Mankiw 5/e Chapter 11: Aggregate Demand II

1
Kejnzijanski presek
IS kriva
AD kriva
IS-LM model
Model agregatne ponude i agregatne tražnje
Objašnjenje kratkorocnih privrednih fluktuacija
Teorije preferencije likvidnosti
LM kriva
AS kriva
Teorija kratkorocnih fluktuacija
2
Ravnotežni dohodak
3
kako funkcioniše multiplikator? Kao stepenice
4
PITANJA

1. Prikažite agregatni makroenomski model u kome su
   endogene varijable Y i C a egzogena varijabla I
2. Prevedite ovaj model iz strukturne u redukovanu
   formu
3. Šta je to investicioni multiplikator
4. Objasnite pojam granicne sklonosti potrošnji
   (graficki i analiticki )

5
PITANJA

• 6. Objasnite pojam inflacionog i deflacionog
  jaza
• 7. Deluje li multiplikator u oba pravca
• 8. Kako ce se porast investicija multiplikovati u
  nacionalni dohodak
• Izvedite funkciju štednje iz funkcije potrošnje
• Objasnite pojam granicne sklonosti štednji

6
PITANJA
11. Kakav je odnosi izmedu granicne sklonosti
štednji i multiplikatora 12. Prikažite graficki
multiplikovano delovanje investicija na
nacionalni dohodak pomocu fukcija štednje i
pomocu funkcije potrošnje 13. Od cega zavisi
visina multiplikatora? 14. Objasnite paradoks
štednje
7
Agregatna tražnja i tržište robe

• YCIG(X-Z)

Y CIG(X-Z) Y CIG(X-Z)
C C(Q, Y T)
I I (q, r) - q - Tobinovo q r - realna kamatna stopa
PTR X - Z
Z Z(A, ?). A domaca apsorpcija? - realni devizni kurs
X X(A, ?). - A inostrana apsorpcija? - realni devizni kurs
PTR PTR (Y, Y, ?) - -
8
Funkcija željene tražnje

• DD C(? , Y- T) I(q, r) G PTR(Y, Y, ?).
• -
  - -

Zašto se ova funkcija naziva željenom a ne
stvarnom tražnjom? relacija pokazuje koliko bi
privredni subjekti želeli da troše za datu
vrednost endogenih varijabli, što ne znaci da ce
tako u stvari i biti.
ponuda
Željena tražnja
9
DD C(? , Y- T) I(q, r) G PTR(Y, Y, ?).
- - -

• Dejstvo Y na DD
• prvo, pozitivno deluje na potrošnju.
• drugo, negativno utice na primarni tekuci racun,
  pošto rast dohotka istovremeno znaci rast uvoza.
• Koji ce efekat preovladati?

10
Ali, tražnja ce rasti manje od rasta BDP

• što objašnjava zašto linija DD ima ugao manji od
  45.
• Zašto je tacka A ravnotežna?
• Jer se ponuda izjednacava sa tražnjom

ponuda
Željena tražnja
11
Željena tražnja i zalihe

• Višak ponude, raspon BC,
• predstavljace zalihe neprodate robe.
• Pre ili kasnije, firme ce smanjiti proizvodnju i
  nivo autputa ce se smanjiti.

ponuda
Željena tražnja
12
Obratiti pažnju!!!

• Robno tržište ce biti u ravnoteži kada BDP
  (proizvodnja, autput) bude jednak BDP (koji
  inerpretiramo kao rashode).

Y - rashodi
Y - prihodi
13
BDP utice na željenu tražnju kroz C i kroz PTR
?DD ?C?PTR

• ?C lt ?Y, zbog toga što je C?cY.

• ?PTR -?Z lt0.
• ZzC
• ?Zz?C.

?DD ?C-z?C (1-z) ?C(1-z) c?Y Te DD mora imati
ugao manji od 45.
14
Da rezimiramo

• 1. BDP se automatski vraca u ravnotežu tako što
  firme svoju proizvodnju uskladuju sa tražnjom.

