanci nogu kuk (coxa), butni valjak
    (trochanter), but (femur), golen (tibia) i
    višeclano stopalo (tarsus) sa kandžicama
  • Koksama se noge zglobljavaju za pleure, trohanter
    je kraci i jednoclan (samo kod Odonata i nekih
    Hymenoptera je dvoclan), femur je najjace
    razvijeni deo sa najsnažnijom muskulaturom (dobro
    razvijen kod skakaca), tibije su slabije
    razvijene od femura, a tarzusi su jednoclani
    (Protura, Diplura) ili sa više clanaka (do pet
    poslednji je praetarsus)
  • Na pretarzusu su parne kandžice za kretanje po
    neravnim površinama, kao i strukture za
    pripijanje za podlogu arolijum, empodijum i
    pulvili

27
  • Arolijum neparna jastucasta struktura izmedu
    kandžica
  • Pulvili parni mekani izraštaji u osnovama
    kandžica
  • Empodijum cekinjasta struktura izmedu kandžica
  • Ove strukture omogucavaju kretanje po glatkim
    površinama
  • Kretanje insekata prednji par nogu povlaci telo
    napred, srednji par služi kao oslonac telu, a
    zadnji par potiskuje telo napred

Tipovi aparata za pripijanje na nogama. A -
Periplaneta americana B - Asilus sp.
Izgled raznih tipova nogu insekata
28
Krila insekata
  • Dva para krila na mezo- i metatoraksu Pterygota
    (nabori telesnog zida)
  • Pritisak hemolimfe spljoštavanje u dvostruku
    kutikularnu plocu miksocel samo oko traheja i
    nerava, a spolja je epidermis nervatura krila
    (vene)
  • Primitivni dobro razvijena nervatura od uzdužnih
    i poprecnih nerava
  • Nazivi nerava kostalni (costa), subkostalni
    (subcosta), radijalni (radius), medijalni
    (medius), kubitalni (cubitus) i analni (analis)
    kostalni i analni jednograni, ostali sa više
    grana
  • Poprecni nervi oznaceni imenima uzdužnih nerava
    koje spajaju, a ako ih ima više u ime se dodaje i
    redni broj
  • Celije prostori koje ogranicavaju uzdužni i
    poprecni nervi otvorene na obodu krila, a
    zatvorene u njihovoj osnovi i sredini
  • Pterostigma (stigma) kutikularno zadebljanje na
    prednjoj ivici krila, a negde je i na zadnjim
    krilima

Poprecni presek krila insekata. A - u razvoju B
- formirana krila.
29
Nervatura krila insekata
30
  • Stapanje uzdužnih nerava po prednjoj ivici i
    oligomerizacija krilne nervature (Chalcidoidea i
    Proctotrupoidea)
  • Redukcija zadnjih krila
  • Diptera zadnja krila redukovana i transformisana
    u njihalice (haltere)
  • Parazitski insekti krila potpuno redukovana
  • Dlacice ili ljuspice na površini krila
  • Hemiptera veci deo prednjih krila sklerotizovan
    (hemielitre)
  • Coleoptera cela prednja krila sklerotizovana i
    cvrsta (elitre)

31
  • Aksilarni skleriti veza krila sa telom
    pokretljivost
  • Medijalni skleriti i tegule mišici povezuju
    osnovu krila i sklerite
  • Primitivni Pterygota (Ephemeroptera i Odonata)
    krila u miru se ne sklapaju na telu, vec su
    horizontalna, kosa ili vertikalna u odnosu na
    telo dorzoventralna muskulatura pokretanje
    krila pri letenju
  • Progresivni uzdužna i kosa muskulatura
    složenije kretanje i sklapanje krila na telu kada
    insekt miruje (izbegavanje predatora)
  • Krila i telo slicne boje kao i okolina
    (mimikrija) zaštita od predatora
  • Neki imaju jarko obojena krila i telo
    (upozoravajuca obojenost ili aposemija) zaštita
    od predatora
  • Kod nekih su krila providna

