Internet

1
Internet
2

• Internet je globalna racunarska mreža, skup
  svetskih racunarskih mreža koje za svoje
  korisnike obezbedjuju niz servisa pomocu
  standardnih protokola.
• To je mreža svih mreža koja se sastoji od
  miliona privatnih, javnih, akademskih, poslovnih
  i vladinih mreža, od lokalnog do globalnog obima
  koji su povezani preko širokog spektara
  elektronskih, bežicnih i optickih mrežnih
  tehnologija.

3
Poceci Interneta
istorija

• 1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi
  veštacki satelit).
• 1958. god., kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a,
  SAD osnivaju Advanced Research Projects Agency
  (ARPA).
• 1962. god., usvojena ideja da se pocne saradnja
  sa univerzitetima osnova ARPANET-a (preteca
  Interneta).

4
ARPANET
istorija

• 1969. god. mreža racunara na ARPANET-u se sastoji
  od 4 racunara

• UCLA (University of California Los Angeles)
• SRI (Stanford Research Institute)
• UCSB (University of California Santa Barbara)
• UTAH (University of Utah Salt Lake City)

5
ARPANET
istorija

• 1971. god. ARPANET proširen (15 cvorova)

6
ARPANET
istorija

• 1971. god. definisan e-mail Elektronska pošta.
• 1973. god.
• definisan File Transfer razmena datoteka,
• prvi cvor u ARPANET-u izvan SAD University
  College of London (Engleska),
• email cini 75 saobracaja na ARPANET-u.
• 1975. god. definisane mailing liste diskusione
  grupe.

7
ARPANET
istorija

• 1979. god.
• dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji
  oznacavaju emocije smajliji -) -)
  -(
• kreiran BITNET, kao još jedna mreža racunara
• 1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog
  virusa.
• 1981. god. ukupan broj servera u mreži 213.
• kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan
  ARPANET-a.
• 1982. god. osnovan Europe Unix Network EUnet
• u pocetku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i
  Veliku Britaniju.

8
ARPANET i druge mreže
istorija

• 1983. god.
• ustanovljen Domain Name System (DNS) sistem
  simbolickih adresa umesto numerickih.
• ukupan broj servera na mreži 562.
• 1984. god.
• iz CSNET-a kreiran NSFNET.
• ukupan broj servera na mreži 1024.
• 1985. god. ukupan broj servera na mreži 1.961.

9
Internet
istorija

• 1986. god. kreiran IETF (Internet Engineering
  Task Force) telo za tehnicku koordinaciju
  mreža.
• 1989. god.
• broj servera na mreži prelazi 100.000.
• objavljena prica o hakeru iz Nemacke koji je
  provaljivao u vojne racunare u SAD i prodavao
  informacije Sovjetskom Savezu.
• 1990. god.
• ARPANET prestaje da postoji.
• osmišljen hipertekst sistem koji ce postati
  osnova www (World Wide Web).
• prvi komercijalni provajder World
  (world.std.com).
• ukupan broj servera na mreži 313.000.

10
Internet
istorija

• 1991. god. startovan prvi WWW server
  (nxoc01.cern.ch kasnije preimenovan u
  info.cern.ch).
• 1992. god.
• broj servera na mreži prelazi 1.000.000,
• pojavio se izraz surfovati po mreži.
• 1993. god.
• Bela Kuca postavila svoju prezentaciju na
  internet www.whitehouse.gov
• broj servera na mreži 2,056,000.

11
Internet
istorija

• 1994. god.
• kupovina preko Interneta (narucivanje pice kod
  Pizza Hut),
• broj servera 3.864.000.
• 1995. god.
• WWW postaje servis broj jedan na Internetu,
• broj servera 6.642.000.
• 1996. god.
• pojavljuju se kompanije koje omogucavaju
  telefoniranje preko Interneta,
• provaljeni (uhakovani) sajtovi US Dept of
  Justice, CIA, US Air Force,
• pretraživaci interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),
• SR Jugoslavija dobila pristup na Internet
  (podignute sankcije).

12
Internet
istorija

• 1997 danas
• uvodenje e-commerce,
• prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ
  (napadi hakera na NATO i ostale institucije),
• panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),
• mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS,
  3G),
• uvodenje Internet2 brže, više cvorova.
• 2003. god. broj servera na Internetu
  171.000.000.
• društvene mreže,
• racunarstvo u oblaku,
• ucenje na daljinu.