• 2. neravnoteža relativno kratko traje. Firme
  koriste zalihe kao osigurac gomilaju ih kada je
  slaba tražnja

3. Nacionalne statisticke službe rešavaju taj
problem tako što zalihe tretiraju kao
investicije u zalihe.
15
multiplikator

• U praksi se vodi velika debata o visini
  multiplikatora.
• Deo debate odnosi se cak i na odbacivanje
  kejnzijanskih
• pretpostavki

16

• U opštem slucaju, multiplikator ce biti veliki u
  velikoj i relativno zatvorenoj privredi,
• poput evrozone ili SAD, jer su uvozne
• pukotine prilicno male.

17
Egzogene i endogene varijable

• ako neku varijablu proglasimo egzogenom,
  oslobadamo se obaveze da objašnjavamo njeno
  kretanje.

• Egzogene varijable
• G, Ta
• bogatstvo ?
• Inostrane varijable tipa BDP (Y) i nivoa cena
  (P)
• S i ?
• Tobinovo q

18
jedina endogena varijabla za sada je autput Y

• Devizni kurs i Tobinovo q ce u
• narednom odeljku biti endogenizovani.

• potrošnja i PTR su
• do sada tretirane kao endogene jer zavise od
  autputa.

DD C(? , Y- T) I(q, r) G PTR(Y, Y, ?).
-
- -
19
Ime IS krive potice od kljucne makroekonomske
jednacine

• I - S T- G PTR,
• prvi ga je izveo dobitnik Nobelove nagrade ser
  Džon Hiks
• (Sir John Hicks).

Jednostavno, on je pretpostavio da je državni
budžet u ravnoteži, kao i to da nema
spoljne trgovine, te je identitet redukovao na
izraz I S
20
Izvodenje IS krive
šta se dešava sa ravnotežnim autputom kada se
kamatna stopa menja?
Znamo da ce PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q
da poraste- nije više egzogeno
Ali rast q u stvari znaci da rastu cene akcija.
Pošto su akcije deo bogatstva O, i bogatstvo
raste. Ovo povecava privatnu potrošnju. Tako se
pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.
21
Izvodenje IS krive
šta se dešava sa ravnotežnim autputom kada se
kamatna stopa menja?
Znamo da ce PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q
da poraste- nije više egzogeno
Ali rast q u stvari znaci da rastu cene akcija.
Pošto su akcije deo bogatstva O, i bogatstvo
raste. Ovo povecava privatnu potrošnju. Tako se
pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.
22
IS kriva predstavlja

• sve kombinacije nominalne kamatne stope i realnog
  BDP koje odgovaraju stanju ravnoteže na robnom
  tržištu.
• SVAKA TACKA
• NA KRIVOJ
• JE RAVNOTEŽNA!!!!!!

23
Kako cemo zapamtiti da je IS kriva nagnuta
nadole?

• 1. Prvo, IS kriva daje odgovor na šta
• se dešava sa investicijama kada se menja kamatna
  stopa?
• Drugo, YCI(r)GNX
• veca kamatna stopa smanjuje privatne investicije,
  što smanjuje tražnju i, preko multiplikatora,
  smanjuje i autput.

24
Nagib IS krive i multiplikator

• nagib IS dat je kolicnikom linija AA i AB.
• AA je visina pretpostavljenog pada kamatne
  stope,
• linija AB govori koliko ce zbog toga porasti
  ravnotežni autput.
• Intuitivno, što više poraste autput, to ce
  položenija biti IS kriva.

25
IS kriva je sve položenija

• (1) što je veca elasticnost tražnje u odnosu na
  kamatnu stopu, mereno vertikalnom distancom AA/
  AB
• (2) tj. što je veci multiplikator - AB.

