Title: Entomologija
1- Entomologija
- I predavanje
- Entomologija opšta, šumarska, poljoprivredna i
primenjena. Istorijat razvoja entomologije.
Morfologija insekata, opšte karakteristike, glava
i glaveni ekstremiteti, antene, usni aparati.
Toraks insekata, ekstremiteti toraksa (noge,
krila). Abdomen insekata, njegovi nastavci i
genitalne strukture.
2Entomologija
- Opšta
- Primenjena
- Šumarska
- Poljoprivredna
- Dve poslednje discipline se bave istraživanjem
biologije insekata znacajnih za šumarstvo i
poljoprivredu, pre svega sa aspekta njihovog
znacaja kao štetocina - Insekti se proucavaju i u okviru veterinarske i
humane parazitologije
3Istorijat razvoja entomologije
- Entomologija (gr. entomon insekt, logos
nauka) je vrlo stara zoološka disciplina - Najstariji podaci iz praistorije (crteži u
pecinama) - Demokrit (470-360) podaci o insektima
- Aristotel (384-322) otac entomologije Entoma
podaci o insektima, zajedno sa stonogama,
paucima i crvima razlikovao je tvrdokrilce,
skakavce, leptire i opnokrilce - Plinije Stariji (23-79) Istorija prirode
nadograduju se podaci o insektima
Crtež iz pecine u Španiji
Aristotel
4- Aldrovandi iz Bolonje De animalibus insectis
temelji moderne entomologije - Redi (1623-1693) eksperiment sa mesom i razvojem
muva muve se ne razvijaju od pokvarenog mesa,
vec iz jaja preko larvi koje se razvijaju u mesu - Malpighi (1628-1694) otac anatomije insekata
- Swammerdam (1637-1680) postembrionalno razvice
insekata Historia insectorum generalis - Ray Historia insectorum podela insekata na
osnovu postembrionalnog razvica na ametabola,
hemimetabola i holometabola - Švedanin De Geer (1720-1778) dosta podataka o
biologiji insekata - Švedanin Carl Linnaeus Systema Naturae brojni
opisi insekata redovi Aptera, Hemiptera,
Neuroptera, Coleoptera, Lepidoptera, Diptera i
Hymenoptera binominalni sistem nomenklature
5Aldrovandi
Linnaeus
Malpighi
6- Fabricius (1743-1808) doprinos razvoju
entomologije opisao veliki broj novih vrsta za
nauku - Latreille (1762-1833) Histoire naturelle,
générale et particulière des crustacés et
insectes vecina znanja o insektima iz
prethodnih vremena - Mladi naucnici podigli ovu nauku na najviši nivo,
na koji se oslanja i današnja entomologija kao
jasno prepoznatljiva zoološka disciplina
7Fabricius
Latreille
8MORFOLOGIJA INSEKATAOpšte karakteristike insekata
- Zajednicki plan grade razlicit od drugih
zglavkara - Telo oligomerno, diferencirano na 3 regiona
glava (caput) 6 segmenata, grudi (thorax) 3
segmenta i trbuh (abdomen) 12 segmenata
9- Glava nastala od 6 segmenata (embriološki
podaci) na njoj imaju par antena i tri para
usnih ekstremiteta koji cine usni aparat - Grudi od tri segmenta (jedino kod opnokrilaca
podreda Apocrita grudi od cetiri segmenta) na
njima tri para ekstremiteta za hodanje
(Hexapoda) kod vecine na zadnja dva grudna
segmenta krila za letenje jedini beskicmenjaci
koji se krecu i letenjem krila kod
najprimitivnijih nisu razvijena (Apterygota), za
razliku od vecine, gde su krila razvijena, a samo
kod nekih sekundarno išcezavaju (Pterygota) - Abdomen bez ekstremiteta kod adulata (postoje kod
nekih larvi, ali bivaju kasnije redukovani ili
transformisani za obavljanje drugih funkcija)
10Apterygota
Pterygota
11Glava insekata
- Glava izdvojena, kompaktna, u obliku caure
granice segmenata kod nekih se naziru u obliku
šavova (sutura), dok se kod progresivnijih
tragovi segmentacije i sutura skoro potpuno gube - Procefalon i gnatocefalon
- Procefalon 2 segmenta (akron i interkalarni)
akron nosi antene procefalon nosi i složene oci
i ocele - Gnatocefalon 4 segmenta, zadnja 3 nose po par
usnih ekstremiteta (mandibule i dva para maksila)
- Položaj usnog otvora i glave prema telu
prognatan (usni delovi okrenuti napred),
hipognatan (usni delovi okrenuti nadole) i
opistognatan (usni delovi okrenuti unazad) - Suture epistomalna, frontalne, koronalna i
okcipitalna - Polja clypeus, frons, vertex, occiput,
postocciput, genae
12Položaj glave u odnosu na telo. A - hipognatan B
- prognatan C - opistognatan.