13
Funkcionisanje Interneta

• Internet, u svojoj osnovi, funkcioniše nalik na
  poštanski sistem. Svaki uredaj na Internetu ima
  svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga
  jedinstveno definiše. Svi podaci koji se
  razmenjuju putem Interneta putuju izmedu racunara
  uz pomoc tog istog Internet Protocol-a, koji
  funkcioniše tako što podatke deli u pakete, koji
  sadrže adrese pošiljaoca i primaoca, kako bi
  uspešno pronašli svoj put i stigli tamo gde
  treba. IP adresa je upravo to što pomaže tom
  Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata i
  isporuci vam tekst, sliku ili video.

14
Put kojim taj poštar mora da prode, krcat je
"raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju
poštara gde treba dalje da ide da bi stigao do
svog odredišta. Ta mreža rutera, sa racunarima i
drugim mrežnim uredajima na krajevima saobracajne
mreže, zapravo cini Internet.
15
Delovi paketa podatka
Paket je osnovna jedinica mrežne i Internet
komunikacije.
IP
APr
APo
TPo
Podatak
IsPo

• IP - identifikator paketa za razlikovanje
  paketa
• APr - adresa primaoca
• APo -adresa pošiljaoca
• TPo - definisanje tipa podataka da li je ASCII
  karakter ili binarni sadržaj
• polje podataka
• provera ispravnosti podataka na mestu prijema
  se izracuna broj koji je upisan

16
Adresiranje na Internetu

• Racunari se identifikuju na osnovu IP adrese
  a.b.c.d
• a, b, c, d su brojevi u rasponu od 0 do 255
• Primer
  147.91.173.1
• Podela IP adresa
• javne (jedinstvene na Internetu, vidljive sa
  svake adrese na Internetu),
• privatne (unutar privatnih mreža primer
  192.168.0.1)
• specijalne namene (broadcast).

17
Adresiranje na Internetu

• Alternativan nacin identifikacije simbolicka
  adresa
• ime_racunara.domen
• domen institucija.tip_institucije.lokacija
  
• Primeri
• www.ns.ac.yu
• pipin.tmd.ns.ac.yu
• www.whitehouse.gov
• Domeni
• nacionalni
• internacionalni/americki

18
Nacionalni domen

• Lokacija dvoslovna skracenica na kraju adrese,
  prema ISO-3166 standardu
• rs, ??? Republika Srbija,
• uk Velika Britanija, itd.).
• Tip institucije
• ac (akademske ustanove),
• com (komercijalne ustanove),
• org (nekomercijalne organizacije),
• itd.
• Primer www.google.rs

19
Internacionalni/americki domen

• Tip institucije
• edu (akademske ustanove)
• com (komercijalna ustanova)
• org (nekomercijalne organizacije)
• mil (vojne organizacije)
• gov (vladine organizacije)
• itd.
• Primer
• www.ibm.com
• www.revlon.com
• www.sony.com
• SAD uglavnom koriste domene edu, gov, mil
  (www.whitehouse.gov).

20
Servisi na Internetu

• Servisi su usluge.
• Vrste
• www (World Wide Web) multimedijalni dokumenti
  na Internetu,
• Elektronska pošta (email, e-mail, Email, ...),
• Prenos datoteka (FTP File Transfer Protocol),
• Telnet rad na udaljenom racunaru,
• Chat, voice chat, video telefonija,
• Diskusione grupe,
• Racunarstvo u oblaku,
• Ucenje na daljinu,
• Radio / TV,

21
w w w-(Web)

• Sistem se sastoji iz klijenata i servera.
• Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom
  HTML jezika (Hyper Text Markup Language).
• w w w Klijenti
• spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse
  (html datoteke, slike, muziku, itd.)
• trenutno aktuelni Internet Explorer, Mozilla,
  Opera, Google Chrome itd.
• w w w Serveri
• cekaju klijente i opslužuju njihove zahteve
• trenutno aktuelni Apache, Internet Information
  Services (IIS), itd.
• Protokol za komunikaciju izmedu klijenata i
  servera je HTTP protokol (HyperText Transfer
  Protocol).

