Title: Ivan Vujacic
1Ekonomika Evropskih IntegracijaEF
2EU transformacija ili raspad
- Kejnz Ekonomske posledice mira 1919.
- Nastanak hladnog rata, gotovo apsolutna premoc
SAD i želja da se izbegnu posledice kakve su
proizašle iz Versajskog ugovora, dovele su do
postepenih integracija evropskih privreda koje su
kroz razne forme dovele do sve vecih integracija
i stvaranja Evropske unije. - Maršalov plan
- Klasni konflikti iz 1930-ih
- Barry Eichengreen - posleratni evropski ekonomski
sistem koordinisana ekonomija
3EU širenje
4EU transformacija ili raspad
- EU je bila privlacna iz nekoliko osnovnih
razloga. - Pacifikacije ranijih konflikata konsensualno
odlucivanje. - Jacanje povezanosti zemalja EU za vreme Hladnog
rata - Prosperitet koji omogucava Evropski model
socijalne države. - Konvergencija dohodaka per capita smanjenje
razlika izmedu zemalja.
5EU transformacija ili raspad
- Postojala je
- jasna
- konvergencija
- dohodaka
- siromašnije
- zemlje rasle
- brže.
6EU transformacija ili raspad
- Današnja kriza karakteristike sa aspekta
nekadašnjih temelja i prednosti EU. - Pacifikovani konflikti
- Hladni rat prošao sa padom komunizma.
- Štednja i odricanje umesto rasta i prosperiteta
- Razlike se produbljuju konvergencije više
nema. - Bogati sever i siromašni Jug.
7EU transformacija ili raspad
- Ugovorom iz Mastrihta (1992) predvideni
kriterijumi - 1) da inflacija ne prelazi prosek tri zemlje koje
imaju najnižu inflaciju za više od 1.5 - 2) da tekuci budžetski deficit ne prevazilazi 3
društvenog proizvoda ili ukoliko se u izuzetnim
situacijama to dogodi, da se vidi jasna
perspektiva vracanja deficita na ovaj nivo - 3) da ukupni državni dug ne prevazilazi 60
društvenog proizvoda i - 4) da dugorocne kamatne stope ne prelaze za više
od 2 stope koje su na snazi u zemljama sa
najnižom inflacijom.
8Suficit i deficit platnog bilansa i budžeta po
zemljama (prosek u GDPa za period 2001-2008)
Izvor European Commission
9EU transformacija ili raspad
- Medutim, vec 2003. i 2004. Francuska i Nemacka su
bile prve koje su prešle granicu zaduživanja. - Štaviše, veliki broj zemalja je imao dvostruki
deficit - budžeta i bilansa placanja 2007, pre
izbijanja krize. - Povod za izbijanje krize je priznanje nove vlade
Grcke o stvarnom stanju duga što je prvi put
uznemirilo finansijska tržište u vezi suverenog
duga jedne zemlje Evrozone. - Kao problematicne, pre svega, identifikovane su
Portugal, Irska, Italija i Španija.(PIIGS).
10EU transformacija ili raspad
- Finansijska tržišta, u suštini, nisu prepoznala
da se razlikuje rizik pojedinih državnih
obveznica u okviru Evrozone. - Drugim recima implicitno je važila
pretpostavka da samo postojanje Evrozone
predstavlja garanciju za državne obveznice
pojedinih zemalja. - Odjednom je pocelo radikalno diferenciranje
izmedu obveznica Severa i Juga. - Time je izazvano bitno povecanje cene državnog
zaduživanja.
11Razlika u ceni državnih obveznica od formiranja
Evrozone (u odnosu na Nemacke)
12EU transformacija ili raspad
- Odgovor na paniku i visoko zaduživanje sastojao
se u pokušaju da se intervencijama smanji
mogucnost otvorenog bankrota pojedinih zemalja u
okviru Evrozone. - U tom smislu u centru pažnje su bile PIIGS.
- Da li je ovo dalo rezultate?
- Sledeci slajd pokazuje efekte ovih intervencija.
13I. Two years of Greek Euro Area crisis
Spread nad Nemackim obveznicama
- Juli 2011
- Zabrinutost za Italiju
- 2 Grcki bailout? 109bn
- EFSF jacanje
- Novembar 2010
- 2nd Revizija Grckog deficita zaduženosti
- Irski bailout, 85bn
Maj 2011 Portugalski bailout, 78bn
Maj 2010 1st Grcki Bailout, 110bn
Source Bloomberg
14EU transformacija ili raspad
- Kao što se vidi na prethodnom slajdu intervencije
u cilju smirivanja krize koje su preduzele zemlje
Evrozone nisu dale rezultate. - Štaviše, kriza se proširila i na druge zemlje.