26
Van IS krive
- Ponuda
- tražnja
Potrošnja je porasla ali manje od dohotka

• tako da tacke van krive moraju predstavljati ili
  višak tražnje ili višak ponude.
• Ali šta je šta?

Porasla i, pada agregatna tražnja za isti autput
Pocnimo od tacke A i zamislimo da se kamatna
stopa poveca, uz isti autput
27
privreda može neko vreme da ostane van IS krive

• firme koriste zalihe kao osigurac,
• iz tacke C privreda se krece ka tacki A, - nema
  smisla akumulirati zalihe.
• iz tacke D privreda ce se kretati horizontalno
  ulevo

28
Kljucna razlika skokovi ilipomeranje duž IS
krive

• bilo koja promena egzogenih varijabli
  ekspanzivnog tipa pomera IS krivu udesno.

29
Koje su to promene?

1. Fiskalna politika
2. Promena bogatstva
3. Promena ocekivanja q
4. Otvorenost privrede -? i Y

30
Tržište novca i LM kriva
Tražnja za realnim novcem L(Y, i),
- Špekulativna
L(Y) Transakciona L(i)
31
Termin LM kriva

• u svakoj tacki duž krive
• tražnja za likvidnošcu (L)
• izjednacava sa ponudom novcane mase (M)
• Ravnoteža
• M1/P1 L(Y1, i).

32
Pravilo o konstantnostinovcane ponude

• vertikalna linija ponude novca
• Tražnja za novcem BDP pada sa rastom kamatne
• stope.
• Ravnoteža
• M1/P1 L(Y1, i).

33
sada efekat rasta BDP sa Y na Y- nagib LM krive

• pozitivna korelacija izmedu BDP i kamatne stope.
• To je LM kriva.
• Nagib je
• BC / AC
• Rast i /rast BDP

34
Od cega zavisi strmina LM
M1/P1 L(Y1, i).

• Dohodne elasticnosti
• Elasticnosti na promenu kamatne stope

• Što je veca, linija strmija
• Što je veca, linija položenija

35
Zona van LM krive

• To je višak ponude ili višak tražnje za novcem
• Ako poraste Y, pri istoj kamatnoj stopi CB nudi A
  a privreda traži C

Šta se dešava sa privredom dok se nalazi van LM
krive? Višak tražnje navodi CB da podigne kamatnu
stopu Ovo se dešava skoro trenutno, privreda je
skoro uvek NA LM
36
ako postoji višak tražnje

1. najbolje je uzeti kredit.
2. Banke daju kredite i povecavaju rezerve.
3. centralna banka NE povecava ponudu novca.
4. Rezultat - rast kamatne stope na tržištu novca

37
Bitno!!!!

• U praksi, ovo se dešava za nekoliko dana ili
  nekoliko nedelja, tako da kao prvu aproksimaciju
  slobodno možemo uzeti
• da je privreda uvek na LM krivoj.

38
Skok ili kretanje duž LM krive

• Dok egzogene varijable budu konstantne privreda
  se nalazi
• na istoj LM krivoj.
• LM kriva se pomera
• udesno kada raste ponuda realnog novca
• transakcije na tržištu novca postanu jeftinije.

39
Tejlorovo pravilo i TR kriva

• LM kriva - ponuda novca konstantna
• TR - ništa u stvari nije konstantno, nego CB
  uvodi pravilo

40
pretpostavljamo da jeinflacija jednaka nuli

• Tejlorovo pravilo tada se svodi na
• (10.12)
• centralna banka jednostavno plovi
• uz vetar podiže kamatnu stopu kad autput raste
  i obratno

41
Prema LM
Tejlorovo pravilo
U opštem slucaju, linija TR je nagnuta naviše Ona
nam govori da, kada autput Y bude veci do
trenda , centralna banka podiže kamatnu stopu
iznad prirodne stope. U tom slucaju, ravnoteža na
tržištu novca dolazi u tacku E.
42
tacka E je izmedu tacaka B i C

• kamatna stopa pri primeni Tejlorovog pravila biti
  
• viša nego kada kada bi CB zamrzla nivo kamatne
  stope.
• niža nego pri monetarnom targetiranju.

