Title: MSP I MALA PRIVREDA
1MSP I MALA PRIVREDA
2Na današnjim casovima saznacete ...
- šta može, a šta ne može da se smatra malim
biznisom? - koje su razlike malih i srednjih preduzeca?
- koje su karakteristike MSP u našoj nacionalnoj
ekonomiji? - kako se mogu klasifikovati naša MSP?
3- Uspon malih i srednjih preduzeca
- slobodno preduzetništvo sistemska i egzogena
varijabla - inovativnost varijabla sa endogenim
potencijalom za generisanje promena - u konstelaciji sa velikim sistemima
- od velikih preduzeca ih ne razlikuju samo fizicka
odnosno finansijska obeležja, vec i gustina mreže
MSP koju formiraju - deluju i samostalno, ali vremenom prerastaju u
velika preduzeca ili bivaju kupljena od strane
giganata
4- Mali biznis sacinjavaju organizacije koje,
nezavisno od oblika vlasništva, zapošljavaju mali
broj radnika, raspolažu manjim kapitalom i cija
je ukupna vrednost imovine mala. - Pojam malog biznisa nije jednoznacan i sasvim
odreden najcešce se polazi od zakonom utvrdenih
odredbi o malom biznisu u pojedinim zemljama. - Ne može da se smatra malim biznisom
- monopolski položaj,
- uticaj na kretanje cena unutar date privredne
grane i - dovodi druge subjekte u nepovoljan položaj.
5- Kriterijumi
- primarni
- broj zaposlenih
- uk. prihod od prodaje proizvoda/usluga
- vrednost kapitala
- fluktuacija zaposlenih
- vrednost uk. sredstava
- sekundarni
- ostvarena vrednost proizvodnje
- proizvodni kapacitet
- tržišna vrednost
6- Razliciti pristupi definisanju malog biznisa
- Velika Britanija
- manje od 200 radnika, mali tržišni udeo, upravlja
vlasnik, nezavisna i ne podržavaju ih giganti - Francuska
- mikropreduzeca, mala 10-14 zaposlenih, srednja
50-500 - SAD
- broj zaposlenih
- godišnja prodaja
- standardi velicina pojedinih grana umesto
klasicne podele - Japan
- broj zaposlenih
- visina kapitala
7MALA I SREDNJA PREDUZECA VELIKA PREDUZECA
Vlasnik je istovremeno i preduzetnik Nedostaju upravljacka znanja Tehnicki orijentisano obrazovanje Individualno odlucivanje Veliki znacaj inercije i improvizacije Malo ili nikakvo planiranje Neposredno ucešce u dogadanjima u preduzecu Odvojena funkcija vlasništva i menadžmenta Raspolaganje fundamentalnim upravljackim znanjima Tehnicka ekspertiza prema oblastima Timski rad i odlucivanje Mala ili nikakva inercija i improvizacija Planiranje kao permanentan proces Udaljenost od dešavanja u preduzecu
8- Pokazatelji doprinosa malog biznisa nacionalnoj
ekonomiji - udeo male privrede u ukupnim privr. aktivnostima
(99 u svetu) - udeo zaposlenih u maloj privredi u ukupnoj
strukturi zaposlenih (preko 50) - udeo male privrede u stvaranju novih radnih mesta
(preko 70) - udeo male privrede u domacem bruto-proizvodu (oko
50) - udeo male privrede u ukupnim poslovnim
transakcijama ostvarenim u zemlji (pros. 40)
9- Iskustva SAD
- adaptivna sposobnost stanovništva gubitku radnih
mesta i snalažljivost da se stvore nova - otvorenost modernizaciji regija
- pomoc manje razvijenim podrucjima
- vladine mere podrške razvoju MSP
- uprava za mali biznis
- sistem kreditiranja (za razne namene)
- implementacija institucionalnih modela
- inkubatori
- klasteri
- smeli kapital
- trening-konstalting
10- MSP u privredi Srbije
- 99 pravnih entiteta
- 45 BDP i 27 izvoznih aranžmana države (40 na
svetskom nivou) - strateški proizvodi malina, šljiva, polj.
proizvodi u svežem stanju, prehrambene
preradevine, modna odeca itd. - u proseku 2 radnika
- društvena preduzeca angažovani kapital i radna
snaga
11- Tipologija
- 1. tradicionalna privatna preduzeca
- osnovana u vreme socijalizma
- uglavnom zanatski tip rada proces podmladivanja
kadrova - samoreprodukcija i samozapošljavanje
- sistemske i vansistemske prepreke za njihov
opstanak - 2. fantomska preduzeca
- nakon donošenja Zakona o preduzecima (1988.)
- pretnje za uvodenje regulative, npr. propis iz
1996. g. kojim je predvideno da STR imaju
najmanje 2 zaposlena, u jednom momentu se
odustalo od primene
12- 3. privatizovana društvena preduzeca
- 2 varijante prva, koja ostaju u senci druga,
privatizovana putem internog akcionarstva a
funkcionisanje nastavila prema staroj paradigmi - Ilustracija
- Uobicajeno je bilo reagovanje tipa, Mi smo
spremni da proizvedemo sve što se od nas traži,
ali nam nedostaje repromaterijala, komponenti
itd. Obaveze preduzeca su, prema tome,
ogranicene na unutrašnji krug, dok se od nekog
spoljnog staratelja ocekuje da reši sve
probleme vezano za eksterno okruženje.
13- 4. privatna preduzeca nastala po osnovu ilegalnih
ili polulegalnih aktivnosti - jednokratne transakcije, sa nesagledivim rizikom
(hazarderstvo) - oblici
- malverzacija sa neplasiranom robom
- pranje novca
- ratno špekulisanje itd.
- 5. preduzeca sa potencijalom buduceg razvoja
- Ilustracija Stankom korporacija
14ASPEKT USPEŠNOSTI OPIS
STEPEN SAMOSTALNOSTI indirektan, sprega interesa države i MSP
NIVO POSLOVNE OSPOSOBLJENOSTI strategijska agilnost i operativna efikasnost
UPRAVLJANJE (ADMINISTRACIJA) dominacija uz koegzistenciju
ASPIRATIVNI FOKUS STEJKHOLDERA transformacija u cilju specijalizacije u grani
POSLOVNA FLEKSIBILNOST adekvatno spoznavanje zahteva tržišta i prilagodavanje asortimana
UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA visoka elasticnost troškova rada, mali opšti troškovi i fokus na obrtni kapital
KVALITET LIDERSTVA centralizacija u funkciji kvaliteta
15- Prepreke za razvoj
- nekompetentan menadžment
- nemogucnost prelaza na preduzetni koncept
razmišljanja - entropija parametara planiranja
- neodgovarajuca lokacija
- nedostatak kontrole zaliha
- nepovoljan tržišni ambijent
- nepovoljni uslovi kreditiranja
- siva ekonomija
- neefikasnost rada inspekcijskih organa
16Pauza!