Mr Svetlana Turudija - PowerPoint PPT Presentation

1 / 17
About This Presentation
Title:

Mr Svetlana Turudija

Description:

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITOG I AROMATI NOG BILJA U SRBIJI Mr Svetlana Turudija ivanovi Instituz za prou avanje lekoditog bilja Dr Josif ... – PowerPoint PPT presentation

Number of Views:59
Avg rating:3.0/5.0
Slides: 18
Provided by: Kori294
Category:

less

Transcript and Presenter's Notes

Title: Mr Svetlana Turudija


1
ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITOG I
AROMATICNOG BILJA U SRBIJI
  • Mr Svetlana Turudija Živanovic
  • Instituz za proucavanje lekoditog bilja Dr Josif
    Pancic
  • Sokobanja, 19. 05. 2012.

2
 
  • U svetu tržište lekovitog bilja se posmatra kao
    sub-sektor sektora zdravlja, dok su neki autori
    ovo tržište opisali kao sektor biljne medicine.
  • U Srbiji ne postoji zvanicna klasifikacija
    tržišta, koristi se termiin sektor lekovitog i
    aromaticnog bilja (LAB) koji obuhvata proizvodnju
    širokog asortimana proizvoda poljoprivrednih
    (sirovine), prehrambenih (cajevi), dijetetskih
    proizvoda, biljnih lekova, tradicionalnih lekova
    i dr.
  • Ponuda lekovitog i aromaticnog bilja (LAB) na
    tržištu Srbije potice iz više izvora - gajeno
    (kultivisano, plantažno) - samoniklo bilje
    (divlje) tj. sakupljeno iz prirode. - tržište u
    Srbiji se snabdeva i iz uvoza, vrstama koje ne
    rastu u zemlji ili postoji deficit na tržištu

3
  • Srbija je znacajan centar biodiverziteta,
  • 700 biljnih vrsta imaju medicinske odlike, 400
    je u upotrebi, oko 250 lekovitih i aromaticnih
    biljaka je u prometu
  • najvece kolicine bilja koje se prometuje u
    Srbiji, poreklom je iz spontane flore
  • prema nekoj proceni u našoj zemlji ima oko 4000
    organizovanih LAB beraca, odnosno berackih
    domacinstava (procenjuje se da beraca ima oko
    12000)

4
  • Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja je još
    uvek dominantan nacin snabdevanja evropskog
    tržišta sirovinama, cena ovih sirovina je niža u
    odnosu na sirovine koje se dobijaju gajenjem.
  • Sakupljanje bilja je dominantan nacin
    snabdevanja u Albaniji, Španiji, Madarskoj i
    Turskoj.
  • U Madarskoj 30 do 50 bilja je poreklom iz
    prirode, u Nemackoj krece izmedu 50 i 70 , u
    Bugarskoj izmedu 75 i 80 , dok je u Albaniji i
    Turskoj skoro 100

5
  • Sakupljanje iz prirode doprinosi široj raspodeli
    novcanih prihoda u ruralnim oblastima i pomaže
    fer tržišno partnerstvo
  • sakupljanje je uglavnom dominantan nacin
    snabdevanja u podrucjima s niskim tehnološkim
    razvojem, posebno u Aziji, Africi, Srednjoj i
    Južnoj Americi kao i Jugoistocnoj Evropi.
  • Generalno, u svim zemljama je trend na tržištu ka
    vecem ucešcu kultivisanog materijala
  • Vecina kompanija koja posluje na ovom tržištu,
    (OTC, farmaceutske i dr), preferiraju kultivisani
    biljni materijal, narocito od biljaka cija
    proizvodnja je sertifikovana kao biodinamicka ili
    organska.

6
  • Procenjuje se da se površine pod gajenim biljem u
    EU krecu oko 70.000 ha, gaji se 130 - 140
    biljnih vrsta. Francuska i Španija su zemlje sa
    najvecim površinama pod plantažama lekovitog
    bilja
  • Neke od njih se gaje i sakupljaju (lincura ) a
    neke se samo gaje (nana).Najcešce gajene vrste
    su lavanda (Lavandula spp.), opijumski mak
    (Papaver somniferum), kim (Carum carvi) i morac
    (Foeniculum vulgare).

7
  • U sektoru LAB-a Srbije, posluju organizacije koje
    se bave razlicitim delatnostima otkupom i
    prometom, primarnom preradom (koja najcešce
    podrazumeva doradu do odredenog stepena
    usitnjenosti), proizvodnjom etarskih ulja,
    filter cajeva, dijetetskih proizvoda i dr.
  • U plasmanu biljnih i dijetetskih proizvoda
    ucestvuje više kanala prodaje. Naime, ovi
    proizvodi se distribuiraju kroz sledece kanale
    apoteke, biljne apoteke, drogerije, ,,prodavnice
    zdrave hrane (biošpajz), maloprodajni objekti
    razlicite namene, zelene pijace, oglašavanjem,
    internet, direktna prodaja i dr.
  • Prometom sirovina bave se preduzeca koja direktno
    otkupljuju sirovine od proizvodaca, delom ih
    preraduju, i dalje plasiraju na tržištu a takode
    i izvoze.
  • U lancu snabdevanja proizvodima od bilja javljaju
    se veleprodaje lekova i medicinskih sredstava,
    odnosno veledrogerije, koje su posrednici u
    snabdevanju izmedu proizvodaca i ostalih kanala
    prodaje.