Prema LM
Tejlorovo pravilo
43
TR kriva opisuje ponašanje CB i privreda se, po
definiciji, mora nalaziti na njoj

• Neka restriktivnija centralna banka bi izabrala
  višu kamatnu stopu - tacka F.
• U tom slucaju, došlo bi do kontrakcije novcane
  ponude i rasta i

• Restriktivnost veci koeficijent b!!!!

44
Kretanje duž linije TR

• Dok se parametri ne promene, krecemo se duž
• linije TR. Kada se promene, TR linija se pomera.
• a i b menjaju ugao,

• strategija CB ima pet parametara.
• 1. Prva dva parametra su a i b
• 3. inflacioni target ?
• 4. trend BDP Y
• 5. neutralna kamatna stopa i

45
Neutralna kamatna stopa

• i r ?

• privreda ne može dugo da se zadrži van IS krive i
  nikada ne odstupa previše od LM ili TR krive

46
Ravnoteža u LM
AB pomeranje IS, npr rast cena akcija, rast q,
rast I, multiplikator Na to reaguje CB i
povecava realni novac BD pomera se LM kriva,
promenila se egzogena varijabla M/P To je
kombinacija politika (policy mix). Rezultat je da
se privreda pomera u tacku D.
47
Ravnoteža u TR

• Pošto TR kriva
• veoma podseca na LM krivu formalna analiza ce
  biti veoma slicna
• egzogeni rast tražnje pomera IS do IS i nova
  ravnotežna tacka
• postaje tacka B.

48
Kljucna razlika je u interpretaciji monetarne
politike

• Pomak D D korespondira sa rastom autputa.
• Da bi dostigla željenu kamatnu stopu, CB povecava
  novcanu ponudu do tacke B

49
Gde bi bila LM kriva?
50
pod Tejlorovimpravilom centralna banka

• ne odlucuje o tome da li ce njena politika biti
  ekspanzivna ili restriktivna
• Sada ona jednostavno
• reaguje na privredne uslove prema izabranom
  pravilu.

• monetarna politika
• automatski postaje ekspanzivna kada autput padne
• ispod trenda ili kada se ocekuje pad inflacije.

51
Naravno, centralna banka može da promeni pravilo.

• U tom slucaju, TR kriva se pomera.
• NPR - centralna banka smanjuje procenu neutralne
  kamatne stope
• iz tacke A, priveda se pomera u tacku C.

52

• Šta, po vašem mišljenju, utice na izbor centralne
  banke po pitanju nagiba Tejlorovo krive?
• Jedna od prednosti visokih poreza je ta što oni
  pomažu da se privreda stabilizuje. Vaš komentar?

53
Ravnoteža u IS-LM modelu

• IS kriva predstavlja ravnotežnu na robnom trž.

r1
LM kriva predstavlja ravnotežu na novcanom
tržištu.
Y1
U preseku se nalazi jedinstvena kombinacija Y i
r koja obezbeduje ravnotežu na oba tržišta
54
IS-LM i agregatna tražnja

• Do sada smo koristili IS-LM model za analizu
  kratkog roka, kada su cene fiksne
• Medutim, promena P pomera LM krivu te stoga
  utice i na dohodak - Y.
• Kriva agregatne tražnje opisuje relaciju P i Y

55
Izvodenje AD krive
Intuitivno objašnjenje nagiba AD krive ?P ?
?(M/P ) ? LM ide ulevo ? ?r ? ?I ? ?Y
Y1
Y2
AD
Y2
Y1
56
Monetarna politika i AD kriva
CB može da poveca agregatnu tražnju ?M ? LM
ide udesno
? ?r
? ?I ? ?Y ta svaku vrednost P
57
Fiskalna politika i AD kriva
Ekspanzivna fiskalna politika(?G i/ili ?T )
povecava agreg. tražnju ?T ? ?C ? IS ide
udesno ? ?Y za svaku vrednost P
58
Efikasnost ek.politike