32
Dorzoventralna muskulatura insekata. A -
opuštena krila B - izdignuta krila.
Mimikrija
Odonata
Trichoptera
Aposemija
33
  • Krila glavni lokomotorni organi, a pokrecu ih
    mišici
  • I medu primitivnijim (Odonata) i i medu
    progresivnim grupama ima izvanrednih letaca
    (Diptera)
  • Lepidoptera i Coleoptera spori letaci
  • Kod progresivnih krila formiraju jednu letnu
    površinu
  • Strukture za spajanje krila pri letu jugum,
    frenulum, hamuli i dr.
  • Mehanizam pokretanja krila kompleksan, što
    omogucava složen mišicni sistem
  • U startu leva i desna krila nezavisno funkcionišu
    i pokrecu se kao propeleri krila ne prave
    pokrete u krug, vec sinusoidno krila telo podižu
    i pomeraju napred
  • Brzina zamaha 5/s (leptiri) do 1.000/s
    (dvokrilci) pri dostizanju odredene visine krila
    se pokrecu neznatno gore ili dole, tako da se
    uzdižu ili spuštaju (elevatorsko kretanje)
  • Najveca brzina letenja preko 100 km/h

34
Strukture za spajanje krila tokom leta. A -
kukice B - savijene ivice C - jugum (jg) i
frenulum (fr) p - prednje krilo z - zadnje
krilo rt - retinaculum.
Muskulatura krila i nogu insekata
Nacin pokretanja krila
Muva lebdilica u letu
35
Abdomen insekata
  • 11 segmenata i telzon (Protura i larve insekata)
    kod ostalih insekata je od 4-10 segmenata
    (oligomerizacija, redukcija prvog i zadnjih
    segmenata)
  • Na osmom segmentu polni otvor genitalni segment
  • Sterniti i tergiti pleure redukovane (elasticne
    membrane)
  • Segmenti pokretljivi disanje kod brzih letaca,
    polaganje jaja i dr.

Regionalna diferencijacija tela insekta
Abdomen insekta
36
Nastavci abdomena
  • Adulti bez ekstremiteta na trbuhu (redukovani ili
    u vidu stila, filamenata, trahejnih škrga,
    ceraka, legalice i kopulatornih struktura)
    postoje kod larvi
  • Cerci nastavci 11. abdominalnog segmenta dugi i
    cekinjasti (Thysanura i Ephemeroptera) ili
    jednoclani i jako sklerotizovani (Diplura i
    Dermaptera) uloga u napadu i odbrani
  • Stili izraštaji na 9. sternitu mužjaka
    (Orthoptera) ili na više segmenata abdomena
    (Diplura i Thysanura) funkcija u podizanju tela
    od podloge pri kretanju

37
Abdominalne nožice larve leptira
Cerci kod Diplura
Prisustvo/odsustvo stila kod bubašvabe
38
Genitalne strukture insekata
  • Legalica ženki ploce i nastavci 8., 9. i 10.
    abdominalnog segmenta
  • Primitivni (Orthoptera) dva para ploca valvifera
    i tri para gonapofiza (valvula, valvi) 1. par
    valvifera cine triangularne, a 2. par su
    oblongatne ploce odlaganje jaja u podlogu
  • Progresivniji (parazitske Hymenoptera iz familije
    Braconidae) triangularne, oblongatne i kvadratne
    ploce i tri para valvi ubadanje domacina,
    paralisanje sekretima žlezda, pa polaganje jaja
  • Hymenoptera Aculeata legalica gubi funkciju
    polaganja jaja i služi za napad i odbranu žaoka
    ili žalac

Legalica zrikavca
Legalica Braconidae
Žaoka pcele
39
  • Kopulatorne strukture mužjaka okružuju polni
    otvor koji se nalazi na 9. segmentu abdomena, na
    vrhu aedeagus-a (penisa)
  • Primitivniji cevasti aedeagus
  • Složeniji (Hymenoptera) bazalni prsten,
    paramere, volsele, kuspisi, digitusi i valve
    aedeagus-a
  • Osobine grade kopulatornog aparata kod nekih
    grupa predstavljaju najpouzdanije taksonomske
    karaktere na nivou vrsta

Aedeagus Coleoptera
Grada kopulatornog aparata mužjaka Braconidae
Write a Comment
User Comments (0)
About PowerShow.com