Ivan Vujacic

1
Ekonomika Evropskih IntegracijaEF

• Ivan Vujacic

2
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• Trgovinski bilans i IS-LM model
• U tacki Y0 nalazi se ravnoteža tržišta dobara i
  tržišta novca, pri cemu se može dogoditi da
  istovremeno dolazi do ravnoteže trgovinskog
  bilansa koji je dat pravom BT. Ovo, naravno ne
  mora biti slucaj, pa prava BT1 pokazuje slucaj u
  kojem privreda beleži trgovinski deficit, a prava
  BT2, slucaj kada se javlja trgovinski suficit.

2015
Ivan Vujacic
2
3
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
3
4
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• Jasno je da fiskalna ekspanzija (pomeranje IS
  krive u desno i naviše) može dovesti, uz
  pretpostavku fiksnih cena i deviznog kursa, do
  rastuceg trgovinskog deficita usled povecanja
  tražnje, izmedu ostalog, i za stranim dobrima.
• Ova situacija je prikazana na sledecoj slici , na
  kojoj nova ravnoteža pri nacionalnom dohotku Y1
  dovodi do veceg trgovinskog deficita merenog
  razdaljinom OB1..
• Važi i obratno, restriktivna fiskalna i monetarna
  politika može dovesti do anuliranja
  spoljnotrgovinskog deficita, ali samo na uštrb
  pada zaposlenosti i nacionalnog dohotka..

2015
Ivan Vujacic
4
5
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
5
6
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• Ukoliko je trgovinski deficit trajnijeg
  karaktera, prilicno je jasno da ce biti neophodna
  devalvacija valute kako bi se smanjio ili
  eliminisao trgovinski deficit.
• Devalvacija bi trebalo da, s jedne strane, utice
  na smanjenje cena domacih dobara i time osnaži
  izvoz, a da, s druge strane, poskupi uvoznu robu
  i time smanji uvoz. U tom slucaju može se
  ocekivati kretanje ka uravnoteženju trgovinskog
  bilansa. Mora se imati u vidu da devalvacija ima
  smisla samo pod odredenim uslovima. Naime,
  promena u vrednosti izvoza i uvoza zavisi od
  elasticiteta tražnje za izvoznim i uvoznim
  dobrima.

2015
Ivan Vujacic
6
7
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• U suštini, da bi devalvacija dala željeni efekat,
  zbir elasticiteta uvoznih i izvoznih dobara mora
  biti veci od 1. Ovo se inace naziva
  Marshall-Lerner-ov (Maršal Lernerov) uslov.
• Tako, ukoliko se sprovede devalvacija, doci ce do
  pomeranja krive trgovinskog bilansa naviše i na
  desno . Ovo ce se desiti iz dva razloga. Prvo,
  zbog delovanja devalvacije na tražnju za uvoznim
  i izvoznim dobrima, to jest, kroz smanjenje uvoza
  i povecanje izvoza. Drugi razlog proizlazi iz
  zamene uvoznih dobara kroz povecanju tražnju za
  domacim proizvodima, što je identicno pomeranju
  IS krive desno i naviše, usled efekta
  multiplikatora.

2015
Ivan Vujacic
7
8
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

2015
Ivan Vujacic
8
9
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• Na slici pomeranje linije BT na BT1 predstavlja
  direktno delovanje devalvacije, a pomeranje IS
  krive na IS1 prikazuje multiplikativni efekat
  povecanje tražnje za domacim dobrima.
• Vidi se da novi ravnotežni nacionalni dohodak Y1
  ne dovodi do potpune eliminacije trgovinskog
  deficita, ali dovodi do njegovog smanjenja do
  nivoa OB1. Time smo hteli da ilustrujemo da ne
  mora doci do potpunog uravnoteženja trgovinskog
  deficita, ali da ce devalvacija voditi u tom
  pravcu.
• Medutim, kao što je vec receno, ovaj efekat
  devalvacije ce se manifestovati jedino u slucaju
  da je pocetna ravnoteža ispod nivoa pune
  zaposlenosti, to jest da postoji neiskorišceni
  višak kapaciteta.