• fiskalna politika je sve efikasnija (Y sve više
  raste) što je

LM ravnija
Pošto rast G povecava Y, rast tražnje za novcem
ne podiže r preterano te se
investicije ne istiskuju preterano!.
59
Efikasnost ek. politike

• Monetarna politika bice sve efikasnija (Y ce sve
  brže rasti) što je

IS ravnija
Rast M smanjuje kamatnu stopu (r), Investicije
rastu više kao reakcija na pad r, te output više
raste
r
LM1
IS
LM2
1
2
IS
Y2
Y1
60
IS-LM i AD-AS na kratak i na dugi rok

• Od kratkog ka dugom roku vodi nas postepeno
  cenovno prilagodavanje.

rasti


Ako kratak rok
Onda ce vremenom nivo cena
padati
Ostati isti
61
SR i LR efekti nekog IS šoka

• Negativni IS šok pomera IS i AD ulevo, te Y
  pada.

62
(No Transcript)
63
SR i LR efekti nekog IS šoka
U novoj kratkorocnoj ravnoteži,
IS1
LRAS
AD1
64
SR i LR efekti šoka IS
U novoj kratkorocnoj ravnoteži, ,
IS1

• Vremenom, P postepeno pada, što izaziva da
• SRAS ide dole
• M/P raste, te se LM spušta naniže

LRAS
AD1
65
SR i LR efekti IS šoka
LM(P1)
IS1

• Vremenom, P postepeno pada, što izaziva da
• SRAS ide dole
• M/P raste, te se LM spušta naniže

LRAS
SRAS1
P1
AD1
66
SR i LR efekti IS šoka
LM(P1)
Proces se nastavlja sve dok privreda ne dostigne
dugorocnu ravnotežu
IS1
LRAS
SRAS1
P1
AD1
67
Vežba Analiza SR LR efekata ?M

1. Nacrtati IS-LM i AD-AS dijagrame kao ove ovde,
2. Pokazati kratkororcni efekat mere CB kojom se
   povecava M. Obeležite tacke i pokažite
   strelicama kretanje krive.
3. Pokažite tranziciju od kratkog na dugi rok.
4. Kakva je relacija SR i LR vrednosti?

LM(M1/P1)
68
Analiza -SR

• Kratak rok
• Rast M povecava ponudu
• realnog novca i pomera
• LM krivu udesno.
• Što pomera AD krivu udesno.
• Ravnoteža ide iz
• tacke 0 u tacku 1.
• Output raste do Y1.
• Obratite pažnju da kamatna
• Stopa pada sa r0 na r1.

LM(M1/P1)
r0
0
LM(M2/P1)
r1
1
Y1
0
1
Y1
69
Analiza - LR

• Cene rastu proporcionalno M,
• sa P1 na P2,
• Tako se realna ponuda novca
• vraca na prvobitni nivo
• M2/P2 M1/P1.
• Te se LM kriva vraca
• u prvobitni položaj.
• Ravnoteža se pomera
• iz tacke 1 u tacku 2.
• Output i kamata se takode
• vracaju u tacku 0.

LM(M2/P2)
r0
0,2
LM(M2/P1)
r1
1
Y1
2
1
0
Y1
70
Velika depresija
71
(No Transcript)
72
Great Depression Observations

• Realni tokovi
• Output pad
• Consumption pad
• Investment pad veliki
• Gov. purchases fall (sa docnjom)

73
(No Transcript)
74
Great Depression Observations

• Nominalna strana
• Nominalna kamatna stopa pad
• Novcana ponuda (nominalna) pad
• Nivo cena pad (deflacija)

75
Šok IS krive?