8
  • Vecina preduzeca je registrovana kao d.o.o za
    promet na domacem i medunarodnom tržištu, kao i
    proizvodnju, dok su preduzeca koja se bave
    proizvodnjom preparata uglavnom registrovana za
    proizvodnju dijetetskih proizvoda. Ovakav nacin
    registracije, tj. organizacije, uslovljen je
    zakonskom regulativom vezanom za upotrebu LAB-a.
  • U sektoru LAB-a Srbije vecina preduzeca pripada
    grupi malih i srednjih preduzeca, koja pored
    sakupljanja lekovitog i aromaticnog bilja i
    šumskih plodova, prerade i konzerviranja pecurki,
    sušenja voca i povrca prerade i pakovanja cajeva,
    meda i ostalih pcelinjih proizvoda, registrovana
    su i za proizvodnju i pakovanje zacina, dodataka
    hrani i zacinskog bilja.

9
  • Ova preduzeca kao i zadruge i udruženja koja su
    registrovana za ovu delatnost, treba da imaju
    kljucnu ulogu u organizovanju i obuci
    proizvodaca/beraca i animiranju države i donatora
    za projekte unapredenja rada sektora.
  • Nacionalno tržište roba i usluga Srbije, u
    Registru preduzeca i radnji na poziciji 01133
    Gajenje bilja za napitke i zacine ima 24
    privredna subjekta, od kojih je 17 malih
    preduzeca (d.o.o.) u privatnoj svojini, sa
    domacim kapitalom (16, jedno sa mešovitim) i 7
    zadruga.
  • Za potpuniji uvid u strukturu privrednih
    subjekata koji se bave gajenjem zacinskog bilja
    neophodno je imati u vidu i poziciju 01121
    Gajenje povrca, cveca i ukrasnog bilja. Pored
    gajenja povrca i pecurki, ova delatnost ukljucuje
    i gajenje zacinskog bilja (kapri, papricice,
    morac, peršun, krasuljica, tarkanj, majoran i
    dr.), kao i gajenje cveca i bilja za potrebe
    rasadivanja i ukrašavanja.

10
  • U Srbiji se diferencirao deo koji obuhvata
    prostorno jugo-istok Srbije (opštine Svrljig,
    Knjaževac, Sokobanja, Boljevac, Aleksinac, Gadžin
    Han, Pirot, Surdulica i dr.) gde se orgnizuje
    sakupljanje bilja i vrši otkup.
  • Pojedina preduzeca pored otkupa, bave se
    primarnom preradom, proizvodnjom cajeva i
    etarskih ulja.
  • U ovom regionu posluju sledeca preduzeca
    Plantamel, Jeligor, Iris u Svrljigu, Sanicula u
    Gornjoj Mutnici kod Paracina, Betula u Žitkovcu
    kod Aleksinca, Adonis u Sokobanji,
    ,,Srbija-šume u Knjaževcu i Boljevcu.
  • U centralnoj Srbiji treba preduzeca Tilija iz
    Cacka, Malina-impex iz Valjeva, Drina Pak u
    Ljuboviji.
  • Preduzeca iz centralne i zapadne Srbije nisu
    uspela da razviju otkup kao ni plantažno gajenje
    u ovom regionu

11
  • Broj preduzeca koja posluju u ovom sektoru je
    daleko veci, a delatnost kojom se bave kao i
    lokacije na kojima se nalaze obuhvataju prostor
    cele Srbije, i oni su potencijalni akteri širenja
    areala sakupljanja i gajenja lekovitog bilja.
  • Posebno treba raditi na povecanju površina pod
    kultivisanim LAB-om i na ostala podrucja u cilju
    ekonomicijeg snabdevanja sirovinama ostalog dela
    Srbije kao i bolje iskorišcenosti proizvodackih
    kapaciteta.
  • Sakupljanje bilja ne može da obezbedi ekonomski
    opstanak velikog broja porodica.
  • Iz razgovora sa vlasnicima preduzeca, dnevna
    zarada radnika na plantaži se krece u proseku
    10-20 .
  • Ako se radi o sakupljanju i prodaji sušenog
    bilja, sakupljac može da zaradi 20-50 . Pojedina
    preduzeca organizuju branje na terenu, placa se
    po kilogramu ubranog bilja, a zarada može da bude
    do 50 dnevno.