Izgled insekatske glave. A - prednja strana B -
bocna strana.
13Antene
- Antene su ispred i izmedu ociju osnovni clanak
(scapus), drška (pedicellus) i višeclani bic
(flagellum) - Skapus zglobljen sa glavenom caurom i povezan
mišicima kojima se antene pokrecu - Pedicelus kraci i u njemu je Džonstonov organ
(culo za prijem zvucnih signala i strujanja
vazduha) - Flagelum graden od velikog broja clanaka
- Tipovi antena cekinjaste, koncaste, kuglicaste,
testeraste, grebenaste, batinaste, glavicaste,
vretenaste, lamelaste, grebenasto-kolenaste,
peraste, iglicaste i nepravilne - Protura antene sekundarno redukovane
- Cula mirisa, ukusa i taktilna cula hvatanje
plena (Chaoborus sp., Diptera) i pridržavanje
ženki (mužjaci Meloidae, Coleoptera)
14Tipovi antena Insecta. A - cekinjaste B -
koncaste C - kuglicaste D - testeraste E -
grebenaste F - glavicaste G - vretenaste H -
lamelaste I - grebenasto-kolenaste J - peraste
K - iglicaste.
15Usni aparat
- Ekstremiteti gnatocefalona obrazuju usni aparat
- Entognatni (Collembola, Protura i Diplura) i
ektognatni tip usnog aparata (svi ostali
insekti) Insecta entognatha i Insecta ectognatha - Mandibule i dva para maksila (2. par srastao i
formira donju usnu ili labium) okružuje usni
otvor sa strane i od pozadi sa prednje strane je
nastavak u obliku ploce koji nije ekstremitet
(gornja usna ili labrum)
16Usni aparat za grickanje
- Diplura, Collembola, Thysanura, Ephemeroptera,
Blattodea,Odonata, Orthoptera, Phasmida,
Isoptera, Mantodea, Zoraptera, Grylloblattodea,
Plecoptera, Embioptera, Psocoptera, Mallophaga,
Megaloptera, Raphidioptera, Neuroptera,
Coleoptera i vecina larvi - Labrum ploca nosi dlacice i epifarinks za
glavenu cauru povezan mišicima i sa prednje
strane oivicuje usni otvor - Mandibulae jednoclane, sa zubicima pokrecu se
snažnim mišicima sitnjenje hrane, a kod nekih
napad i odbrana - Maxillae I višeclane (cardo, stipes, lacinia,
galea i višeclani palpus maxillaris) - Palpus maxillaris taktilna i hemijska cula
- Lacinia i galea pridržavanje i sitnjenje hrane
17Labrum
Usni aparat za grickanje
Maxilla 1
Mandibula
18- Donja usna (labium ili maxillae 2) postmentum i
prementum, glossa i paraglossa i labijalni
palpusi (palpi labiales) sa culnim organima
hipofarinks na kome se otvaraju kanali pljuvacnih
žlezda (potiskuje hranu prema ždrelu)
Labium
19Usni aparat za srkanje
- Slican aparatu za grickanje (neke Hymenoptera)
- Mandibule masivne, sa zubicima grickanje cvrste
hrane, gradevinske delatnosti, pravljenje saca,
gnezda, seckanje lišca, hvatanje plena i dr. - Maksile I lice na iste kod aparata za grickanje,
