Individualna i tr - PowerPoint PPT Presentation

About This Presentation
Title:

Individualna i tr

Description:

Title: Slide 1 Author: Sandra Last modified by: Borko Created Date: 10/18/2005 12:31:32 AM Document presentation format: On-screen Show (4:3) Company – PowerPoint PPT presentation

Number of Views:216
Avg rating:3.0/5.0
Slides: 83
Provided by: san8120
Category:

less

Transcript and Presenter's Notes

Title: Individualna i tr


1
Individualna i tržišna tražnja i ponuda
Tržišna kriva tražnje kao zbir pojedinacnih
tražnji
2
Individualna i tržišna tražnja i ponuda
  • Dakle, tržišna kriva tražnje se dobija
    horizontalnim sabiranjem kolicina koje su svi
    kupci spremni da kupe, odnosno plate po tržišnim
    cenama. Ukoliko dode do promena cena, svaki
    potrošac reaguje za sebe i menja svoje odluke o
    potrošnji, s tim što se zbir njihovih promena
    odražava na tržišnu tražnju.

3
Individualna i tržišna tražnja i ponuda
4
  • Na slici su pokazane promene u ciniocima koje
    uticu na tražnju. Uz zadate (date) dohotke
    potrošaca i cene drugih dobara, možemo nacrtati
    krivu tražnje (D,D). Pretpostavimo da je cena i
    tražena kolicina u tacki A.

5
  • Uzmimo da dohoci rastu, a cena kafe ostaje ista.
    Kako je kafa normalno dobro s pozitivnom
    elasticnošcu na cenu, ljudi ce povecavati
    kupovinu toga proizvoda. Zbog toga se kriva
    tražnje za kafom pomera udesno, odnosno u položaj
    D',D', tacka A', koja oznacava novu kolicinu kafe
    koja se traži.

6
  • Ako bi dohoci pali, bila bi smanjena tražnja i
    smanjena kupovina kafe. Ovo pomeranje slikovito
    prikazuje kriva D", D" i tacka A".

7
Uravnoteženost ponude i tražnje
  • Tržišna ravnoteža predstavlja cenovni i
    kolicinski odnos, gde su sile ponude i tražnje u
    ravnoteži. U tacki ravnoteže, kolicina koju kupci
    žele kupiti, upravno je jednaka kolicini koju
    prodavci žele prodati.
  • Jednostavno receno, i u ravnoteži cene i kolicine
    teže ostati iste, sve dok sve ostale stvari budu
    jednake

8
Uravnoteženost ponude i tražnje
Ravnotežna cena se uspostavlja kada se tražena
kolicina izjednaci sa ponudenom kolicinom
9
Uravnoteženost ponude i tražnje
Ravnoteža na tržištu dolazi u preseku krivih
ponude i tražnje. Tržišna ravnoteža cene i
kolicine nastaje u preseku krivih ponude i
tražnje. Po ceni od 3 u tacki E preduzeca su
voljna da ponude ono što potrošaci traže. Kada je
cena preniska, recimo, 2, tražena kolicina
premašuje ponudenu kolicinu, pojavljuju se
oskudice i cena teži ravnotežnoj. A kada je cena
previsoka, recimo 5, ponudena kolicina premašuje
tražnju i pojavljuje se suvišak.
10
Ravnotežna cena
cena
Ponuda
50
40
Tacka ravnoteže (Ponuda Tražnji)
30
20
10
Tražnja
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
11
Višak ponude (S gtD)
cena
Ponuda
50
40
30
20
10
Tražnja
Nestašica - manjak ponude (D gt S)
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
12
Višak ponude (S gtD)
cena
Ponuda
50
50
Višak (S gtD)
40
30
20
10
Tražnja
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
13
cena
Ponuda
50
40
30
20
Nestašica (D gt S)
10
Tražnja
Nestašica - manjak ponude (D gt S)
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
14
Nova ravnoteža nakon pomeranja krive tražnje Kada
se kriva potražnje pomera na desno (DD u D'D'),
tržište se uravnotežuje pri višoj ceni (P3), i
vecoj kolicini (Q3) Rastu i ravnotežna cena i
ravnotežna kolicina
Nova ravnoteža nakon pomeranja krive ponude Kada
se kriva ponude pomeri na desno (SS u S'S'),
tržište se uravnotežuje uz nižu cenu(P3) i vecu
kolicinu (Q3) Ravnotežna cena pada, a ravnotežna
kolicina raste.
15
Potrošacev i proizvodacev višak
  • Potrošacev višak je razlika izmedu cene koju je
    potrošac spreman platiti za neko dobro i stvarne
    cene tog dobra. Pretpostavimo da ste kao studenti
    voljni da platite knjigu 15 , ali ste je na
    kraju platili 12 . Razlika od 3 predstavlja
    potrošacev višak. Ako zbrojimo viškove svih
    potrošaca koji kupuju neko dobro, dobicemo meru
    za agregatni potrošacev višak.

