Teorija poduzeca

1
Teorija poduzeca
2
Ekonomski profit

• Ekonomski profit prihod ekonomski troškovi
• Ponašanje koje maksimizira profit
• Izabrati metodu proizvodnje koja minimizira
  troškove proizvodnje za danu kolicinu outputa
• Izabrati cijenu proizvoda koja maksimizira prihod
  za danu kolicinu outputa
• Izabrati kolicinu outputa koja maksimizira profit

3
Ekonomski troškovi

• Ukljucuju najam, nadnice, sirovine, kamate,
  deprecijaciju ali i
• Oportunitetni trošak novca koji je vlasnik vezao
  u poslu
• Oportunitetni trošak vlasnikovog vremena
• Ekonomski profit razlikuje se od racunovodstvenog
  (racunovodstveni troškovi ne ukljucuju
  oportunitetne troškove)

4
Normalni i supernormalni profit

• Normalni profit je razina racunovodstvenog
  profita koja je potrebna da bi se dobilo da je
  ekonomski profit 0
• Supernormalni profit kada je ekonomski profit
  pozitivan (gt0)

5
Granicni prihod (MR)

• Granicni prihod je povecanje ukupnog prihoda
  uzrokovano povecanjem outputa za jednu jedinicu
• MRd(ukupni prihod)/d(output)
• MR negativan ako je potražnja neelasticna
• MR krivulja je padajuca i strmija od krivulje
  potražnje (osim u slucaju savršene konkurencije i
  cjenovne diskriminacije)
• Cijena pada s povecanjem outputa

6
Granicni trošak (MC)

• Povecanje ukupnog troška uzrokovanog povecanjem
  outputa za jednu jedinicu
• MCd(trošak)/d(output)
• Oblik krivulje granicnog troška varira (za
  razliku od MR) ovisi o industriji
• Tocka ravnoteže se postiže kad je MCMR

7
Fiksni i varijabilni faktori

• Proizvodni faktori su dobra koja se koriste da bi
  se proizveo output (rad, strojevi, zgrade,
  sirovina, energija, itd.)
• Varijabilni faktori oni cija razina se može
  mijenjati u kratkom roku (nestrucna radna snaga,
  sirovine)
• Fiksni faktori oni cija se razina ne može
  mijenjati kratkorocno (kapital)

8
Dugorocni i kratkorocni efekti

• Kratkorocno razdoblje ono u kojem su moguce samo
  djelomicne prilagodbe
• Fiksni faktori su fiksirani, nije moguce izaci s
  tržišta
• Dugorocno razdoblje ono u kojem su moguce
  potpune prilagodbe
• Svi inputi mogu biti varirani

9
Kratkorocni i dugorocni granicni trošak

• Kratkorocni granicni trošak (SMC) je povecanje
  ukupnog troška uzrokovanog povecanjem outputa za
  jednu jedinicu u kratkom razdoblju (kratkorocno)
• Dugorocni granicni trošak (LMC) je povecanje
  ukupnog troška uzrokovanog povecanjem outputa za
  jednu jedinicu u dugom razdoblju (dugorocno)
• U kakvom su odnosu LMC i SMC?
• LMC lt SMC (ako se pocinje s optimalnom razinom
  kapitala )
• LMC je položenija krivulja

10
Kratkorocni i dugorocni prosjecni trošak

• Prosjecni trošak ukupni trošak/kolicina outputa
• Kratkorocni prosjecni trošak ukupni kratkorocni
  trošak/kolicina outputa
• Dugorocni prosjecni trošak ukupni dugorocni
  trošak/kolicina outputa

11
Maksimizacija profita

• Maksimalni profit se postiže za kolicinu outputa
  koje se dobije kada se izjednace granicni trošak
  i granicni prihod MRMC
• Ako je MCgtMR tada treba smanjiti output
• Ako je MCltMR tada treba povecati output
• Dugorocni profit MRLMC
• Kratkorocni profit MRSMC

12
Ekonomija razmjera (economies of scale)

• Opisuje situaciju kada dugorocni prosjecni trošak
  pada s povecanjem outputa
• Moguci razlozi
• Rasporedivanje fiksnih troškova
• Specijalizacija
• Financijski razlozi
• Manja nabavna cijena
• popratni proizvodi
• Potpuno korištenje strojeva moguce samo pri
  velikim outputima