izdužene (posebno lacinia i galea) maksilarni
palpusi redukovani - Labijum izdužen (posebno glose i labijalni
palpusi) - Izduženi delovi maksila I i labijuma obrazuju
cevastu strukturu za srkanje nektara, a kod
kratkorilicnih pcela su ovi delovi kratki
Usni aparat za srkanje
20Usni aparat za bodenje i sisanje
- Neke Diptera (komarci, muve, obadi, papataci),
stenice, cvrcci, biljne vaši, štitaste vaši,
prave vaši, tripsi, buve, itd. - Najjednostavniji (stenice) iglicaste mandibule i
maksile I sa labijumom formiraju strukturu za
bodenje i sisanje tecnosti iz biljaka ili
životinja - Ženke komaraca izdužene mandibule, maksile I,
labijum i hipofarinks sve ove strukture
formiraju cev koja je na vrhu zaoštrena i sa
zubicima (bodenje kože domacina i usisavanje
tecne hrane) hipofarinks se završava otvorom
pljuvacnih žlezda, ciji sekreti onemogucavaju
zgrušavanje krvi - Buve izdužene lacinije i epifarinks formiraju
rilicu za bodenje i usisavanje krvi domacina
dobro razvijeni labijalni i maksilarni palpusi, a
labrum i hipofarinks redukovani - Obadi maksile I i hipofarinks izduženi odozdo
ih pridržava širok labijum ženke seku kožu
domacina i isisavaju krv, a mužjaci se ne hrane
krvlju i sa modifikovanim su usnim aparatom
21Komarac
Stenica
Buva
Usni aparat za bodenje i sisanje
22Usni aparat za sisanje
- Vecina Lepidoptera
- Izdužene galee maksila I formiraju surlicu kojom
uzimaju nektar iz cvetova biljaka - Labrum i mandibule znatno redukovani
- Labijum u obliku trouglaste ploce sa kratkim
palpusima - Kod primitivnijih leptira (Micropterigidae) usni
aparat je za grickanje
Usni aparat za sisanje
23Usni aparat za lizanje
- Vecina Diptera
- Mandibule i maksile I zakržljale
- Labijum najbolje razvijen, distalno proširen i
diferenciran u složenu strukturu sa žljebovima za
upijanje tecne hrane (labela) - Hrana se unosi preko kanala kojeg formiraju
labrum i hipofarinks - Kod nekih muva postoji i usni aparat za bodenje i
sisanje
Usni aparat za lizanje
24Toraks insekata
- Tri segmenta prednje grudi (prothorax), srednje
grudi (mesothorax) i zadnje grudi (metathorax) - Kod Hymenoptera Apocrita za toraks srasta prvi
abdominalni segment (propodeum), tako da se
njihov toraks sastoji od cetiri segmenta
(mezozoma) - Ploce (skleriti) dorzalna (tergum, notum),
ventralna (sternum) i bocne (pleurae) - Tergit (notum) praescutum, scutum i scutellum
iza notuma je plocica postnotum - Pleure episternum i epimeron (anepimeron i
katepimeron) - Sternum praesternum, basisternum i sternellum
25Grada grudnih segmenata insekata
Insecta. A - dorzalni izgled mezoterguma B -
bocni izgled metatoraksa.