16
  • Potrošacev višak je razlika izmedu najviše cene
    koju je potrošac spreman da plati za odredeno
    dobro (rezervaciona cena) i njegove tržišne cene.

17
  • Na primeru, prikazacemo slucaj potrošacevog
    viška koji kupuje vodu. Potrošac uvek želi da
    plati manje za dobro kod kupovine, jer ga niža
    cena dovodi do boljeg položaja.
  • Pitanje je koliko se povecava blagostanje kupca,
    ako je cena niža?

18
  • Potrošacev višak pri ceni od 5 jeste površina
    trougla A,B,C, a pri nižoj ceni od 3 potrošacev
    višak je površina A,B,D,F. Ovaj porast viška cine
    dva dela prvo, oni kupcu koji su vec kupili 5
    flaša vode po višoj ceni, 5 su u boljem
    položaju, jer sada manje placaju.

19
  • Povecanje potrošacevog viška postojecih kupaca
    predstavlja smanjenje iznosa koji oni placaju, a
    ono je jednako površini pravougaonika A,B, D,E.

20
  • Drugo, neki novi kupci ulaze na tržište i oni su
    spremni da sada plate vodu po nižoj ceni (3).
    Kao rezultat toga, na tržištu se tražena kolicina
    povecava sa 4 flaše na 7 flaše vode. Potrošacev
    višak koji dobijaju novopridošli kupci vode
    predstavlja površinaB,E,F.

21
  • Potrošacev višak možemo primeniti i na celokupno
    tržište. Tržišna kriva tražnje na slici je
    horizontalni zbir krivih tražnji pojedinca.
    Logika potrošacevog viška pojedinca, odnosi se na
    celokupno tržište.

22
  • Površina tržišne tražnje N, E, R iznad linije
    cena predstavlja potrošacev višak na celom
    tržištu (zatamnjena površina), a predhodno
    oduzimajuci stvarne troškove nabavke vode koja
    iznosi O, N, E, M.

23
(No Transcript)
24
Potrošacev i proizvodacev višak
  • Površina ispod krive tražnje, a iznad tržišne
    cene, meri potrošacev višak na tržištu. Ovo zato
    što visina krive tražnje meri vrednost koju kupci
    pripisuju dobru, izraženu na osnovu njihove
    spremnosti da plate to dobro. Razlika izmedu ove
    spremnosti da plate dobro i tržišne cene jeste
    potrošacev višak svakog kupca.

25
Potrošacev i proizvodacev višak
  • Potrošaci placaju cenu poslednje jedinice od svih
    potrošnih jedinica i uživaju višak korisnosti
    iznad stvarnih troškova. Potrošacev višak meri
    dodatnu (marginalnu) korisnost koju potrošaci
    postižu iznad onoga što za dobra placaju.

26
  • HVALA NA PAŽNJI!

27
  • ELASTICNOST TRAŽNJE I PONUDE

PREDAVANJE 5 Prof. dr Zoran
Milenkovic
28
  • Šta je elasticnost ponude i tražnje?
  • To je nacin kvantificiranja (merenja) koliko su
    ponuda i tražnja osetljive na promenu cena.