- Narocita opasnost preti od ljuljanja pozicije
Španije i Italije zbog velicine njihovih
privreda.
15EU transformacija ili raspad
- Recesija je izazvala pad tražnje i aktiviranje
takozvanih automatskih stabilizatora. - Sve države su posegle za Kejnzijanskim odgovorom
koji se sastojao u pumpanju tražnje s jedne
strane i - podršku bankarskom sektoru sa druge strane.
- Stvarna povezanost bankarskog sektora nije bila
toliko vidljiva ranije, pre krize iz 2008. godine - Državni dug je zbir tekucih budžetskih deficita.
-
16EU transformacija ili raspad
- Na sledecem grafikonu vidi se porast duga u
odnosu na 2007 godinu. - Linija od 45 stepeni bi pokazivala identicnost
duga u 2007. i 2011. - Ocigledno je do porasta duga došlo u gotovo svim
zemljama Evrozone.
17Aktuelna kriza evrozone Javni dug
18EU transformacija ili raspad
- Medutim, da li je rastao samo državni dug ?
- Šta je sa privatnim dugom
- U cemu je problem sa privatnim dugovima ?
- Non performing loans NPL nenaplativa
potraživanja - Naglo kocenje investicija sudden stop.
-
19Aktuelna kriza evrozone javni dug i privatni
dug
20EU transformacija ili raspad
- Rast duga privatnog sektora
21EU transformacija ili raspad
-
- Dug
- Država
- Korporacije
- Domacinstva
22EU transformacija ili raspad
-
- Drugim recima, došlo je do opšte ekspanzije
dugova, a narocito državnog duga kako bi se
predupredio ekonomski sunovrat. - Koliki bi bio pad svetske privrede možemo samo da
nagadamo. - Dovoljno je da pogledamo kakvo je bilo dejstvo na
stope rasta u pojedinim kategorijama zemalja od
izbijanja krize.
23EU transformacija ili raspad
24EU transformacija ili raspad
- Vidljiv je veci udar krize na razvijene u odnosu
na manje razvijene zemlje. - Vidi se nešto bolji oporavak u SAD u odnosu na
Evrozonu. - Vidi se, medutim, da nova tržišta takode ulaze u
fazu opadanja stope rasta.
25EU transformacija ili raspad
- Šta je izlaz iz ovoga ?
- Kada su u pitanju SAD odgovor je bio
- 1. Skok državne potrošnje
- 2. Monetarna ekspanzija
- Ovo je u SAD moglo do sada da prode iz razloga
postojanja kao svetske valute i - Federalne vlade
-
-
26EU transformacija ili raspad
-
- Za Evropu odgovor je komplikovaniji.
- Kriza dugova može biti veci problem i preti
opasnost da pojedine zemlje mogu upasti u zamku
zaduženosti. - Debt Trap
27EU transformacija ili raspad
28EU transformacija ili raspad
-
- Prva tabela daje pregled 5 godišnjeg rasta i 5
godišnjeg prinosa na obveznice. - Iz priloženog se vidi koliko dug košta pojedine
privrede u vidu rasta zbog zaduženosti. - Zemlje koje su zadužene bi morale da imaju
primarni suficit u budžetu suficit pre isplate
kamata na dug kako bi izbegle zamku zaduženosti. - Ova tabela je možda isuviše pesimisticna jer
uzima godine duboke recesije.
29EU transformacija ili raspad
30EU transformacija ili raspad
-
- U sledecoj tabeli dati su podaci na osnovu
perioda od 10 godina koji pocinje 2002. godine. - U ovom slucaju, možda, posmatranje ovog perioda
daje preoptimisticke rezultate iz razloga što su
pre krize stope rasta bile relativno visoke. - Uvek se pitajte o podacima koji Vam se serviraju.
- Pogledajmo zato samo kratkorocnu tabelu.
31EU transformacija ili raspad
32EU transformacija ili raspad
-
- Na ovom slajdu vidi se da je problem javnog duga
i dalje akutni problem. - Pogledajmo, medutim, privatni dug zemalja
evrozone u sledecoj tabeli. - Ono što je vidljivo je da dug privatnih
preduzeca uglavnom znacajno prevazilazi dug
domacinstava. - Ovo je normalno, ali uvecava potencijalni rizik.
33EU transformacija ili raspad
34EU transformacija ili raspad
35EU transformacija ili raspad