2015
Ivan Vujacic
9
10
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• U protivnom, ukoliko je privreda u ravnoteži koja
  je blizu pune zaposlenosti, devalvacija, sama po
  sebi,može dovesti do negativnih efekata.
• Drugim recima, u uslovima pune zaposlenosti,
  devalvacija ce kroz multiplikativni efekat
  dovesti do inflatornih pritisaka koji ce delovati
  u pravcu erodiranja efekata pocetne devalvacije.
  U tim slucajevima devalvacija mora biti pracena
  drugim merama ekonomske politike, kako bi se
  sprecili naznaceni negativni efekti.

2015
Ivan Vujacic
10
11
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
11
12
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• Na slici je predstavljen slucaj gde efekat
  devalvacije pomera BT liniju na više i udesno,
  što kao i u prethodnoj slici pomera IS krivu u
  istom smeru. No, na slici su pokazani i efekti
  monetarne politike (u ovom slucaju, restriktivne)
  kako bi se poništio inflatorni pritisak.
• Pomeranje LM krive na levo i naviše, prikazuje
  ovu monetarnu restrikciju, pri cemu se postiže
  isti ravnotežni dohodak Y0 i eliminiše trgovinski
  deficit. Ovog puta, medutim, dolazi do bitnog
  povecanja kamatne stope .
• Alternativno, merama restriktivne fiskalne
  politike moglo bi se delovati u pravcu vracanja
  IS krive u prvobitni položaj i time anulirati
  efekat multiplikacije.
•  

2015
12
13
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• Razmotrimo efekat promene cena. Pretpostavimo da
  u privredi dolazi do pada cena. Ovaj pad ne mora
  cak ni biti apsolutan. Dovoljno je da
  pretpostavimo da je inflacija u realnim iznosima
  veca u drugim zemljama sa kojima je analizirana
  privreda u trgovinskim odnosima. Na sledecoj
  slici prikazana je ova situacija.
• Smanjenje cena ce dovesti do pomeranja funkcije
  trgovinskog bilansa na desno, jer ce kupovina
  domacih dobara zameniti kupovinu skupljih dobara
  iz uvoza. Ovo ce sa svoje strane pomeriti IS
  krivu na desno i naviše, što je posledica vec
  opisanog multiplikativnog efekta.

2015
Ivan Vujacic
13
14
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
14
15
Bilans placanja

• Pad cena sa aspekta realnih bilansa deluje i na
  pomeranje LM krive na desno, jer pad cena ima
  isti efekat kao povecanje novcane mase. Ovo bi
  bilo idealno, jer bi se u tacki Y2 anulirao
  trgovinski deficit.
• Medutim, opisani pad cena imace i dodatni efekat
  na IS krivu zbog uvodenje efekta realnih bilansa,
  pa ce doci do dodatnog pomeranja IS krive na IS2.
  Time fakticki erodira ravnoteža koja je
  postignuta u trgovinskom bilansu, što vodi
  zakljucku da je u ovoj situaciji neophodna
  dodatna restiktivna politika kako bi se simultano
  postigla spoljna i untrašnja ravnoteža.

2015
Ivan Vujacic
15
16
Bilans placanja

• Do sada je prikazani model bio pojednostavljen i
  imao je za cilj da pokaže da izbor ekonomskih
  politka ne zavisi samo od potrebe da se uspostavi
  unutrašnja, vec i spoljna ravnoteža. Korišcenje
  trgovinskog bilansa u pojednostavljenom obliku
  kao bilans tekucih transakcija sa inostranstvom
  nije, medutim, dovoljan.
• U savremenim uslovima, svaka privreda ima i
  kapitalni racun koji odražava kretanje tokova
  kapitala koji proizlaze iz kupovine ili prodaje
  domace i strane aktive. Radi se o ulaganjima u
  inostranstvu i stranim ulaganjima u domacu
  privredu. Ovaj bilans ulaganja naziva se
  kapitalni racun i zajedno sa tekucim bilansom
  cini bilans placanja (BP).