29
Cenovna elasticnost tražnje može biti 1.
Direktna - pokazuje kako promena cena datog
proizvoda utice na promenu tražnja za tim
proizvodom. 2. Unakrsna - pokazuje kako promena
cena drugog proizvoda utice na promenu tražnja za
datim proizvodom.
30
Koeficijent direktne elasticnosti tražnje glasi
Edx
gde je - ?Qdx - promena u tražnoj kolicini robe
x - Qdx - pocetna kolicina tražene robe x - ?pdx
- promena u tržišnoj ceni robe x - pdx - tržišna
cena robe x
31
Kod direktne elasticnosti poznata su dva
efekta 1. Gifenov efekat - kada porastom cene
nužnih dobara dolazi i do porasta njihove
tražnje. 2. Veblenov efekat - kada opadanjem
cene luksuznih dobara dolazi do pada njihove
tražnje.
32
Elasticnost tražnje i koeficijent elasticnosti
  • Tražnja za nekim dobrom zavisi od njegove cene i
    od dohotka potrošaca.
  • Koliko je osetljiva tražnja na promenu cena? Ako
    cene porastu za 10, za koliko ce se promeniti
    kolicina tražnje? Za koliko ce se promeniti
    tražnja ako dohodak poraste za 5?

33
Elasticnost tražnje i koeficijent elasticnosti
  • Elasticnost meri osetljivost jedne varijable u
    odnosu na drugu. Preciznije, to je brojka koja
    nam kaže za koliko posto ce se promeniti jedna
    varijabla, ako druga varijabla poraste za 1.
  • Cenovna elasticnost tražnje meri osetljivost
    kolicine tražnje na promenu cena.

34
Cenovna elasticnost
  • Elasticnost tražnje na cenu, ili elasticnost
    tražnje, predstavlja jacinu reakcije tražene
    kolicine nekog dobra na promenu cene tog dobra,
    uz preduslov da ostale stvari ostanu nepromenjene
    (jednake).

35
  • Cenovna elasticnost
  • Kada je cenovna elasticnost nekog dobra visoka,
    kažemo da dobro ima elasticnu tražnju. To znaci
    da tražena kolicina snažno reaguje na promenu
    cena.
  • Kada je cenovna elasticnost nekog dobra, niska,
    ono je neelasticno i tražena kolicina tog dobra
    neznatno reaguje na promenu cene.
  • Primer hrana, ogrev, obuca i odeca, itd.

36
Cenovna elasticnost
37
  • Odnosno, kada 1 promene cene izazove više od 1
    promenu tražene kolicine, to znaci da je tražnja
    elasticna u odnosu na cenu.
  • Primer Ako povecanje cene od 1 uzrokuje 5
    smanjenje tražene kolicine, tada imamo slucaj
    visokocenovne elasticnosti tražnje.

38
  • Kada 1 promene cene izazove manje od 1 tražene
    kolicine, tada imamo neelasticnost tražnje u
    odnosu na cenu.
  • Primer, kada 1 povecanje cene, recimo uzrokuje
    samo 0,2 smanjenje tražnje.

39
  • Kada imamo 1 promene tražene kolicine u odnosu
    na 1 promene cene tada imamo jedinicnu
    elasticnost tražnje.
  • Primer, kada povecanja cene od 1 uzrokuje 1
    smanjenje tražnje.

40
Cenovna elasticnost
  • Kada je koeficijent veci od 1, imamo elasticnu
    tražnju,
  • Ako je manji od 1 neelasticnu tražnju,
  • Kada je jednak jedinici, rec je o jedinacnoj
    elasticnosti tražnje

41
Linearna kriva tražnje i elasticnost
Elasticnost pada duž linearne krive tražnje kako
se krecemo prema osi x
42
Cenovna elasticnost
Slika br. 6.10. Elasticnost tražnje deli se u tri
kategorije panel (a), elasticna, panel (b),
jedinicno elasticna i panel (c), neelasticna
tražnja
43
Cenovna elasticnost
  • Elasticnost tražnje je uvek negativna, jer se
    kolicine i cene krecu u suprotnom pravcu.
  • Elasticnost tražnje je visoka, ako je veliki
    negativan broj, a
  • niska elasticnost tražnje ako nizak negativan
    broj i kvantitet tražnje nije osetljiv na cenu.