12
  • Intenziviranje gajenja lekovitog bilja kod nas
    zapocinje sredinom prošlog veka.
  • U odnosu na raniji period, danas se intenzivnije
    proizvode vece kolicine sirovina od 3050 biljnih
    vrsta.
  • U nekim regionima Srbije gajenje ima dugu
    tradiciju.
  • Regionalizacija u ovoj oblasti uslovljena je
    kvalitetom zemljišta, klimom, nadmorskom visinom,
    zastupljenošcu LAB-a u prirodi, tradicijom,
    blizinom tržišta, opremljenošcu gazdinstva
    mehanizacijom, radnom snagom itd.
  • Zavisno od zastupljenosti biljnih vrsta LAB-a u
    odredenom podrucju, zavisi i struktura otkupa.
    Tržište diktira strukturu i kolicinu biljnih
    vrsta koje se sakupljaju ili kultivišu, kao i
    cene LAB-a.
  • Njivska proizvodnja lekovitog bilja
    nazastupljenija je na podrucju Vojvodine (Banat,
    Backa).

13
  • Jedan od aktera širenja njivske proizvodnje LAB-a
    je IPLB ,,Dr Josif Pancic iz Beograda.
    Lokacija ove ustanove (proizvodnja i pogon za
    preradu nalaze se u Pancevu), kao i istraživacki
    rad agronomske službe koji je u pocetku bio
    okrenut Južnom Banatu, pomogao je da selo
    Bavanište i ovaj deo Banata budu najveci i
    najznacajniji centar plantažne proizvodnje
    lekovitog bilja u Srbiji.
  • Proizvodni pogon preduzeca Centroproizvod, kao i
    privatnog preduzeca Herba d.o.o. iz Beograda
    smešteni u selu Bavaništu, kao i Institut,
    diktiraju strukturu biljnih vrsta koje se gaje na
    ovom podrucju (nana, maticnjak, peršun, bosiljak,
    slacica ,beli slez i dr).
  • Vecina proizvodaca u ovom selu poseduje neophodnu
    poljoprivrednu mehanizaciju, sušare kao i opremu
    za primarnu preradu bilja (mašine za odsecanje
    cvetnih glavica kamilice, sita itd.).

14
  • Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito bilje u
    Backom Petrovcu je deo Instituta za ratarstvo i
    povrtarstvo iz Novog Sada.
  • U ovom delu Backe gaje se najcešce kim, morac,
    hmelj, korijandar i dr.
  • Osnivanjem preduzeca Menta-Padej u Padeju, na
    ovom podrucju se danas dominantno gaji nana,
    maticnjak, morac i dr.
  • Dalji razvoj njivske proizvodnje LAB-a pospešuje
    i sve veci broj privatnih preduzeca koja se bave
    preradom i pakovanjem.
  • Na podrucju Vojvodine, u regionu Backe, postoji
    nekoliko privatnih preduzeca koja se bave
    proizvodnjom, preradom, otkupom i izvozom
    lekovitog bilja.
  • U Backoj Palanci privatno preduzece Fructus ,
  • U Novom Sadu Melissa i Macval (sa proizvodnjom u
    Coki).
  • U Beogradu posluju preduzeca koja se bave
    otkupom, proizvodnjom i prometom bilja i
    preparata dobijenih od LAB-a IPLB ,, Dr Josif
    Pancic, Bilje-Borca, Sinefarm, Herba,
    Centroproizvod, Galenika, Pharmanova, Esensa,
    Kirka, Bg-farm, Ivancic i sinovi itd.

15
  • Vece angažovanje zadruga u ovom sektoru moglo bi
    na lokalnom nivou da doprinese povecanju
    zaposlenosti
  • Poboljšanju lokalne infrastrukture (organizovanje
    otkupa na više lokacija) organizovanju prerade
    sirovina na mestu otkupa,
  • Porast prihoda sakupljaca i proizvodaca
  • Takode aktivnosti zadruge doprinele bi i u
    ocuvanju životne sredine kroz organizovano i
    kontrolisano sakupljanje i plantažno gajenje
    lekovitog bilja.

16
  • Postoji i institucionalno angažovanje u LAB
    sektoru, koje bi moglo da ima vecu ulogu u
    razvoju ovog sektora.
  • Neke od najvažnijih institucija i nevladinih
    organizacija su Institut za proucavanje
    lekovitog bilja ,,Dr Josif Pancic, Beograd
    Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd
  • Zavod za hmelj sirak i lekovito bilje u Backom
    Petrovcu
  • ,,Srbija-šume
  • Privredna komora Srbije
  • Privredna komora Beograd
  • Udruženje proizvodaca i preradivaca LAB-a u PKS

17
  • Udruženje ,,Srboflora
  • Institut za šumarstvo
  • Institut za biološka istraživanja ,,Siniša
    Stankovic, i dr.
  • Postoje razliciti odseci na fakultetima koji se
    bave istraživanjem LAB-a Biološki fakultet
    Univerziteta u Beogradu, Farmaceutski fakultet
    Univerziteta u Beogradu Poljoprivredni fakultet
    Univerziteta u Beogradu, kao Tehnološki fakultet,
    Šumarski fakultet kao i srodni fakulteti u drugim
    gradovima Srbije.
  • Takode treba pomenuti Odsek za biljne i
    životinjske geneticke resurse pri Ministarstvu za
    poljoprivredu.
Write a Comment
User Comments (0)
About PowerShow.com