• Egzogeni pad tražnje za dobrima i uslugama - --
  IS kriva otišla ulevo
• dokaz pad outputa i kamatne stope, kao pri
  pomeranju IS krive ulevo

76
Razlozi za pomeranje IS krive

• Slom berze ? egzogeni ?C
• Oct-Dec 1929 SP 500 pao 17
• Oct 1929-Dec 1933 SP 500 pao 71
• Pad investicija
• korekcija nakon prevelike gradnje 1920-ih
• Krah banaka smanjio ponudu novca
• Restriktivna fiskalna politika
• Poreski prihodi su padali te su politicari
  povecavali poreze i smanjivali G

77
Šok LM krive

• Ogromni pad novcane ponude
• dokaz M1 pao 25 1929-33.
• Ali
• P je još više pala, te je M/P cak malo
  porastao 1929-31.
• Nominalne kamatne sotpe su pale, što se ne bi
  desilo da je LM otišla ulevo.

78
A revision to the Money Hypothesis

• Velika deflacija P je pala preko 25 1929-33.
• Nagli pad ocekivane inflacije zaci da je za bilo
  koju nominalnu kamatnu stopu (i)
• ex ante r i ?e
• To je moglo da obeshrabri investitore i izazove
  depresiju
• Pošto je verovatno izazvana padom M, aktivna
  monetarna politika je mogla biti od pomoci.

79
Zašto se ne može ponoviti

• Politicari i njihovi savetnici više znaju nego
  tada
• CB ne bi pustila da M toliko padne.
• Fiskalna politika više ne diže poreze u recesiji
  niti smanjuje G.
• Osiguranje bankarskih depozita štiti od kraha
  banaka.
• Automatski stabilizatori

80
Rezime

• 1. IS-LM model
• egzogene M, G, T, P egzogeno na kratrak rok,
  Y egzogeno na dugi rok
• endogene r, Y endogeno na kratak rok, P na
  dugi rok

81
Rezime

• 2. AD kriva
• Pokazuje relaciju izmeduP i ravnotežne vrednosti
  Y iz IS-LM modela
• Negativni nagib jer
• ?P ? ?(M/P ) ? ?r ? ?I ? ?Y
• Ekspanzivna fiskalna politika pomera IS udesno,
  podiže dohodak i pomera AD udesno
• Ekspanzivna monetarna politika pomera LM krivu
  udesno, povecava dohodak i AD ide udesno

82
Algebra AD krive

• Ako imamo sistem

83
Algebra AD krive
Use the goods market equilibrium condition

Y C I G
Solve for Y
A line relating Y to r with slope d/(1-b)
Can see multipliers here rise in Y taking r as
given. But r is an endogenous variable i it will
change
84
Algebra AD krive

Use the money market to find a vrednost for r
As done for the LM curve previously,
suppose the money market is characterized by
Equilibrium in money market requires
Line with slope e/f
85
Algebra AD krive
Now combine the two, substituting in for r

Solve for Y. For convenience, define a term
86
Algebra AD krive
P
This implies a negative relationship between
output (Y) i price level (P) an Aggregate Demand
curve.
AD
Y
This math can help reveal under what conditions
monetary i fiscal policies will be most effective
87
Efikasnost ek. politike

• fiskalna politikais effective (Y will rise much)
  when

LM flatter (f large or e small, so z near 1)
As the rise in G raises Y, the increase in money
Demand does not raise r much
-small eMd not responsive to Y -large f Md is
responsive to r so investment is not crowded out
as much.
88
Efikasnost ek. politike

• Monetarna politika is effective (Y will rise
  much) when

IS flatter (d large Investment is responsive to
r)
As a rise in M lowers the interest rate
(r), investment rises more in response to the
fall in r, so output rises more.
r
LM1
IS
LM2
1
2
IS
Y2
Y1