44
  • Da bismo ilustrovali izracunavanje elasticnosti,
    dacemo primer reakcije tražnje na povecanje cene.
  • U pocetnom položaju (A) cena je 90 jedinica, a
    tražena kolicina 240 jedinica.
  • Povecanje cene (B) na 110 jedinica smanjuje
    tražnju na 160 jedinica.

45
Cenovna elasticnost
46
  • Elasticna tražnja pokazuje vece promene kolicine,
    kao odgovor na promene cene
  • Tržišna ravnoteža je na pocetku u tacki A.
  • Odgovarajuci na 20-postotno povecanje cene,
    tražena kolicina se smanjuje za 40 (tacka B).

47
  • Cenovna elasticnost je Edp-40/20-2. Tražnja je
    elasticna u predelu od A do B.
  • S tim, formula za izracunavanje elasticnosti je
  • Ostale oblike elasticnosti ilustruje sledeca
    slika pano a, savršeno elasticna i neelasticna
    tražnja i pano b ostale modalitete elasticnosti
    tražnje.

48
Cenovna elasticnost
Savršeno elasticne i
neelasticne i druge vrste elasticnosti
tražnje. Ekstremni slucajevi tražnje su
vertikalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno
neelasticnu tražnju (ED0) i horizontalna kriva
tražnje, koja prikazuje savršeno elasticnu
tražnju. (ED8), pano (a) dok su ostali
modaliteti prikazani na panou (b).
49
Savršeno elasticna kriva
50
ELASTICNOST TRAŽNJE

Za bilo koju cenu iznad 40 dinara tražena
kolicina je 0.
Savršeno elasticna tražnja
cena (p)
40 din
Za 40 dinara kupac ce kupiti bilo koju kolicinu
robe.
Za bilo koju cenu ispod 40 dinara tražena
kolicina je 8 .
0
Kolicina (Q)
51
Savršeno neelasticna kriva
52
ELASTICNOST TRAŽNJE

Savršeno neelasticna tražnja
cena (p)
50 din
40 din
1. Povecanje cene...
0
Kolicina (Q)
2. ...Ne menja traženu kolicinu (tražnja
nepromenjena).
53
Ukupan prihod i cenovna elasticnost tražnje
  • Pomocu Elasticnosti tražnje možemo utvrditi
    ukupan prihod proizvodaca.
  • Ukupan prihod je iznos koji placaju kupci, a
    primaju prodavci dobara, koji se izracunava tko
    što se cena pomnoži sa prodatom kolicinom.
  • Odnosno, Ukupan prihod (TR) jednak je proizvodu
    cene i kolicine (P x Q).

54
  • Pri svakoj ceni, ukupna potrošnja potrošaca
    podrazumeva izdatke trošenja koji su ekvivalentni
    prihodu od prodaje roba i usluga proizvodaca,
    odnosno
  • izdaci ili troškovi potrošaca ukupan prihod
    preduzeca P x Q gtTR
  • (dohodak)
    (proizvodnja)
  • Ukupan prihod možemo prikazati i pomocu krive
    tražnje.

55
  • Na sledecoj slici, u tacki A ukupan prihod (TR)
    jednak je ceni (P) od 12 novc. jedinica pomnoženo
    sa kolicinom (QA) od 4 jdinice, što iznosi 48
    novc. jedinica (pravougaonik O, PA, A, QA), a u
  • tacki B bi bio 60 novc. jedinica (pravougaonik
    O, PB, B, QB).
  • U tacki A tražnja je elasticna.