2015
Ivan Vujacic
16
17
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža

• Tokovi kapitala zavise prvenstveno od visine
  kamatnih stopa. Što su vece kamatne stope u
  inostranstvu u odnosu na domacu privredu, sve
  izraženija ce biti ulaganja domacih državljana u
  inostranstvo, a sve manje stranaca ce investirati
  u domacu privredu.
• Suprotno, vece kamatne stope dovešce do priliva
  kapitala.
• Pošto, je platni bilans racunovodstveno uvek u
  ravnoteži, to znaci da deficiti u tekucem
  bilansu, to jest, trgovini u robi i uslugama sa
  inostranstvom more biti kompenzirano prilivom
  krtakorocnog ili dugorocnog kapitala, odnosno
  kreditiom iz inostranstva.

2015
Ivan Vujacic
17
18
Bilans placanja

• Uslov za ravnotežu bilansa placanja da neto izvoz
  bude jednak neto odlivu kapitala. Ovo uslov
  jedino ukoliko imamo fiksan devizni kurs.
• U stvari, ovo je uvod u izvodjenje krive bilansa
  placanja ili BP krive na slican nacin na koji smo
  uveli LM i IS krivu.
• Donji desni kvadrant pokazuje da je neto izvoz
  opadajuca funkcija rasta nacionalnog dohotka, a
  gornji levi kvadrant da je neto odliv kapitala
  opadajuca funkcija kamatne stope.
• Donji levi kvadrant u stvari je samo linija od
  45 stepeni koja obezbeduje graficki identitet
  neto izvoza i neto odliva kapitala.

2015
Ivan Vujacic
18
19
Bilans placanja izvodjenje
2015
Ivan Vujacic
19
20
Bilans placanja

• Podimo sada od pocetnog nivoa nacionalnog dohotka
  Y0. Ovom nivou dohotka odgovara nivo neto izvoza
  A0 koju dobijamo u preseku vertikale povucene iz
  pocetnog nivoa dohotka Y0 i linije koja u donjem
  desnom kvadrantu opisuje funkciju neto izvoza.
• Pomocu linije jednakosti u donjem levom kvadrantu
  dobijamo presek sa krivom koja opisuje funkciju
  neto odliva kapitala F.
• Iz te tacke se zatim odreduje nivo kamatne stope
  r0 koji odgovara ovom nivou neto odliva i spajamo
  je u tacki B0 , to jest sa presekom nivoa
  nacionalnog dohotka Y0.

2015
Ivan Vujacic
20
21
Bilans placanja

• Sada je moguce izvesti i druge kombinacije
  kamatne stope i nacionalnog dohotka pri kojima je
  bilans placanja u ravnoteži. Na slici to je dato
  tackom P0. Time je dobijena BP kriva koja
  predstavlja skup svih tacaka kombinacija kamatne
  stope i nacionalnog dohotka pri kojoj je bilans
  placanja u ravnoteži. Sve tacke iznad BP krive
  pokazuju suficit u platnom bilansu, a sve tacke
  ispod BP krive pokazuju deficit platnog bilansa.
  
• Imajuci u vidu da se nalazimo u istom sistemu u
  kojem su izvedene i IS i LM krive, sada ih
  možemo uvesti kako bi sagledali odnos izmedu
  ravnoteže na domacem tržištu i spoljne ravnoteže
  u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.
  

2015
Ivan Vujacic
21
22
Bilans placanja

• Na sledecoj slici dat je presek sve tri krive u
  istoj tacki, što predstavlja slucaj kada se
  uspostavlja ravnoteža kako na unutrašnjem tržištu
  dobara i istovremeno spoljnotrgovinska ravnoteža.
  Ne bi trebalo posebno naglašavati da je ovo pre
  izuzetna situacija nego pravilo.