26Ekstremiteti toraksa
- Na grudima se nalaze tri para nogu koje imaju pre
svega funkciju kretanja - Clanci nogu kuk (coxa), butni valjak
(trochanter), but (femur), golen (tibia) i
višeclano stopalo (tarsus) sa kandžicama - Koksama se noge zglobljavaju za pleure, trohanter
je kraci i jednoclan (samo kod Odonata i nekih
Hymenoptera je dvoclan), femur je najjace
razvijeni deo sa najsnažnijom muskulaturom (dobro
razvijen kod skakaca), tibije su slabije
razvijene od femura, a tarzusi su jednoclani
(Protura, Diplura) ili sa više clanaka (do pet
poslednji je praetarsus) - Na pretarzusu su parne kandžice za kretanje po
neravnim površinama, kao i strukture za
pripijanje za podlogu arolijum, empodijum i
pulvili
27- Arolijum neparna jastucasta struktura izmedu
kandžica - Pulvili parni mekani izraštaji u osnovama
kandžica - Empodijum cekinjasta struktura izmedu kandžica
- Ove strukture omogucavaju kretanje po glatkim
površinama - Kretanje insekata prednji par nogu povlaci telo
napred, srednji par služi kao oslonac telu, a
zadnji par potiskuje telo napred
Tipovi aparata za pripijanje na nogama. A -
Periplaneta americana B - Asilus sp.
Izgled raznih tipova nogu insekata
28Krila insekata
- Dva para krila na mezo- i metatoraksu Pterygota
(nabori telesnog zida) - Pritisak hemolimfe spljoštavanje u dvostruku
kutikularnu plocu miksocel samo oko traheja i
nerava, a spolja je epidermis nervatura krila
(vene) - Primitivni dobro razvijena nervatura od uzdužnih
i poprecnih nerava - Nazivi nerava kostalni (costa), subkostalni
(subcosta), radijalni (radius), medijalni
(medius), kubitalni (cubitus) i analni (analis)
kostalni i analni jednograni, ostali sa više
grana - Poprecni nervi oznaceni imenima uzdužnih nerava
koje spajaju, a ako ih ima više u ime se dodaje i
redni broj - Celije prostori koje ogranicavaju uzdužni i
poprecni nervi otvorene na obodu krila, a
zatvorene u njihovoj osnovi i sredini - Pterostigma (stigma) kutikularno zadebljanje na
prednjoj ivici krila, a negde je i na zadnjim
krilima
Poprecni presek krila insekata. A - u razvoju B
- formirana krila.
29Nervatura krila insekata
30- Stapanje uzdužnih nerava po prednjoj ivici i
oligomerizacija krilne nervature (Chalcidoidea i
Proctotrupoidea) - Redukcija zadnjih krila
- Diptera zadnja krila redukovana i transformisana
u njihalice (haltere) - Parazitski insekti krila potpuno redukovana
- Dlacice ili ljuspice na površini krila
- Hemiptera veci deo prednjih krila sklerotizovan
(hemielitre) - Coleoptera cela prednja krila sklerotizovana i
cvrsta (elitre)
31- Aksilarni skleriti veza krila sa telom
pokretljivost - Medijalni skleriti i tegule mišici povezuju
osnovu krila i sklerite - Primitivni Pterygota (Ephemeroptera i Odonata)
krila u miru se ne sklapaju na telu, vec su
horizontalna, kosa ili vertikalna u odnosu na
telo dorzoventralna muskulatura pokretanje
krila pri letenju - Progresivni uzdužna i kosa muskulatura
složenije kretanje i sklapanje krila na telu kada
insekt miruje (izbegavanje predatora) - Krila i telo slicne boje kao i okolina
(mimikrija) zaštita od predatora - Neki imaju jarko obojena krila i telo
(upozoravajuca obojenost ili aposemija) zaštita
od predatora - Kod nekih su krila providna
32Dorzoventralna muskulatura insekata. A -
opuštena krila B - izdignuta krila.