56
Tacka (A) 12 x 4 48 NJ (0, PA, A, QA) Tacka
(B) 10 x 6 60 NJ (0, PB, B, QB )
57
  • Ukupni troškovi tj. izdaci (proizvod cene i
    kolicine) za tacku A je 48 , a za tacku B su 60
    (pravougaonik E i F) i ako smanjimo cenu sa 12
    na 10 (polje E) (2 x 4 ) može biti
    korigovano redukcijom u troškovima, uzrokovano
    prodajom 4m platna po ceni od 10 .
  • Polje G je povecanje troškova uzrokovano dodatnom
    prodajom 2 m platna (10 x 2 20)

58
  • Ako polje E obeležimo kao gubitak prihoda, a
    polje G kao porast prihoda u ovom slucaju ukupni
    prihodi (G oznacimo sa ) prevazilaze ukupan
    gubitak prihoda (E oznacimo sa -) za 12 , tako
    da ukupna potrošnja raste sa sniženjem cene,
    odnosno potrošnja raste kada je tražnja
    elasticna.

59
  • U elasticnom delu krive tražnje, niža cena
    povecava traženu kolicinu dovoljno da se anulira
    sniženje cene.

60
(No Transcript)
61
  1. Kada je tražnja neelasticna na cenu, smanjenje
    cene smanjuje ukupan prihod,
  2. Kada je tražnja elasticna na cenu, smanjenje cene
    povecava ukupan prihod,
  3. U granicnom slucaju jedinicne elasticnosti
    tražnje, smanjenje cene ne dovodi do promene
    ukupnog prihoda.

62
Elasticnost tražnje i ukupan prihod
ED gt 1
ED 1
ED lt 1
Q0
Q0
63
  • Sledeci primer prikazuje neelasticnu tražnju. I
    pored toga što je došlo do smanjenja cena sa PA
    na PB povecana tražnja kolicina roba sa QA na QB
    je nedovoljna da bi se kompezovala niža cena.
    Podrucje E () je vece od podrucja G () tako da
    ukupna potrošnja opada, a s time i ukupni prihodi
    od prodaje proizvoda u usluga.

64
(No Transcript)
65
  • Na sledecoj slici smanjena cena povecava ukupnu
    potrošnju srazmerno, tj. isto se menjaju cene i
    kupljene kolicine dobara, tako da porast kupljene
    kolicine dobara sa QA na QB potpuno neutrališe
    pad cena sa PA na PB zbog cega se ukupan prihod
    ne menja, odnosno podrucje E () je jednako
    podrucju G ().

66
(No Transcript)
67
Engelovi zakoni govore o uticaju dohodka na
strukturu tražnje, i ima ih cetiri 1. Prvi
Engelov zakon - što je veci dohodak, to je manji
udeo namenjen ishrani, i obratno 2. Drugi
Engelov zakon - udeo namenjen ishrani je isti bez
obzira na visinu dohodka 3.Treci Engelov zakon -
udeo namenjen stanovanju, ogrevu i osvetljenju je
isti bez obzira na visinu dohodka 4. Cetvrti
Engelov zakon - što je veci dohodak, to je veci
udeo namenjen higijeni, kulturi, sportu,
putovanju i sl. Važi i obratno.
68
SIŽE O ELASTICNOSTI TRAŽNJE
Siže o elasticnosti
tražnje. Elasticna tražnja donosi porast prihoda,
neelasticna tražnja smanjuje prihode, dok kod
jedinacne elasticnosti tražnje prihodi ostaju
nepromenjeni
69
U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta
razlikujemo sledece oblike elasticnosti
tražnje 1) Savršeno elasticna tražnja (Edx 8)
- cene se ne menja, a tražnja raste ili
opada. 2) Elasticna tražnja (Edx gt 1) - manja
promena cene dovodi do vecih promena tražnje. 3)
Jedinicna (unitarna) elasticnost (Edx 1) -
promena cene i promena tražje su obrnuto
proporcionalne. 4) Neelasticna tražnja (Edx lt 1)
- sa vecim promenama cene dolazi do manjih
promena tražnje. 5) Savršeno neelasticna tražnja
(Edx 0) - promene cene ne uticu na promenu
tražnje.
70
Elasticnost ponude i koeficijent elasticnosti
ponude (Es)
  • Elasticnost ponude definišemo kao jacinu reakcije
    ponudene kolicine nekog dobra na promenu njegove
    tržišne cene, pod uslovom da su svi ostali
    parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i
    cene inputa, ostali nepromenjeni.