13
Disekonomija razmjera (diseconomies of scale)

• Opisuje situaciju kada dugorocni prosjecni trošak
  raste s povecanjem outputa
• Moguci razlozi
• Velike tvrtke trebaju više menadžera
• Teško motivirati zaposlenike
• Kvaliteta resursa (velike kolicine pada
  kvaliteta)
• Fizicke disekonomije razmjera (avion za 900 ljudi
  ili za 450 ljudi)

14
Funkcija proizvodnje

• Pokazuje maksimalne kolicine proizvodnje nekog
  proizvoda koje se uz danu tehnologiju mogu
  ostvariti ulaganjem odredenih kolicina
  proizvodnih faktora
• Q f (X1,X2,.Xn)

15
Funkcija proizvodnje

• Pretpostavljamo da poduzece proizvodi jednu
  vrstu proizvoda s dva faktora, radom (L) i
  kapitalom (K), pa jednadžba proizvodne funkcije
  izgleda ovako
• Q f (L, K)
• Kratki rok - faktor K fiksan, faktor L
  varijabilan
• Dugi rok - oba faktora varijabilna

16
Funkcija proizvodnje-kratki rok

• Ukupna proizvodnost (TP) - rezultat angažiranja
  varijabilnog faktora, dok kolicinu drugog faktora
  držimo konstantnim
• Prosjecna produktivnost rada (APL) jednaka je
  ukupnom proizvodu po jedinici utrošenog rada

17
Funkcija proizvodnje-kratki rok

• Granicna proizvodnost rada (MPL) - promjena
  ukupnog proizvoda po jedinici promjene utrošenog
  rada

Elasticnost proizvodnje u odnosu na rad (EL) -
pokazuje sposobnost proizvodnje da više ili manje
reagira na promjenu neke velicine koja je s njom
u meduovisnosti
18
Granicni proizvod rada (MPL)

• MPL je povecanje u ukupnom outputu koje se dobije
  dodavanjem još jedne jedinice rada (npr.
  zapošljavanjem još jednog zaposlenika), ako su
  svi drugi proizvodni faktori nepromijenjeni
  vezano uz kratkorocnu analizu
• Nakon nekog vremena MPL pocne padati
• Povoljni efekti podjele rada prestaju nakon
  odredene kolicine proizvoda
• Kapital je fiksiran kratkorocno, kolicina
  kapitala koja je na raspolaganju svakom
  zaposleniku se smanjuje

19
Proizvodnja s jednim varijabilnim faktorom (radom)
Rad (L) Kapital (K) TP (Q)
APL MPL

• 0 10 0 --- ---
• 1 10 10 10 10
• 2 10 30 15 20
• 3 10 60 20 30
• 4 10 80 20 20
• 5 10 95 19 15
• 6 10 108 18 13
• 7 10 112 16 4
• 8 10 112 14 0
• 9 10 108 12 -4
• 10 10 100 10 -8

20
proizvod
D
112
C
Ukupni proizvod
B
60
A
0
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
rad
21
Faze proizvodnje
Ukupni proizvod
Granicni proizvod
Prosjecni proizvod
22
Funkcija proizvodnje-dugi rok

• Proizvodna funkcija s dva varijabilna cimbenika
  graficki se prikazuje pomocu izokvanti
• Izokvanta - krivulja koja povezuje razlicite
  kombinacije dvaju proizvodnih faktora (rad i
  kapital) koje poduzece može upotrijebiti da
  proizvede odredenu razinu proizvodnje

23
Izokvanta
rad
kapital 1 2 3 4 5

• 1 20 40 55 65 75
• 2 40 60 75 85 90
• 3 55 75 90 100 105
• 4 65 85 100 110 115
• 5 75 90 105 115 120

24
Izokvanta
K
E
5
4
3
A
B
C
2
Q3 90
D
Q2 75
1
Q1 55
1
2
3
4
5
L
25
Osobine izokvanti

• što je udaljenija od ishodišta to je veca
  kolicina proizvodnje
• izokvante se nikad ne sijeku
• izokvanta je negativno nagnuta
• konveksne su u odnosu na ishodište
• u relevantnom podrucju

26
Izokvante kada su inputi savršeni supstituti
Kapital
A
B
C
Q1
Q2
Q3
Rad
27
Izokvante kada su inputi savršeni komplementi
C
Q3
B
Q2
A
Q1