2015
Ivan Vujacic
22
23
Bilans placanja
2015
Ivan Vujacic
23
24
Bilans placanja

• Na osnovu slike, možemo ispitati uticaj promene
  domacih cena na ravnotežu bilansa placanja.
  Pretpostavimo da postoji fiksni devizni kurs kao
  i da se ne menjaju inostrane cene.
• Povecanje domacih cena vodice vecem uvozu i
  opadanju funkcije neto izvoza.
• Da bi se ovo desilo neophodno je da se
  pretpostavi da elasticnost tražnje koja ima
  negativan znak (povecanje cena vodi manjoj
  tražnji) uzima apsolutnu vrednost vecu od 1. Ova
  pretpostavka je realna i u skladu sa osnovnim
  postulatima teorije.

2015
Ivan Vujacic
24
25
Bilans placanja
2015
Ivan Vujacic
25
26
Bilans placanja

• Na slici povecanje cena utice na pomeranje
  funkcije neto izvoza naviše (izvoz se smanjuje).
  Ukoliko se ovo dešava na nivou dohotka Y0,
  funkcija bilansa placanja BP ce se pomeriti na
  B1P1, što prakticno znaci da ce morati da dode po
  povecanja kamatne stope sa r0 na r1 da bi se
  smanjio neto odliv kapitala i uravnotežio platni
  bilans.
• Drugi nacin da se uspostavi ravnoteža jeste
  uvodenje fleksibilnog deviznog kursa. Ovaj nacin
  prilagodavanja bi trebalo da najmanje deluje na
  domacu ravnotežu.
• Apresijacija deviznog kursa vodi povecanom uvozu
  i smanjuje suficit u bilansu placanja..

2015
Ivan Vujacic
26
27
Bilans placanja

• Na našim slikama svaka apresijacija kursa pomera
  krivu bilansa placanja naviše. Obrnuto, deficit
  bilansa placanja se može eliminisati devalvacijom
  pomerajuci krivu bilansa placanja naniže, iz
  razloga što se ovom merom smanjuje uvoz i
  povecava izvoz .
• Mada postoje razliciti režimi fleksibilnog
  deviznog kursa, radi jednostavnosti modela koji
  ovde izlažemo, pretpostavicemo da je devizni kurs
  odreden ponudom i tražnjom.
• Drugim recima, kada jedna zemlja uvozi inostrane
  proizvode i ima neto odliv kapitala, ona u
  suštini izvozi sopstvenu valutu koju primaju
  inostrani subjekti. Ovo predstavlja ponudu domace
  valute inostranim privrednim subjektima..

2015
Ivan Vujacic
27
28
Bilans placanja

• Obrnuto, kada jedna zemlja izvozi svoja dobra ili
  ima neto priliv kapitala, ona stice inostranu
  valutu. Ova primanja u inostranoj valuti
  izvoznici konvertuju u domacu valutu i time
  stvaraju tražnju za domacom valutom. Fleksibilni
  devizni kurs ce u suštini biti odreden ponudom i
  tražnjom za domacom valutom.
• Sa fleksibilnim deviznim kursom u jednostavnom
  modelu relativno lako se može sagledati efekat
  monetarne politike. Ekspanzivna monetarna
  politika dovešce do pada deviznog kursa i
  pomeranja BP krive nadesno i naniže, kako bi se
  ostvarila nova ravnoteža pri nižoj kamatnoj
  stopi.

2015
Ivan Vujacic
28
29
Bilans placanja

• Uticaj fiskalne politike je nešto kompleksniji
  jer bi ekspanzivna fiskalna politika s jedne
  strane vodila povecanju kamatne stope i rasta
  priliva kapitala, a sa druge strane povecanju
  uvoza. Neto rezultat ce zavisiti od neto efekta
  ova dva faktora u ekonomskoj interakciji sa
  inostranstvom. Takode, da li bi u ovom slucaju
  došlo do devalvacije zavisi i od nagiba BP krive
  u odnosu na LM krivu.
• Sve ove promene zahtevaju analizu (empirijisku i
  ekonometrijsku) i nema jednostavnih jednoznacnih
  odgovora.
• Pravac delovanja mera je jasan, ali efekti nisu.

2015
Ivan Vujacic
29
30
Bilans placanja

• HVALA

2015
Ivan Vujacic
30
31
Bilans placanja

2015
Ivan Vujacic
31