Mimikrija
Odonata
Trichoptera
Aposemija
33- Krila glavni lokomotorni organi, a pokrecu ih
mišici - I medu primitivnijim (Odonata) i i medu
progresivnim grupama ima izvanrednih letaca
(Diptera) - Lepidoptera i Coleoptera spori letaci
- Kod progresivnih krila formiraju jednu letnu
površinu - Strukture za spajanje krila pri letu jugum,
frenulum, hamuli i dr. - Mehanizam pokretanja krila kompleksan, što
omogucava složen mišicni sistem - U startu leva i desna krila nezavisno funkcionišu
i pokrecu se kao propeleri krila ne prave
pokrete u krug, vec sinusoidno krila telo podižu
i pomeraju napred - Brzina zamaha 5/s (leptiri) do 1.000/s
(dvokrilci) pri dostizanju odredene visine krila
se pokrecu neznatno gore ili dole, tako da se
uzdižu ili spuštaju (elevatorsko kretanje) - Najveca brzina letenja preko 100 km/h
34Strukture za spajanje krila tokom leta. A -
kukice B - savijene ivice C - jugum (jg) i
frenulum (fr) p - prednje krilo z - zadnje
krilo rt - retinaculum.
Muskulatura krila i nogu insekata
Nacin pokretanja krila
Muva lebdilica u letu
35Abdomen insekata
- 11 segmenata i telzon (Protura i larve insekata)
kod ostalih insekata je od 4-10 segmenata
(oligomerizacija, redukcija prvog i zadnjih
segmenata) - Na osmom segmentu polni otvor genitalni segment
- Sterniti i tergiti pleure redukovane (elasticne
membrane) - Segmenti pokretljivi disanje kod brzih letaca,
polaganje jaja i dr.
Regionalna diferencijacija tela insekta
Abdomen insekta
36Nastavci abdomena
- Adulti bez ekstremiteta na trbuhu (redukovani ili
u vidu stila, filamenata, trahejnih škrga,
ceraka, legalice i kopulatornih struktura)
postoje kod larvi - Cerci nastavci 11. abdominalnog segmenta dugi i
cekinjasti (Thysanura i Ephemeroptera) ili
jednoclani i jako sklerotizovani (Diplura i
Dermaptera) uloga u napadu i odbrani - Stili izraštaji na 9. sternitu mužjaka
(Orthoptera) ili na više segmenata abdomena
(Diplura i Thysanura) funkcija u podizanju tela
od podloge pri kretanju
37Abdominalne nožice larve leptira
Cerci kod Diplura
Prisustvo/odsustvo stila kod bubašvabe
38Genitalne strukture insekata
- Legalica ženki ploce i nastavci 8., 9. i 10.
abdominalnog segmenta - Primitivni (Orthoptera) dva para ploca valvifera
i tri para gonapofiza (valvula, valvi) 1. par
valvifera cine triangularne, a 2. par su
oblongatne ploce odlaganje jaja u podlogu - Progresivniji (parazitske Hymenoptera iz familije
Braconidae) triangularne, oblongatne i kvadratne
ploce i tri para valvi ubadanje domacina,
paralisanje sekretima žlezda, pa polaganje jaja - Hymenoptera Aculeata legalica gubi funkciju
polaganja jaja i služi za napad i odbranu žaoka
ili žalac
Legalica zrikavca
Legalica Braconidae
Žaoka pcele
39- Kopulatorne strukture mužjaka okružuju polni
otvor koji se nalazi na 9. segmentu abdomena, na
vrhu aedeagus-a (penisa) - Primitivniji cevasti aedeagus
- Složeniji (Hymenoptera) bazalni prsten,
paramere, volsele, kuspisi, digitusi i valve
aedeagus-a - Osobine grade kopulatornog aparata kod nekih
grupa predstavljaju najpouzdanije taksonomske
karaktere na nivou vrsta
Aedeagus Coleoptera
Grada kopulatornog aparata mužjaka Braconidae