22
www (World Wide Web) Web servis

• Omogucava tzv. surfovanje internetom
  (pretraživanje), odn. gledanje internet
  prezentacija.
• Za korišcenje ovog servisa potreban je program
  koji se naziva Internet Browser (Internet
  istraživac). Na primer
• Internet explorer (sastavni deo windows-a)
• Mozilla Firefox
• Google Chrome
• Opera

23

• Internet prezentacija (Veb Sajt, Web site)
• Skup uredenih podataka na odredenu temu
  (podrazumeva multimedijalni sadržaj, odnosno
  tekst, 2D ili 3D grafiku, fotografiju, video i
  zvuk), sadržaj koji može biti interaktivan
  (korisnik može uticati na redosled pregledanja
  sadržaja).

24
E-mail

• E-mail servis omogucava primanje/slanje
  elektronske pošte. Ovaj servis je za mnoge
  korisnike postao nezamenljiv nacin komuniciranja,
  pošto poruke veoma brzo stižu u bilo koji deo
  sveta
• Sistem se sastoji iz klijenata i servera.
• Protokoli za komunikaciju izmedu klijenata i
  servera SMTP (Simple Mail Transport Protocol),
  POP3 (Post Office Protocol), IMAP (Internet
  Message Access Protocol).
• Organizovano po principu postojece pošte
  (elektronsko sanduce prima poruke, klijenti
  preuzimaju poruke iz sanduceta i prikazuju,
  postoji adresa primaoca, pošiljalac ne mora da se
  identifikuje).

25
Email adresa username_at_adresa_racunara
Primer mara_at_ptt.rs
gimnazijakursumlija_at_gmail.com
Trenutno aktuelni klijenti
Microsoft Outlook, Microsoft Outlook Express,
Gmail, Hotmail itd.
26
Chat, telefonija

• Chat mogucnost komunikacije pisanim porukama u
  realnom vremenu
• Voice chat razgovor preko interneta
• Video telefonija razgovor uz upotrebu kamere
  preko interneta.
• Programi
• MIRC, Yahoo messanger, MS Messanger, Skype, ICQ,
  ...

27

• Diskucione grupe (forumi) koriste posebne
  programe za primanje, citanje i slanje poruka o
  nekoj temi, nezavisno od vremena (of-line).
• IRC (Internet Relay Chat) Cetovanje
  istovremena komunikacija i razmena poruka na
  ekranu u realnom vremenu (on-line).

28
Ucenju na daljinu

• Ucenju na daljinu (Distance Learning, e-Learning)
  omogucavanje pristupa materijalima za ucenje,
  skriptama, multimedijalnim prezentacijama i
  ostalim obrazovnim resursima preko Interneta, uz
  kontinuirano testiranje, proveru znanja na svim
  nivoima, elektronsku komunikaciju sa profesorima
  i drugim polaznicima kursa. 

29
Racunarstvo u oblaku 

• Racunarstvo u oblaku (Cloud computing)
  predstavlja isporuku racunarskih usluga, resursa
  i skladišnih kapaciteta preko mreže,
  najcešce Interneta.
• Korisnici pristupaju aplikacijama u oblaka
  preko veb pregledaca, ili desktop aplikacije na
  mobilnom telefonu, dok se softver i
  korisnicki podaci nalaze na servirama na
  udaljenoj lokaciji.

30
(No Transcript)
31

• Šta se to nalazi u oblaku?
• serveri koji omogucavaju izvršavanje aplikacija
• diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa
  istih
• sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje
  bekapa
• interfejs prema klijentu
• Neki servisi koji rade na principu oblaka
• Gmail, Yahoo, Hotmail
• Google Documents i drugi slicni Google proizvodi
• Amazon
• Microsoft Azure
• DropBox i drugi...

32
Pristup Internetu

• Dial-up
• Analogna telefonska linija
• Potreban obican modem
• Brzina pristupa do 56 Kb/s
• ISDN
  
• Potreban ISDN modem
• Max brzina pristupa 128 Kb/s
• ADSL i DSL (kablovski)
• Potreban ADSL modem
• Brzina pristupa nekoliko Mb/s

• Bežicni pristup (Wireless)
• Potrebna Wireless kartica
• Brzina pristupa nekoliko Mb/s
• Satelitski pristup
• Potrebni satelitska antena i receiver
• Max brzina pristupa 16 Mb/s
• Mobilna telefonija
• Potrebna 3G mreža
• Max brzina pristupa 7,2 Mb/s