71
  • Drugacije receno, elasticnost ponude meri
    procentnu promenu ponudene kolicine koja je
    pruzrokovana procentnom promenom cene tog dobra
    od 1.
  • Ova je elasticnost obicno pozitivna, jer viša
    cena podstice proizvodace na povecanu
    proizvodnju.

72
  • Buduci da se preduzeca razlicito ponašaju sa
    stanovišta ponudene kolicine i promena cena,
    ilustrovacemo razlicite oblike elasticnosti
    ponude
  • Prvo, tražena kolicina potpuno je ogranicena (pr.
    kvarljiva roba). To je slucaj u ribarnicama gde
    roba mora da se proda po bilo kojoj ceni. Tada
    imamo slucaj povišene eksterne neelasticnosti
    ponude ili vertikalne krive ponude (Es0)

73
  • Drugo, krajnji slucaj bi bio kada bi malo
    smanjenje cene uzrokovalo smanjenje ponudene
    kolicine na nulu, a malo povecanje cene
    beskonacno povecanje ponudene kilicine. To je
    slucaj horizontalne krive ponude beskonacno
    elasticne tražnje (Es 8)

74
  • Trece, izmedu ova dva slucaja, ponuda je
    elasticna, odnosno neeelasticna, ako je procenat
    promene kolicine veci ili manji od procenta
    promena cena.
  • U slucaju jedinicne elasticnosti, procentna
    promena ponudene kolicine je upravo jednaka
    procentnoj promeni cene (ES 1).
  • Dakle, reakcija kolicine na promenu cene je
    proporcionalna, a u slucaju tražnje je obrnuto
    proporcionalna.

75
Elasticnost ponude i koeficijent elasticnosti
ponude
Alternative elasticnosti ponude Potpuno
neelasticna ponuda ima Es? 0, neelasticna ponuda
predstavlja odnos 0lt Es?lt1, jedinacna ponuda je
Es?1, elasticnost ponude predstavlja odnos 1lt
Es?ltoo, Potpuno elasticna ponuda ima Es? oo
76
Odnosno, u zavisnosti od vrednosti ovog
koeficijenta razlikujemo sledece oblike
elasticnosti ponude 1) Savršeno elasticna
ponuda (Esx 8) - cene se ne menja, a ponuda
raste ili opada. 2) Elasticna ponuda (Esx gt 1) -
manja promena cene dovodi do vecih promena
ponude. 3) Jedinicna (unitarna) elasticnost (Esx
1) - promena cene i promena ponude su direktno
proporcionalne. 4) Neelasticna ponuda (Esx lt 1)
- sa vecim promenama cene dolazi do manjih
promena ponude.
77
Elasticnost ponude i koeficijent elasticnosti
ponude
78
ELASTICNOST PONUDE
Elasticna ponuda Esx gt 1
cena (p)
50 din
40 din
1. Rast cene za 22 ...
100
200
kolicina (Q)
2. ...Vodi povecanju ponude Q od 67 .
79
ELASTICNOST PONUDE
Neelasticna ponuda Esx lt 1
cena (p)
50 din
40 din
1. Rast cene za 22 ...
100
110
kolicina (Q)
2. ...Vodi povecanju ponude Q od 10 .
80
ELASTICNOST PONUDE
Jedinicna elasticnost ponude Esx 1
cena (p)
50 din
40 din
1. Rast cene za 22 ...
100
125
kolicina (Q)
2. ...Vodi povecanju ponude Q od 22 .
81
U vremenskoj dimenziji ponude razlikuju se tri
vremenska perioda u kojima se može uspostaviti
ravnoteža 1. Trenutni - ako dode do promene
cene, ponuda nece moci da se promeni jer je u
trenutnom roku fiksna. 2. Kratki - postoji
delimicna mogucnost prilagodavanja promeni cene,
i to samo u okviru proizvodnih kapaciteta. 3.
Dugi - proizvodac može da se u potpunosti
prilagodi promeni cene.
82
HVALA NA PAŽNJI !
Write a Comment
User Comments (0)
About PowerShow.com